upisati jedan(ili poznatije kao kec,copan,dziber,bandera)u dnevnik

Glagol koji se u razgovoru koristi za obimne vremenske nepogode (grad, kisa...)

Osoba koja podučava svoje učenike/studente,ali pored toga deluje i vaspitno na njih. Prosvetiteljska figura,čije ime bi trebalo da se piše velikim početnim slovom.

Kineski jezik, je u stvari grupa jezika, najgovorenijih u svetu, a najgovoreniji od te grupe je Mandarin.

Prica se da je kineski jezik nastao ovako -

Nekada davno davno, na dalekom istoku, postojao je samo jedan jezik, kojime su se sluzili i Japanci i Kinezi.
Posto su Japanci i Kinezi dva razlicita naroda, dodje i vreme da svako ima svoj jezik, ali ni Kinezi ni Japanci nisu hteli da 'izmisle' svoj jezik (kao neki zapadnije od njih) pa su se odlucili da jezik podele izmedju sebe.

Japan je dobio prednost da prvi bira sta ce iz jezika da odnese, i onda Japanci (onako pametni), pokupise skoro sve samoglasnike, i jedno dva tri suglasnika, a Kinezima ostavise sve suglasnike i jedan samoglasnik.
Kinezi nisu bili najsrecniji oko ove situacije, ali dogovor je dogovor, pa su morali da rade sa materijalom kojim su imali.
Posledice tog zaboravljenog, misticnog dana, se i dan danas mogu osetiti u kineskom jeziku.

Kulturan izraz koji zamenjuje rec "kenjaš"
Koristi se za davanje do znanja da osoba koja priča dosađuje

Pitanje koje postavljaš ženi/devojci kad preteraš sa sranjima pa popizdi na tebe. Obzirom da je s pravom besna, ti samo ćutiš dok se ona istutnji, a onda postaviš ovo sudbonosno pitanje. Odgovor deluje kao lakmus: ako hoće, nije više ljuta - ako neće, sačekaj još malo pa ponovo pitaj.

Nedefinisana i pomalo mistifikovana kategorija. Na određeni način svakako predstavlja apgrejd onog “običnog” sastanka, ali šta tačno pod tim podrazumeva teško je statistički utvrditi. Tako na primer, može simbolizovati tršenje ljubavnice/sekretarice u nekom ( malo čistijem ) motelu/klozetu, zatim jedno konspirativno opijanje sa drugarima u kafani ili, pak, celodnevni paket pecanja na reci uz roštiljanje i oveću gajbu pivčuge...mada se, doduše u neobično retkim prilikama, može interpretirati i kao PRAVI sastanak. Bitno da je mobilni telefon ugašen a ostatak sveta obavešten “da ga se ne uznemirava”. Tako je, naime, bolje za sve...

Devojačka sprema za udaju.

Glavna atrakcija zoo vrta u Splitu.

Dve stvari koje Srbi jako često koriste, što u praktičnom, upotrebnom smislu a još više u prenesenom metaforičkom značenju.
Kolac se najčešće koristi za ograde-tarabe pa je često krunski dokaz u imovinsko pravnim stvarima-"Nema taj pijani geometar pojma, međa je kod ko'ca, još od stare Jugoslavije!".
Za tipičnog oca se kaže "Otac kolac".
Glogov kolac je poznat kao Vampir eliminator(vampir je srpska reč), nije potrvrđeno koliko je efikasan, a Sava Savanović je izmišljen lik, stoga nepodoban kao primer.
Konopac je u upotrebi najčešće za vezivanje marve i svega ostalog, dok je istovremeno i glavni deo omiljene uzrečice mnogih "Daj mi konopac da se obesim". Za tu svrhu se koristi posebna vrsta -Štranka.
U bogatstvu raznovrsnosti primene, Kolac i konopac se zajedno javljaju jedino kao poređenje sa nečim jako lošim - "E ovaj selektor, gde ih je samo skupio, ko s'koca i konopca"

ne, nije to ONAJ trenutak kad ti se sprema ultra mamojebna smrt pa ti sve prođe kroz glavu/pred očima... ne ...
to je jedan od onih(kako Milan Oklopdžić aka Mika Oklop u „CA blues” kaže, brajt moments...) svetlih trenutaka... samo, sa kapljicom(malom dozom) nekakve tuge/sete, možda i malko bedaka (onog propuštena-dobra-prilika bedaka)...
NEŠTO/NEKO te podseti na neki takav momenat i SVE, lavina emocija i asocijacija, kreće... i slike same piče dok si ti UKOČEN u tom deliću sekunde koji je za tebe jebena večnost... posle toga ili budeš u bedaku (tužan, jednostavnije rečeno) ili si u fazonu „de je taj pištolj/dop/most da se upucam/roknem/skočim”... sve u svemu, kad sad pogledam nije baš neki „bright moment”, ali meni bilo nekako lepo i znam da se to svima dešava iako budemo po malko tužnjikavi...

Prostorija koja po radnom nazivu navodi na pogresan zakljucak da je vlasnik dete (ili deca), prikljucena na ostatak stana i vecito radoznale roditelje :)

Stepen autonomije koje u njoj ostvaruje pojedinacno dete proporcionalan je kvadraturi doticne prostorije, kao i tome da li je pozicionirana prizemno ili makar uz drvo razgranate i izdrzljive krosnje (po mogucstvu listopadno) a udela ima i psiholoski profil roditelja i/ili deteta(dece) s kojima taj prostor deli.

Prostor nad prostorima. Mesto svih dešavanja. Ol in van parti plejs.
Ako se nešto desilo, desilo se u avliji. Ako će se nešto desiti, definitivno će se desiti u avliji. Ako se nije desilo u avliji - nije se ni desilo.

Čovek koji progovori s pet meseci i ne zatvara usta do kraja života, trtlja sto na sat i smara sve oko sebe pričama koje ih ne zanimaju, ima milion i jedan potpuno nebitan i trivijalan podatak u glavi i podeliće ih u svakom razgovoru koji vodi s tobom (uvek on vodi, nema šanse da prepusti kormilo razgovora), na forumima skupi 3000 postova za četiri dana, piše traktate koji ne mogu da se čitaju (jer su dosadni, ili "prestručni", ili oboje), non-stop je online i "druži" se sa svima, status na fejsu menja svakih pola sata, šalje ti devedeset mailova dnevno sa "zezalicama", razume se u sve i najbolji je u svemu, uživa da sluša svoj glas, zvao bi i sam sebe na telefon da može, zna svaki trač i podeliće ga sa svima. Smarač.

Televizija ca crvenim logom i žutim programom. Nekad razbijač priče o nepravednim i ničim izazvanim sankcijama a danas promoter nepravednog i ničim izazvanog idiotizma. Njihova vizija, misija i poslovna politika su prilično nejasni, usled kardinalnog kreativnog zaokreta, od hleba ka igrama.
Startovali su Srbiju pričama o dvanaestak budala koje se izležavaju, pa skakuću i pokušavaju da nešto veeeliko filozofiraju, foliraju i plaču, a sve vreme mrze kuhinju(reality show VB). Sada školuju mlade buduće zvezde, koje prosečan gledalac može da toleriše 5 minuta mesečno.
Ako izbegnete reality, izbombarduju vas Lunom Lu, fenserkom koja i kad tone, misli da pliva.
Voditelji informativnog programa, kao glavni oslonci nekadašnjeg uspešnog imidža, su prošli skraćeni kurs hipnoze, bez polaganja ispita, samo fakultativno.Gledaju nas značajno, pa strogo, pa opet značajno i samo uvijaju obrve. Izgleda da rade u malim studijima, niko ne sme da pozove Mirjanu Bobić Mojsilović u goste-sve bi im porazbijala.
Njihova ciljna grupa je vrlo mlada populacija, oko 14 godina, te je moguća etapa u razvoju ove eminentne kuće da postane dečija televizija.

Dramaturg, reziser, dramski pisac i pisac, ali najvise pisac. Kako bi on mozda rekao, previse evropljanin da bi ga mogli zvati amerikancem i previse amerikanac da bi ga mogli zvati evropljaninom i srbinom, ali njemu to nije bilo vazno. Rodjen je 1948. u Beogradu a umro je 2007. u San Francisku. Autor je romana CA Blues i nekoliko manje poznatih kao sto su Video i Horseless. Ovaj prvi je najpoznatiji i predstavlja kultni roman mladih iz perioda osamdesetih. Mika Oklop je covek koji je sve svoje romane prvo proziveo pa napisao, ili obrnuto, nebitno. Tako bi on postavio stvari. Njegovi romani ne samo da se citaju, nego se i smeju, sanjaju, slusaju (zaista, cuje se fantasticna dzez i bluz muzika iz knjiga), ma zive se kao sto ih je i on proziveo, pre ili posle pisanja, niko ne zna, pa ni sam Mika Oklop. Ali to je sasvim nebitno.

Slovo koje se na bosansko-hercegovackom govornom podrucju polako gubi u prici,ali se jos uvijek drzi kad je pisanje u pitanju.
Po principu "skrati sve sto se moze skratiti", tako se izbacuje to slovo iz rijeci (dokle god nas razumiju na sta smo mislili)

Predmet čija primena odredjuje početak tri glavna životna doba.

Osnovni moto samoukih instruktora u lokalnim teretanama.

Sleng za ruku u pokeru u kojoj neko ima Žandara i Kralja ( J i K ).