Ono što neki ljudi imaju urođeno i što zasigurno znači da će postati programeri. Pojam "cerebralni" odnosi se na mozak, a "algoritam" na poremećaj isuviše logičnog rešavanja nekog problema.

Omiljena hrana internet trolova. Trolovi uglavnom idu sami u lov na hepo kocke, jer mogu da konzumiraju neograničene količine istih i zbog toga se retko udružuju u grupe. Taktika lova je na nekoj datoj temi iskazati dijametralno suprotan stav od opšte prihvaćenog. Kroz gomilu postova trol polako uočava ko je hepo kocka i loži ga dok se ovaj ne zapali.

Amaterski fotograf iz SAD-a koji je preko noći postao veliki ložač mase. Takođe čovek koji je napravio prvi korak u stvaranju Fotošopa. Fora je u tome da je on na jednoj svojoj fotografiji primetio nejasnu siluetu njegovog mrtvog rođaka, ali je provalio da je slučajno stopio sliku svog rođaka sa svojim autoportretom. I tada je dobio ideju. Tako je jedno vreme ložio masu (primenjujući isti taj postupak), a jednom je tako naložio i udovicu Abrahama Linkolna. Međutim, ljudi su ga provalili zato što su na slikama primećivali sve više i više živih osoba i Mamler je na kraju optužen za prevaru.

Realniji naziv za ekonomsku klasu, na prekookeanskim letovima. Pogotovo ako sa svojih metar i devedeset-jedan dobijete sedište koje nije pored koridora za stjuardese, a to sedište je umesto vas dobila belade njasvi koja je upravo zgutala bonu za 'pavanje i eksirala par skivija i sada blaženo testeriše tik uz vas, nadjačavajući RR mlazni motor koji se ubi od crnčenja nekoliko metara odatle. A druga mrcina, koja se nalazi ispred vas, je upravo oborila svoje sedište i utonula u zimski san iz kojeg nema nameru da se budi sledićih 13 i po sati.

Савршен разлог да се Земља отвори, прогута вас и затвори у року од једне и по секунде.

Osoba koja ima izrazitu potrebu da zna sve o tehničkim uređajima, raznoraznim spravama, opremi... 99% njih su muškarci. Najrašireniji od fetiša koji se mogu javiti su fascinacija automobilima, zatim oružjem i vojnom tehnikom i mobilnim telefonima a postoje i specifične, uske ciljne grupe - likovi koji se lože na muzičke instrumente i opremu (pre svega električne gitare), fotografsku i video opremu, informativne tehnologije, ribolovački pribor...

Glavna karakteristika ovih likova je da, na primer, u prste znaju karakteristike električnih gitara Fender Stratokaster i Gibson Les Pol a da sami na gitari umeju da odsviraju 2, 3 akorda. Ili da satima raspravljaju zašto je ruski Kalašnjikov bolji od američke M16 a da pri tom nisu pucali ni iz vazdušne puške. Itd, itd, primera je mnogo. Prepoznate ih po tome što im je na desktopu slika omiljenog gedžeta, satima mogu da prelistavaju online kataloge, redovno kupuju magazine gde se daju pregledi najnovijih "igračkica". Bez izuzetka su aktivni na jednom ili više internet foruma. U gradu su u stanju satima da dave društvo sa "gear-talkom", mada obično vise sa istomišljenicima sa kojima vode beskrajne rasprave o tehničkim karakteristikama uređaja (automobila). Kada ne daj bože da nalete na nekoga ko je profesionalac u oblasti koja ih zanima, udaviće ga pričom i gomilom pitanja i pokušati da ga zasene količinom svog znanja sa entuzijazmom malog deteta.

Tehnički fetišizam je, u suštini, svojevrstan oblik mentalne masturbacije, veoma raširen kod muškaraca.

Izraz koji se koristi kada nekoj osobi želimo staviti do znanja da je neka sprdnja na njen račun bila izrazito dobro odrađena i da šta god kaže u svoju odbranu najvjerovatnije neće biti od veće pomoći pa joj samo preostaje da se poklopi.
Češanje bi trebalo da aludira na bol izazvan povredom časti dotičnog takvom vanserijski dobrom forom (iako se obično radi o humoru š klase) po mišljenju prisutnih.

Sugestija nekome ko nešto radi uzalud. Troši vreme u nadi da radi korisnu stvar, ali naprotiv, on je u nezavidnom položaju.

Čest problem je da neko ne shvati našu brigu pa misli da mu zavidimo i nastavi dalje da tone radeći nešto u čemu ne može uspeti.

Brzinsko ubrizgavanje ili snifovanje horsa.

90-tih smo slušali kako je 70-tih i 80-tih bilo lepo živeti, kako je bio dobar provod i kako si mogao da spavaš u parku na klupi a da ti se ništa ne dogodi. A onda je usledilo svo ono sranje koje je iza nas ali koje je ostavilo neizbrisive posledice u vidu poremećenih sistema vrednosti, nepoštovanja svega i svakoga ko imalo vredi, turbofolk i mafijaško idolopoklonstvo, opšta lažna a ne iskrena vera u Boga .... Po velikom scenariju sada mozak našoj deci pokušavaju da modeliraju preko raznih teletabis crtaća, rijaliti gluposti, prihvatanjem evropskih vrednosti... Stvari koje su nekad bile nezamislive danas su potpuno IN i svi treba da se poklonimo tome i verujemo u bolje sutra.
Pitam se da li ćemo 2025 pri povratku sa pijace dok ulazimo u kuću sa torbom genetski modifikovanih namirnica koje smo mučenički zaradili crnčeći po 20 sati na poslu, pričati našem polupismenom detetu od 150 kg koje već 8 meseci nije izašlo iz sobe zbog igranja online igrica i dopisivanja sa svojim virtuelnih drugovima, kako je nekad lepo bilo dok smo na početku novog milenijuma bar sa nekim izlazili i igrali fudbal, a devojke upoznavali na splavovima i kafićima a ne na fejsu ili nekoj sličnoj mreži, kako je tad postojalo bar malo časti, poštenja, druženja... Pitam se, i ono što vidim me ne raduje. Ali želim da verujem da grešim.

Poravnavati. Podmirivati. Izvršiti finansijsku/emotivnu nivelaciju.
Mističan glagol iz kategorije ''Ja tebi, ti meni, pa ja opet tebi'', koji je izuzetno rasprostranjen kako u našoj tako i u zemljama širom sveta. Veruje se da je nastao još u doba drevnih Inka i žrtvenih obreda kada jedna sisata devica i tri debele kokoške nisu mogle da obave pos'o. Istorija nas je naučila – kao i tada izumrle Inke – da se danas sa dugovima prema Bogu i ljudima ne treba zajebavati. Samo potkusurivanje, naravno, spada u samo jedan od vidova izmirivanja istih a njegova upotrebna vrednost varira između ''Kent'' žvaka umesto kusura i pozicije ministra kulture u vladi.

Youtuber koji svojim komentarom smiruje zavađene četnike, balije i ustaše, koji se 'poubijaše' u komentarima. Najčešće se njegov komentar nalazi na vrhu, kao 'highest rated comments'

Oldschool osoba je osoba koja ima nekih, 40-50 godina. Može biti i muško i žensko. U jeku mladosti slušala je gramofonske ploče i išla na rok žurke, a u daljem životu pratila razvoj TV tehnologije kako su godine odmicale. Od crno-bele tehnologije, pa sve do LCD televizora.

I sada želi da živi u skladu sa vremenom, pa koristi i internet. Ima fejsbuk i posećuje ga samo jednom dnevno na sat vremena, u glavnom od 21h do 22h.
Uglavnom se prva javlja na chat-u i najčešće jednom rečju.
"Pozdrav (Vaše ime)", ili "Ćao (Vaše ime)"
Naime, takva osoba ne ume da putem interneta izrazi svoja osećanja, što današnjoj omladini veoma dobro ide za rukom. Svaka rečenica joj je prepuna ozbiljnosti, iako ona nije uvek ozbiljna. Ne koristi smajlije.
Dopisivanje sa njom nikad ne može obuhvatiti više od odgovora na pitanje "Šta ima?", jer oldschool osoba nije u stanju da putem interneta iznese svoje mišljenje o drugim dešavanjima koja su možda interesantna za razgovor.
Prilikom dopisivanja sa oldschool osobom strah te je da zbiješ šalu, jer te je strah da će ti odgovoriti sa: ok
Na pitanje: "Šta ima kod tebe?", ne odgovara kao i mi (eo brate, ili klasika... ili smor), već kuca barem 10 rečenica gde nabraja sve od ustajanja do leganja u krevet. Taj odgovor piše oko 15 minuta, dok ti gledaš u "... is writting a message" i refrešuješ window jer misliš da je fejs ubagovao. Taman kad' pomisliš da ti oldschool osoba neće ništa odgovoriti, na tvom ekranu izleće 10m teksta što te opet vraća u prvi plan dopisivanja i stavlja ti obavezu da to prokomentarišeš.
Najčešći naš odgovor na to je: ":D :D ekstra" - jer ne želiš ponovni proces.

Sve to traje neko vreme dok oldschool osoba ne nađe sledeću žrtvu kojoj će napisati: Ćao (njegovo ime) i sačekati da je ona pita: "Šta ima kod tebe?"

Tada ne koristi Copy-Paste, nego opet kuca sve. Taj krug ponovi oko 3,4 puta za veče i onda ide da spava.

Kada uživo sretneš oldschool osobu, uvek će ti pomenuti kako ste se dopisivali na internetu.

Fraza paralaža. Univerzalni argument koji se koristi prilikom nedostatka pravih argumenata ili prilikom skrivanja istih. Poziva na čitav odnos koji imamo sa sagovornikom. Tipa: "Kome ćeš verovati ako nećeš meni?" ili "keve mi".

Zauzimati neku lokaciju duže vreme bez ikakvog iskazivanja volje da se dati položaj napusti.

Po licima:

Ja džmijem. Ti džmiješ. On džmije. Mi džmijemo. Vi džmijete. Oni džmijev.

Čuveni erotski magazin iz devedesetih godina prošlog veka. Najpoznatiji kamiondžijski dekorator enterijera. Uz ćega švalerke, kurtone i lovačku pušku, hajlajt ćaletovog šteka. Nastao kao svojevrsna srpska verzija Plejboja, s tim da su ribe bile za nijansu lošije, a tekstovi naslova "I žene siluju muškarce", "Put do dubokog grla", "Kleopatra o vašoj intimi", "Orgazmom protiv side" i slični svakako nisu bili štivo koje je bilo ko s pažnjom čitao. Ipak, ovaj magazin je bilo skroz kulturiška kupiti na trafici, a da te prodavačica ne gleda kao opterećenog tinejdžera, za razliku od hardkor verzija buđoni pornografije "Sexpress" i "Pan erotike". Da i dalje postoji, opušteno bi ga mogli zvati štampano izdanje TV 1000, s obzirom da se naznaka penetracije može videti samo u iznad pomenutim tekstovima, ali bez ilustrovanog uputstva.

Danas se mogu naći samo u nekim objektima koji su ostali zamrznuti u vremenu, ako ne računamo par izdanja na Limundu, koji dolaze sa smanjenim brojem strana usled slepljenosti onih najzanimljivijih.

Vrlo zarazna igra koja kod određenog broja ljudi može da izazove zavisnost, a u nekim ekstremno radiklanim slučajevima i smrt.
Ponosno izdata od strane kompanije Zimska Mećava, iliti Blizzard.

Mani se prošlosti, zlih ljudi, loših misli i svega što ti ne odgovara.

Jedina mana piću... kad domaćin zabušava u sipanju sledećeg.

Za stepen nekreativnosti i besmislenosti ovoga što bi trebalo da predstavlja naziv za reklamu još nije smišljeno ime.

Nagadjam da je u ta davna vremena kada je nastala ova cepanka od kovanice nekome palo na, nazovi ga, pamet da gledaocima treba malo predaha od napetosti vestern filmova ili zavodljivosti Ričarda Bartona. Neko je tada zaključio da gledaocima u predahu, i dok im se puls i krvni pritisak polako normalizuju a mozak polako počinje da pati za kiseonikom, nije loše uvaliti (u sasvim komercijalnom duhu) i koju reklamu. Ne mogu drugačije da objasnim ovu stupidariju od naziva za najobičniju i napornu reklamu. Reklame se danas sve redje nazivaju “komercijalni predah” i hvala bogu na tome, ali nisu prestale da budu podjednako iritantne. Ako niste sigurni u ovo evo jednog mog malog iskustva od proletos. Mesto zbivanja Kanada, Ontario.