Logično pitanje koje sledi nakon neke retardirane (ili kako druga strana kaže genijalne) akcije vaše izabrane polovine. Toliko da se zabrinete da li uopšte treba prenositi takav genetički materijal dalje, i ozbiljno ugroziti društvo.

Izraz koji je meni veoma cudan, jer kao sto svi znamo cim neko napuni tih slatkih 18,automatski vise nije dete nego je zakoracio u svet coveka.Najcesce se moze cuti u konverzaciji dece, ali neretko i ispred raznih seljackih zadruga.

Reči često izgovorene od strane petnaestogodišnjaka koji su umislili da su zreliji od svojih, retardiranih, vršnjaka. Iste može da karakteriše leptir mašna, aktn-tašna i zainteresovanost za stanje na berzi.

Osobi koja ovo izgovori se najčešće nešto vrlo dobro upravo desilo, ili je neko vreme (ne duže od par sati) prati dobra sreća. Nema nikakvo posebno značenje. -D- se može, po želji i potrebi, zameniti sa -Đ-.

Tužni lament muškog roditelja nad vlastitim istopolnim potomkom pri pogledu na stanje njegovog organizma. On je vol'o sablje i konje, a sin bi brži net.
Umesto da ide na treninge u nekom sportu ili barem da se amaterski bavi nekom fizičkom aktivnošću, sin svoje vreme provodi pred kockastim ekranom ko pravi tatatatirac u virtuelnom carstvu.
Sa drugopolnim potomcima nema problema za pravljenje dece, to ionako radi neko drugi pa mu je svejedno da li se bave sportom ili ne.

Obicno se koristi kada se prica o nekom muskarcu koji se prema zenama ophodi bahato,takozvani skot.Varao je,vrteo oko malog prsta,lagao,iskoriscavao zene.Za njega su one samo broj.

Inspirisan ovim posterom postavljenim tako da ubedi prosečno muško balkansko patrijarhalno stvorenje kako u suštini ništa nije uradio dok se ne priženi i dobije decu, reših da stvari postavim na malo drugačiji način.
Dobro. Istina je da je svim jedinkama u genomu upisano da treba da produže svoju vrstu dok još mogu, a svakako pre nego što odu na reciklažu, i to tako treba da bude. Džabe obrazovanje i posao ako to nećeš uložiti u nešto što će te upotpuniti.
No, postavlja se pitanje: ako je čovek zaista najinteligentnije biće koje postoji, ako jedini od svih vrsta postavlja veoma apstraktna pitanja, i ako jedini funkcioniše tako da ga razum goni na večita istraživanja smisla svog postojanja... da li je zaista činjenica da je njegova suština svedena na puku reprodukciju? Naime, svaka normalna životinja sa muškim reproduktivnim organima ima tu težnju da pronađe pripadnika iste vrste sa ženskim reproduktivnim organima, te da posle seksualnog čina oni imaju mladunčad. To niko ne spori.
Ali je upravo zato pravo pitanje: da li je čovek postao čovek kada to isto uradi, ili se naprosto vratio svojim životinjskim korenima?

Dao ga Bog za sve. Multitalentovana osoba. Pokvarila se veš mašina - nema problema! Pukla guma? Zakrpiće je. Lepljenje pločica, krečenje, hoblovanje parketa ništa nije problem. Da nasadi sekiru, uradi mali servis na autu, otkuje kosu, rukuje motorkom... Pa čak i da obori sistem i instalira Vindovs. I to nije što ga je život mazio i pazio, već što ga je muka naterala. I postoji samo jedna stvar koju nije radio u životu...

Romsko usavršavanje mladog naraštaja za samostalno prošenje.

Slikoviti opis zabrinutosti finansijski slabostojećih, bračnih ili vanbračnih parova u trenutku susretanja sa pitanjem proširenja svoje porodice, odnosno, dobijanja potomstva.

Indirektna konstatacija loše finansijske situacije koja se može, ukoliko se ne preduzmu određeni koraci u njenom rešavanju, preneti na potomstvo i postati realna pretnja, a ne samo simboličan opis ishrane bobicama, zbog čega ovaj izraz neretko dobija i oblik izgovora u epidemiji bele kuge.

Ukazivanje na nečije zakasnelo očitavanje bukvice akteru dešavanja čiji je splet okolnosti rezultirao ishodom devijantnijeg vida.

Japanac, stanovnik istoimene ostrvske zemlje na Dalekom istoku, pojavio se niotkuda i otišao korak dalje, stvorivši od nečeg što je prvenstveno namenjeno mlađim naraštajima pornić poznatiji kao hentai, stvar gde je slikovito prikazao svoju izopačenu maštu parafilične vrste.

Komentar poštenog čoveka kad vidi žene od 25+ godina kako vode sa sobom jednog ili više kerova. Ovakve žene obično oblače svoje ljubimce u kojekakve krpe, pričaju sa njima tepajući im kao da su mala deca, grle i ljube ih a kad nisu dobri tj. kad malo hoće da napadnu slučajnog prolaznika onda ih grde kao da ih ovi razumeju. Kao što se može zaključiti iz samog izraza ovakve gospođice nemaju ni dece ni muža, pa su im kućni ljubimci jedina obaveza u životu.

Rečenica koja oslikava nadu naših roditelja, da ćemo iskusiti teret roditeljstva baš na način na koji su i oni. Tačnije, da će nam dete biti identično kao mi.

Najcesce izgovarana recenica vecine roditelja posle bezuspesnog visecasovnog zapomaganja dece kako bi ih pustili negde...

Nisam neki emotivac, nisam ni umetnička duša. Ali vidim da ima nešto više u čoveku, jebiga, zatureno između svih maski koje menjamo između kadrova u ovom apsurdnom i loše režiranom filmu radnog imena život. Nešto iskreno, sirovo, primordijalno, nešto što je jezgro pokretačke sile u čoveku koje postoji i neizmenjeno tinja još od prvih ljudi evo do danas. Sa tim se svaki čovek rodi, a malo ko zadrži to u sebi posle detinjstva. Stisni čoveka pravilima, ograniči ga strahom, pritegni ga ograničenjima, isperi demagogijom... Stisni još, to nešto u čoveku kvrcne. A jednom kad kvrcne, zauvek je. Čovek izgubi baš onoliko ludosti koliko bi trebalo da ima da ga baci na neke nove puteve, da prodrma, da mu zatruje krv novotarijama i buntom, izgubi baš onoliko kurčevitosti da pogleda ravno životu u oči kad se sustretnu na nekoj uskoj stazi, na kojoj ima mesta samo za jednog. Stisni čoveka previše i od čoveka dobiješ utvaru. Oči potamne, kreativnost nestane. Da, okreni se - dobiješ jednog od mnogih utvara koje vidiš oko sebe. Ako čovek izgubi volju za životom, umro je, u tom slučaju otkucaji srca nisu život, samo su mehanika. Ništa više. Lobotomisati decu, za to nemam nemam adekvatan komentar, niti neko iole adekvatno bedno poređenje.

Ne dati detetu da uprlja šake zemljom crnicom, koja daje i uzima život, da oseti damar života pod svojim prstima, njegov prapočetak i ultimativni kraj - ne dati mu da živi. Ne daju detetu da uprlja šake, da proba pelin življenja. Sve što se stvara, vaja se iz blata, jedino ako se zasuču rukavi, i ako se čovek zaprlja životom, može nešto i da stvori. Život se ne živi u trećem licu. Niti skrštenih ruku. Zagrebati dno, primiti lakat u lice, osetiti strah, dinamika jeste život. Strah je život. Bol je život. Strast je život. Sklanjati dete od sparinga sa životom tokom odrastanja i detinjstva, to znači unapred ga spremati za poraz kad ga život baci u klinč ringa. A baciće kad tad. Jebiga, takav je kapric kurve zvane život, ali protiv toga se ne može. Ili držiš korak, ili predaš meč. Ako je šta podjednako međ’ ljudima, to je bar, važi za sve.

Tetošenje dece u toku odrastanja stvara loše ljude, sa malom dušom i velikim dupetom. Ta korelacija nije slučajna. Kad zapne u životu, a mamine sise na dohvat ruke nema, takvi traže odmah da krive nekog drugog. Nenaviknut na bilo kakav trud, i odgajan da mu dupe bude prioretet u stanju je da gazi tuđe živote, čak i zbog svojih najmanjih hirova. Jebiga, nije naučio vrednost života, ne zna da ceni. Život nije slikovnica, ovo je vrlo zajebano i grubo mesto. Sad "nažalost" pridodati, suvišno je, tako je kako je. Kad padnu, razmažena deca iz staklenog zvona ne ustanu. Ruke su im bele, mišice slabašne. Odgajati dete pod staklenim zvonom je kao pripremati belo pile u inkubatoru, i onda ga pustiti među gladne ulične kerine da ga rastrgaju. Peruška ili dve će ostati, i mnogo tople krvi da se sliva niz vruć asfalt. Ne govorim o odgajanju deteta da bude džiber, nego čovek, džentlmen. Šta li je to - e to je ponajmanje savremena asocijacija slike Engleza sa kokni akcentom koji u fraku pije čaj u pet popodne.

Ne to nije za dobro deteta, pogledaj me u oči, i slušaj dobro. Ne nisi altruista, niti Bogomajka, sebičan si. Odgajaš dete pod staklenim zvonom iz čistog egoizma, turiš ga u izolaciju i boli te kurac. Prst u uvo, tako je najlakše, daj hleba i igara. Ko će razmišljati i brinuti se, to je svakako precenjeno. Pomeriti dupe i dati detetu ruku dok uči korake životnog tanga je svakako preteško, gravitacija guzice te previše vuče dole, jer ipak su i tebe tvoji tako vaspitavali. Ne, vi ne želite da zadržite dete kući da ostane jer ga volite, vi želite usedelicu koja će vam za par decenija menjati pelene kad omatorite i da vas opominje na popodnevnu dozu Ranisana kad vas Alchajmer ubaci u drugu. Ograničiti dete je svakako dosta jednostavnije nego pustiti ga da živi, da proba, da shvati život. Da živi! Ako želiš odgajati dete u zatvoru, pa tebi ne treba dete, nego papagaj. Dosta bolja opcija, eto razmisli. Kad smo kod papagaja. U kavezu mu zakržaju krila zbog tih „ne možeš, ne može, neće, nemoj, nije to za tebe“ na koje ga rešetke kaveza stalno opominju. Ako se odlučiš da ga pustiš da leti u život, prvi vetrić ima da ga zalepi za beton. Ni peruške neće ostati. Papagaj iz kaveza ne mož' biti galeb Livingston, da ga jebeš, obrni okreni, ne može.

I onda kad se desi pizdarija, i kad se skurcopizdi taj vaš groteskni ringišpil, dižete glavu i gledate gore... Gore. Tamo se ne nalaze odgovori. C. Ne. Kajanje je zaludno posle, nijedna količina kajanja ne može promeniti loše odluke roditelja. Kad slomijete dete u detetu, sjebali ste ga za čitav život, pička vam materina.

Fraza koja se koristi u razgovoru sa likovima koji ne izlaze iz teretane i ne prestaju da piju razne hemikalije (doping sredstva). Prilično razbacane osobe koje je lakše preskočiti nego obići.

Devojka koja oralni seks završava gutanjem.

Купити детету компјутер.

Најџукачкији начин да аргументујеш сопствене погледе у расправи у оном тренутку кад осетиш да губиш тло под ногама и да остајеш без аргумената. Најчешће га користе хомофоби сумњиве сексуалне оријентације (иако се представљају као стрејт), а патентирао га је Палма из Јагодине (иначе јединог града на свету у коме нема гејева).

Suptilan način da saopštite ženi koja Vam non-stop gunđa kakvi su vaši roditelji tj svekar a pretežno svekrva.