Podne
1. - "Aj dođeš do mene da mi popraviš onaj sto..."
2. - "A ne mogu, moram da jedem."
1. - "Pa, aj jedi pa dođi."
2. - "Daj bre, dok se ja popnem gore, dok otvorim vrata, dok ja uzmem tanjire pa dok pojedem..."
1. - "Šta je to, 5-10 minuta?"
2. - "Ma ne mogu, dok pospremim to sve, pa dok dovučem dupe do dole, pa dok obujem patike, dok zavežem pertle, dok obrijem mačorova jaja, trebaće mi sigurno dva sata. Sigurno ću morati još i prozor da otvorim!"
Noć je pala.

Roditelj (za vreme svađe): "Dok si u mojoj kući biće onako kako ja kažem!".
Tinejdžer (u sebi): "Dobro, pošto je tako onda ću da odem iz tvoje kuće, jer neću više da trpim nikakva naređenja! Mislim da će mi biti bolje čak i na ulici nego pored tebe!".

Ćale, idem na more sa ekipom!
-Sine, pičku si video, vojsku si služio... Radi šta hoćeš.
Aj, zdra'o!

-E znači što sam se sinoć olešio brate.
-Pa kolko si popio?
-E mnogo brate, popio sam tri piva bre i četri rakije. Neću nikad više to da radim.
-Pa dobro nije to mnogo.
-Aha nije aj ti popi tolko ako možeš.
-Haha ee batice moj da si ti živ i zdrav, dok je deda pio vino, ti si brao grožđe.

- Mala, opusti se, sve je pod kontrolom!

A: Vidi novu čuku što sam kupio. Swatch, potpis dizajnera, 400 evra na crno, nabavio mi rođak iz Švedske, nije taj model još u prodaji...
B: Koliko može pod vodu?
A: 50 metara.
B: HAHAHAHAHA, samo 50, pederski sat ti uvalili. Moj je 50 evra pa može 300.
A: Ma šta bre...---ljut i zbunjen odlazi..-

- Šta si uradio sa onom malom?
- Sa Mirom? Ništa, promena plana! Pojaviće se u kafiću sa najboljom drugaricom, Macom, a onda ti i ja stupamo u akciju, pa šta nam bog da! Il' si bos, il' si hadžija!

1: Brate, juče sam bio na splavu, prvi put, znaš koji haos.
2: Ma... Ja sam izlazio na splavove dok si ti još pišao u pesak i jeo pačija govna.

- Hajde da operem ovu Aleksandru opet u Slagalici.
Izazovi
- Ok, gubim 43 razlike, opušteno, spojnice će da budu "spoj pesme sa izvođačima", tu stižem, i asocijacije, i to je to.
spojte minerale sa tvrdoćom na Mosovoj skali
- Ok, sve se svodi na asocijacije.
Aleksandra A1: hugenoti, končno: mongolski pastuv.
129 - 43
- PA MATER TI JEBEM! Ostavi gugl, gusko jedna, u srednjoj si nabila punjač za mobilni u trofaznu, zamalo nismo izginuli. Znam te 'tico dok si sova jaje bila, ti ćeš meni tu "kalcit - 3", "apatit - 5", "feldspat - 6".

----------------------------------------------------------------------------------

Debeli Pacov: Оћел неко слагалице? Позивница не важи за хибриде ЛОЛа, кентхендла и остале, ипак волим да имам шансе да победим.

Dok si pod mojim krovom biće kako ja kažem!!

- Jel znaš onog Vladimira?
- Kako ga ne znam, pa jedan drugom smo glavu držali dok smo povraćali!

Kod devojaka važi obrnuti sistem, nisu nevine dok se ne dokaže da jesu. Ali pošto se samim činom utvrđivanjem to stanje remeti, to može biti problem, analogno Hajzenbergovom principu neodređenosti.

A: "Izgleda se sviđam onoj maloj od danas, samo ima dečka, nekog lika pod kola!"
B: "Šta, lik je automehaničar?"
A: "Ma ne, ima lik neka zajebana kola, vozi nekog bembaretinu".

Keva: "Jao, Milorade, ovaj šporet imamo od kad smo se uzeli, evo punih 30 godina, svaki dan ludim, od 4 ringle jedna mi radi, rernu ne smem ni da uključim, bojim se da ne eksplodira".

Tata: "Ljiljana, ja za bolji nemam, od moje penzije ni ringlu ne mogu da kupim, koristi taj i ćuti. Drži drolju dok ne nadješ bolju".

Kada si mlad uživaš u svemu i nemaš briga, roditelji ti pružaju koliko mogu i imaš siguran oslonac. Međutim prva proba, ispit kakvog si kova, dolazi venčanjem. Tada prvi put shvataš kako je bilo tvojim roditeljima jer si sada oslonjen sam na sebe, na sebe i na ženu. Tada shvataš da moraš početi da misliš i na ženu jer sada treba sve da delite, ne možeš da misliš kako samo tebi treba da se ugodi i kako samo tebi trebaju nove patike ili duks. Ne sada ste ZAJEDNO u svemu. Ali mladi ste pa to i funkcioniše, privikavate se. To je sve samo priprema onoga što sledi, a to su deca i kraj sopstvenog života. Došla su deca i ona ne mogu ništa sama, nejaka su, suviše mala i hteo ne hteo moraš se odreći nečega kako bi mogao da pružiš svojoj deci ono što ima treba. Znači u početku manje izlazaka, manje nekih zezanja ali, Bože moj, to su tvoja deca i naravno da ćeš to uraditi. Kako deca rastu, rastu i njihovi prohtevi i potrebe. I što više rastu ti moraš sve više da se odričeš kako bi mali nezahvalnici imali ono što im treba. Naravno nikada ti nije žao jer su to tvoja deca pa ti nije teško da se odrekneš odlazaka sa ortacima na zezanje svakog drugog petka, ne treba ti nova jakna jer ova stara se malo izlizala ali ne pušta nigde i nije pocepana, a patike ću malo da zalepim pa mogu da preteraju zimu. Porasla su deca, srednja i fakultet/viša, više skoro da nemaš svoje ja, rintaš kao konj kako bi deci platio knjige i školarinu, kupio im neki autić (greota dok su mladi da malo ne uživaju), neka ih neka izlaze još uvek znam kako je lepo biti mlad.
Svane i taj dan kada su deca napokon odrasla, zaposlila su se, venčali se. Kratko rečeno postali su svoji. Lakne ti jer ćeš napokon biti slobodan da malo putuješ, ideš na pecanje, družiš sa ljudima, da pokažeš kako još nisi za bacanje. Sloboda!
Ali, uvek dođe jedno pokvareno ali, ne lezi vraže razbole ti se roditelji, stari su i više u njima nema snage. Ne želiš da ih napustiš jer su ipak celog života bili tu, tvoj oslonac, rame za plakanje, tiha pomoć kada je najpotrebnija. Ne možeš i nećeš da i pošalješ u dom nego uradiš ono što ti srce kaže, odeš da ih neguješ. Posle nekog vremena uhvatiš sebe u kupatilu kako zuriš u svoj odraz i moliš Boga da ti oprosti na mislima koja te pritiskaju, ne daju ti da spavaš, zov slobode i želje da napokon živiš svoj život. Uhvatiš sebe kako na stolici sanjariš o vremenima kada si bio slobodan, bezbrižan, kada si uživao u životu i sve ti se činilo lepo i dobro. Ahhh to Blaženo neznanje je sve češće u vašim mislima. Negde u to vreme tvoja krvna slika postaje sve gora, zdravlje sve krhkije ali još nije neki veliki problem. Kada roditeljima dođe vreme i oni odu pomisliš kako je napokon tvoj život samo tvoj, živela sloboda! Ali tada shvatiš da od toga nema ništa. Telo više ne sluša kako je nekada, sve stvari su postale mnogo teže nego što pamtiš, na mišiće gravitacija nekako čudno deluje, svi nešto šapuću kao da je to u modi, mutno ti je pred očima, a novine su počele da štampaju sitnija slova zbog krize.
Tada te udara u glavu spoznaja da ti je ceo život prošao i da skoro ništa više nemaš za življenje jer sada dolaze tvoja deca da te neguju i ne mogu nikako da shvate da ti je dobro samo si nešto mnogo umoran, mora da ti je ona komšinica sa trećeg sprata sipala nešto u kafu onomad kada ste pili.

-Матори, диви ону раву! Отрсио бих је као покојни Слоба Славицу Ђукић Дејановић после Трећег конгреса СПС-а!
-Добро бре, стоко нерафинисана, докле ћеш тако да причаш о девојкама?
-Шта трипујеш, матори, одавно Славица није девојка, израсла је у солидну бак...
-Знаш ти добро на кога ја мислим. Мислим на сваку девојку коју си видео откако си данас изашао из куће, на сваку девојку која је икада прошла поред тебе, а о којој си вероватно помислио само како би је, парафразирам: „Зговнао курчевином, опрљио јој сенфару и нафиловао вулву свршотином као четници Бошка Буху оловом.” Знаш, и оне имају осећања.
-То су ноторне лажи! Никада не бих поменуо Бошка Буху у том контексту, риспект за човека.
-Жене, оне су много више од пуких сексуалних објеката. На пример, ова Ковиљка коју сам упознао у школи салсе, она...
-Мислим, реално брате, ја сам у његовим годинама дркао на Ксенџу и лепио слине испод столице, а он је бацао бомбе на Швабе, бранио отаџбину... Него, пусти сад то, реци ми, јеси играо ти Нинтендо као клинац?
-Јесам, што?
-И највише од свега си волео Зелду и Кирбија, је л' сам у праву?
-Јеси. Откуд знаш?
-Ма оно, лупам... Е, а баш си лепо уклопио арафатку и ту мајицу са Че Геваром.