Nesuđeni soundtrack za film " Mi nismo anđeli 2 ".
Naime, sada već davne 2005. Srđan Dragojević je došao na ideju da kontaktira tada jako popularan hip hop trio Bad Copy da u svom stilu naprave numeru koja će na najbolji način opisivati dolazak na svet petnaestogodišnje Sofije koja se, kao novi lik, prvi put pojavljuje u nastavku kultnog filma. I sam je sumnjao kako će film proći kod publike jer je reciklaža fora iz prvog dela sa par originalnih fora, pa mu je muzika ovog šarenog sastava bila plan B , da nastavak filma ostane po nečemu upamćen.
Pozvao je momke i otvoreno im rekao šta treba da bude tema pesme. To je dilema da li je mala Sofija plod ljubavi mame i tate ili se jednostavno tata toliko ušik`o da je dovatio mamu koja se takođe nekim čudom ušikala, i smandrljao je na brzaka. Iako svi dobro znamo šta je u pitanju , al` nek se unese malo doze romantike u sve to.
Momci ladno prihvatiše posao, ne zanimajući se za novčani deo honorara, uz jedan uslov, da avansno dobiju tri gajbe piva, jer ih mrzi da izađu do prodže. I tu leži ključ zašto je ova pesma nesuđeni soundtrack za film. Naime, ispijajući poslednju gajbu negde oko pola 3 po ponoći ,kada pošten svet spava, Ajs dođe na ideju da zove ljude telefonom i da im podriguju a cappella. Listanjem dnevnika poziva dođoše i do Srđanovog broja , pozvaše ga. Na nesreću čitave filmske javnosti Dragojević se javi propraćen salvom dubokotrbušnih podriga a i Timbetovih prdeža. Još kad je čuo Skaja kako se kenja po njegovom liku a i budućoj stranci, čiji je i danas član, reši zauvek da okonča saradnju i uprkos nagovorima sa strane odbaci svaki vid dogovora.
Momci, sutradan, kad su shvatili šta su uradili, otidoše u kafanu na po jednu, a pesma ostade da skuplja prašinu u fioci , sve dok je Skaj nije 2013 pronašao, sasvim slučajno tražeći papir da zavije... fišek za semenke.
SK16 1/4
Lik koji "sve" zna o racunarima.
Lik1: Kako se bese instalira igrica preko Daemona? Jel treba da se ucita disk?
KH: Au brate to ti je mnogo zajebano, garant imas i neki virus na takvim igricama, evo sam ja tu u blizini, sad cu da dodjem to da pogledam...
Lik: Stvarno nije potrebno, znao sam ja to, nego nisam dugo nista instalirao, pa da se podsetim...
KH: Ma tesko da ces ti to sam moci, dosta ima da se radi...tu sam za 5 minuta...KH: Da vidimo...Aha...Virtual Cd- Mount image..Ok...Next...Ok...Next..Next..Finish...Jos crack, to ti je najzajebanije...copy-paste..to je to...Au brate, ovakve igrice su bas teske za instaliranje, retko ko to zna...
Lik1: (Bitno je da ti sve znas) Samo si trebao za Mount image da mi kazes...Ostalo sam znao...
Udarci niži od Džeja. Ne, ne, niži od našeg standarda. Ma, niži čak i od plate baba sere na železničkoj stanici u Ljutovu.
Niski udarci su najteži kad ih dobiješ od rodbine. Rodbine koja živi u kući do tvoje, u spratnici, sa ogromnim dvorištem i pozamašnim primanjima, dok ti živiš u običnoj, prizemnoj kući, napravljenoj od sedamnaest vrsta materijala, od kojih je cigla najmanje zastupljena.
Od igle do lokomotive, ili u ovom slučaju, od jajeta do kuće.
-E, ćao, izvinite što zovem ovako kasno, trebaju nam dva jajeta za palačinke.
-Ma eto ti, uzmi, u redu je.
-Jao, hvala, drž’ puš’, ovo ono...
Posle tri dana dobiješ palačinke što su „pretekle“. Ah, pa dobro sad..-Mali! Imaš piva, nestalo nam?
-Ima samo dva što je keva za goste ostavila.
-Daj!
-Ali...
-Ma ionako ti neće nikakvi gosti doći.
...-Nabraćemo malo blitve iz vaše bašte, i uzeli smo malo zeleni, i ribizli, i...
-Da, da, još ja mislio opet komšijin gusak pravio sranje po baštama..-E, vi ono beše imate kiselog kupusa?
-Jes, stavljali ja i keva u džakove, jedva svezali..
-Super. Super! Uzeću hmm... pet glavica za sarmu.
-Pa... ok, a vi niste kupili u radnji kad nemate baštu?
-Nismo stigli.
-I to što kažeš, niko nije blesav da prošeta tri ulice.-E! Daj kosilicu! (sedamdesetak puta)
-Eto ti u šupi... pa sunce mu jebem, u bašti stoji montirano igralište za decu i bazen, vrede ko ova moja straćara, a ne kupe kosilicu za par iljada.
Dobiješ je nazad tapaciranu travuljinom, a nož otupeo i iskrivljen ko da su kosili armaturu i oras.-Mali, bicikl za...
-Šupa.
Prekide te u gledanju onog Save iz Kikinde i njegove rečenice „e neš kolega, mrš iz moje avlije!“ Eh...-Moram da vas zamolim da ne bacate djubar po bašti po danu, usmrdi nam se veš na štriku.
-Dobro, ja ću pod mesečinom da gazim golubija govna..-Pa ’di ćeš ti sotim autom sade?
-Idem na pecanje, baba...
-Ne mož! Treba njima, kažu da idu negde u Srem za vikend, a njev auto ne valja.
-Ko me pitao? I ja sad, s oproštenjem, da glodjem onu stvar?
-Ništa t’ja ne znam kazati, tako je rečeno.
(taraba, munja, kosturska glava, bomba, oblak, munja, bomba)-Eeehehe, he, nešto ja mislim, zafalilo nam hiljadu evra za kaparu za stan..
-Mhm...
-Pa rek’o, ako imate iz njegovog fonda za fakultet da uzajmite, do kraja meseca, bla, truć...
-Kevo, imam fond za fakultet?
-Ćut’ bitango! Nemaš. Više.ŽIRANT! Krv ti jebem! Nema dalje!
-Hihihi, uzeli mi i drugi stan, na kredit, dvades’ godina, a kuća nam pod hipotekom za onaj prvi.. pa ako bi mogli...vaša...kuća...hipoteka...
-Moja...kuća...se raspada...ležem pijan da bi lakše podneo ako mi padne plafon na glavu u snu.
-Ma to je privremeno..
-I ja sam privremeno pijan.
-Pa dobro, razmislite, mi ćemo sutra neke takse za to da uplatimo, pa će doći geometar, šuc muc...
-Mhm...-E, sutra u šest ujutro trebaš do opštine da potpišeš nekih pedesetak papira i izjava.
-Da, što se tiče toga, NE MOŽE! Nije vam baba rekla?!
-Ali već smo sve...
-Ne može.Niže od Džeja, rekoh...
Obavezno zlo koje prati skoro svaki kvalitetan, a bogami i dobar deo nekvalitetnih filmova. Kada neki film doživi veliki uspeh kod kritike i publike (pre svega da uzme pare, a oskar ne bi škodio) po copy/paste principu snime nekoliko nastavaka da bi zgrnuli lovu na siguricu. Obično snime još dva kako bi se napravila tzv. trilogija iako svaki film ima sopstvenu priču i na silu dopisane negativce i sporedne likove. Praksa je pokazala da su se četvrti delovi pokazali ka katastrofalni (Indijanac Džons i lobanje kristala, Betmen i Robin, Supermen IV, Živi slobodno il' daj hard disk), a ako nije tako loš peti će sigurno sjebati celu franšizu (Roki). Ako se radi o hororima imaće dvocifren broj nastavaka kao što je slučaj sa slešersko ekipom Majklom, Džejsonom, Fredijem i našom Žikinom dinastijom gde ne možemo reći da je došlo do opadanja kvaliteta jer ga ni u originalu baš i nije bilo.
Star Wars-i koji su "počeli" od četvrtog dela su uveli široj publici tzv. prednastavke (prequel). Što bi rek'o Lane Gutović "Ja kad čitam knjigu, čitam je od sredine. Tako ne samo da ne znam kako će se završiti, nego ni kako je počela". Tako već u originalu imamo prilično nejasnu radnju koja nema potpuni kraj. Tako publika želi da pogleda i nastavak, i još više prednastavak iako znaju kako će se završiti. Ova praksa je često primenjivana u protekloj deceniji (Underworld, Iks-ljudovi, Exorcist, Caprica).
Trenutno više vezana za video igre i anime je pojava međunastavaka(interquel). U situaciji u kojoj želite da imate sve likove sa moćima iz 6. dela, a u 7. je pola njih pomrlo, vi smeštate 11. deo između njih. Primeri Street Fighter, Devil May Cry, Prince of Persia...
Kada na ovaj način potpuno upropastite franšizu jedino što vam preostaje da sačekate da prođe desetak godina i uradite rimejk čitave priče tzv. restartovanje(reboot). Relativno skoro je to uspešno urađeno sa Betmenom i Džejms Bondom, a u planu je i sa Spajdermenom. Postoji i nekoliko samostalnih rimejka koji su pokazali bolji od originala(Kronenbergova Muva, De Palmin Scarface).
Nova nacija. Više ih ima nego Kurdistanaca. Treba im dati državu. Grenland recimo.
U momentima kreativnosti, u tim napadima inspiracije, ovi mladi "umjetnici sa zdravim stavovima" sipaju svoje najdublje misli pravo na široki internet. To su instant umotvorine, savjeti za ponijeti, sarkastične opaske na račun države, društva i dogadjaja u gradu, romantične poruke, pozdravi, čestitke, depeše... - asortiman je ogroman, mogućnosti su nelimitirane.
To je okej. Društvene mreže i postoje, izmedju ostalog, iz tog razloga da omoguće ljudima da lako i brzo, barem negdje olakšaju dušu i privuku pažnju, čak i zavrijede osjećaj da ih neko sluša. Medjutim, ova ogromna grupa mladih kritičara, što po godinama što u duši, sve više shvata i cijeni sopstveni trud. "Ko će koga ako ne sebe sam ja sad?" Tako oni kuckaju svojih rečenicu, dvije, par, pasus, esej, trude se svojski, zapnu, i iseru to govno da im krasi elektronske zidove.
(Preskačem dio o iščekivanju lajkova, lajkovanju, inteligentnom zahvaljivanju za lajk i vodjenju još inteligentnije diskusije.)
Tada naidje Rajko Lola, po zanimanju ribar, čuo da ima pičke na fejsu, rado bi zavukao, i traži mamac. Naleti na status sa gomilom riječi tipa srce, ljubav, razočarenje, odradi copy/paste (iš'o Rajko na kurs), jedinu stvar lakšu od samog pisanja te umotvorine, i prosto rečeno - UKRADE IM STATUS.
Ogorčenje i ponos, izmiješani kao med i žuč. Sa jedne strane, neko im je ukrao status, jer je tako dobar i jak, dubok, moćan! Sa druge strane - neko im je ukrao status! Gledaju nalijepio ga Rajko na njegov seljački, mizerni zid, tik iznad Cecinog spota. Bez navodnika, bez reference... I još dobija lajkove! I komentare. Rikvestove... Uh, sledeći pasus, već se i meni srce steglo.
Šta raditi? Otići klikom do tog sramotnog zida, i očitati prevarantu lekciju javno? Jebati mu majku u pičku plagijatorsku, pederu jednom, i to javno, po sred zida? Previše nisko, a rado bi. "Ne treba se raspravljati sa idiotima, povuku te na svoj nivo, i dotuku te iskustvom", drhti njihova ruka po tipkama, kucajući novi status. Zatvarajući navodnike, duhovito se izdižu iznad situacije, sijeva poruka lopovu: "Idući put pitaj da pozajmiš status, ja se ne ljutim :*". Eh, da su svi ljudi tako veliki...
Svim velikim autorima savjet, besplatan, za ponijeti: Ne na fejs, ne tviter, ma ne ni na Vukajliju! Krade to ko stigne. Fino u knjižicu, cijenjenim rukopisom. To ne može da se ukrade. Pa kad se nakupi mudrosti, duhovitosti i duhovnosti, u izdavačku kuću po izboru, otimaće se za vas. Tu stave fino ime, prezime, pseudonim, a bogami zna i po koja para da šušne. Zašto da lešinari kljucaju vašu iskapanu dušu u slovima, pa njome odgovaraju Zuckebergu na ono njegovo "what's on your mind?"
Prvi istorijski eklatantan dokaz da RTS NE UME da napravi tinejdžersku seriju.
Novi, još bolji dokaz za takvu tvrdnju je "Priđi bliže", ali obzirom da se ona tek odnedavno prikazuje, ta serija će tek dobiti podrobniji sociološko-psihološko-psihijatrijski pristup.
Shvativši da su joj sve kćerke odrasle, i da se njen život u narednom periodu svodi na seckanje luka za supu, Spomenka Kovač negde 2002. godine odlučuje da još jednom dokaže svoju mladolikost- pišući scenario za "teen" seriju, a pritom promovišući raskošan glumački antitalenat svoje najmlađe kćerke. Dakle lepo i korisno. Radnja je smeštena u šatro- prosečnu beogradsku osnovnu školu. Pritom, učionica "glavnog" odeljenja i za beogradske uslove izgleda kao da je stigla iz svemira, a poređenje sa prosečnom srpskom učionicom u nekoj palanci ili na selu, gde koze i učenici sede jedni pored drugih je bezpredmetno. Sama radnja i ideja realno nisu idiotske- ono što treba da se događa na kraju osnovne škole, objektivno se i događa glavnim junacima- prve ljubavi, aktivna druženja, "furanja" stilova i sl. Ali način na koji je to Spomenka Kovač prikazala, zaista poriče njenu mladolikost. Dodatno nas je zabrinula činjenica da se njena kćerka ponosno hvalila u medijima kako je ona lično pomagala majci u razumevanju mladih, obzirom da je sama tada imala 17 godina.
I tako, kada je RTS sve fino zapakovao, na proleće 2003. nas je sačekao produkt sa sledećim junacima:
Roki- igra je naravno Anja Kovač, najmlađi izdanak dinastije Kovač. Iako je trebalo da ispadne glavna riba u razredu, očigledno je da su majčine oči slepe za te stvari, pa je niko nije gledao kako izgleda ispod vrata... Ili grudi :P
Sofija i Mina- neke dve, malo zgodnije ribe (od Roki, svakako. Time je RTS napravio i mudar potez- izborom Anje K. da igra Roki, mogli su sasvim prosečne frajle da mete da igraju ove dve). Inače su ekipa sa Roki. Sve tri su isfurale sa glavnim frajerima u razredu, do kojih ćemo kasnije doći.
Packe i Kečina- glavni frajeri u razredu. Packe se farba u drečavo žuto, ali izuzev toga, ni po čemu ne liči na osmaka, već ima vojničku bradicu. Njegovog, kasnije neafirmisanog glumca, su pojedini gledaoci zvali pederko. Kečina je u tom smislu "bolji", ali i on izgleda dosta starije.
Njutn i Bojanče- Izuzev po nadimku, koji se ne uklapa u rečnik današnjih tinejdžera, Njutn je i realno prikazan kao štreber. Bojančeta igra neki klinac, koji je u seriji vršnjak sa Packetom i Kečinom, a inače izgleda kao da je barem peti osnovne. A i pored toga igra prilično udarenu osobu.
Fića i Džoni- uvek se u američkim serijama nađe par, ne naročito pametnih, a malo klepnutih ludaka. E, to su ova dvojica, koji su umislili da su neko i nešto. Inače su pljunuta kopija Balka i Skala iz "Moćnih Rendžera".
Bora- eto idealnog mamca za preostale sponzoruše u razredu. Stigao iz Los Anđelesa, gde je video J.Lo (koja faca, jbt!!!). Odmah izabran za predsednika razreda, nakon izbora, koji su održani na njegov predlog. Po tome zaključujemo da je inteligentan i zoon politykon.
Ostali likovi iz razreda su namerno zapostavljeni, jer RTS-u realni prosek nikada nije bio interesantan...
Aušvic- nastavnik matematike, i novi razredni ovom odeljenju. Na kraju smuva novu sekretaricu Dadu, koju igra ona crvena kovrdžava Tanja Bokan, značajna po ulozi Mađarice u "Crnom Gruji".
Travolta- peder, ili barem biseksualac, koji slučajno predaje muzičko. Fura neki hibrid više izumrlih stilova, koji najviše liči na Elvisa. Navodno se loži na Edit.
Edit i Rista- u realnosti gotovo nemoguć ljubavni par- nastavnik fizičkog i nastavnica francuskog.
Zaga- besprizorna alapača (i kao uloga, a kažu to i za njenu glumicu), koja je direktorka škole. Žvalavi nešto sa starom, formalno penzionisanom sekretaricom, takođe prakljačom, Grozdom...
Situacije su takođe copy-paste američkih filmova. Radnja se odvija u već pomenutoj "prosečnoj" školi, a tu je i fudbalski turnir, u sali sa tribinama! Molim vas- ako se nekada i održi nekakav turnir u fudbalu, sudija, neki nastavnik fizičkog, neće ni znati da izbroji golove (moja škola je ispala, jer je igrala nerešeno revanš meč- a sudija zaboravio da su prvu dobili 5:0), a golovi se čak i u "oglednom" "Ribnikaru" označavaju lepljenjem selotejpa na zid sale.
Snimljeno je 14 epizoda+ NG specijal. Tinejdžeri su gledali ovu seriju, da bi se sprdali kako su njihove originalne fore demonizovane, a i stariji su je gledali- jer nedeljom u 8 uveče nastupa stari srpski običaj da se gleda serija. To je producente navelo da pomisle da je gledanost i realno velika, pa su spremali i drugi ciklus, ali je objektivno nesrećna ironija htela da Spomenka Kovač premine, pa se od svega odustalo...
P.S.: niko od mlađanih glumaca se posle ove serije nije afirmisao. Toliko o tome...
Ako je tačna ona da je Treći kanal 1989. godine bio kao Marsovska televizija, onda je BK sredinom mračnih 90ih bio sa druge galaksije.
Velikom ironijom, kanal su pokrenuli ljudi bez mnogo ličnog ukusa, Karići, ali koji su u tom istorijskom trenutku bili spremni da izdvoje lovu za program koji je bio potpuno različit u odnosu na 90% tadašnjih medija (dodatna ironija je to što je TV "Pink", današnji simbol povlađivanja najnižim strastima, osnovao bivši urbani dečko i roker).
Televiziju je vodio Aleksandar Tijanić, isti onaj koji je kasnije od RTS-a napravio ciganmalu, što samo govori da profesionalci shodno volji finansijera mogu da urade sve što im gazde zatraže.
Program je bio uređen po modelu najmodernijih zapadnih kolažnih televizija, uglavnom se kao uzor spominje RTL. Ipak, iako je sve bilo po nekom uzoru, ništa nije bilo copy/paste kao ovaj današnji program.
Imali su odličan jutarnji program, sinhronizovane crtaće (čak i neke kvalitetne koji se do tada nisu drugde prikazivali, poput Alfreda i Sandokana), relativno neutralan informativni program (jer su Karići sa svojim komšijom Slobom bili u fazonu primirja- "ne diramo mi tebe, ne diraš ti nas"), odlične serije i filmove, dobre kolažne emisije- kako strane, tako i domaće, fenomenalan sportski program, ali i solidan vanredni program za vreme bombardovanja.
Kad pomenuh bombardovanje, baš negde u to vreme je počelo i posrtanje ove televizije: malo zato što im je NATO razjebao mrežu predajnika, malo zato što su shvatili da im je pametnije da izaberu stranu u predstojećem sukobu Slobe sa opozicijom- te su Karići izabrali Slobu. Kardinalna greška od koje ih nije spasilo ni to što su se već 5. oktobra prefarbali (za razliku od "Pinka", koji još nije stradao, jer je svakim novim vlastima potreban).
Ipak, ova TV je sebi potpisala nekrolog kada je pater familias odlučio da se kandiduje na izborima. Naravno, BK je koristio kao svoje glavno oružje i uspeo da napabirči petinu glasova. Sa jedne strane iznenađujuće mnogo za jednog tajkuna, sa druge strane nedovoljno za vlast i sasvim dovoljno da mu se Dinkara osveti ukidanjem dozvole za emitovanje.
Vredan kadar se razbežao po drugim stanicama, a onih nekoliko što nisu danas imaju svoj Jutjub kanal.
I da se sada, dvadesetak godina kasnije, preslika tadašnji program BK Televizije, verovatno ne bi imalo tu mnogo toga da se menja.
Ni nema ih mnogo. Uglavnom se sve odnose na seks ili alkohol ili oba pomešano. Tekstovi Turbo-Folk pesama govore o teškim socijalnim problemima kao što su: snalaženje na javnim mestima u alkoholisanom stanju ili kvantitet i kvalitet seksualnog odnosa. Najčešće prvu vrstu pesama pevaju pevači a drugu pevačice. Izdovjiću nekoliko izvođača i za svakog po jednu pesmu:
Kao prvo, obradiću Sanju Đorđević koja izvodi pesmu "Svetlo crveno". Tekst pesme ide ovako:
"Svetlo crveno u mojoj sobi je
To je svetlo zeleno da noćas imaš me
Mala kamera neka snimi sve
Sutra bićeš deo moje seks kolekcije"
Očigledno je da se u ovoj pesmi radi o seksu i to ne o bilo kakvom seksu već seksu uz atmosferu obojenu u crveno, što dodaje kvalitetu. Poruka refrena ove pesme je sledeća (bez šminke, bez metafora):
"Prazna mi je gajba, dođi da se jebemo, ja ću da te snimam dok me karaš pa ću sutra da se samozadovoljavam uz taj snimak".Sledeća pesma je "Anonimna" od čuvenog i iskusnog pevača Slobodana Vasića! E, ovde već imamo i prisustvo alkohola u krvi. Naravno, i seks je tu, opet, ne bilo kakav! Ovaj seks je anoniman i zaboravljen, jedino što je ostalo od njega jeste "Anđeo u krevetu". Tekst prve strofe ide ovako:
"Još uvek mamuran
Sve mi nejasno u glavi
Da l' je noć il' da l' je dan
Neka mi neko javi
Pored mene anđeo spava
Ne znam šta će tu
U mom krevetu"
Ovo nam govori o pesnikovoj pismenosti: "Da l' je noć il' da l' je dan". Kapiram ja da je to tako zbog "pesnikove slobode pisanja", ali stvarno zvuči bez veze. Nego, sama srž, poruka ove strofe je sledeća:
"Sinoć je bio dobar provod, našljokao sam se kao stoka. Sada se rastrojen budim i skapiram da pored mene leži dobra pička! Kako to da sam ja seljober odveo takvu ribu u krevet (verovatno je i ona bila narokana)? Nema veze, makar sam je overio!"I poslednja pesma, kao vrhunac ove definicije, za posmatranje je "Hotel Casino" izvedena od strane najveće domaće estradne umetnice Jelene Karleuše! Ona je previše vruća za metafore, stoga, ona ih ni ne koristi:
"Napravi mi sina
Pod svetlima kazina
Biće dete sreće
Sve će da mu ide
Svi će da mu zavideNapravi mi sina
Pod svetlima kazina
Biće milioner
Biće smrt za žene
Kao ti za mene"
Iz gore priloženih strofa vidimo da Karleuša veoma direktno i bez ustručavanja izjavljuje svojoj simpatiji da želi seks na licu mesta.Ono što povezuje ove tri pesme jeste SEKS! Zato, deco, imajte seks sa svime i svakime, sa kondomom ili bez - potpuno je svejedno, jer seks je smisao života!!!
Uređaj konstruisan i pravljen po čuvenom Marfijevom zakonu.
Kad je najpotrebniji-on zakaže, a kada vam uopšte nije potreban-radi kao singerica.
Događaj iz primjera je autentičan.
(Štampanje seminarskog rada;40 minuta prije izlaganja)
a: Brate, život mi spašavaš, oni u "Copy centru" kreče, mislio sam kod njih štampati, jbg, izvini za cimanje.
b: Ništa, bratac, tu sam uvijek da pomognem.("Štampanje";36 minuta prije izlaganja)
a: ŠTA, NEMA FARBE!?
b: Nema šanse, juče sam stavio novi toner.Izvadiću ga pa staviti ponovo, možda su samo kontakti...(Nakon vađenja i ponovnog vraćanja tonera;32 minuta prije izlaganja)
b: Ah, sad bi trebao raditi.
a: Ajde, luče moje, obraduj me. MA NEMOJ ME JEBAT'! KAKAV PEJPR DŽEM?
b: Zapeo papir oko tonera.Pusti meni, mora se skinuti onaj poklopac odozgo....(Povađeni papiri, sve vraćeno na mjesto;23 minuta prije izlaganja)
a: E sad ako ne uspije bacam ga kroz prozor!
b: Ma radi 100%, eto vidiš.
a: Ma super, još samo 15 stra...MA MAMICU TI JAPANSKU KOJI TI JE SAD MOJ?
b: Nije ništa, šta se brecaš, opet je toner izgubio kontakte 100%!
a: SLUŠAJ, AKO TO SRANJE ZA 5 MINUTA NE ODŠTAMPA MOJ SEMINARSKI, LETITE I TI I TO GOVNO KROZ PROZOR!!!
b: Opušteno, koji ti je...(6 minuta prije izlaganja jedan štampač marke SAMSUNG je napustio prostoriju...)
Ekskurzije kod svih nas izazivaju lepa osećanja, to je onaj period u životu kad si najopušteniji i kad si samo za zajebanciju. Naravno pre svake ekskurzije pravi se plan putovanja za istu, evo kako to otprilike izgleda.
1. dan (SRBIJA - MAĐARSKA - SLOVAČKA)
Polazak u ranim večernjim časovima sa dogovorenog mesta. Putovanje na relaciji Srbija - Mađarska - Slovačka. Noćna vožnja.
2. dan (SLOVAČKA - PRAG)
U prepodnevnim časovima dolazak u Prag. Po dolasku, razgledanje grada: Vaclavske namesti sa spomenikom Sv. Vaclava, Obecni dum i Prašna brana, Staromestske namesti, Tynova crkva, stara Gradska kuća, Astronomski sat - Orloj, spomenik Janu Husu... nakon obilaska i kraćeg slobodnog vremena, smeštaj u hotel. Slobodno vreme za odmor. Večera. Fakultativni večernji odlazak u neku od čuvenih praških pivnica. Noćenje.
3. dan (PRAG)
Doručak. Nakon doručka, razgledanje grada: Hradčani, Stadion Strahov, samostan Strahov, Kraljevski dvorac, smena straže, Predsednička palata, Katedrala Sv. Vita, crkva Sv. Đorđa, Karlov most, spomenik Karlu IV, Rudolfinum, Stara jevrejska gradska kuća, Staronova sinagoga... Popodnevna fakultativna plovidba brodićem po Vltavi, sa posluženim ručkom (švedski sto). Povratak u hotel. Večera. Noćenje.
4. dan (PRAG - KARLOVE VARI)
Doručak. Slobodno vreme za odmor, ili po želji grupe fakultativni odlazak do čuvene »carske banje« Karlovy Vary. Jedinstvena prilika da posetite najpoznatije lekovite izvore Evrope, koje je provobitno otkrio Karlo IV a nakon toga ćete imati priliku da uživate u lepoti mondenskog gradića gde je sniman i jedan od filmova o Džejms Bondu - »CASINO ROYALE« ... Večera. Večernji fakultativni odlazak u neku od diskoteka. Noćenje.
5. dan (PRAG - BEČ)
Doručak. Posle doručka odjava iz hotela i polazak prema Austriji. Popodnevni dolazak u Beč, nekadašnju prestonicu dinastije Habsburg. Po dolasku, razgledanje grada: Stephansdom, Figarohaus, Jewish District, Am Hof, Peterskirche, Hofburg, Josefsplatz, Albertina, Karlsplatz, Karlskirche... Slobodno vreme za šetnju i individualno razgledanje grada. Polazak prema Srbiji u večernjim časovima.
6. dan (SRBIJA)
Dolazak u mesto polaska u prepodnevnim časovima.
Evo kako to izgleda u praksi:
1. dan (SRBIJA - MAĐARSKA - SLOVAČKA)
Polazak u ranim večernjim časovima sa dogovorenog mesta. Svi su veseli i raspevani, svi su se već smestili na svoja mesta, neki se sakrivaju iza zavese dok im roditelji mašu, neki uzvraćaju pozdrave, ali su uglavnom svi veseli što se neće videti sa njima nekoliko dana. Neke je čak i baba došla da isprati sa sve maramom na glavi. Prvih 2 sata putovanja je prošlo raspoloženje ne pada, neki slušaju muziku, neki se muvaju, neki se javljaju roditeljima na svakih pola sata, nekima stižu dopu ne od 2 -3 hiljade dinara(a dok si u gradu ne bi ti to uplatili da ih jebeš), neki su već polu pijani od votke koja je zaštekana u next sokiće, neki već jedu a ceo bus počinje polako da smrdi, a dežurni buržuj u razredu visi na fejsbuku sa svog laptopa.
2. dan (SLOVAČKA - PRAG)
U planu je razgledanje grada, svi gledaju da se što pre izvuku i da idu da razgledaju šta se njima razgleda, neki odlaze na kafu a neki u kupovinu neki se slikaju, uglavnom od svih tih znamenitosti na traga ni glasa. Veče je i svi jedva čekaju da se smeste u hotel, u hotelu kreće tumbanje i pravljenje sranja, upravnik hotela pet puta moli razrednog starešinu da smiri svoje odeljenje i govori mu da u hotelu ima još gostiju ali džabe. U večernjim časovima se odlazi u pivnicu, umesto da slušaju šta je pivo kad je nastalo, većina to saznaje u praksi ko da im nije dovoljno što i u hotelu piju. Ukomirani svi odlaze na spavanje.
3. dan (PRAG)
Doručak: Prespavaćeš ga garantovano, manjina koja se punih stomaka vraća u sobu da se spremi za polazak kaže ti da nemaš za čim da žališ jer nije bilo ništa posebno, al zajebi ti to oni su se bar najeli a ti moraš da jedeš sendviče koje ti je mama spakovala i koji su se već ubuđali. Razgledanje grada je otkazano glupi Đorđević se popeo na vc šolju i vodokotlić mu je pao na glavu pa su vodiči morali da ga vode u bolnicu da ga lekari krpe, ali jebiga tebi je dobro i u hotelu.
4. dan (PRAG - KARLOVE VARI)
Doručak: Ako si bar malo pametan ovaj doručak nećeš prespavati. Popodnevni odlazak u banju je ništa posebno svi se šetaju okolo i pokušavaju da čuju šta vodič priča. Posle večere se odlazi u neku od diskoteka, svi idu da se napiju i uspevaju u tome, nakon toga dolazak u hotel gde se u svakoj sobi skuplja po jedan muško-ženski par radi druženja.
5. dan (PRAG - BEČ)
Doručak: Ovaj ćeš sigurno prespavati jel ti nije do jela od šinoćnjeg pijančenja, polazak prema Austriji, situacija u busu: Svi su uglavnom mirni i pospani, Mara gleda kroz prozor i brine se da li će zatrudneti zato što je sinoć sa nekim dečkom spavala bez kondoma još par devojaka brine istu brigu ali to ne pokazuje. Dolaziš u Beč i razgledaš grad već si jako umoran i najradije bi seo u autobus i spavao. Uveče krećeš prema Srbiji uglavnom svi spavaju i čekaju jutro da stignu kući.
6. dan (SRBIJA)
Dolazak u Srbiju u ranim jutarnim časovima, neke čekaju roditelji, neke ne čeka niko, uglavnom svi se pozdravljaju i svi odlaze u svom pravcu.
Naročita ali ne i retka "kasta" mladih likova koja se može sresti na ,svima nam dragom, Vukajliji...Nov ali ne i nepoznat vid psihološke identifikacije i projekcije (odbrambeni mehanizmi).
Evo o čemu se zapravo radi.
Bez emotivne zrelosti, formirane ličnosti, bez hrabrosti, mašte, snage, motiva, znanja i želje da se bore i pobeđuju u stvarnom životu, bez rezultata i uspeha u istom, oni Vukajliju razmaženo doživljavaju kao virtuelno utočište (beg od surove realnosti) i mesto gde njihova životna i stvarna bezidejnost, besposlenost, indolencija, statičnost, inertnost, lenjost, neznanje,kompleksi, strah i neuspeh na fakultetu-školi-poslu-ljubavi ,kao i sve druge loše osobine koje poseduju, privremeno gube oblik i realnu formu. "Usvojenik" je ,kao po pravilu, neispunjen, neiživljen, frustriran i razočaran samim sobom ,svojim životom kao i odnosom s vlastitim roditeljima a svoje lične probleme, nezadovoljstva, neuspehe i strahove projektuje na vlastiti (više tuđi!) "opus" (često i nesvesno) dok redovno pati od krize identiteta. Svoju neospornu inteligenciju, talenat pa i duhovitost, on "pri Vukajliji" virtuelno troši na stvari nebitne za svoj zivot i uspeh u njemu tj stvari od kojih nema apsolutno nikakve koristi za svoju budućnost i boljitak. Ne čineći ništa konkretno, stvarno i opipljivo za svoju budućnost i ne mičući se s mesta, on našeg "Vuju" doživljava kao roditelja iz bajke koji ga neće "smarati" i "terapisati" a uvek imati sluha za njegove pomenute osobine, stanja i faze...
Osećanje ličnog, realnog životnog neuspeha i nezadovoljstva "usvojenik" ublažava identifikovanjem tj poistovećivanjem sa nekom "alter" osobom pa se i ponaša u skladu sa tim. Ono što nije i ne uspeva biti u životu, on se trudi biti kod "tata Vuje". "Usvojenik" slepo insistira na "originalnosti" jer je sam ne poseduje u stvarnom životu, gde je običan utopljenik u moru mediokriteta tj običan mediokritet. Zato on beži od svog originalnog "ja". Njegova "originalna" životna svakodnevica je neispunjen dan a kroz "originalno" stanje uma ne provejava dobro raspoloženje..."Usvojenici" se plaše da ne upadnu u zamku "copy-paste" i tako "pejstuju" svoje stvarno i originalno "ja" na Vukajliji...Inače, njihovo "originalno" "ja" nije ni najmanje originalno, duhovito, zanimljivo i uspešno u stvarnom zivotu...Jasno je zašto su "usvojenici" veliki i neustrašivi borci protiv plagijatorstva i kopiranja...A jasno je i zašto oni imaju neobično jaku potrebu da tuđi rad klasifikuju i karakterišu kao "originalan" ili "plagijat"...
Vukajlija "usvojenicima" takođe obezbeđuje,za njih preko potreban i željen, osećaj pripadnosti koga u stvarnom životu nemaju i ne umeju steći jer ne pripadaju ni samima sebi u beskrajnim a bezuspešnim "nastojanjima" da se "negde pronađu" i zaistinski, konkretno pokažu i dokažu . "Usvojenici" pate i čeznu za pohvalom, kao i za tim da neko bude iskreno ponosan na njih a da oni zbog toga budu zadovoljni sobom. "Usvojenici" su, iz navedenih razloga, neretko i neobično skloni negativnom kritiziranju svega što je po "njihovom" infantilnom, kvazi mišljenju, kriterijumu i standardu "loše", "neoriginalno" i "kopirano". Brzi na podsmeh i kritiku a nesretni i nezadovoljni sobom, kakvi jesu, oni pritom nemaju ni najmanje sluha za dobronamerne sugestije koje im neko uputi, na osnovu čega lako dolazimo do spoznaje o njima... "Usvojenici" se plaše i zaziru od ogledala...
Ali sve to nije lišeno šarma i simpatičnosti... :)
:)
Voljenje sebe. Ne neko prenabudženo, bez ikakvog razloga i potrebe, neko za raju i fotografe, već zasluženo i bezuslovno. Onaj tip ljubavi koji baba odobrava.
-Joooj, mrzim vas!
-Koga? Mene? Ne moraš me persirati...
-Ne, nego mrzim vas muškarce!
-Nevena, mislim da smo se usaglasili oko toga da ja nisam samo običan muškarac, nego da sam nešto više od toga. Ja sam ljubavnik.
-Odoh spavati sad.
-Idi Nevena, idi...
-Aj sanjaj me kako ti striptizetišem.
-Daj mačkici pusu
i ramenima
i bedrima
i karlici
i klavikuli
i koljenu
lijevom
pa desnom
i obrij noge, jebem te usta te jebem.-Hahaha! Eto ti i pjesma uz koju izvodim striptiz.
-Koliko ofena imam kod tebe, ladno bi mogao da te dodirujem po svakom dijelu tijela, da ti ramena rukama masiram dok ostali posjetioci striptiz bara ljubomorno gledaju u mene zajedno sa izbacivačima koji zastadoše u mjestu jer ti ih sasječe pogledom preko ramena, odmahnu im rukom i reče: ,,Prigušite svjetla!''
-Šta je ofen?
-Nešto tipa kredit, koji ne trebaš vraćati. Bespovratni.
-Aha.
-Nego, dobar izbor pjesme.
-Naravno da je dobar, kao i ja sama. Somewhere... someone fuck with this tune right now...
-Striptiz, nastavi, ti.
-Kako sam nekad seksi sama sebi. Nekad.
-I used to have sex with this song in background.
-Lažeš.
-Jesam ozbiljno haha
-Imaš sad dok me zamišljaš i bacaš ga.
-A ne, potrebna mi je tama jer ovu zvjerku iz gaća ja poželim u sebi kada je vidim. Ah, kako predivan kurac ja imam!
Obično, trenutak u kome se trudiš da uradiš nešto, mada ni sam nisi siguran da ćes uspeti načinom koji trenutno koristiš.
I tako, češce sa optimizmom, radnju privodiš kraju, kad ono, neočekivano zasereš, i čekaš da ti se tlo otvori pod nogama...
"Radovane, drž' ove tegle, med koji je tvoja baba specijalno za tebe sačuvala... (jedine koje su ostale od zemljotresa/ poplave/ vulkanske erupcije/ sušne godine/ najezde komaraca/ provale medveda/ Pere narkomana na gajbu, ili slične "katastrofe" )
...a znaš da je od ujeda pčele završila u bolnici !!!" - dernja se matori."Dobro ćale, misim nije joj ništa, eve držim ih" - zvuk negodovanja...
(pritom uzimaš jos 342 stvari usput i tegle stavljaš na vr' gomile, s' osmehom jebača na licu, onda bauljaš do frižidera, kad ono, inercija !!!
Sloumoušn efekat,ti se dernjaš NOOOOOOOOOOOUUUUUUUU, bacaš sve ostale stvari iz ruku, odbijaš se nogom od zida, radi ubrzanja, prelićeš 15 metara sa vetrom u kosi kao Supermen, 2 mikrometra od tegli, al kurac, oprem, munem, kako oćes, tegle padoše i kao za inat tebi razbiše se svom silom,mada samo sa 20tak santima visine tako da se med probio kod komšije na luster sa sprata ispod, a staklena prašina kroz kožu prodrla tebi u krv i oči i u obližnji tepih..."E do mojega!!!" - a kroz vuglu ti prolazi "theme song" Godfathera i prisustvo svoje sa'rane, dok otac, videvši to, s' izrazom Konana Varvarina na licu, vadi sačmaricu i okreće kundak nadole, u poziciju za golf udarac... u kome će tvoja glava najverovatnije primiti "dajrekt hit" ...
9389. godina, uživo
Grmi i seva ođe! Đe me nađe, pa ja osta zadnji od našeg naroda Srba! Tore, jebem li ti majke, sad si naš'o da me štrecaš dok izveštavam!
:Šššš:: HALO, MILICCCIJAAA????? :KssKss: Malicija!
Poštovana milicijo i poštovano Društvo Ujedinjena Jevropa,
Saću vam poslati u ovom pismu izveštaj šta se sve dogodilo sa narodom Srba i zbog čega je on nestao i zbog čega sam ja, jedan običan pitnik, Usain Bolt Jr. Vukajlijaš uspeo da preživim sve nedaće i ostao jedini potomak naroda Srba! Pa da počnem....
Što bi jedan, sad već poodavno pokojni, pevač srpski rekao: "Šta je bilo bilo je...." Da, ostaje... Zabeležio sam. Veliki broj Srba je nestao zbog latinice koja je postala glavno pismo nažalost, a kao što vidite i ja pišem istim jer da pišem pravim pismom nas Srba ne bi me ništa razumeli. Zbog toga je veliki broj mojih državljana nastradao što zbog pisanja suprotnim pismom od latinice, Ćirilicom, u borbama za očuvanje tog pisma, što zbog samoubistva, jer više nisu mogli podneti da se piše latinicom. Okej, možda vam je ovo sada smešan razlog ali tako jeste bilo.
Baba Vanga je nešto ubola, a nešto promašila! Kina je 2018. postala najjača svetska sila. Postali su najjači jer prodaju igračke. Konfučije ih gleda sa neba sada i ponosan je na njih mnogo! Zavlad'o je i komunizam bio, a i ljudi su postali roboti 2111. go što je i rekla dotična Bugarka sa Kozuh planina. 3005 izbija rat na Jupiteru, a ne na Marsu što je rekla i u tom ratu 2 milke Srba gine od posledica radioaktivnosti. Tada nas ostaje još 4 milke.
4599. ljudi postaju besmrtni. Ali do tada su svi Srbi, osim mene koji sam imao SUPER SREĆU, nestali. Sada ću vam reći kako sam ja jedini od Srblja preživeo, poštovana milicijo i Društvo Ujedinjena Jevropa. Tada, beše to ja mislim neki avgust mesec 4184. ili tako nešto ne sećam se baš, bio sam mali, našu državu su zbog misterioznog mineralnog bogatstva napale sve zemlje sveta. A nas je tada zbog negativnog prirodnog priraštaja ostalo 2 milke. I čak nas je i Kina napala! SA IGRAČKAMA!
I svi Srbi su u toj borbi izginuli, ali ja sam se izvukao jer je tada padala kiša i bile su jako velike oluje sa grmljevinom i sevalo je i svašta bilo, svaka mu čast kako je bilo vreme! Ja sam se tada kupao zbog tog vremena sa šamponom od koprive zbog one stare narodne poslovice "NEĆE GROM U KOPRIVE!" I tako sam imao super sreću da preživim! Tu je izginuo ostatak Srblja!
Pre toga se dešavalo još dosta toga. Ne mogu godine da pišem jer to baš i ne pamtim, imao sam neku slabu dvojku iz istorije kad sam išao u školu. Bilo je i to da su bili Maldivi i Farma i Veliki Brat u isto vreme na televiziji i tada je veliki broj starijih žena umrlo na ovim prostorima zbog visokog stepena zračenja. I baba Nada, za koju se znalo da Nada umire poslednja je umarla tada. Nije odolela Zmaju od Šipova.
U svetu sporta smo i dalje dominirali dok smo postojali. Sveti Stefan Jr. Đoković XXXIV je takođe kao i njegov daleki predak Nolo bio 1. na svetu i niko nije mogao da ga pobedi. U ženskoj konkurenciji smo i dalje imali kobile i to se nije promenilo. Vaterpolo nismo ni igrali jer su nam svi predavali bez borbe. Igrali međusobno, podelili se i tako se par njih udavilo u vodi iz sprdnje. Košarka, Crnokosa Kosjerić dobija San Antonio Sparse ko iz pičke po 60+ razlike. Ostalo standardno sportovi. Fudbal u Srbiji nije sport.
Politička scena je propala još od kad je umro Tito, a toga se sećate svi pa ne moram da pišem. Na tom planu ništa nije napredovalo, a nazadovalo je sve naravno!
Tako je izgledala situacija u ovoj državi i tako smo nestali svi u jadu i bedi.
Poštovana milicijo i Društvo Ujedinjena Jevropa, osećam da će mi crći internet sada, ovaj Tor nije normalan sa ovim gromovima, tako da vas ovom prilikom srdačno pozdravljam.
S poštovanjem, Vukajlijaš Usain Bolt Jr.
Sredstvo za utvrđivanje karaktera i tipa ličnosti. Sve zavisi od toga kako je držite.
1. ŠOLJU DRŽITE ZA DRŠKU - Klasičan tip koji ceni tradicionalne vrednosti. Niste skloni riziku. Bitnija vam je funkcionalnost od estetike. Veoma ste efikasni i po vama je najjednostavnije rešenje ujedno i najbolje. Ne oslanjate se na druge jer verujete u svoje sposobnosti. Levi's 501, kratka crna suknja ala Odri Hepbern ili nedeljni porodični ručak su samo neke stvari prema kojima gajite večni kult obožavanja. Više volite da zovete nego da šaljete SMS.
2. ŠOLJU NE DRŽITE ZA DRŠKU - Originalnost je vaša karakterna crta. U vama plamti avanturistički duh spreman da vas povede ka neistraženim prostranstvima ljudskog uma. Veoma ste kreativni i duhoviti. Sve što radite mora biti posebno i drugačije. Imate alternativne poglede na život. Uvek underground nikad mainstream. Originalnost i neponovljivost u svakoj prilici. Ubija vas stereotip i ponavljanje. Copy/paste je vaš smrtni neprijatelj.
3. ŠOLJU DRŽITE PRI SAMOM DNU - Intelektualni tip sklon istraživanju, eksperimentisanju i riziku. Stalno se nešto pitate. Zanima vas po kojim principima svet funkcioniše. Iako je verovatnoća da ćete prosuti to što pijete 99%, vi nećete odustati već ćete razviti posebnu tehniku pijenja ne bi li došli do nekog društveno-korisnog i univerzalno-primenjivog rešenja. U slobodno vreme smišljate savršen način kako da prevarite GSP kontrolu.
4. ŠOLJU I NE DRŽITE VEĆ SAMO USNAMA LICKATE - Ekstra senzualni i emotivni tip. Na prvom mestu su vam duhovne vrednosti. Ne hajete
puno za materijalnim stvarima. Predigra i tihi razgovor pored kamina su vam sto puta uzbudljiviji od samog čina. Interesujete se za poeziju,
književnost i filozofiju. Posećujete pozorišta i galerije. Puno razmišljate, skloni ste introspekciji i težite samospoznaji. Imate veoma
prefinjen i istačan ukus u svemu.5. PROSPETE SVE PA ONDA LIŽETE SA STOLA - Vaš životni moto je "Zašto jednostavno kad može komplikovano". Volite da impresionirate i šokirate okolinu svojim postupcima. Uvek idete do krajnjih granica i ne pitate da li boli. Vi ste rođeni šoumen, zabavljač i egzibicionista. Hranite se tuđim pogledima, komentarima i aplauzom. Pored vas nikad nije dosadno.
6. NABIJETE OTVOR ŠOLJE U USTA A ONDA JE NAKRENETE - Vi ste veoma... ovaj... vi imate izražene sklonosti ka... to jest... vi najviše volite kad vam neko... mislim... u suštini ste dobra osoba...
Najčešće mesto gde ljudi iznose lične frustracije i stavove. Pre svega da kažem čast izuzecima, onima koji stvarno komentarišu pesmu, umirućoj vrsti. Inače da naglasim da nisam nacionalista i svako spominjanje za ili protiv nekog naroda je u duhu definicije i nije pisano sa namjerom da uvrijedi nekoga. Ako se neko ipak uvrijedi, ko mu jebe mater. Ako negde pomješam ijekavicu i ekavicu ne zamerite bre, izgubio sam se više u kojoj državi živim i kako treba da pričam bolan.
1. Tip: Onaj koji priča životnu priču
Prvo spominje neki trenutak koji je za njega ta pesma obeležila, zatim sledi opis kako je tačno došlo do tih događaja
Primer: "Eh ovo me podseća na leto 1983, kad sam upoznao jednu devojku u Crnoj Gori. Inače sam bio otišao na more. Sa bratom. Rođenim. 3 godine stariji od mene. Nosi broj 44. Predložio nam Zoki da odemo. Zoki je inače moj kum. Zokija sam upoznao kod Mileta u kafani. Mileta inače znam od detinjstva. Živeli kuća do kuće. Sad drži kafanu. Garant je lopov, čim je mogao da je otvori. Mamu mu jebem."
2. Tip: Anti-nacionalista
Nema veze sa Antom Pavelićem, nego anti-nacionalista u smislu da je protiv nacionalizma. Jedini je problem što se javlja i kad nema nacionalizma ni na vidiku. (A najčešće ga tako i prizove). Obavezno se poziva na Jugoslaviju, čak i kad pesma nema veze sa Jugoslavijom niti tim vremenom uopšte.
Primer: "Eh jebem ti politiku bilo je dobro dok je sve bila Jugoslavija, kad smo svi bili jedan narod, kad nije bilo važno da li si Hrvat, Bošnjak, Slovenac, Albanac ili normalan."
3. Tip: Nacionalista
Nađe desetu temu, poveže je sa nacionalnosti i onda napiše mišljenje. Inače ovde spadaju obavezno i oni koji ne znaju ni kako izgleda zastava ili grb njihove države, ali znaju da pišu o svom ponosu
Primer: "Prodajem metar drva (o ovome ćemo kasnije)
- Drva? Eh najljepša drva koja sam vidio bila su u Vukovaru. Dobro je što protjerasmo Srbe iz Vukovara. Jebem im mater."4. Tip: Englez
Najčešće tip čije ime na Youtube bude nešto tipa "Srpskiubica" ili "CroNinja" itd. Ko fol živi u Engleskoj ali eto slučajno nađe pesmu koja inače u nazivu sadrži sva naša slova
Primer: "I live in America, and I accidentally found this song. I don't understand the words but I love it. Kosovo is Serbia."
5. Tip: Pičkopaćenici
Nekako nekim slučajem je jednom jebo pre 40 godina pa ostatak života prepricava to i pati za tim
Primer: "Kristina volim te! Anđele moj, još te pamtim! 12.08.1957 <3 !!!!11 ."
6. Tip: Drvosječa
On prodaje drva.Primer: "Prodajem metar drva. Telefon "
7. Tip: Izlečitelj side
Fora stara 20 godina, toga se niko nije sjetio!
Primer: "Sidu leči"
8. Tip: Smrt dislajku
Sede satima i smišljaju najgore kletve da upute ovima što su dislajkovali
Primer: "Ovi što su dislajkovali da Bog da zatekli ženu sa komšijom u stanu, ispali kroz prozor, pregazio ih voz, silovao ih medved i onda pojeo."
9. Tip: Mučitelji
Tuče kera. Ko će znati zašto?
Primer: zar je potreban?
