Stefan: " Brate Aco, ne znam šta da radim... Onaj majmun, Baloteli, danas gađao neku djecu strelicama za pikado! Čo'če, bilo mi je došlo da ga zavalim šakom među oči! "
Edin: " Debil! Taj ne zna ni marker da obuče! "
Aleksandar: " Ništa se ti, Stefi, ne brini! Kad te sledeći put iznervira, samo mi reci! Neće, bre, izvesti slobodnjak do kraja karijere! "
Edin: " E, raja, 'ajde da ga vodimo večeras na Harisa, da ga malo opustimo! Mora da ništa ne jebe kad je takav... "

- Da čujemo za koju vrstu vozila ste obučeni.
- Imam sve dozvole od A do E. Takodje imam posebne dozvole za upravljanje ICB'om, bagerom guseničarom, labudicom i trenutno se obučavam na još jednoj mašini koja fali mom arsenalu.
- Auuu majstore. De mi recite koja je to mašina koja vam fali ?
- Avion s'prikolicom.

A: I šta kažeš, Šomi upisao ETF.
B: Da, bre. Prošle godine.
A: Jebo te ona budala na ETF otišla. On ne umije bre ni sijalicu da zamijeni. Možda da vari zna eventualno... ako me razumiješ.
B: Miki, on sad jedan od boljih tamo u klasi.
A: Ne seri, on?
B: Da bre, doveo se u red čo'ek. Dao sve ispite u roku i to sa devetkama i desetkama. Uz to još počeo i da trenira nešto. Može se reći da je odradio tetris.
A: Ma, sve se može kad se hoće. I ja ću tako sljedeće godine.

E sad ću da vam kažem nešto!
Ti Bojane, ti si dobar čo'ek. Al' bre ona tvoja žena te u torbicu nosi da mu jebeš sve! Ja ti kaem Boane 'ajde d'idemo da navatavamo nešto, a ti kažeš ne mogu više Mile, moram sa ženu na buvljak. E sad dalje, ti Ljubomire, recimo, još mi duguješ dva'es evra i praviš se šuntav od Vaskrsa još. Al' nema veze! Ja sam ljudska veličina i ja sam to zaboravio. A ti Pero, imaš dobru ženu! Uh, što mi vrućina, ljudi moji, a vama?

- Iko pazi šta sam načuo, znaš malu Aleksandru iz ulaza dva?
- Kako ne znam, nabujala mala postala pravi pičić!
- E imam operativna saznanja da mala blajva ko popizdela, trebalo bi to utvrditi jel' se slažeš? Neku žurkicu kod mene na gajbi napravimo, zovemo nju i njenu drugaricu neku da utvrdimo...
- Ma daj mani se tvojih baljezganja, zadnji put si jebo kad je Sevojno igralo drugu ligu a tu sad serendaš, plus ovo je garant neka tračarija! Bolje idi kupi neki CKM pa izdrkaj ko čo'ek, mani se batinanja...

Mile: Milunka, daj da je'mo.
Milunka: Evo, samo da izrežem 'lebac.
Mile: Milunka, šta je bre ovo? Neću da jedem ovaj lažni, hoću pravi 'leba.
Milunka: Mile, čo'eče, pa zdraviji je ovaj crni, bolje da promenimo malo.
Mile: Ne i ne. Zna se šta je pravi 'leba, a to sigurno nije ovo. Još i mešaju kafu sa brašnom da bi ispao tamniji! Znaš li to? Hoćeš kafu da jedem?!
Milunka: Ali...
Mile: Nema ali, ješću bez 'leba. A tebi ću posle da pokažem svoga boga.

Dragiiiii, aj' još jednom?

Beži, ženo nezasita, kakvi su te đavli spopali. Pevac je već posle trećeg puta vrisn'o, što se tiče mene fertig smo. Znam ja šta je mene pokojni đedo Simeun setovao da se ženim; veli čo'ek: "vruća pogača, popeglana košulja i turska kafa kad se vratiš umoran s posla", izem ti i Kosmopolitan, i tu zapadnu propagandu što su ti svaku ludnju u glavu utuvili, pa navrzla na me k'o neka mora, božemeprosti.

- Vidiš, ovde sam malo rasplinula kompoziciju, ciljano da prikažem malog pojedinca u tako velikom, stranom i nepoznatom svetu... a prejakim bojama i kontrastom sam predstavila dualističnu prirodu tog istog čoveka. Drugi deo je ova crvena tačka koja predstavlja...
- Znam, znam... već sam negde čitao o simbolici tačke.
- I kako ti se čini?
- Paaaaaaa... nije loše, ali drži se ti bolje selfija.
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Sifredi producirao u Mađarskoj i ti bila na kastu? Jao srećnice!
- Da, ali nisam prošla. Debil je! Znaš, ja se svojski trudila... a lik mi ladno na kraju kaže: Drži se ti mala klasike, nisi baš za ovo...

Lik za mikrofonom: MOLIM VAS DA USTANEMO, DA ODAMO POŠTU NAŠEM...KOJI JE....
-Neko iz mase: U hvala bogu, taman da izvučem gaće iz bulje, imam osećaj da će da me prepolove...
-Neko drugi iz mase: Ih, milina, taman da stresem ove ljuspice od semenki, usvinjio sam se ko malo dete.
-Neko treći iz mase: Opa, to mačko (gledajući u ribu ispred njega), namesti suknjicu, namesti..
.
.
.
-Neko hiljadušestopedesettreći iz mase: Ajao, sad je trenutak da deknem, ne smeš na ovim stolicama ni prdnuti ko čo'ek, sve odzvanja.

- Pa gde si ti juče?
- Jbg komšo, izvini! Znaš da istu slavu slavimo... zasedeše se ovi moji gosti. Nego da mi izgruvamo sutra nešto?
- Dogovoreno. Kako bi kod tebe?
- Kul. Zaličismo ga, kompletno... a tečo Sreta na momente rašrafljivao... mislim ono, kulturica samo...
- Znam Sretu... Eeee kakav je to lik bio svojevremeno.
- I danas ko u najboljim danima, pazi... Sabio gajbicu Zaječarskog, još i kolače uspeo da zakači... animirao onda goste konstantnom spikom, pa se onda tetka nešto žacala... Al' kad sam se jutros čuo s njom ona bila srećna... jebem li ga, ko zna šta se desilo s njim? Izgleda da ga ''komprosta'' i dalje radi...

- U jebote vid' ovu krute jebo!?
- O jebemti ove holandske ekskurzije. Đe je nađoše naku pirgavu i debelu. Čo'če, pa ona izgleda k'o da ima sise i na leđima.
- Ne daj Bože nikome. Šta misliš da je sretneš u mraku? Mislim da bi skočio k'o Karter.
- Jel' materet, da li ono iko jebe? Šta misliš?
- Čisto sumnjam. Možda tata ili brat iz samilosti. Ma garant gura samo krastavac.
- E krastavac?! Uzme fino dildo il' vibrator i opleti.
- Ma čisto sumnjam da joj daju onakvoj u seksi šop.
- Ima ibej.

Zzzzz zzz zzz
- Roma je bila juče tanjeze...
hrk hrk hrk hrk
- ??? Ima li to s kladžom neke veze?
- Pukli smo stoju i kum i ja.
- Kak'u bre stoju, dinkića, evrića?
- Evra, evrića, al nije ni bitno,
hteo sam pedeset al nemade sitno.
- Ama ko to sitno imao nije
i da li se tamo možda i pije?
- Ima se popiti samo pivo
al' i bez radže tamo je živo.
- Čo'eče dragi ko vam to služi
u krigle sipa pa tiket pruži?
- Konobarica nova,
neiskusna, mlada
- Oklagiju držim, budim te sada...
hrk hrk hrk hrk
DRAAAAGI USTAJ!!! VIDI ZVEZDU PADALICU!!!

-E, ćao, izvinite što zovem ovako kasno, trebaju nam dva jajeta za palačinke.
-Ma eto ti, uzmi, u redu je.
-Jao, hvala, drž’ puš’, ovo ono...
Posle tri dana dobiješ palačinke što su „pretekle“. Ah, pa dobro sad..

-Mali! Imaš piva, nestalo nam?
-Ima samo dva što je keva za goste ostavila.
-Daj!
-Ali...
-Ma ionako ti neće nikakvi gosti doći.
...

-Nabraćemo malo blitve iz vaše bašte, i uzeli smo malo zeleni, i ribizli, i...
-Da, da, još ja mislio opet komšijin gusak pravio sranje po baštama..

-E, vi ono beše imate kiselog kupusa?
-Jes, stavljali ja i keva u džakove, jedva svezali..
-Super. Super! Uzeću hmm... pet glavica za sarmu.
-Pa... ok, a vi niste kupili u radnji kad nemate baštu?
-Nismo stigli.
-I to što kažeš, niko nije blesav da prošeta tri ulice.

-E! Daj kosilicu! (sedamdesetak puta)
-Eto ti u šupi... pa sunce mu jebem, u bašti stoji montirano igralište za decu i bazen, vrede ko ova moja straćara, a ne kupe kosilicu za par iljada.
Dobiješ je nazad tapaciranu travuljinom, a nož otupeo i iskrivljen ko da su kosili armaturu i oras.

-Mali, bicikl za...
-Šupa.
Prekide te u gledanju onog Save iz Kikinde i njegove rečenice „e neš kolega, mrš iz moje avlije!“ Eh...

-Moram da vas zamolim da ne bacate djubar po bašti po danu, usmrdi nam se veš na štriku.
-Dobro, ja ću pod mesečinom da gazim golubija govna..

-Pa ’di ćeš ti sotim autom sade?
-Idem na pecanje, baba...
-Ne mož! Treba njima, kažu da idu negde u Srem za vikend, a njev auto ne valja.
-Ko me pitao? I ja sad, s oproštenjem, da glodjem onu stvar?
-Ništa t’ja ne znam kazati, tako je rečeno.
(taraba, munja, kosturska glava, bomba, oblak, munja, bomba)

-Eeehehe, he, nešto ja mislim, zafalilo nam hiljadu evra za kaparu za stan..
-Mhm...
-Pa rek’o, ako imate iz njegovog fonda za fakultet da uzajmite, do kraja meseca, bla, truć...
-Kevo, imam fond za fakultet?
-Ćut’ bitango! Nemaš. Više.

ŽIRANT! Krv ti jebem! Nema dalje!
-Hihihi, uzeli mi i drugi stan, na kredit, dvades’ godina, a kuća nam pod hipotekom za onaj prvi.. pa ako bi mogli...vaša...kuća...hipoteka...
-Moja...kuća...se raspada...ležem pijan da bi lakše podneo ako mi padne plafon na glavu u snu.
-Ma to je privremeno..
-I ja sam privremeno pijan.
-Pa dobro, razmislite, mi ćemo sutra neke takse za to da uplatimo, pa će doći geometar, šuc muc...
-Mhm...

-E, sutra u šest ujutro trebaš do opštine da potpišeš nekih pedesetak papira i izjava.
-Da, što se tiče toga, NE MOŽE! Nije vam baba rekla?!
-Ali već smo sve...
-Ne može.

Niže od Džeja, rekoh...

na semaforu

A: O Miki fratelo, neka nova kolica si nam nabačio, ne fališ se a?
B: Ma jok brate, ovo je Šaju skoro otac uzeo... Šajo javi se čo'eku.
C: (pruža ruku sa suvozačevog sjedišta) O, Duka, nema te sto godina.
A: Čekaj brate, kako to uzeo Šaju a ti ga vozaš i kad si ti to Šajo istetovira' rukav?
C: Pa brate, uzeo meni stari taman kacam se istetovira' i ja da' Mikiju da me voza okolo da se vidi tetovaža kad izbačim ruku kroz prozor, pošto je na desnu.
A: Aha... A kako je s glavom, druže?

- Tata, ko je ovaj čiko sa šeširom?
- Miloš, sine Miloše, tvoj pradjed. Nosiš njegovo ime. Najbolji čovjek koga sam u životu upoznao.
- A, što ima šešir?
- Nikud bez njega nije išao. Ovakav je bio i dok je bio živ.
- Tata... A, kad ćeš meni da kupiš šešir?
- Kupićeš ga sam, ali tek kad budeš mogao da obuješ njegove cipele. Hajdemo, svijeće su dogorele...

1. - Miloš Krstajić iznosi loptu, Miloš Krstajić, Miloš Krstajić... auuu...kakav start, poštovani gledaoci! Pa, ovo je za odlazak kod istražnog sudije! Start za zatvor nad Milošem Krstajićem! Mladenom Krstajićem, oprostite mi na lapsusu, ko radi, taj i griješi...

2. - Imamo još nekoga na vezi. Izvolite!
- Dobar dan!
- Izvolite, šta vama ne odgovara u našoj državi?
- Penzije kasne, hrane nemamo, lijekovi su skupi, ali bih to sve nekako podnio! Molim vas samo, ako je ikako moguće, da zabrane da fudbal prenosi Dragiša Ćo(r)sović! Ja ga više ne mogu slušati!

-Ajoj čovječe, dosta više 'odanja, srušiću se u nesvjest od gladi.
-Dobro, aj' svratićemo ovdje, ima dobrog pečenja, pa da kr'amo.
-Valja. Da se nakr'am ko čo'ek pa da prilegnem u neki 'lad.

--------------------------------

-Đe si burazeru, kako živiš?
-Ma šuti, stisle muke sa svi' strana.
-Šta je reći? Šta ti je to s' nogom?
-Ma skr'o se sinoć niz stepenice, jedva glavu živu izvuk'o.
-Cugalo se malo, a?
-Jest vala i malo više.
-Neka, valja malo. Nek je glava živa. Nego, ajmo mi kr'nuti po jednu, valja da se popraviš.

- Mali, bac' tu loptu 'vamo!
- Maa neemoooj Dule, mooolim te!
- Š'a nemoj?!!!
- Ma ništa... Evo... Nemoj je samo baciti daleko!
- Š'a nemoj daleko, e sa' ću je nabit' u u 'no tamo naselje!

Dule uzima, dugački zalet i deganžira loptu brat bratu, jedno sto metara niz ulicu, a klinac postaje sve manje plašljiv a sve više ljut, zbog saznanja da sam mora po loptu, i da od igre više nema ništa. Polako polazi po loptu, i stiskajući bijesno šake, kada se odmakao na bezbjednu udaljenost, okreće se nazad i , kao da ga živog deru, iz sveg glasa upućuje svoj protest i jasnu poruku Duletu:

- Duulllleeeee! Kkrrrrrkkaaannnneeeeeeeeeee!

A onda se okreće i bježi kući, sa loptom pod miškom, jureći koliko može i ne može, i kao da skida neki veliki teret i strah sa duše, izazivački i glasno nastavlja:

-Dule krkaneee, Dule krkaneee, Dule krkaneee...

Dule za to vrijeme, podbočivši se rukama, gleda za njim i, ipak izgubivši ovu rundu, mrmlja:

- Do'š ti sutra ope', a onda ću je dega'žira' u Marin kupus, pa kad je ona iščakija, biće tebi DULE KRKANE!