Nije orginalno nas izraz, ali se ekspanzijom racunara polako odomacio i kod nas.

Newb je pravi pocetnik - pravi greske, ne ume da se snadje, ali ima korektan stav i trazi pomoc ako mu je potrebna; svi smo to bili nekad i uvek im treba pomagati.

S druge strane Noob (cita se isto, ali je sasvim drugacije) je neko ko je pocetnik ili jednostavno pokusava nesto sto nije za njega, ali nece to da prizna i kada mu neko nesto prigovori moze ocekivati grom i pakao od istog; nesto kao vukajlijas koji pise izlizane fore i svadja se s svakim ko iskomentarise ista protiv njega.
Nikako ne treba da vas bude sramota da mu ista kazete i idete po zivcima, posto ce ako mu se ukaze prilika svakako da ide po vasim :D

Prislanjanje usana na mikrofon oduvek je bila profesionalna deformacija domaćih estradnih umetnica, tako je i ova anomalija poprimila novo značenje, inače u narodu poznatije i kao felacio.

Nemanja je tinejdžer i Nemanja je problem razreda i prosvete. I škole. I društva. Nemanja nema roditelje koji će mu plaćati privatne časove engleskog i informatike jer Nemanjini roditelji i ne znaju da tako nešto postoji. Nemanju su upisali po službenoj dužnosti u razred i Nemanja je otad slučaj. Nemanja gađa devojčice papirićima kad mu se smeju jer loše čita i zamuckuje. Nemanja se tuče na malim i većim odmorima jer Nemanja zna da ne zna pa pesnicom pokrije strah i neznanje.
Nemanja je nevoljen. O Nemanji slušamo kad dođe roditeljski mada Nemanju nikad u životu videli nismo. Jer Nemanja kvari prosek razreda. A razred je tako fini. Sve fina deca od finih roditelja. Samo ih Nemanja jebe. Al ga puštaju. U dalje razrede. Jer lakše im je da ga puštaju nego da se brinu o njemu. Da mu odrede drugog učenika koji će da mu pomogne u učenju, da se ne moraju oni s njim zajebavati. I napomenu dobrom učeniku da je to ah dobro delo, za tamo nekog...Nemanju... Da se ne tuče više jer mu je klošarkaš Mare pocepao obe raspoložive olovke i rekao mu da je klošar. Jer nema patike od sto evra i ne fura fensi dukserice. Nemanja nema internet i fejsbuk. Nemanja ima samo sestru. Koju ponekad jebu oni što imaju i jedno i drugo. Rečima. Pa se Nemanja potuče opet. Nemanja bi, garantujem bio dobar čovek...
Da neko obrati pažnju na njega a ne samo na koeficijente časova, platu, stranke i štrajkove.

Lik koji svoj humor prosipa po internetima. Razlika između sit down i stand up komičara je u tome što ovi drugi lagano mogu da skupe muda, izađu pred 100 ljudi i izblamiraju se (uglavnom).

Kurir,blic,skandal i pres.

Časopis napravljen za zaglupljivanje domaće dječurlije koja počinje da ga čita već sa 9, 10 godina, ako ne i ranije. Pun je savjeta tipa: Kako biti kučka već sa 11 godina, Kako se obući kad napuniš 12 i kreneš da ganjaš swatke mawe momke po školi, Kako treba da izgleda savršen dečko za vatanje/ljubljenje/peting/seks (sa sve slikama dotičnih), Šta doručkuju trebe iz Pusiket Dolsa, Koja je dijeta najbolja za uzrast od 10 godina itd itd.
Najgore od svega je što roditelji dozvoljavaju djeci da to čitaju. Da li nikada nisu prelistali te "novine" ili im je jednostavno lakše pustiti da neki idioti iz kancelarije uče dijete šta je kondom, pilula za kontracepciju, seks itd.
Novine su pune anoreksičnih djevojaka koje oni proglašavaju zgodnim i time nabijaju komplekse djevojčicama koje još maltene ne znaju ni kako se zovu i onda im daju sistem vježbanja kako da postignu istu liniju.
Jedina normalna stranica je ona gdje piše ko je izdavač.

To su uglavnom kompjuteri za koje je i Bog zaboravio,proizvedeni negde 90-ih koji služe da bi se đaci iživljavali na njima. Tipa hajde da vidimo šta ce biti ako obrišemo ovo u folderu windows ; neprestano stiskanje dugmeta za restart drugima ; čupanje kablova od miša,tastature,čak i monitora isto drugima.
Glavne ikonice na desktop-u tih računara i najviše u upotrebi jesu : Counter Strike ili Half Life :) , folder Games ili Igrice i Word koji se brzo upali ako profesor naidje. :)

Pseto bez porijekla i bez adrese. Ne radja se, već jednostavno postoji. Lutalica koja dodje na nečija vrata bježeći od nečije čizme. Taj "neko" iz prethodne rečenice često je ista osoba.

Mješanac uspijeva na Balkanu. To je iz razloga što je za našeg čovjeka pedigre jako cijenjen. Kad se zna da su ti djedovi branili zemlju od Vizantije, Turaka i Austro - Ugara, a da su staramajke mahom radjale junake jedne krvi, koja sad teče i tvojim najplavljim venama, to je neoboriv dokaz kvaliteta rase. Biti jedan od čistokrvnika je sve rjedja pojava, tako da odgovornost nad odabranima je sve bremenitija. Mješanac, džukela, ta njuška bez lične karte, je njihova sušta suprotnost, nasušna za ravnotežu duševne rastrzanosti medju identitetima.

Uglavnom kršten kao Džeki, najčešće se zatiče na selu. Dodje sam, kao što rekoh, ili ga nadju djeca u nekakvom ranom proljeću, u takvom i takvom šipražju šipurka. Zimu ko zna kako je preživio, koje su ga šibe tjerale pa zaboravljale, a on njih pamtio kao ljubavi. Kada ga napokon nečije hrabre ručice odnesu kući, ukućani ga prihvate sa negodovanjem ili ravnodušnošću. To kao da je neki kodeks ponašanja ka lutalicama. I nakon toga, kada se odomaći na verandi, periodično ga tjeraju odatle, da ne zaboravi ko je i odakle je došao. Kad mu mali novi gazda donese hranu, uvijek izgleda kao da se više raduje gazdi nego hrani, što mu je najcijenjenija osobina.

Jedan poseban dio posvećen odnosu Džekija sa gazdom: Džeki je kao mlada ljubavnica uspješnog biznismena, porodičnog čovjeka. U gradu gazda drži haskija. Plavookog, kraljevskog držanja, inteligentnog, riječju, besprekornog. Primjer dobrog ukusa, primjerak za pokazivanje. A na selu, kad se nadje vremena da se svrati, trči za njim mršuljavi Džeki, neotesan, žućkaste dlake, poduže njuške, čudnog trka. Toliko je neproporcionalan da je to lijepo. O dresuri, ili pokušaju iste, ni riječi. Jedan jedini takav.

Mješanac je najlakši za održavanje. Redovne obroke, naravno, ni ne sanja. Ne sanja baš ni povodac, te mu ne smeta što ga uglavnom ni nema. Redovne šetnje su uglavnom u sopstvenoj organizaciji, o sopstvenom trošku, i sa prihvaćnim svim rizicima. Prihvatio je uslove saradnje: To ti je što ti je, ako ti ne valja, put pod noge.

Veliki dječaci se sjećaju Džekija često. "Fali mi to", priča jedan, "da nije ovako usamljeno. Krov je bio niži. Svi smo spavali u istoj sobi. Ujutru nas je budio ustajao vazduh. Džeki bi mi lizao bradu. Nisu mi dali da ćutim tada, ovako kao ćutim sad. Kad sad Doveru pokažem na mjesto, on ode na mjesto. Sjajan pas. A Džeki bi na taj znak samo nastavio da mi grize rukav. Njegovo mjesto je tamo gdje sam ja. Sad svakome sve moram da kažem, pokažem, ili podnesem zahtjev. Niko me ne konta ćutke. Nije da ima bog-zna-šta da se skonta, ali ono..."

Ovu rečenicu najčešće upotrebljavaju stariji ljudi, koji žive u ruralnim sredinama. Budući da oni ponekad poslom dolaze u grad, pomenutu rečenicu možete čuti i u tramvaju, gradskom autobusu, bolničkoj čekaonici, vozu, železničkoj i autobuskoj stanici, pijaci...Svejedno je gde, ukoliko ste te nesreće da ovo čujete iz njihovih usta, znajte da je situacija žešće zajebana i da nam se crno piše.

Pronalazak nastao u najpustijim vrletima Bosne, gde se neko dosetio da podari deci šaku kamenja za užinu. Iako je osnovna ideja bila krajnje maštovita, rezultat ovog proizvoda, sa kamenom kao osnovnom sirovinom, odrazio se u novčanom deficitu. Tek kad se nabavili Tik Tak wannabe kutijice, i time što su ih pravili od šećera, omogućilo je da budu donekle mekše od prvobitne ruralne verzije i prihvatljive za digestivni trakt. Deca su gotovo čitavu deceniju srećno lomila svoje zube o ovaj slatkiš, uživajući u mekoći granitnodijamantske razmere. Danas su zabranjene u 182 države sveta i njihova proizovdnja se kažnjava kastracijom, mada se mogu naći u pojedinim pordavnicama, čiji vlasnici marljivo čuvaju svoje artikle decenijama. Na polici možemo videti kutiju Rocky bombona, izbledelu od sunca toliko da se natpis jedva čita, ali sadržina opstaje, jer je potrebno 22 000 godina do faze poluraspada.

Lik koji 'mrači' okolinu svojim ponašanjem i spikom, takoreći - ubija u pojam, ali ne na način na koji bi vaš ortak to radio (dâ mu se oprostiti), već na sebi svojstven: teme bez poente koje nikog ne zanimaju su njegov glavni adut, njegov put ka socijalizaciji sa nažalost, kontraefektom.
Pravi real life spemer, spem, spemer. Posebna vrsta naprednije verzije smarača sa kojim nije preporučljivo ulaziti u konverzaciju, osim ako ni sami niste jedan od njih :muzika iz Zone Sumraka:
Prepoznaćete ga i na netu po dužim-već-viđenim-komentarima bez niknejma na Blic onlajn, Kurir onlajn i B92.net. Ništa bitno neće napisati tamo. A i koga pak boli kurac da čita članak na temu o proslavi drugog rođendana klonirane ovce Doli. Svašta.

Mlada osoba, ali u duhu starija od Biblije. Sve joj jebeno smeta. Ne izlazi do kasno u grad, ne pije alkohol, a i kad pije ne meša pića. Glasna muzika je bezveze, cirkulari i mešalice nedeljom ujutru joj sjebu ceo dan a ako ne svrati kod komšije na jutarnju kafu nije svoj. Kad ide na plažu, zamoči se do dupeta i vrati se pod suncobran gde ostaje da čita knjigu do zalaska sunca. Auto vozi isključivo po propisima, motor ne vozi jer je preopasan. Najviše voli da gleda Slagalicu, a raspameti se kad čuje foru iz Kursadžija ili kad Žika Seljak dođe karavanom u grad. Omiljena hrana mu je čorbas' pasulj, jer roštilj teško svari. Gotivi kiselu vodu.

U današnja vremena, kada se jako vodi računa o dečjim osećanjima i trudi se da se svaka dečija nesposobnost gura pod tepih umesto da se rešava, dok ih ista ne ošamari kada odjednom shvate da život ne čine zvezdice i šljokice, disleksija je sinonim za "glupo" i "lenjo".

To je najopasniji sloj ljudi u nasoj zemlji!
Polupismena osoba je ona osoba ,koja zna da cita i da pise,ali nije u stanju da razume bas sve sto procita.Posto su ograniceni ,najvise im leze Svet i skandal,kao i bilo koja novina,koja na naslovne stane stavlja bombasticne i cesto,besmislene naslove.Po pravilu,oni ne citaju tekstove,vec gledaju slike i tek kada vide dobru sisu,onda se potrude da procitaju komentar.Politika,Novosti,Blic i slicne novine ih ne zanimaju,osim kada treba da glancaju stakla na autu ili im se prikenja,a nemaju toalet papira pri sebi.Knjige,ako ih poseduju,uglavnom su nasledjene i ako su neostecene,ostace takve sve dok ih njihova deca ne izbace iz kuce,ili iskoriste za potpalu....

Ovo je veoma popularno u zemljama koje stite svoje jezicko nasledje od uticaja engleskog jezika, a u stvari, ne zele da priznaju da je pismenost u njihovom narodu jako mala i da vecina populacije, toliko lose cita, da im je citanje prevoda, nocna mora, jer suvise brzo se menja. Drugi razlog za sinhronizaciju ne postoji. Ko normalan moze da gleda film sa Ricard Bartonom, ili nekim novijim glumcem i ga kaze da uziva u filmu gde oni pricaju na srpskom. Te sinhronizacije bi bile gore od svih crtaca koje pustaju poslednjih godina. Nemci vole da sinhronizuju strane filmove i serije o tako sam imao priliku da gledam "Mucke" na nemackom... sto je bilo jedno grozno iskustvo, sto zbog ocajnog prevoda, zbog koga nije nista smesno, sto zbog odvratnih glasova koji idu preko originalnih.

Klasična navlakuša za otimanje para darivanjem gluposti koja ti neće nikad trebati. Da bi se potencijalne mušterije privukle, market štampa ponudu za narednih mesec dana sa naglaskom da svaki račun preko 2000,00 dinara ulazi u bubanj za vredne nagrade, koje se izvlače svakog dana i nedeljom. To što je sardina La Perla sad 89,90 din ili testenina Del Castello 106,90 din za pola kile, je apslutno beznačajno u odnosu na sliku glavne robne nagrade, veš mašine. Kome još ona ne treba? Zajebavate centrifuga, neće da pušta vodu, bubanj se mnogo čuje ili je stara preko 15 godina. Ako je dobiješ, uštedećeš oko 25 hiljada dinara što i nije za bacanje.
Kad pogledaš, dve crvene i nisu puno, dok kupiš osnovne stvari i ne trebati više. Nekad i kupiš nešto bezveze čisto da bi povećao šanse za dobitak.
Naravno, fusnotu niko i ne čita. A i zašto bi kad uvek piše jedno te isto, akcija traje do isteka zaliha.

na njoj jedna,eventualno dve, nikako tri boje na odeci.obicno neka braon nijansa.
razredjene siske na celu, nikad pinceta,sminka ni u ludilu. kosa iza usiju, prirodno
osusena.na face-u gomila slika sa najboljom drugaricom-pacenicom.na jednoj slici ona,na
drugoj drugarica, na trecoj ona, na cetvrtoj drugarica, na petoj ona, na sestoj obe.
ispod svake slike komentari tipa, dve drugarice u tri sesira, nezaboravno vece,
zalazak sunca i nas dve...u drustvu kada nema drugarice, obicno ne prica mnogo,kada se smeje,
rukom skriva zube, kada odgovara, tu je infinitiv,kada cita, tu su zenski rodoslov i
citati,omiljeni glumac ivan bosiljcic,omiljena serija ranjeni orao,omiljena bluza,ona
braon sa bez cveticima u kompletu sa bez blejzerom i braon mokasinama.obazava sasu vasica,
jer on ima tako divne balade.nema decka, ju kakvi.ima drugaricu.

Opisivanje nečeg neuhvatljivog, nedostižnog. Privilegija odabranih i bogougodnih. Nešto kao ploče sa deset božijih zapovjesti u 21. vijeku u Srbiji. Blago cara Radovana. Bigfut. Nešto što je sigurno postojalo, pričao mi jedan što je gledao. Danas vjerovatno postoji, i tapiju na to polažu oni koji su znali Zorana, ne Đinđića, samo ko je znao „onog“ Zorana, gledao koje Zoran knjige čita pa čitao,znao o čemu Zoran razmišlja dok mu se u daljini gubi pogled, da li Zoran šara dok piša, koji lik Zoran ima na boksericama, kako Zoran zadržava erekciju... Oni svi znaju tu viziju i dijele je sa nama, koji smo znali Đinđića, posljednju deceniju. Ubuduće, ko zna... Praznuje se svake godine već deset godina, svakog marta, u karnevalskoj atmosferi, tu su šetnje, besjede, predstave, emisije, filmovi. Sve za Zorana i njegove vizije.

Ženski hejter - ne voli: Omalovažavanje žena, prostakluke,defke o pijanstvu i drogama, defke o fudbalu i sl.

Mačo hejter - ne voli bilo kakva njanjanja i prenemaganja

Hejter humanista - ne voli: bilo kakvo ismejavanje bolesnih , ugroženih, starih, životinja itd

Hejter Zlopamtilo - zakačio se sa nekim pa mu stalno hejtuje defke (ako ga provali)

Ostali hejteri - ne vole :
1) Dugačke definicije ( ko će to da čita a i kakav je to sleng kad ti treba pola sata da objasniš foru )
2) Definicije koje ne kapiraju
3) Патријотске
4) Političke ( politike im je preko glave )
5) Lokalizme :
--a) Beogradske ( jer im idu na kurac)
--b) Vojvođanske ( jer glume ludilo, Vojvodina über alles)
--c) Južnjačke ( jer je to za njih sve bugarski)
--d) Bosanske ( jer su glupi)
--e) Ostatak Srbije ( jer su to sve seljaci)
5) Definicije o vukajliji i definicijama
6) O Čak Norisu
7) Nolifer-ske
8) upotrebu stranih reči (jer oni ne znaju jezike)
9) interne fore
10) slang u vezi igrica ( jer oni ne gube vreme na tako nešto i ne znaju terminologiju)

Za divno čudo sveopšte srpske javnosti i javnog mnjenja, Draža Mihajlović nije prvi borac za parlamentarnu monarhiju a Tito nije izmislio komunizam.
Hegelova pruska parlamentarna monarhija je mesto gde se obistinjuje idealni apsolutni duh, ne samo Ravna Gora. Marksova materijalistička država (koja teži nestajanju u dosadašnjem obliku), teorija drustvenog sukoba i revolucije se obistinjuju svuda gde su radnici potlaceni, ne samo tamo gde zivi Josip Broz ili J. V. Staljin.
Hegelov i Marxov odnos prema načinu na koji se posmatra dijalektika je kao spor između partizana i četnika oko anti-fašizma.