Ova, na svu srecu, marginalna grupa vezana je za vece gradove. Verovatno ih ima i umanjim ali su isto tako verovatno omrznute od strane lokalne zajednice. Naime glavni moto ovih riba je "urbano i samo urbano". One su drugacije od svih. Totalno. imamo 2 vrste
1) ribe koje misle da su cool, oblace se malo cudno, slusaju neku eksperimentalnu muziku, koja na youtube-u nema vise od 100,000 view-a, stalno su u nekom nafuranom fazonu jer su one emancipovane, nisu kao vecina drugih i ne daju se tako lako frajerima. Vecinu cine gaborke.
2) Fensi ribe, koje imaju dan od 300 sati. Za to vreme one uspeju da idu na razne modne revije, liftinge, pilinge, usklade stajlinge, odu kod frizera, na jogu, wellness i fitness i da dzogiraju u lokalnom parku. One uvek prate modne trendove i takoreci napamet znaju svaki broj Cosmpoliten-a i slicnih magazina za zene koje vecina cita samo dok ceka red u frizerskom salonu. Ako neki nesrecni predstavnik muskog pola ima sastanak sa doticnom - nacekace se jer ona mora da uradi sve gore-pomenute stavke, kako bi zadovoljila samu sebe, nemajuci obzira ka mladom i cesto napaljenom muzjaku koji je ceka. Ovakve ribe imaju uzor mnogih "trendi voditeljki" na raznim TV stanicama. Svoje nezadovoljstvo ovom grupom ljudi je fino iskazao i Sergej Trifunovic u filmu "Kad porastem bicu kegnur".

Imati ovu moć znači moći istovremeno raditi više poslova i slušati više osoba koji govore o različitim stvarima. Maksimalno skoncentrisan i prisutan, ovde i sada. Moć uglavnom svojstvena ženskama.

obicno pitanje dezurnog bubala u odeljenju koji te obavezno posle roditeljskog pita kako si polozio,iako zna da si polozio sa DOVOLJAN,a on naravno ODLICAN 5.00.tako da ce to biti jos jedna prilika da te ponizi i omalovazi i jos jednom se pohvali svojim besprekornim skorom od samo dve cetvorke u toku cele skolske godine,i to naravno iz fizickog,jer nije znao da uradi kolut unapred

Izraz koji se koristi kao zamjenica za neki drugi izraz težak za izgovor.

Ideal svim alkosima,najgrlatiji u kafani.
Čvrst oslonac svakog lokala koji drži do sebe,na njega i njegovu ekipu otpada 50% pazara.
Sa gazdom su na prst u dupe,imaju svoju rubriku u knjigi šanka,njima ne sme da manjka.
Pije i s parama i bez para,zavrće ture za celu kafanu,povod mu ne treba,ali isto tako i prima čast od običnog sveta.Ako je slučajno gladan,gazda trči u mesaru da se naseče nešto za nabosti,da bolje klizi.
Njegovi politički stavovi se poklapaju sa stavovima bratije koja se skuplja kod trule kobile(šanka),pod fenjerom.Ne čita novine,jer pederi lažu,na teveu gleda samo prenose kad igra reprezentacija,informiše se na izvoru,ima svog čoveka u svakoj stranci u gradu.Može da ti završi šta god poželiš u opštini,sudu,inspekciji,ima drugare iz gimnazije(nije se dalje školovao) na položajima.
Potiče iz bogate građanske porodice sa pedigreom boema.Žene voli,nekoliko puta se tragično zaljubljivao,al su ga ostavljale i obavezno se sve udavale u beli svet,za neke mudonje koji nam kroje kapu.
Ima bar jednu jebaljku iz mladosti,koja je opšte poznata(glumica,pevačica..)a koju je on probijao na početku karijere.Uzor mladim kafanskim pripravnicima.Kada umre u lokalnim novinama do 40.dana izlaze čitulje sa njegovom slikom.Najveću šitulju daje gazda kafane u kojoj je obitavao,uramljuje je i stavlja iznad šanka na mestu gde je Šank majstor proveo radni vek.
Jednom rečju jednog dana kad porastem,oću da budem šank majstor,da se i meni dive!

Kažu da se suprotnosti privlače. Iz toga se može zaključiti da svaku zajednicu čine dijametralno različite ličnosti. U redu, ima logike.

Mačo žena u lezbo vezi, pre svega, je veštačka i hibridna zamena čvrste muške ruke, koja je, po prirodi, faktor koji se kad-tad oseti da nedostaje. Elem, kakva je to žena? Zajebana, burazeru. Pokušava biti supstitut muškarcu, a opet - mrzi ih k'o pse. Ona je militantna feministrinja s večitim porivom za kastriranje svakog kurca koji pokušava ući u njenu nesigurnu životnu saputnicu. Ona je žena koja samo u gaćama nije muško, a u svemu drugome je Brus Vilis.

Mrzi muškarce i kurve. Baš ih mrzi. Muškarce po difoltu, a ove druge jer pokušavaju sve dati ovim prvima. Nije romantična, ili barem ne za širu javnost. Čita Bukovskog i Vidojkovića, jer s njima deli mržnju ka droljama. Lemija Kilmistera obožava, jer je on postavio standarde ophođenja prema takvima. Bono Voks joj je jebena pederčina, ali ne u njenom smislu, već po karakternim osobinama. U redu, u tome se slažemo. Ne šminka se, nosi neku odeću da pokaže koliko je boli kurac za neformalnim kodeksom ponašanja. En Hatavej joj je raspala droljetina sa ustima toliko velikim da bi se Mandingo žalio na veliki luft.

Ona predstavlja pancir njene saputnice i štićenice koja i dalje luta preispitujući svoje životne preferencije. Kad na nju naletiš, samo se povuci.

Nekada su je preduzimali samo studenti jer je samo studiranje bilo skupo, a danas nam se standard po tom pitanju popravio pa sad ovako štedimo svi. Da se ne bi trošila voda, tuširanje je limitirano na dva puta nedeljno (po osobi u stanu), s tim da ima toliko tople vode da se ljudski tušira jedino onaj ko se tušira prvi. Dalje, u cilju štednje vode, istu pijemo u parku a ne u stanu, a wc šolja omiriše vodu tek nakon 10 malih nuždi (koje brojimo udarajući recke) i velike nužde na koju imamo pravo jednom nedeljno, za ostale potrebe snalazimo se po kafićima i sličnim objektima. Što se tiče struje, nju štedimo tako što sve na TV-u gledamo u reprizama koje su u okviru jeftine struje. Ako su u stanu starije osobe- nema potrebe da je svetlo uključeno, i onako ih je izdao vid. Problem je jedino što moramo da se grejemo na struju, ali niko ne posluje potpuno uspešno. Ne šaljemo sms, preskupo, a pisma su nam van dometa. Umesto toga, napišemo nešto, slikamo i tagujemo osobu na fejsu pa nek čita. Za razgovor, zahvaljujemo svim svecima što poslaše Skype. Ali se bar hranimo zdravo- skupljamo kestenje u parku i od toga pravimo večeru, jednu od luksuznijih u poslednje vreme. I za piće, naravno, mučenica, domaća. Živeli, Srbijo!

Najjeftinija varijanta mirisa u bočici koju možete naći kod Kineza ili na uličnim tezgama. Jedino bočica podseća na neki kvalitet dok izmućkana smeša vrlo brzo ispari. Ipak, pomoćni parfem je koristan kada na primer hoćemo na kratko da skoknemo do prodavnice ili na neko drugo mesto. A sve to u cilju da se maksimalno prištedi jebozovni pičkoomamljivač plaćen bogaoca.

Dešava se, i to veoma često, da pripadnici određenih vrsta zanimanja, zanata, poslova i uopšte - profesija, naročito oni koji su nedavno dobili otkaz, na godišnjem su odmoru, ili su pak dali otkaz, svoje veštine i sposobnosti ispoljavaju i onda kada se to od njih ne traži.
Najveći haos nastaje kada se ispoljavanje takozvanih profesionalnih tripova ili ponavljanja učestalih radnji koje su ih do skoro činile prepoznatljivim i autentičnim u društvu, javi nesvesno, i sam akter nema predstavu šta u tom trenutku čini.
Da li nostalgično ili iz razloga što nemaju određenu publiku, tek ovi ljudi svoje tikove ponavljaju i okreću iz dana u dan, što okolinu tera na sumnju da njihov dragi komšija, brat, sin ili muž ima određene psihičke probleme i poremećaje tipa šizofrenije ili nekih drugih psihoza.
Tako možemo videti lokalnog di džeja, koji je zbog zatvaranja lokala u kom je radio izgubio posao, kako dok pije kafu neprestano okreće, rotira i vrti tanjiriće od kafe , zamišljajući da vrti disk ploče.
Vozač autobusa na godišnjem odmoru, dok autom vozi ženu i decu, staje pored svake autobuske stanice, jer je utripovao da vozi bus (neretko i prima putnice u automobil, a da li je to profi trip, ne znam).
Propali fudbaler Jovan, na putu do kuće šutira kamenje i prazne limenke piva, a frizerka Slađa koja je zbog kritika da loše šiša pala u depresiju, svaki dan 'vata pse i mačke lutalice i krišom ih šiša.

Vrlo zanimljiv vid uličnog performansa kojem pribjegavaju ljudi iz hidrometeorloškog zavoda.
Jer naš narod nikad nije vjerovao demonskim spravama koje su nam poturene sa zapada da nas obmanjuju, kao što je termometar. Nego se uvjek pribjegavalo tradicionalnim metodama mjerenja vremeskih prilika. Tako pored dežurnih reumaša, koji se koriste za predviđanje vremeskih prilika odnosno neprilika, meteorolozi imaju još jedan pouzdan metod utvđivanja spoljašnje temerature. To je svakodnevno testiranje vreline asfalta jajom, ( za vas perverzno nastrojene ovde se misli na kokošiji proizvod, a ne na mudo čovječije ).
Metod se izvodi na sledeći način, meterolog, u zavisnosti, uzme jedno ili više, obično kokošijih, jaja te ih razbije o asfalt, i sačeka par minuta. Ukoliko se u datom roku napravi takozvano jajo na oko, to je siguran pokazatelj da je spoljašnja temeratura prešla četrdeseti podeok.
Tako često može da vam se desi da kod kuće izmjerite i preko 40 stepeni na skali, dok vam sa televizora govore da je prijatnih 36-37 stepeni. Velika vjerovatnoća je ta da se gorepomenutom metodom došlo do drugačijeg zaključka.

Imaš plan. Dobro, imao si ga, sve si lepo krenuo, logikom, napravio si plan, sve osmislio, procedure, vreme. Imao si viziju. Do ovog trenutka, kad ti se svaka logika smučila i izašla na nos. Pravila više ne važe i mora ponovo. Sve rušiš i krećeš od haosa, od razbijenih delića svoje svesti, kako se sam ne bi razboleo mentalno od viška reda, jer taj red neće funkcionisati sada i ovde.

Čovek koji ima erektilnu disfunkciju ili, narodski rečeno, ne mož' mu se digne.

Zato sto uvek mozes da kazes da ides kuci...na neko vreme...

I svaka seljacina sada ima pristup internetu , zahvaljujuci njima Google je ujeb`o i Milana tarota , vidovitu Zorku , Black & White magove i ostale pizdarije . Od sada , za sve sto vam nije jasno imate svoju personalnu zlatnu ribicu koja ispunjava bezbroj zelja , pod uslovom da imate prste , takodje on je vas licni psiholog , pedijatar , urolog , moler , psihijatar , bastovan , mama , tata , kuvar , pekar , apotekar , arhitekta , babica , ginekolog , kinez itd itd ...

Onaj koji je uvek raspoložen da oraspoloži. Svako društvo ima jednog. Ako snimi da ti nisu sve koze na broju, smatra da mu je dužnost da to promeni, a ako ne uspe, svu krivicu svaljuje isključivo na sebe, ali ne odustaje. Potreban mu je trenutak da te pogleda i na osnovu toga što vidi zaključi dokle sme da ide. U ključnom trenutku pogled mu je fiksiran, lice ozbiljno, i samo ga jedno odaje: donji kapak počinje švalerski da igra, kao da će da se nasmeje, ali do toga nikad ne dođe.

Nešto kao savetuju da čovek treba da piše dnevnik... Da svoje misli i koliko-toliko realne događaje pretoči u neka dva tri nevešto sklepana pasusa na parčetu papira.
Sad, sve je to lepo, ali mene tu nešto malo kopka. Svuda govore kako je taj dnevnik tvoj najbolji prijatelj kome poveravaš sve tajne, i koji te nikada ni zbog čega neće osuđivati. I koji ti se neće smejati što ti je čak i debela Marija dala, ali korpu.
Sad ja tu sve razumem, razumem i da se meni ta sveska ne smeje što stojim kao izgubljeni robot koji je tek spoznao da može da misli dok prolazi neko ko spada u domen onih koji mi se sviđaju, ali to poverenje.... Nekako... Nikako baš nemam poverenja u dnevnik. Sve mislim neko će to da čita. I to ne samo neko drugi, nego i ja. Znači to mora valjda da mi i posle dvadeset godina izgleda kao da nisam baš bila toliki izgubljeni slučaj. Mora da valja ne samo ako drugi krišom uzmu da čitaju, nego mora i meni da valja. Znači li to da ja ne znam ni ko sam onda, ili da znam da neću biti ja za dvadeset godina? Pa to nekako, kao malo strašno zvuči... Hm...

Ako nam je dnevnik zaista najbolji prijatelj, da li to znači da taj najbolji prijatelj i nije tako vredna stvar kako nam se čini? Da li potpuno poverenje između dve individue stvarno postoji? Ili možda samo imam previše slobodnog vremena pa serem.

Profesionalni zgubidan. Dobro, ne baš profesionalni, pošto ga za to što radi niko ne plaća, ali svejedno ne radi ništa, tako da nije bitno. U opisu posla ovog oblika života je gubljenje sopstvenog i trošenje tuđeg vremena, a bogami i živaca. U stanju su da pričaju o svemu pod kapom nebeskom, a brzina kojom prelaze sa teme na temu je neverovatna. Dele se na više vrsta, u zavisnosti od teritorije na kojoj obavljaju svoje aktivnosti.
Klupoder iz parka, po kome je izraz i nastao, veći deo dana provede sedeći na klupi i pretvarajući se da čita novine do trenutka kada neoprezna žrtva sedne pored njega sa željom da malo spusti kosti i završi udavljena pričama koje se kreću u rasponu od porodičnih odnosa do pitanja da li su Cecine sise delo božijih ili ruku plastičnog hirurga.
Kafanski klupoder (naravno, radi se o kafanama tipa prčvarnica i šoferana) obično deli areal sa više pripadnika svoje vrste pa je manje opasan po okolinu, ali ukoliko je nekim slučajem sam vrlo lako će naći način da se ubaci u razgovor za susednim stolom i pričaće dok ne smori međeda.
Još jedna značajna vrsta je fakultetski klupoder, ali za njega je možda primereniji naziv doajen čitaonice. Ostale vrste su manje značajne, ali ne i manje dosadne.

Oruđe kojim bi svaki prosečan Srbin ispravio ljudsku, pravnu, političku ili kosmičku nepravdu. Koristi se i kao vaspitna mera, u situacijama kad ni bogat fond psovki ne može da smiri nezadovoljstvo prosečnog Srbina. Ne zna se da li je korišćena u praksi, ali u teoriji je veoma efikasna...

Pokušaj odjebavanja nepoželjnog (i često novog) člana ekipe uz pomoć jednostavne dečje poezije. Vrlo neuspešan i kontraproduktivan.

Ako nekad čujete ovakav savet u pekari, mesari ili prodavnici, slobodno dohvatite prvi oštar predmet, izvadite prodavcu oko i mirna Bačka. Kao odbranu na sudu samo iznesite da vam je prodavac rekao rečenicu iz naslova i bićete oslobođeni, a verovatno i nagrađeni za doprinos društvu. Fora je u tome da prodavci na svaki način gledaju da uvale svoju škart robu, koju ni pas s maslom ne bi progutao, i naravno, uz serviranu priču da je to do jaja proizvod za koji se ljudi nemilice grabe, ta žvaka ponekad i upali.