Obično se ovo kaže za nekoga ko ne prdi na javnom mestu, ko ne briše dupe svojim gaćama pre nego što ih baci za pranje, ko ne baca pikavac na ulicu već ga pažljivo ugasi, umota u maramicu i spusti u kontejner, i tome slično...

Угледна девојка из Круга двојке. Има плаве локнице и плаве очи, увек осмехнута као Тома кад му нешто причају а он не разуме, згодна, али уопште није провокативно обучена већ више као Слобода Мићаловић Ћетковић у оним ретро серијама. Редовно се јавља комшијама, чак и оном лудом Здравку што гаји гусенице у сандучету и увек је спремна да помогне било коме у згради.
Ако би требало да се направи поштанска маркица која би симболисала финоћу, сигурно би узели њен лик.

Ипак, када падне ноћ, принцеза баца своје инсигније и облачи костим Кетвумен спремна да се крвнички кресне са Бетменом. Може и са Робином, битно да има акције и облачења у супер хероје. После се наравно прца и са свим Марвеловим и Бонелијевим јунацима, али какве то има везе, она је и даље фина. И даље ће устајати слепим трудницама са Косова у аутобусу и давати старе ствари деци ометоној у развоју без родитеља. Јер - и коњ је фин па га јашу.

Izvinite gospodine, ljubazno bih vas zamolio da, ako možete, jedete govna.

Lik koji piše scenario za dosadne emisije tipa 'Pesma i Bingo'. Ovaj momak nastavlja misiju svoga oca. Cilj je što više smoriti narod tako što ćeš napisati najdosadniji mogući scenario za emisiju koja bi trebalo da ima zabavan karakter. Pošto čovek ne može da smisli nešto smešno i zanimljivo, jednostavno ukrade sa VUKAJLIJE. Primer je emisija 'Veče sa Ivanom Ivanovićem' za koju takođe piše scenario.

Lik sa 2 grama mozga, inteligencijom na nivou brokolija i izgledom ''odvaljen od planine''. Ujedno i teški smarač, baron.

Najcesci epiteti kojima ljudi sebe opisuju u porukama na Pinku,DM satu trazeci momka/curu.Pravo je cudo kako tako zgodnjikavi i ljepuskasti vec nemaju momka/curu

Ovim izrazom se muzevi obracaju svojim zenama, sa ciljem da im natrljaju na nos da su samo one rodile budalu. Slicno kao i ti si ga radjala.

Trik kojim ulični prodavac želi da te namami da kupiš baš njegovu robu.

Prije nego što počnem da pripovjedam o ovoj sentimentalnoj priči, koja nema veze sa normalnom definicijom i koju vam pričam usled nedostatka inspiracije, želio bih da je svi dobro pročitate...

Naime, priča, kao i svaka, počinje jednom davno u nekoj zemlji seljaka. I tamo na kraju sela pri samom ulasku u začaranu šumu živio je limar Radoje. Radoje bješe živahan čovjek i majstor svog zanata. Imaše sina jedinca. Bogom danog Milisava, visoka i mudra dječaka, kojeg odgoji sam jer mu žena dade život donoseći na svijet njihovo jedino čedo...

Kako su godine prolazile Milisav je rastao, i postajao pravim momkom. Mnoge su se cure zagledivale u njegove čarne oči i spojene veđe. No njegovo je srce ostajalo njegovo. Kako ga je zla sudbina odredila da odrasta bez majke, u sebi je sjetno i stidljivo krio svoj talenat za poezijom. I tako svrši u selu osmoljetku i krenu dalje u svijet, u obližnju varoš. Tamo upozna spisatelja Dušana, sa kojim se sprijatelji i koji mu pomože da usavrši svoj telenat. Radeći naporno Milisav svrši još dvije godine škole i postade intelektualcem i filozofom...

Dođoše dani kad se više nije vraćao u svoje selo, nego je živio u velikom gradu nadomak one varoši gdje je nekad bio. Otac mu je tužno venuo sam u svojoj kolibi. Iz dana u dan sa sve više tuge u sebi slao mu je pisma po pismonoši Gruji. No Milisav bi tek na neko odgovorio. Već ostarjeli i klonuli starac posla mu pismo da ga želi vidjeti još samo jednom, jer predosjeća da mu je kraj blizu.

Jednog dana limar Radoje okupi svijeta ispred svoje kuće. Kaziva im kako sina posla u bijeli svijet, i kako on svrši velike škole i posta poznatim. I kaziva im da mu sin dolazi svakog mjeseca i da će mu ostaviti da vodi svoj raskošni limarski dućan. Kaziva im to, a kradom je u sebi plakao znajući da tako nije. Nedugo zatim zakašlja se neko pred dućanom. Svi se okrenuše. Kad vidješe da je Milisav cijeli svitet zanijemi. Bješe oronuo i sijed, i imaše već podosta godina. Nosaše samo jedanu torbu, punu knjiga i papira.

- Eto me oče, dođoh iz bijeloga grada.
Radoje ne reče ništa, već mu samo hrapavom rukom pređe preko lica i sijede brade.
- Evo me oče, tvoj sin se vratio.
Radoje ga zagrli i pusti suzu niz staro naborano lice...
- A što si sam, sine? - upita ga otac.
- Kako sam? - zbunjeno reče Milisav.
- Gdje su ti djeca, da trče sad ovuda? Gdje ti je žena?
- Pa oče, imam vremena za to. Posvetio sam se knjizi i spisama. - ponosno reče Milisav.

Radoje je zanijemio. Ćutao je tako nekoliko minuta, i onda se okrete ka svijetu i reče:
- Gledajte ljudi, moja želja bi postane bogatim. I on se vrati bogat, al' u džepu. Džaba škole ako ne zna zanata. Volio bih da mi je sin zidar!

Majmunčina koji nikakvom zaslugom ima sve što poželi i otvorena su mu sva vrata ovog sveta. Najčešće je u pitanju poreklo ili jednostavno splet okolnosti koje idu u korist dotičnom.

Muški potomak od prostitutke.

Izraz koji roditelji koriste u razgovoru izmedju njih dvoje,kad im nesto nije po volji u vezi nas sinova,ondosno kcerki.

Dete,kome se roditelji obracaju iz miloste,Dete koje je uradilo nesto kako treba pa je zasluzilo pohvalu,dete kojim se roditelji ponose,pri tom nije bitan pol deteta.

Kada kupuješ patike na pijaci, ovo će ti obavezno reći prodavac.

Fenomen kada se muškarac i žena danju svađaju oko raznoraznih sitnica, dok noću u krevetu sklapaju primirje.

Kletva muškog roditelja iz groba i perfidan pokušaj da se sačuva porodični biznis samostalno-zanatskog tipa. Lukav potez starog majstora koji je, kao i svi roditelji posle izvesnog perioda zrele kontemplacije, shvatio da će njegovi genetski i najčešće muški potomci vrlo verovatno i skoro sigurno razjebati sve ono što je on u krvi&znoju i sa svojih deset prstiju sagradio, izgradio i uhodao i da će, kukala im majka, završiti naulici, bez kučeta i mačeta, brigu o roditeljskom grobnom mestu da i ne pominjemo. Kao, nije njemu, šatro, do njegovog jebenog vulkanizerskog servisa, šloseraja ili kamenorezačnice (au, koja hrvaština, boktejebo) nego do, fazon, dobrostanja sopstvene dece i obezbeđivanja sigurnosti im u životu, taj neki raduljica.

I sve ono što je stari dobri majstor tako lepo zamislio u svojoj glavi, ne može imati grozotniju interpretaciju u glavi nesrećnog sina (pomnožite sa 2 ako ih je dvojica, nedobog trojica), osuđenika na život koji, razume se, nije ni najmanju nameru im'o da menja gume, brusi metal, seče kamen i, uostalom, bavi se bilo čim što podrazumeva imenicu RAD kao nuspojavu istog. Jebem mu kurac - jedna jedina tabla sa ćirilično-latiničnim natpisom zameniće sve njegove možda još i nepostojeće snove o la bella vita sa časnim, poštenim ali i nikako PRIŽELJKIVANIM kanalom, "Ferrotechna" mašinom za izradu ključeva i mrtvim mermerom, ko ga izmisli kancer ga izj'o dabogda.

Tja, valjda ih zato očevi od malih nogu i počnu voditi "u firmu", loma da se naviknu...

Legalni rob.Omnipotentniji je cak i od moje babe,zato sto mora da uradi sve ili bilo sta.

Kad organizuju takmičenje za "naj Čarli Čaplina" i Čarli Čaplin se lično prijavi i pojavi na takmičenju i osvoji treće mesto.

Za vaše roditelje svako iole lepo žensko, koje prestupi kućni prag.

Izraz kojim roditelj iskazuje netolerantnost prema homoseksualnim sklonostima svog muskog naslednika