Znate, čitavog života sam bio mediokritet, ali mi uopšte nije smetalo. Bilo je nečega lepog u tome da uvek budem na sredini tabele, u sigurnoj zoni, da ne radim ni prelake, a ni preteške poslove. Uvek je bilo šta da se pojede i šta da se popije - kvalitet je bio recipročan mogućnostima i to je stvarno bilo okej. Niti sam žudeo za nemogućem, niti sam bio prinuđen da stegnem kaiš do poslednje rupe.
Nisam talasao, nisu me prozivali. Ljudi su bili svesni mog prisustva kao što su svesni prisustva saksije sa cvećem u prostoriji, ali me nisu pikirali kao sledeću metu. Stvarno mi je prijalo da budem samo neko ko je "odnekud poznato lice" i što se sve na tome završavalo. Niti su me pamtili, niti sam želeo da budem zapamćen. Nisam morao da vodim, a ni da nosim fenjer. Voleo sam taj limbo u kome sam bitisao, taj način života.
Dok su jedni padali na tiketima (gubeći poslednju paru), drugi su gledali kako da na kvarno uvedu kablovsku (iako su puni k'o brod), ja sam redovno plaćao račune, sve u dinar. Davao sam kad su tražili za nešto, nisam se bunio što su mi uzimali ono što nisu imali prava, jer sam verovao da za neke stvari postoji izuzetak i da se čovek mora nekih stvari odreći da bi mu bilo bolje. Tešio sam se da je moglo biti i gore i da bi i bilo gore da ne umem da se prilagodim situaciji.
Ali, znate, postoji još nešto, nešto što ni ja nisam znao... Nisam znao da sam tim svojim ćutanjem klimanjem glavom i prihvatanjem svega samom sebi zakivao eksere u sanduk. Nisam znao da će sve u šta sam verovao i što me je vodilo od trenutka kada ustanem, do trenutka kada zaspim, biti sredstvo mog samouništenja. To stanje, ta ambivalencija osobe koja nema ime već samo redni broj, je bilo kao kazan u kome sam se krčkao na laganoj vatri, nijednog momenta ne sumnjajući da nešto nije u redu.
I tako sam završio ovde gde jesam, u magnovenju shvativši koliko sam samog sebe vortao tamo-amo, uzduž i popreko. No, stgao sam tamo gde sam jedino i mogao stići: na sam početak, jer nigde nisam ni otišao. Koreni su mi duboki, preduboki, nisam se mogao iz bašte svoje istrgnuti. Lepo mi je bilo tako ušuškanom. Samo, kada ne gledaš sliku iz više uglova, onda ne vidiš ni znakove koji gotovo vrište da je opasnost svuda oko tebe. A, ignorisanje opasnosti je kao da si sam sebe gurnuo u ponor.
- Doco, kakva je dijagnoza?
- Limbo patološke ambivalencije. Nema mu leka!
E Cik ovo u telu u zagradi, otvorio si dve zagrade. Popravio bih, ali sam na fonu.
Odlična definicija.
A nije, greška u kucanju, sad videh.
Nije ovo valjda definicija za takmičenje u slengu?
Lepo pisanje, ali za neki drugi sajt, a posebno ne za finale takmičenja u Sleng kupu.
@ Čegs - Hvala, ispravih.
@ Mlada - Pretplatu plaćah, jbg.
@ Bulgakov - Nenamerno pojedoh slova, usput primetih još neke greškice, a sigurno je da ću na još njih naići.
@ Bulgakov - Na temi za finale piše kako bi definicija trebalo da izgleda:
Što sam više pisao, veća mi je želja bila da je okačim na drugom mestu ali, eto, ipak je završila ovde.
А што се дефке тиче е Цики много мрачиш попиј пиво бураз ко ми те секира:)
Pivo se 'ladi, popiće se. I u tvoje ime, a i za tvoje zdravlje, ću nekoliko limenki eliminisati. Red je.
To neke profove smernice?
E jebiga, ume on da takmičenje, inače fino započeto, uvede u svoju suprotnost. Nisam imao pojma, te smernice, odnosno, kako se sam organizator lepo izjasnio, preseravanje bacaju drugo svetlo na ovu definiciju. Pozitivno, naravno..
Само немој за душу остало је ок:) Не ваља ти овакво размишљање. Видиш ја сам био вечити бунтовник који је последице својих поступака који су опет проистицали из воље једног заиста слободарског и правдољубивог духа- папрено платио. Буквално од прљаве кашике у ресторану до улажења са штанглом у канцеларију ген. директора али буквално све. Знаш кад ти се уши зацрвене од цене е та нека прича. И знаш шта сам добио на крају? Шипак буразеру. Не можеш против система зато сам ја одлучио да га заобиђем и нађем неки свој системчић и режим рада за себе и оне које волим и до којих ми је стало. Многи од тих за које ви школовани мислите да су медиокритети су некад имали страшно велика муда али су се повукли јер се човек умори и схвати да то тако ипак неће ићи.
Sjajno, bravo. Nema tu šta, Ciklon u svom stilu, ništa manje nisam ni očekivao, a još su i smernice legle maksimalno. Istakao je kandidaturu za pobedu već prijavljivanjem za takmičenje, ako mene pitate, iako je ovo otišlo predaleko od takmičenja u slengu.
E sad, ja sam tek malopre video da rok za definisanje ističe za nešto više od dva sata (čini mi se da to jutros kada sam bacio pogled nije ni bilo napisano nigde), a kako je subota i ja ceo dan nisam pri računaru (niti bih bio i da sam znao za rok, koji je poprilično bezveze - od petka uveče do subote uveče), uz to i za deset minuta izlazim opet - ili će biti istolerisano da rok bude probijen, ili da već proglašavate pobednika. A i nije ovo baš tip definicije koji se piše za minut-dva, pa da mogu odmah nešto objaviti.
Не сери, него вам сазвали кризни штаб поводом избора да ноћас осмислите стратегију за сутрашњу изборну крађу. Доштампате бланко, заокружите своје, пребаците у кутије па на пребројавању елиминишите исти број противкандидатских. Бедо људска.
И ајде завршавајте то такмичење дошао сам да га испратим и ревијално учествујем ипак је сленг улица мој фах. Па да палим имам паметнија посла у животу од блеје овде.
Ako se Cik složi sa tim - može produženje.
@Bulgakov
Moralo je za finale nešto više "opusa magnum" momenta, glupo bi bilo da je nešto manje od toga. Moja prvobitna ideja je bilo mnooogo kulja ali mislim da ne bi legla ovim finalistima, bez ikakve namere da ih uvredim. Tako je, kako je, neka neko drugi organizuje ubuduće dešavanja na sajtu, I'am through.
Али ово није сленг. А пише се под. Зато нусми ћалабрињо. Магнум је мого бити и неки олскул израз у жестоком и сликовитом примеру са причом, разумеш. Није морало да се потеже за суицидом као решењем проблема који није постојао пре него што сте га сами направили.
opasno finale