Savršena žena. Ona koja u tebi probudi osećaj odgovornosti. Osoba koja, nakon što je upoznaš, promeni čoveka u tebi.

Sama po sebi je - divna. Pametna je, načitana, čita Dostojevskog i Mana, ne voli Mirjanu Bobić-Mojsilović. Iz dobre je loze. Deda joj je služio gardu kod Franje Josifa, baba je završila pravo u Beču. U porodici nema izroda, sve sam primer do primera. Pravi čovek za nju ne sme akademski i intelektualno kaskati za njom, već mora pratiti njen pedigre i humane kvalitete.

Takva žena se ne upoznaje bilo gde. Na nju naletiš na prijemu u francuskoj ambasadi povodom godišnjice rođenja Voltera, kad ti prijatelj, neuspeli pisac, da svoju ulaznicu jer mu se žena porodila. Ona stoji u uglu sa ambasadorovom ženom i komentariše kako je Volter na njenu mladost uticao i promenio joj poglede na svet. Prilaziš joj u momentu kad pomisliš da nemaš šta izgubiti, ipak je sam uspeh njoj prići, jer je i njeno odbijanje samo po sebi uspeh. Prilazi joj se u stilu Vudi Alena, kao nezainteresovano i neupućeno, a opet, s velikim znanjem o materiji koja je na dnevnom redu. Pričate o Godaru i Tarkovskom, kako je Bouvi bio zanimljiv u ranijim fazama karijere i kako je modernom kapitalizmu potrebna reforma.

Opijeni oduševljenjem, izlazite zajedno. Kroz kafu uviđate da ste jedno drugom suđeni. Odlazite na sezonsku premijeru „Labudovog jezera“ i u poslednjoj tužnoj sceni se hvatate za ruke. Ljubav je rođena. Opijen ljubavlju, svoj dosadašnji socijalni život napuštaš i posvećuješ se samo - njoj! Vidiš kako će ti roditi divnu decu, buduću mladež koja će naše društvo voditi napred. E, to se ženi!

Sposobnost realnog sagledavanja sopstvenog izgleda, sposobnosti i emocija. Postoji samo kao apstraktni pojam. Još nije viđen u praksi.

Izjava većine neobrazovanih seljaka prilikom kupovine pljuga 90-ih sve do uvođenja akcize i "evropske umrlice" preko cele pakle. Uporno su tražili cigarete koje su sa strane imale upozorenje kako utiču loše na razvoj fetusa u trudnoći, a vraćali one koje su upozoravale na izazivanje bolesti srca, pluća, itd. Objašnjenje nisu prihvatali za realno.

Lik koji se doselio u Beograd, a nije usput naučio da i na selu postoje ljudi koji su gospoda, kao što u gradu postoje ljudi koji su seljaci. Pošto je, iz nekih ličnih razloga, duboko nesiguran u sebe i nema izgrađenu ličnost, on nema hrabrosti da kaže odakle je, a kamoli da bude ponosan na to. Zato se uvek trudi da to sakrije ako može, između ostalog, tako što pokušava da sakrije svoj akcenat (neuspešno). Sela se gnuša, kao i Srbije generalno, jer jelte - urbano i nacionalno ne mogu ići zajedno. Granice i nacije su za njega prevaziđena stvar. Himna mu para uši, a zastava bode oči. One su opijum za seljake. Ne veruje u Boga, ali voli da priča o njemu i dokazuje njegovo nepostojanje. Čak i kada ga niko o tome ne pita. Jer, ima li išta urbanije od podjebavanja vernika? Oblači se urbano, sluša kul muziku, izlazi na kul mesta i druži se sa kul ljudima. Kako prepoznaje šta je kul? Jednostavno. Gleda televiziju. Inače, B92 mu je memorisan na broju 1, jer RTS gledaju samo seljaci. Gotivi Lunu Lu, Bebi Dol mu je baš super, a Ivan Tasovac je pravi gospodin. Voli da čita (isključivo izdanja Samizdata). Vremenom, kad ispegla akcenat, uklopi se i malko pusti muda, onda prelazi na sledeći stepen kuloće i urbanosti, a to je pljuvanje po Beogradu. Nekad ga je taj grad fascinirao, ali sada ga već guši. Prerastao ga je. Pun je seljaka, primitivan i zatvoren, nije kao Njujork... ili London... ili Zagreb. Jedva čeka da ode iz njega...

Ne pravi se od govana pita pa makar imao kulinarskog znanja kao tvoja baba i Džejmi Oliver zajedno. Ne može se ni iz čega napraviti nešto. Iz nečega može ništa, Ne pomaže ti ni da si vanbračno dete Gandalfa i neke promiskuitetne vilenjakinje.

I da Murinjo preuzme naše fudbalere, uspeha bi imao kao crnac koji ubedjuje KKK da je Kinez evropskog porekla. Bog lično da preuzme vladu Srbije, posle par sati bi shvatio gde je, obukao belo košuljče, uzeo kanapče i zapalio. Sebe.

Poništenje svih tragove Hitlerove nacional-socijalističke vladavine, iskorenjavanje nacizma kao ideologije iz društva.

Shvatanje da si baš taj, u trenutku kad cimaš svoju curu sa fiksnog telefona, da bi joj dokazao da nisi izašao sa društvom u provod bez nje. I upravo to cimanje sa fiksnog je jedan od najviših stepena papučarstva.

Po definiciji danas u srbiji treba razlikovati seljake I zemljoradnike...
Zemljoradnik, osoba koja živi na selu, radi, kopa I zaradjuje, a ume da čita, lepo piše, normalno govori bez frljanja padežima...
Dakle Seljak ili ti hommo vulgaris na latinskom, je osoba koja je prosta po ponašanju, voli da vredja I ismeva druge bez razloga, voli da pije, da bije ljude, uglavnom se fokusira na jednu žrtvu, a pomaže mu ceo čopor...Vrhunac seljakvog zadovoljstva su slave miks pagansko-hrišćanske tradicije, na kom se takmiči da li će vise da pojede ili da vise popije, dok mu ne oslabi bešika ili sfinkter na kraju debelog creva, pa onda bruka samog sebe...
Seljak najviše uživa da fine, kulturne ljude koji mu se fino jave zajebava I ponižava...
Jedina kultura koju on poznaje je kultura fudbala...Obožava večiti derbi, zna sve zvezdine zvezde, sve igrače fudbala ikada, mašta du bude fudbaler, ali zato ne zna iz isotrije ništa osim Kosovskog boja, I to iz filma...
Seljanka- uglavnom misli da je ribetina, kada uči, ne uči da nauči, već da nabuba, voli da lupa drugima šamare, ide u čoporu, glumi boginju škole, sluša Grand, istripovana je, ima velike sise, kresnula se u dvanaestoj I to sa najvećim tabadžijom škole, ima dečka dizelaša, koji visi na terenu ili česmi, on diže tegove, ona se duva, glavni san joj je da radi u banci za veliku platu I žali se ljudima kako nije dobila odmah posao...

Kada slažeš roditelje da si očistio godinu, pa moraš da se kriješ kad učiš.

Neka inostransko onostranska zajebancija koja se nadvija na naša prejaka pleća. Dokačiće nas, nema sumnje, jer je zavladala celim svetom.

može poslužiti kao način za upoznavanje ili zapodenjavanje razgovora, pod uslovom da prethodno budete sigurni da niste nabasali na osobu koja je zakleti nepušač i koja će tom prilikom iskritikovati vašu zavisnost. oprez, dakle, nije naodmet kao ni posedovanje korisnog iskustva u tumačenju govora tela - pušači se obično igraju npr. olovkom i kada pišu drže je kao cigaretu između kažiprsta i srednjaka, treba uočiti i žutilo između prstiju prihvatača cigarete, a ako toj osobi još i dah bazdi na kadionicu možete biti sigurni da pitate na pravom mestu.
pitanje ima loš ishod ukoliko je ta osoba bivši pušač koja u apstinencijalnom sindromu ima još potenciranije izražene prethodne znake na koje se nadovezuje nervoza, preznojavanje, osećaj mučnine i trešenje ruku kao i mrski pogledi prema svima koji purnjaju ili nose lulu. onda ste tim prilazom upropastili svaku šansu za nastavak razgovora jer ćete biti shvaćeni kao diler koji tek izlečenom narkomanu maše kesicom sreće ispred očiju.
sa druge strane pitanje može biti shvaćeno i kao greb-greb ponašanje pošto niko ne voli da mu žickate krvavo zarađene cigarete. naročito je ovo upućeno onim ljudima koji 'popuše jednu-dve dnevno' i koji ne puše (osim kada su sami ili u društvu), i koji tvrde da su prestali da puše, mada svi dobro znaju da su samo prestali da kupuju cigarete.
ako naletite na osobu koja voli da čita stravična (i u velikoj meri tačna) šok upozorenja sa ambalaže, ona će vam rado pokloniti čitavu paklu i ostaviti vas da srećni umirete u najstrašnijim mukama.

Ako bi ikada neko od istaknutih autora-veličina sa glasovitog sajta Tarzanija odlučio da sastavi i objavi listu pod nazivom 26 najiritantnijih stvari u vezi sa politikom, sumnjam da bi u tom poduhvatu imao nekih većih problema. Politika je - još od vremena kada su je Stari Grci izmislili i na taj način sve buduće civilizacije osudili na pakao življenja sa konstantnim osvrtanjem na pomenuti pojam - bila i ostala, pa, možda i NAJVEĆE ZLO koje je Čovek umeo da smisli...posle uzimanja kredita, naravno. Ovaj tekst se, doduše, neće nešto preterano osvrtati na tu činjenicu, tim pre što autor istog nema ni najmanju nameru da u skorije vreme zaradi čir, zavezana creva i sl.

Ipak, pojava iz naslova bi, doduše, trebala da sve one koji eventualno imaju čir, zavezana creva i sl. - a usled dugogodišnjeg živciranja zbog politike i političara - podseti na simpatičan, maltene neozbiljan i, skoro sasvim sigurno, podjebavajući stav sa kojim mu se, od izbora do izbora, rendom kandidat ili kandidatkinja (mada mi na ovim prostorima još nikako da dođemo do ovog potonjeg; prim.prev.) "nude na glas", ako mi dozvolite da se tako poetski izrazim u momentu koji to nikako nije.

Mislim - kako čovek ozbiljno da shvati bilo kakav politički program jednog kandidata za rendom funkciju u vlasti ako mu (jedan od) slogan(a) glasi "ZAOKRUŽI BROJ 3 - JER TRIPUT BOG POMAŽE" ili "BROJ 5 - SEDI, ODLIČAN!"?! Razume se, mašta campaign leader-a ne poseduje baš toliko očigledne asocijacije i alegorije, ali setite se opet kampanje Bogoljuba Karića iz 2008 godine i čuvenog slogana BOGOLJUB KARIĆ PSS - ČISTA DESETKA!, sa odgovarajuće seljačkim akcenAtom na ovo desetka, Bogu fala. Šta? Kao, narod je glupa stoka i n'ume da čita između redov...ustvari, bolje da ne završim ovu rečenicu, je l' da?

Uglavnom, ima nekih stvari koje nikada ne bi smele da budu inspirativne. Ovo je svakako jedna u vrhu takvih. Prijatan dan.

Demonstracija psiho-somatskog poremćaja sa zvoriničko - beogradsko - sarajevsko - pazovačkim akcentom. Ilustartivan prikaz svega umišljenog, fantazmagoricna pojava duševno obolelih. Patološki prikaz svega nevkalitetnog. Pojava koja je sebe ubedila u sve ono što zapravo nije. Mlatimundijalnomultimedijalna parodija sebe same sa stepenom inteligencije do sada nepoznatim bilo kome sa najmanjim stepenom istog. Žena seoskog muflona kog je ubedila da je Tajson samo da bi njoj samoj bilo lakse da umisli da je bitna. Kraljica sopstvene basne i princeza sopstvenog nemustog jezika. Kapitalni primerak retrogradne bosanske seljancure koja zna da pise i čita dok poentu nikada nije kapirala. Profesionlani šetač po živcima. Moćna u četiri zida svoje obe ili najčešće u automobilu. Poznata po brojnim hitovima od kojih mi ni jedan ne pada na pamet ali svakako njen najveći uspeh je neprestano podvrgavanje ruglu sebe same na republičkom nivou, zbog čega se nalazi na samom vrhu liste visoko ozračenih. Vokalni kontejner koji ne zaslužuje komentar. U njena najveća dostignuća možemo svrstati patološki odnos sa svojim izabranicima. Svima njima je jedno zajedničko. Cipele, jakne, odela koja im kupuje gore pomenuta pred slikanje ne bi li izgledali što moćnije pored nje. Mutant koji svake druge godine ima svadbu iz bajke sa čovekom svog života. Njen najverniji fan je ona sama. Medicinski fenomen gluposti podložan ljubavi samo svojim roditeljima. Najviše sliči ženki vepra i može se videti u vreme lova na sremačkim njivama u okolini pazove.

San svih onih što su u njega došli (ili rodili se u njemu)sa mišlju da će pametniji popustiti,da će uzeti pasoše i pobeći negde,da će se kljukati sedativima,ili da će precrći od muke.San onih koji su time što su spakovali nekoliko kofera,nešto garderobe i nijednu knjigu rešili da im grad padne pod noge.San onih što za Boba Marlija misle da je nigerijski predsednik,da su bekpekeri jadnici koji ne znaju šta će od života pa obilaze svet,da je Cecin koncert vrhunac dostignuća u jednoj zemlji,da se troše pare bezveze što se dovode neki tamo svetski pevači;da je vrhunac filmske umetnosti neka jebačina ubačena u krimi priču a vrhunac životnog zadovoljstva prepričavanje ostalima kako su se sjajno proveli u velikom gradu.
Za njih je Kalemegdan gomila stare kamenčine gde treba izgraditi stanove jer je dobar pogled na reku;fakultet(ako idu na njega)mesto gde se čita samo literatura za ispite,sve ostalo je striktno zabranjeno njihovim moralnim kodeksom da se slučajno ne bi informisali više nego što je statut propisao.
Oni ne pate od depresije i anksioznosti.Oni su u pohodu,u ostvarenju.Njih ne zabrinjava da li će za ceo svoj život uspeti da odu na karneval u Rio, da li će posetiti Rim ili Barselonu,ili bilo koje interesantno mesto na planeti.Tamo neka idu ovi nezadovoljni,nedovoljni sami sebi.Što se njih tiče neka ostanu zauvek tamo.Biće ovde više mesta za njih.
Taman da presele u zgradu Narodnog pozorišta sve svoje idole.I da je konačno oboje u ružičasto.

Došao je i taj dan, jako tužan za mene. Završila se škola. Dok su drugari i drugarice iz odeljenja uveliko cepali sveske i knjige ja sam moje lagano pakovao u torbu da bih ih sačuvao za mlađu sestru...

- Profesorka, može li neko drugi da čita sastav, ovaj smara!
- Hranislave, prestani da ponižavaš Borivoja. Nastavi dete.

Nakon dodele svedočanstva otišao sam sa porodicom na planinu Rtanj. Nismo imali para za more pa smo zato otišli tamo a i blizu je. Poneo sam i lektiru, čisto da mi ne bude dosadno. Pošto ću biti vukovac i moram da opravdam poverenje kod svih profesora, poneo sam i knjige za narednu godinu.

- Khm, koja budala, hahaha.
- Je l' ga čuješ šta on čita? Pa, ko normalan nosi knjige, eeej bre?
- Zadnja klupa, TIŠINA!

Raspust je prolazio baš kako ja volim. Mirno. Svako jutro, čim sunce izađe i obasja ovu čarobnu planinu, odlazio sam kuda su me noge nosile tražeći drvo i hlad gde mogu da sednem i uživam u čarima čitanja i učenja. Gutao sam svako slovo knjige koju sam poneo...
Jednog sunčanog popodneva, plavo nebo se odjednom obojilo u crno. Krenulo je da seva i grmi. Kapi kiše su počele da klize niz moje lice. Uplašio sam se. Setih se reči mog profesora fizike i brzo sam se uputio da nađem neko sklonište jer sam se dosta udaljio od kuće.
Naišao sam na pećinu i ...

- Ijaoooo, ako je ovo raspust onda...
- Ej, probudi se, gleda te profesorka.
- Boro, ako je to sve od raspusta, neka Vesna...
- Sad dolazi najbolji deo :đavolski osmeh:

... krenuo sam da istražujem. Kako sam išao sve dublje i dublje, osetio sam jako čudan miris koji je bivao sve jači i jači. U jednom trenutku sam osetio neko blagostanje i smirenost. Nešto mi nije dalo mira i krenuh sve dalje i dalje.
Naišao sam na neka vrata. Malo mi je bilo čudno, otkud u pećini vrata i to drvena. Otvorio sam ih. Imao sam i šta da vidim. Skrivena fabrika opijata, suncetijebem. Onaj logo koji vidim, jebote pa o ovome sam gledao na dnevniku. Za ovom organizacijom se traga odavno. Gotovo, ubiće me! Odjednom sam se ukočio a ispred mene su se stvorile tri devojke. Gole, kao od majke rođene. Kakve sise i ribići. Dig'o mi se u roku od odma'.

- Brate, budi se, ovo moraš da čuješ.

Jedna od njih, crvenokosa, me je pitala, da li sam ja Borivoje. Odgovorio sam potvrdno. Sve tri su se nasmejale a ona sa najvećim sisama me je uhvatila za kitu i vodila ka direktorovoj kancelariji. Ušli smo. Glavni me je pogledao, izbuljio oči i glasno rekao: TI SI TAJ, dođi, padni mi na grudi i da te pošteno izljubim!!!
Izbalavi me čovek ni krivog ni dužnog i odvede me do glavne prostorije u kojoj se kuvalo nešto i reče: ''Ma, nema greške, ti si taj, Bora iz Sugubine. Je l' da?'' Potvrdio sam. '' Vidiš sine, meni je jedna ciganka iz Grabovaca rekla da će mi posao krenuti tek kad tebe upoznam. Ovim poslom se bavim već deset godina i ne ide mi loše. Pretpostavljam da znaš o čemu ti pričam!?'' Klimnuh glavom. ''E, vidiš, ovaj opijat koji godinama pravim ide super ali ipak mu nešto fali, nije to to. Marihuana, kokica, zeleni šampinjon ali opet nešto fali. Pogledaj ove papire i reci mi u čemu je problem a ja ću ti se odužiti domaćinski.''
Gledam papire, formule, materijal, aparaturu i odjednom mi je sinula ideja. ''TREBA TI ŽALFIJA!'' Odjednom je sve stalo. Zavladao je strašan muk. '' Pa, da, da bi ovo još više radilo a da ne peče grlo trebaju ti još dve izopropil grupe na polifenolni lanac molekula. To je to. Momak, idi naberi tri-čet'ri kila, ubaci i okreni na zabavu.''
Nakon pet i po sati kuvanja i konzumacije proizvoda od strane direktora, izašao je nov opijat na domaćem tržištu i u regionu. Krajem avgusta je počeo izvoz u Australiju i Ameriku.
Svakodnevno sam odlazio na moje ''tajno mesto'' pod izgovorom da učim. Roditelji nisu ništa sumnjali. Od svake prodaje sam imao 30% što je za jednog školarca bilo sasvim dovoljno. O, ribama da i ne pričam.

Jedva čekam prvi septembar. Znanje je ipak znanje.

- Šta je bilo pičke, a? Ćutimo?

Skraceno OMK. Predlazem da se uvede u cilju borbe protiv nadrilekarstva. U ovom narodu je postalo popularno omalovazavati modernu medicinu i potpuno se prepustati carima alternativne verzije, a sve pod sloganom 'Jebes penicilin, jebes ve-me-a, ziveli djed Vukan i magicna zelenila' (jedini izuzetak su lekovi za smirenje).
Zanemaruje se cinjenica da je moderna medicina dovela do istrebljenja mnogih bolesti, do dupliranja zivotnog veka, i da se lekari godinama obucavaju kako bi dobili to zvanje; okrece se izvesnim babama i dedama iz nekih zabiti, a princip je sto obskurnije mesto i sto arhaicnije ime doticne osobe, to vise bolesti moze da leci. Cesto im se slava siri putem zenskih casopisa, ili slavnog 'Treceg oka'. E sad, ajde da je to bezazleno, pa neka bacaju pare, ko im kriv, ali time se zapravo truju, a cesto i svoju decu i rodbinu.
Zakljucak je da ovakav narod ne moze sebi da dopusti trovanje populacije zbog opsteg neznanja (kao da mortalitet vec nije dovoljno velik), pa u tom cilju treba podici svest u narodu o vaznosti prave medicine. Posto su penzioneri i stariji ljudi vec preduboko zaglibili, predlazem da se pocne od mladjeg dela populacije... A sada sledi primer predavanja za decu (jezik prilagodjen modernim vremenima):

Zabranjen način sedenja u kafani u Bosni.

Zapravo, po vas je ovaj čas pogrešan da pogrešniji ne može biti, jer znate da ćete kada budete čuli ovu rečenicu automatski biti iskorišćeni za nešto.

Nemač pojma o oblasti kojom se bavi. Neretko i nemač pojma uopšte.

Kad na ispitu ne znaš ama baš nijednu udžbeničku definiciju na zadato pitanje, pa ponudiš svoju kao alternativnu uz želju da će je profesor uvažiti kao tačnu.