- I tako on meni brate kaže: " 'Oćes sad da ti jebem kevu", i ja tu popizdim, roknem ga 5-6 puta i on...
- E, brate smaraš, aj zatvori vrata sa spoljašnje strane.

-E, 'oćeš ti ispljunuti više šta si dobio na tom pismenom? Šta mi tu petljaš i pričaš sve okolo kere, pa na mala vrata!

- Obećavao si brda i doline, pre nego si me uvukao u krevet, a od svega sam videla samo Marsov breg.
- Srce, bio je utučen višemesečnom nejebicom, uplašio se, daj mu još jednu šansu, molim te!
- Kod mene ste i ti i on zatvorili vrata dupetom...meni treba muško sa svim atributima!

- Ćale, daj za neke tike!? Ne mogu više u ovim, skroz su zinule!
- Nemam. Strpi se!
- To si rekao i pre mesec dana!
- Ej, ako ti se ne sviđa, vrata su ti otvorena! Pa idi gde ti je bolje!

Osoba A: Vidi onog lika što se majmuniše...

Osoba B: Ma idiot. Bolje da je stavio zvonce oko vrata, em što bi ga ljudi lakše primjetili, em što bi bio zanimljiviji. Vidiš da ga ionako niko osim nas dvojice idiota ne gleda...

Konobar -Gazda, jel pocinje standardna procedura?
Gazda -Neka se iznapijaju jos malo da se i ne sete kad su dobili batine i od koga. Na moj znak zamandari vrata, odvrni muziku do daske i vadi one stapove za golf da im jebemo milosnu majku.

- Evo ih Petrovići!
- Đe?
- Sad se mimoiđosmo...
- Još ne odosmo kod njih na čestitku?
- Ne... Samo da nam mala ne otvori vrata. Ako bude u dubku manje ćemo se obrukati.

Po Vojvodini i danas ima mesta gde domaćini puštaju krupnu stoku na ispašu u okolini sela. U jutarnjim satima, krave iz celog sela se same upute ka pašnjaku, vodeći i svoju telad uz sebe, gde provode ceo dan i gde ih čuva plaćeni čobanin. Uveče se, takođe, same vraćaju nepogrešivo nalazeći svoje dvorište, gde ih čeka otvorena kapija. Ima i kuća koje nemaju krave i u to doba ne otvaraju kapije. Upravo te kapije zbunjuju teliće koji još nenaučeni na ‘svoju’ kuću, zastanu ispred njih, zbunjeno blenući u vrata. Ponekad se od njih odvoje tek kada im mama-krava daleko odmakne i počne da ih doziva, a ponekad se i vraća po njih da ih njuškom pogura dalje.

Pubertetlija stoji kraj kioska i gleda kao omađijan u naslovne strane pune golih devojaka. Drugar ga zove, ali ovaj nema pojma i ne čuje ništa. Zinuo i zuri k’o hipnotisan. Drugar se vraća do njega, klepi ga po leđima:
- ‘ajde, zakasnićemo! Šta bleneš, k’o tele u šarena vrata!

Dolaziš iz škole umoran, ali kao i uvek napaljen i spreman da ga baciš jer si na 6. času onoj novoj, mladoj nastavnici engleskog nepomično gledao u bulju dok je pisala po tabli...
Uzimaš časopis ispod kreveta i krećeš u akciju.
Kad je ćale prilegao jer se tek vratio s posla, a keva ti sprema ručak, čuje se poznati zvuk sa vrata. Da, neko je zvonio!
Razmišljaš da l' da siđeš ili ipak imaš vremena da dovršiš započeto...
Kao i obično opredeljuješ se za on drugo (jebi ga, fizološke potrebe su fiziološke potrebe)!
Polako krećeš da prskaš po ruci dok čuješ nervoznog ćala kako te viče iz kreveta. Boli te tuki - zaključao si.
Završio si posao ali ti je sada i iz kuhinje počelo jebanje majke lenje...
Hvataš maramicu sa stola, brišeš ga ne obazirujući se na ruke i užurbano strčavaš dole gde ti ćalov drug, smarač sa vrata pruža desnu ruku uz reči "Zdravo momčino"!

- Znači sutra u pola sedam, čekam te ispred zgrade
- Nadam se da me ništa neće omesti, tebra
- Slušaj, neću da čujem izgovore nikakve. Kucat ću ti kundakom na vrata, ne pojaviš li se.

Ti, maher, cepaš neku malu, škripi krevet, stvari padaju po podu i razbijaju se.. Stan urnisan.
Čuje to komšinica iz susednog stana, umire od želje da vidi šta se dešava, upada u stan i zatiče dvoje mladih, i bez stida ili osećaja krivice i sa onim pobedničkim osmehom na licu progovara: "Izvinjavam se, čula sam neku buku a vrata su bila otvorena, pa sam se uplašila da se nije nešto desilo."
Okreće se i napušta stan.

Kopi/pejst sa jednih takvih vrata:

"Sine, doručak ti je u rerni, trenerka na žici."
"Hvala, mama!"
"Da li je neko video moje slušalice za mobilni? Tijana"
"Pokidao ih Garov, igrajući se, bacio sam ih. Tata"
"Stevane, creva su ti se usmrdela u frižideru!"
"Suzana, plati struju, račun i pare su ti na vrhu frižidera"
"Stevane, našla sam samo račun, koga ti zajebavaš?!"

(podrazumeva se da je prisutna i treća strana, pred kojom druga strana ne sme da koristi vulgarizme, kojima obiluje u znatno većoj meri od vas)
-Jedi govna, pederu raspali!
-Molim te, pazi šta pričaš...
-Ooo, vidi, vidi, otvoriše se manastirska vrata, izvinjenje pokorno molim...

- Napokon je došao ovaj trenutak. Sezame, otvori se!
- Hihihi, prvo moraš da protrljaš lampu, znaš kako ide u priči, hihihi.
- Za to trljanje imam tebe, a evo je i lampa je spremna.
- Jao, kako je samo užarena.
- Nije to ništa, sad ćeš ti da vidiš kako te dasa uzgoni k'o nomad stoku preko pustinje! A sad se pripremi, eto mene na tamnička vrata!

Tajo zafatio kvaku i zalijepio facom u vrata.
-Ružo jebo ga dan šta se zaključavaš ko da si gost jebo ga trunje.
-Tata, ja sam u kupatilu.
-A joj izvini sine.
Poslije par trenutaka...
-Ružo odera 'vam.
-Šta je Ratko?
-Sipaj rakije, desio se važan momenat.
-Šta je bilo, proš'o te mamurluk?
-Ma jest i to ali bitnije nešto, tajin sin se počeo zaključavati u kupatilu.
-Pa šta, Bog stobom?
-Šta pa šta, počelo da ga svrbi među nogama pa ga oštri, raste raste, de sipaj još jednu.
-Daj ne lupaj, možda samo kaki ljubi ga majka.
-Ružo ne razumiješ se u tu problematiku, mali ga sad šlajfa na neke porno novine. Daćeš mu 20 maraka kad izađe, reci da je od taje da ima za izlazak.
-Ne seri ljebati, idi cijepaj ona drva napolju.
----------------------------------------------------
-Siniša, gledaj one male što je dobra, još pivu pije, za pola sata joj se može prići i namignuti i onda je možeš vodit u veselje.
-Jesi normalan konjino, pa ono je dijete još, vidiš joj u licu da je omladinka još.
-Ma kakva omladinka, odavno to zaključava vrata na wc-u, zna ona sve. E'o stiže joj i drugo pivo, mašala mala, samo tuci, eto mene još malo...

Krrrr, creva mi rade kao sinfoniski orkestar...Uzeću krišom parčence kobasice da zavaram stomak.
Škriiip...UPS!?
Debeli jel ti to opet otvaraš frižider ? Pa jesmo li se dogovorili da se striktno pridržavamo dijete? Oćeš da umreš od srčke u tridesetoj?
Ma NE DRAMI...Samo sam hteo da uzmem LED da rashladim vodu...
(u sebi: E sutra ima da kupim nov frižider-uslov vrata koja ne škripe, marka nebitna...)

- Dobar dan, pošto kilo bostana?
- Pa pošto si ti mlad momak, jak, i prav nek bude deset dinara kilo!
- Dajte onda jedan od petnaest kila, evo onaj mi se cini da je dobar.
- Pametan izbor, puna škola đaka niotkuda vrata.
- Dajte mi onaj drugi...

Mamurno jutro posle žurke:
- I kako je bilo sinoć?
- Jooj, ne pitaj, pola se ne sećam, a i čega se sećam, bolje da se ne sećam. Mislim da me tamo dugo neće biti.
- U bre, čoveče, ne valja ti što sva vrata zatvaraš za sobom.
- Šta ćeš, izgleda da se plašim promaje.

A: Ubijaju me ovi u opštini, već tri meseca čekam upotrebnu dozvolu, i ne mogu da počnem sa radom.

B: Pa, kad si budala, Mita Karo bi ti to za dan završio on ti po opštini
' nogom vrata otvara '

A: Normalno da otvara kad je odr'o predsednika opštine na pokeru za bog zna koliko?

B: Boli te uvo, zovi ga da ti završi to.

A: Ma zvao bi al' je odr'o i mene, pa nisam baš u situaciji.

Situacija kada sedite u kladionici i zamisljeno gledate u papiric dok popunjavate tiket i zelite da odigrate jos jedan par. Dvoumite se koji jer vas uvek taj o kojem razmisljate na kraju obavezno i proda.

Pored vas prolazi omaleni stariji covek, koji sapatom kroz stisnute zube progovara:
Milan kec ko vrata.
Odjednom se osecate kao da je neko sa vama podelio dugo cuvanu tajnu i krisom zapisujete Milan na tiket.