Najiskrenije, jesam.
Ispocekta nisam uopste lupao minuse. Nikad. Kad vidim sranje definiciju samo je preskocim. Sta me bole tuki sto je neka dileja umislila da treba nesto da napise? Sta mi piste jajca sto je neko okacio status sa fejsa i milsi da je vrh?
Onda sam povremeno lupao minuse. Bas na veliku glupost. Na njesra enormnih razmera, tako jedno 48 kurika. A bilo ih je. Bez komentara, bez zelje da mu kazem "tebra, ovo ti je sranje".
Posle sam polako poceo da stavljam komentare, dobronamerne, drugarske, skoro roditeljske. Uporedo sa komentarima poceo je da raste i broj minusa. Otprilike na svaki plus jedno tri minusa. Mislio sam "to je neki talas, nemoguce da ovoliko sranja iznedri jedna zemlja".
Padalo mi i na pamet da su sve to dupli nalozi od 5, 6 osoba. Napravila degeni da lajkuju sebe, napravili po 10, 15 naloga i sa svih naloga pisu i glasaju. Iste ili slicne definicije, plitke, glupe, fejsbukovske. Ili to ili su svi klonirani, svi isti, svi na isti glupi kalup.
I svakog dana sve ih je vise, sve jadnije definicije i sve mi mucnije da se objasnjavam s njima. Lepo im drugarski kazem "njesra ti je ovo, skor ti kaze, razum ti kaze, komentari ti kazu, obrisi ovo...
Nista,pas laje karavani prolaze.
Onda sam uhvatio sebe da samo lupam minuse. Citam torima, citam, mojne da mislis da ne citam, citam i ne verujem. Na 100 definicija mozda 1 do 10 plusova.
Ovo ostalo "minus, minus, minus, kakvo sranje, mora ostavim komentar, alo magarce skidaj ovo govno, minus, kakav konj, sta je ovo, maloumnik, da ostavim komentar, Carooo vrati se, minus bre, minus na kub, golo govno, aman sta rade modovi, ovo cek da procitam jos jednom, minus, sto sam citao jos jednom, ocu kuci, aman sta je ovima....

Znate, čitavog života sam bio mediokritet, ali mi uopšte nije smetalo. Bilo je nečega lepog u tome da uvek budem na sredini tabele, u sigurnoj zoni, da ne radim ni prelake, a ni preteške poslove. Uvek je bilo šta da se pojede i šta da se popije - kvalitet je bio recipročan mogućnostima i to je stvarno bilo okej. Niti sam žudeo za nemogućem, niti sam bio prinuđen da stegnem kaiš do poslednje rupe.

Nisam talasao, nisu me prozivali. Ljudi su bili svesni mog prisustva kao što su svesni prisustva saksije sa cvećem u prostoriji, ali me nisu pikirali kao sledeću metu. Stvarno mi je prijalo da budem samo neko ko je "odnekud poznato lice" i što se sve na tome završavalo. Niti su me pamtili, niti sam želeo da budem zapamćen. Nisam morao da vodim, a ni da nosim fenjer. Voleo sam taj limbo u kome sam bitisao, taj način života.

Dok su jedni padali na tiketima (gubeći poslednju paru), drugi su gledali kako da na kvarno uvedu kablovsku (iako su puni k'o brod), ja sam redovno plaćao račune, sve u dinar. Davao sam kad su tražili za nešto, nisam se bunio što su mi uzimali ono što nisu imali prava, jer sam verovao da za neke stvari postoji izuzetak i da se čovek mora nekih stvari odreći da bi mu bilo bolje. Tešio sam se da je moglo biti i gore i da bi i bilo gore da ne umem da se prilagodim situaciji.

Ali, znate, postoji još nešto, nešto što ni ja nisam znao... Nisam znao da sam tim svojim ćutanjem klimanjem glavom i prihvatanjem svega samom sebi zakivao eksere u sanduk. Nisam znao da će sve u šta sam verovao i što me je vodilo od trenutka kada ustanem, do trenutka kada zaspim, biti sredstvo mog samouništenja. To stanje, ta ambivalencija osobe koja nema ime već samo redni broj, je bilo kao kazan u kome sam se krčkao na laganoj vatri, nijednog momenta ne sumnjajući da nešto nije u redu.

I tako sam završio ovde gde jesam, u magnovenju shvativši koliko sam samog sebe vortao tamo-amo, uzduž i popreko. No, stgao sam tamo gde sam jedino i mogao stići: na sam početak, jer nigde nisam ni otišao. Koreni su mi duboki, preduboki, nisam se mogao iz bašte svoje istrgnuti. Lepo mi je bilo tako ušuškanom. Samo, kada ne gledaš sliku iz više uglova, onda ne vidiš ni znakove koji gotovo vrište da je opasnost svuda oko tebe. A, ignorisanje opasnosti je kao da si sam sebe gurnuo u ponor.

Због чега не треба оставити цигарете. Јер, ето, после једеш од нервозе.

Dziberska verzija za: Izvini curo, ali stvaaaarno se ne secam odakle se znamo! Takodje moze da posluzi za kurcenje u drustvu: Ej, brate, koja je ona slatka mala sto ti se malopre javila? Nemam pojma, mora da sam bio pijan...

Ovako vozači iz provincije objašnjavaju svoju prvu vožnju kroz kružni tok prestolničkog trga Slavija.

Vrhunac filozofske rasprave ko moze bolje podnositi pice!

Rečenica koju uvek čujemo u nekom muzičkom takmičenju, kada žiri kaže takmičaru da je otpevao loše. Stiče se utisak da su svi koji počinju karijeru bolesni.

Jedini nacin da Kristijano Ronaldo utesi samog sebe, jer ne moze biti srecan sto je najbolji igrac (jer nije), vec samo sto je najskuplji. Nije mu dosta 10 kurvi za po jedno vece, ni slupani Ferariji i Porsei, nista. Samo neka je on placen 100 000 000 evra. :)

Други бруфен, попијен након мало размишљања после првог.

Od čitalaca znam šta sam hteo da kažem.

Moderna interpretacija Šapketove stare narodne ''A, ja sam počeo da lutam''.

Nenadjebiv kao majstor, za sve ostalo-nejebiv . I to radi sam, zaljubljen u svoje ruke.

Odgovor poslodavca na konstantaciju zaposlenog da mu je plata mala a uz to i kasni.

Оно што се углавном говори ортацима као оправдање за лош стајлинг, када почну да напушавају због истог.

Једна од највећих лажи и превара. Обично када клинци направе неко срање, или глупост родитељи се спремају за васпитне батине, и док јадно дете пребацују преко колена и скидају му панталоне (неки чак и гаће) следи чувена реченица (лаж наравно) "Сине ово је за твоје добро, знај да мене ово боли више него тебе"... Неки клинци на исту ту гузу не седну наредних 5 дана, док маторци ладе дупе на качу. И после њих више боли...

recenica koju svaki "pevac" l "pevacica"(ak je pevacica onda prehladjena sam) izgovara pre nego sto pocne da peva uzivo u nekoj emisiji

Uzvik zapanjenosti lika koji se ujutro mamuran probudi pored neopevanog groba od žene a upitno je da li je uopšte ljudsko biće.

jos jedan dan u zivotu "normalnog" cimera sa svojom egzoticnom polovinom. ili trecinom.

Situacija suprotna onoj "Mi o vuku, a vuk na vrata". Kada se od određene osobe očekuje dolazak ili bilo kakva radnja a tu istu gorepomenutu osobu posebno izbole da se pojavi ili odradi radnju koja se od njega očekivala.

Instant komentar na trenutak slabosti koji može da učini da te od tada ljudi gledaju drugim očima. Bedan pokušaj izvlačenja na kartu da se to dešava i najboljima, a tebi se to desilo ko zna kada zadnji put, ni sam ne pamtiš. Propali pokušaj da se sve preokrene na šalu, iako je šteta već učinjena.