Sumrakom je dobovala sitna, dosadna kiša, a negde u daljini hor pijanih glasova se nadjačavao sa harmonikom … “Ko to kaže, ko to laže, Srbija je maaaala” … Eee, moji vi … meni je prevelika večeras, mišja rupa da mi je …

Prošlo je tačno šest meseci otkad sam otišao u rat i tri otkad sam se iz njega vratio. I dva otkad si mi rekla da je među nama gotovo. Da ti ne pada na pamet da ceo život dvoriš bogalja. Bogalja ? … Taj te bogalj voleo, i još uvek te voli … Da, ali si i go kao taj pištolj za pasom što nosiš, rekla si. Pištolj ? … Eh, da … stara, verna “tetka” šćućurila se u futroli k’o da zna da je oružje poraženog ratnika. Otkopčah lagano dugme i kundak odblesnu mutno u odsjaju prozora. Pomilovah ga, a zatim se šaka uvežbanim pokretom savi oko njega i povuče napolje.

Sedam na stolicu, stavljam cev među kolena i repetiram. Leve ruke nema da mi pomogne, opravdano je odsutna … na mrtvoj straži podno metohijskih planina. Ustajem i ponovo zauzimam busiju kraj prozora. Prst je na obaraču, prinosim cev slepoočnici. Dodir hladnog čelika i kože aktivira kaleidoskop pred očima.

Trčimo po pljusku, mokri k’o miševi, do spasonosne nadstrešnice lokalnog autobuskog stajališta. Da, pratim te kući. Da, nemam jebena kola. Ali sam srećan dok ti kosu sušim maramicom. I ti si srećna. Ili mi se učinilo ? Češljaš mi kosu prstima dok brbljaš nešto veselo, od čega ni reč nisam upamtio. Šteta ...

Nakon što te bus odneo video sam te samo još dva puta, ako ne računam snove i slike sa tvog venčanja koje su mi poturene na uvid uz pogled ispod obrva i tek ugašen osmeh oko usana. Likovali su lokalni zvrndovi, mislili su da ću da ridam, šta li ?

A onda, vidim moju sestru kako me grli i plače ljubeći prazan levi rukav moje košulje, uz „samo kad si mi se živ vratio“. Plače seja jadna, a ne sme da mi kaže da se otkako sam otišao, u tvoj život uvukao nemir, a s njim i on – Elmer Davež, lokalni „milioner“, koji doduše ne poseduje palatu i jahtu, ali je njegov „diskretni šarm buržoazije“ učinio tvoju „nepodnošljivu lakoću izbora“ još lakšom. Luksuzna kuća na periferiji ili podstanarstvo ? KušEMdasi ili gradski bazen ? Toyota Land Cruiser ili Taxi ?

Ali ne, dušo, čaršija se večeras neće osladiti našom pričom. Znaće, ako povučem oroz, da to nije zbog sakatosti, posttraumatskog stresnog poremećaja ili kukavičluka, već zbog nas dvoje.

Zbogom „tetka”. Dosta je bilo.

* * *

Svratih pre neki dan do vaše radnje po neku robu. Miholjsko leto. Elmer za divno čudo beše uslužan i nenadrkan. Sa zadovoljstvom konstatovah da bi mu kapica rabina dobro stajala na dobrano proređenom skalpu i da će mu ogledalce uskoro biti obavezan asesoar kad pođe na pišanje.

A onda si se odnekud pojavila ti, vodeći klince za ruku. Kratak osmeh očima i konvencionalno „Dobar dan“, tek toliko da preparirani ništa ne primeti, ustostručili su vrednost moje odluke da spakujem „tetku“ nazad u futrolu pre deset godina.

Po Darvinu, čovek je nastao evolucijom primata, ali prelazne međuvrste su one koje nisu dokazane i evidentirane. Ostalo je puno nerazjašnjenih segmenata, koji tu ionako klimavu teoriju i njene pobornike stavljaju pred svršen čin.
Gorilko je rešenje kojeg Darvinovi sledbenici nisu imali prilike da sretnu, jer bi on kao takav bio izuzetan argument i karika koja nedostaje, u teoriji da je čovek nastao od majmuna.
Nizak, zgrbljen, noge u oks obliku, sa rukama do kolena, širokih ramena, jake četvrtaste vilice i niskog čela.
I nikako nije preporučljivo, nazvati ga Gorilkom u njegovom prisustvu.

Neuredna žena. Retko se kupa ali joj šminka uvek u fulu dok se kreće u oblaku Dior parfema sa pijace, koji tako pomešan sa telesnim izlučevinama stvara jedinstvenu aromu koja štipa za oči . Dok govori stakla vibriraju od hrapavoga glasa koji proizvode njene glasne žice, godinama zalivane vinjavuom i gušene Drinom bez filtera. Minjak- obavezan, bez obzira što su kolena poderana a butke u masnicama- posledica sviranja flaute vlasniku pečenjare 'BOKI' iz Uba. A onaj ko kaže da je zmijska koža aut- nema pojma o modi.

Bahat i razmetljiv stil sedenja. Ne mora biti turski sed. Štaviše, turski sed je kulturan u poređenju sa ovim. Raširene noge, jedna ili obe podignute ili postavljene sa petom u visini guzice, kolena u vis. I ruke su raširene i postavljene na naslone za vrat kako bi se pokazalo prisustvo ili odsustvo pazušne flore. Ton razgovora visok i glasan uz prečeste psovke. Uopšteno, odaju utisak okupacione vojske koja se ponaša kao viša bića koja svi moraju slepo robovski da slušaju iz straha za goli život. Ponašanje bez pokrića u velikoj većini slučajeva.

Najpouzdanije kontraceptivno sredstvo.

Proces kroz koji je većina nas pušača prolazila.Iako je bilo smorno da se krijes non-stop,skrivanje ti je davalo neku energiju,uvek je bilo neizvesno da li ce te videti tetka,rodjak ili pak drug,takodje je vladala bojažljivost od istih.Ta neizvesnost i bojažljivost,davala je neku draz ovom skrivanju,jer ljudi najvise mrze kada ih golica nesto,a to golicanje prija.Zato se skrivanja i dan danas prenose sa kolena na koleno i s generacije na generaciju.Naravno bilo je i onih koji se nisu krili,već su prvu gicu zapalili pred kevom.

Etiketa koja od svakog kvazi umetničkog proseravanja može da napravi remek delo. Efikasna interpretacija bilo čega uz koju i sam analizator deluje kao Noam Čomski zavaljen u svoju fotelju kraj kamina pored police sa knjigama sa podignutom levom obrvom i iskričavim pogledom koji od sagovornika pravi vašarskog tupadžiju produbljujući značajno intelektualni jaz između njih dvojice.
Zajebala sve plakete sa novosadskih sajmova na omotu Plazma keksa.
Izgovarač ove mantre postaje u trenutku vrsni poznavalac pozorišne umetnosti, apstraktnog ekspresionizma u slikarstvu i baca Dimitrija Vojinova na kolena filmskom kritikom sadržanoj u samo tri čarobne reči: Kritika američkog društva!

Sudski parnični proces simptomatičnog naziva, neizvesnog do neoganičenog roka trajanja.

Deo detinjstva koji će nas jednog dana definisati kao ljude. Toplo utočište, od bukvalnog značenja u najranijem detinjstvu, pa na dalje u figurativnom. Mesto blaženog uživanja gde bismo se uvalili roditeljima, naročito ako smo pravili pizdarije. Tad se lagano primakneš, osmotriš prvo reakciju, polako okreneš leđa, odigneš se na prste na nogama i lagano namestiš dupe kod ćaletovih ili kevinih kolena nadajući se da ćeš osetiti roditeljske ruke kako te hvataju ispod ramena i nežno te odižu sa zemlje udobno te smeštajući u krilo, iako su te iste ruke koliko malopre udarale aplauze po toj istoj guzi dok si preko tih istih kolena bio presavijen.
Naravno, moderni pepsiji doživljavaju predinfarktno ukoliko im se pomene ova druga funkcija roditeljskog krila. Za njih, dete je uvek u pravu i štagod uradilo, dobro je, nagradi ga. Kazna je veliki no-no, nauči ga odgovornosti, ali tako da ni za šta ne odgovara(?!). U suprotnom, nešto strašno će se desiti sa dečijom psihom. Priča je prodata novopečenim roditeljima, instant gugl generaciji i ubačena u škole. Uostalom, i Evropa je tako uradila pre 30 godina. E sad, što posle tri decenije napuštaju taj sistem jer imaju cele generacije narcisa nesposobnih za samostalan život koji nikakvu kritiku ne trpe i samim tim nikada ništa ne nauče, a usput je zabeležen i ogroman broj sociopata u tim generacijama - nema veze. Naravno, mi od toga ne odustajemo, idemo i par koraka dalje. Sa dečjom psihom nema zezanja!

Ako je suditi po narodnoj pesmi, čovek koji je apsolutni protivnik fut fetiša.

Kratak opis stajlinga mlađane i, pre svega, urbane tinejdž, rednek misice iz Montane.

Seljančica mlada, jedra i vedra. Ujutru muze krave, al' uveče voli da partija i klabinguje.

Ako nema velike sike, a ono barem ima pogolemo dupe.

Lomljena u struku, taman kako treba, sa osmehom od uha do uha, a plava kosa duga joj je vezana u dve kike.

Smeška se, smeška i pride žvaće žvaku, dok rančeri samo čekaju da je sa'vataju u mraku.

Svako voli piče, kad mu dlaka niče, samo neka preko trećeg kolena bude.

Jer, to je južnjačka uteha, a ne burbon, kada mlada kaubojka pastuva uzjaše.

Početak perverzija u srpskoj epskoj poeziji.
Objašnjenje Vidosavine odluke u pesmi "Ženidba kralja Vukašina" :

Kroz vekove postojanja ljudskog društva, čovečanstvo je iznedrilo brojne heroje, vidjene i nevidjene, prepevane i prekenjane, koji su ostavili duboke tragove u istoriji i čija se dela prepričavaju i dan danas. Tako je Prometej bogovima ukrao vatru, Ahil je bio ranjiv jedino u levoj peti (jebiga tada nije bilo anatomske obuće i čarapa), a Aleksandar Nevski je u jednoj bitci kao štit na kraju koristio vrata od zamka..

No, svi ti fićfirići nisu ni do kolena nšim sinovima, junacima od kojih se zemlja tresla i pred kojima se panonsko more povuklo u podzemne vode. Svako vreme imalo je svoje, ali najviše ih je bilo onda kada su nam bili najpotrebniji - u vreme turske tiranije i zuluma. Srpskog junaka je uvek krasila jedna stvar, a to su bile dve stvari : pamet, junaštvo i močuga..

Pomoćno sredstvo, drvenog porekla, koje balkanski roditelji koriste za vaspitavanje dece.

Najzajebaniji nemački oficir u ratnim filmovima. Bogotac.
Visok, plav, baršunaste kose sa talasastom frizurom... ili fura fazon Gargamela.
Taj ne jebe Hitlera ni dva posto ako misli da nije u pravu. Zna da ga je puklo ludilo i želi da spase svoje vojnike i ranjenike.
Ko god da stane ispred njega gleda ga sa strahopoštovanjem. Pogled arijevsko plavih očiju tera kolena da klecaju i da glas zadrhti prilikom izgovaranja njegovog čina. Temperatura u venama, oko nule...
On zna kako da prejebe partizane.
Zna koju kurvu trsi inspektor Mišić, Isa... zna od koga Mikula uzima rakiju... sa Misircem je na prst u bulju...
Faca nemačke vojske.

Razlog zašto mladi beže sa sela u gradove. Ko je kupio šljive to iskustvo nikad neće zaboraviti. Povijen do zemlje kupiš šljivice koje se lepe za prste po najvećoj sidži okolo lete insekti ne zna se da li više pokušavaju da ti uđu u oči ili u druge šupljine. Najgore je kad te ujede OBAD, "mušica na steroidima" koja voli da ujede. Znojav si insekti lete oko tebe bole te noge i leđa a ako pokušaš da klekneš ne može jer je sve ispod šljiva skoro košeno a zbog suše štrči strnjika koja bode kolena. Đavolja rabota

11-o nepisano pravilo. Nepisano iz razloga što za njega nije bilo mesta na prednjoj strani kamene ploče, a na poleđini bi bilo isuviše neprimetno, pa je stoga prenošeno kroz generacije usmenim putem, iliti s kolena na koleno.
Elem, ono što je karakteristično za 11-u zapovest jeste njena sveopšte primenjivost na sve i svja, kao i to da se ona, kroz vekove, prilagođavala razvoju civilizacije, išla u korak s vremenom, pa se i danas odlikuje izuzetnom konciznošću. Takođe, može se reći da je u jedanaestoj zapovesti sadržano i prethodnih deset, pri čemu nijedna od njih nije izgubila na svojoj sadržajnosti i značenju.

U profesionalnom sportu se ovaj izraz koristi kao pohvala za neku ekipu, da ima jako puno dobrih igrača i da svaka zamena može da uradi koliko i prva postava. Već u amaterskom dolazi do male zamene, dugačka klupa predstavlja hendikep za neku ekipu, pošto je većina na terenu samo zbog pasulja koji se krčka u kazančetu iza domaćeg gola, onda tako i izgledaju. Ne retko se moraju i rezervne klupe iznositi da neko ne bi morao da čuči (što bi predstavljalo opasnost po njegova kolena, zbog težine). Igra na terenu više liči na kotrljanje za loptom, a ne trčanje.

Zrela devojka je ona likuša koje se do osmog igrala sa lutkama i gledala pokemone a u prvom srednje postaje riba,dolazi sa frizurom na šiške,sad je načitana i inteligentna iako ima prosek 3.20,ima kurčevitu konjsku facu,zao pogled,tripuje da se momci pale na nju,ona je samostalna,sve je smara,puder joj se ne vidi od drugog sloja pudera koji ga pokriva,protivi se profesorima,šeta kao da nema kolena,kevu mrzi,ćale je takođe smara.
Omiljene uzrečica upućene drugovima iz bivše škole su:
''Aj odrasti!''
''Al' si ti dete''
''Smaraš''
''Da....''
''.....''
''-.-''

Osobe sa titulom... Ali ne običnom titulom, već titulom čoveka koji iskjlučivo govori "istinu", "istinu" i ništa osim "istine".

Vodeći "dubokoumne" rasprave oko toga, da li su overili 500 ili 1000 riba, mogu se otegliti i otići u neodgled(ili neko od rasprava drugog tipa, u svakom slučaju, sve su suviše nerealne za momke od 16 do 25 godina(mada se ovo prenosi sa kolena na koleno, pa može ostati i u njihovim tatama, dedama, a bogami pradedama ukoliko su živi).

U svakom slučaju, ne pokušavajte da se raspravljate, jer je njihova "istina" i jedina prava.