Brlja toliko loše kvalitete da je ni fenjer ne želi sagorevati, a može se od nje dobro napiti.

Rad je stvorio čovjeka. Alija je to preozbiljno shvatao, pa je uvijek tražio veću lopatu.
On predstavlja čovjeka borca za preživljavanje, čovjeka radoholičara, iskrenog, poštenog i nadasve vrijednog. Ranom zorom bi odlazio u rudnik sa tri kriške hljeba i glavicom crvenog luka, a vraćao se kući pred akšam i tako svaki dan. Nikada se nije bunio niti je za njega bilo: "Ne mogu ja to". Samo red, rad i discplina.

Jedna od dvije krucijalne stvari koje trebate uraditi da bi došli do para. Pored ovoga postoji još jedna mogućnost da dođete do položaja ili novca a to je da uđete u anale, iako se ovo smatra teže izvodljivim za mušku populaciju.

Izraz kojim želi da se okarakteriše neka ekstremna sporost.

Najveći i najčešći jebač u srpskim narodnim pesmama (srpski kazanova)

Osoba koja se stalno češka po mošnicama.

Parče papira koje se uručuje zaslužnom za dobro obavljen posao. Jedan od načina da se kaže HVALA.

Najčešće ime kod Crnogoraca.

Nadimak kojim vozači, najčešće kamiona, časte jedan drugog komplimentom u stilu: ti mene serdarom ja tebe vojvodom.

(franc. Déjà - već; srp. Tu - tu)

Kada ukapiraš da ti se objekat za kojim bezuspješno tragaš nalazi u rukama (da me ne shvatite pogrešno, pogledajte primjer).

Svetursko kulturno umetničko društvo.

Fala pički.

Code RED, poslednji stupanj opadanja gradijenata srpskog
gostoprimstva u jedinici vremena (dolazi na sam kraj, posle svima već poznate "dočekuše" i "razgovoruše", a ozloglašenija je i od čuvene
"sikteruše", koja se kuva nepoželjnim osobama).
Spravljač je prilikom kuvanja ove kafe toliko besan i ogorčen da prevazilazi samog sebe u korišćenju fantastičnih metoda promene ukusa, dabome, na gore.
Obično se priprema kada gosti zasednu, bez namere da odu i
pošto su obrstili dvomesečne zalihe ića i pića domaćina;
kada se kratka komšijska poseta pretvori u nešto što liči
na komercijalni nastavak "Ivkove slave".

Naučno-fantastična svevremenska primenjena grana medEcine.
Naime, bilo da je u pitanju vreme pre Isusa, vreme krstaških ratova, srednji vek, japanska mitologija, svetski ratovi, savremeno doba ili neko futurističko zamišljeno vreme, proces negovanja glavnih protagonista filmova je isti - on (ona ređe) leži, pokriven čašafom do predela grudi, oznojen, a sisata i 'oćna devojka ga raz'lađuje sa mokrom krpom po čelu. To traje od jednog godišnjeg doba, kao u slučaju Toma Retardiranog Kruza u filmu Poslednji samuraj, do sedam godina kao što je u slučaju Stevana Lomim Košćure Pogledom Segala. Iskren da budem, video sam da je Hilari Svonk jednom najebala u filmu kad su joj umesto oporavka scenaristi predvideli amputacije rukuVA i noguVa...jebešga.
Naravno, kao što je opšte poznato, a i prema istraživanju renomiranih naučnika univerziteta u Masačusetsu, takvi pacijenti ne moraju da seru i pišaju po nekoliko meseci, odnosno godina k'o sav normalan svet, te ne nose nikakva pomagala u vidu pelena ili katetera. Narafski, nećete u filmu videti da ih neko presvlači i briše usrane guzove. Još je veći efekat ove medecine pošto odmah po ustajanju mogu skoro normalno da hodaju bez fizikalne rehabilitacije, odnosno već u prvoj sedmici kreće žešće zajeban trening i već posle par sedmica postaju jači i bolji nego prije. Jebiga, kasu akcijski junaci.

Tabu tema.
Sinonim za nešto o čem' se ne smije pričati, ni pod razno!
Svi znaju šta je u pitanju, al' bolje da se ne priča o tome. Najlakše je iskoristiti ove tri nevine riječi, čime će većina kojoj se obraća shvatiti značenje, a eliminisaće se ona grupa koja i ne treba da zna za to.

Društvo mrtvih penzionera.

Blic-zajeb drugara od 25+ godina čija devojka ide u srednju.

Ukoliko nisi hipokoristik, dečko njene drugarice ili Hju Grant, ova radnja za tebe može da predstavlja samo fizičko i psihičko mučenje organizma i ništa više. Da se razumemo, a i da se ne lažemo, sam si kriv. Još dok si je muvao, išao si sa njom da kupi neke krpice, poklon za drugaricu, poklon za tatu, poklon za bla, bla, bla, iako je poslednja stvar koju si sam kupio dres reprezentacije, i to samo zato što keva taj dan nije imala vremena da to uradi 'mesto tebe. Po svaku cenu si hteo da budeš blizu nje, ali joj nikada nisi rekao da mrziš šoping. Prva greška. Žuti karton.

Dok je ona išla od prodavnice do prodavnice, od butika do butika, od jednog tržnog centra do drugog, raspredajući o tome kako su ovde stvari skupe, ali kad kupiš traju ti dugo, a tamo jeftine, ali totalno out ove sezone, kako je prolećna kolekcija Women secret prošle godine bila mnogo bolja, kako obožava Luj Viton torbice, kako ne razume devojke koje mogu ONO da obuku na sebe, ti si je, kao veran pas, pratio u stopu, klimajući afirmatino glavom na svaku njenu reč, iako si tek svaku treću razumeo. Možda i četvrtu. Nije ni važno, sad moraš da slušaš ove gluposti, ali kad se smuvate, reći ćeš joj sve. I da mrziš šoping i da mrziš tog Luja i Vomena. Sve. Da, da, kako da ne. Greška broj dva. Drugi žuti. Crveni.

Game over.

Skup očajničkih mera za prevazilaženje procepa.

Osjećati se kao pacov na novembarskoj kiši. Sam, promrzao, gladan, smrdljiv. Kao onaj poslednji crvenonokti južnoafrički nosorog što je ostao sam na surovom svijetu bez ženke, mladunaca, tašte... Beznadežan i potišten, bez imalo volje za nastavkom agonije, jer čemu sve to?
Depra.