- Uuu, striko, kako lepo miriše to prase na ražnju! Mmmm!
- A juče si, prolazeći pored svinjca, izjavio da ti se povraća od smrada! E, moj sinovac, dok ne zasmrdi, ne može ni da zamiriše...

- Je li mali, čiji si ti?
- Gospodine, tata i ja ne znamo, a mama neće da kaže.
- Au, Boga ti poljubim...

Dok sedimo u polu mraku i ispijamo svoja pića, atmosfera počinje da ključa...

Primičem se polako, lagano joj razmičem kosu, ne bi li video divne oči, te mladje punoletnice.
Pogledi su nam se sreli...
Nasmešila se i pokazala mi svoj divni, nestašni osmeh. Srce je zaigralo.
Osmehujem se samozadovoljno, dok u glavi odzvanja ADAM MUŽJAK, AAALFA MUŽJAK!

Računam gotova je, mala je dala! Još samo da je obavestim o tome...
Scene u glavi postaju sve žešće i nerealnije. Na bioskopskom platnu moje svesti se smenjuju scene najvećih filmskih hitova.
Moje uloge se iz sekunde u sekundu menjaju. Moj ego divlja. Transformacije su neverovatne.
Vidim sebe u ulozi najvećeg romantika svih vremena, Hju Granta. Kako se mala sve više raznežuje, moj ego raste. Da evo ga to sam ja, Antonio Banderas u meni divlja . Sve sam sigurniji u sebe. Ko može odoleti Antoniju u meni?
Mala se primiče još više, stavlja svoju nežnu, nenažuljanu ruku na moje koleno.
Ma jebeš pederka Hjua i sumnjivog Antonia. Da, moj ego se pronašao u oličenju Rocco Siffredia. Okrutne hard kor scene divljaju u mojoj glavi.
Finale je tu, ustajem i posežem za neporaženim adutom, koji nikada, ali nikada nije izdao. Iz ćaletove fioke vadim CD, "Indeksi the best of".
Bacam pogled ka svom plenu, ženkici koja je naivno upala u zamku starog lava. Zadovoljno se smešim i stavljam CD... Pesma broj jedan će obaviti sve, čuveni hit, himeno-lomac kreće. Sa zvučnika kreću prvi taktovi "Bacila je sve niz reku", parenje može da počne...

- Jaaao, što mi je poznata ova pesma... Mislim da sam je čula negde. Ko to peva?
- Indeksi. Jel ti se svidja?
- Ko ti je taj Indeksi? To neki stranac?
- Kakav bre stranac? Domaća grupa (u tom trenutku kreću prve reči pesme)
- Jao kakva sam glupača, vidi stvarno. Tačno sad sam se setila. Moja baka mnogo voli ovu pesmu...
- Tebi se ne svidja? Oćeš nešto drugo? (u glavi polako kreće SELJAČINO, ALFA SELJAČINO, traži joj broj od bake, baš bi se slagali )
- Ma nema veze. Ako ti se svidja neka ga to.
- Ne ne, reci ti šta voliš. Evo ima ovde gomila diskova. Voliš Čolu?
- (blagoteleći pogled)
- Oliver Dragojević? Mišo Kovač?
- (blagoteleći pogled)
- Goran Karan? Sendi Cenov? (dlanovi se polako znoje, dok se u gaćama kamen, pretvara u pihtijastu masu)
- VENDI?! (ushićeno konstatuje)
- Ne, ne. Gde nadje tu kravu. Sendi. (ujedoh se za jezik, dok me je gledala, kao da sam lupio šamar njenom ukusu)
- A šta fali Vendi?! Ona je baš kul. Ima super pesme, super izgleda. A i baš je obrazovana.
- Ma znam šalim se ja malo. Kul je Vendi. Evo pustiću ju tjub. (mislim se plodiću te tek sad, pa makar i uz tu sirenu za vazdušnu opasnost)

- Redjam u plej listu par hitova od dotične i vraćam se uz svoju ženku. Rocco Siffredi je nestao bez traga, ali Antonio će biti dovoljan.
Razmena nežnosti je počela, dok sa zvučnika odjekuju "Uljez" i "Smrt u diskoteci", zadovoljna ženkica se polako pribija uz mene. Zavodjivo njiše kukovima. Mahnito igra u mom krilu. Ego skače , ali ubrzo pada. Jednostavno ne ide...
Antonio vrišteći beži, dok se ostaci Hju Granta u meni, bore za vazduh. Ego ponovo divlja, ali ovoga puta u pogrešnom smeru. Posle Rocca i Antonija, zbrisao je i Hju. Ostaci mog ega se ne mogu uporediti, ni sa omalenim, Denijem De Vitom.
Ženka ne odustaje, ona hoće plodnju, ali ja ne mogu više. Moram ovo prekinuti dok se u meni ne pojavi, pu pu, zlo ne čulo Saša Popović.
- U jebo te, pola 12. Izvini molim te, ujutru rano ustajem.
-Jel nešto nije u redu?
- Ma jok, nego stvarno ustajem jako rano.
- ok. Izvini, nisam znala, onda bolje da krenem...
-Izvini stvarno još jednom. Vidimo se ovih dana.... E da! Reci mi samo još jedno... Koje ti je baka godište?

-Što bre nisi sa Jovanom šabane jedan, em si ti zaljubljen u nju em je ona u tebe. Ne kapiram šta čekaš jebote...?
-Ma džaba je to. Viš kakva sam ja klošarčina, a kakva je ona. Pravi anđeo. Ne pašem ja uz nju jebiga.

(Prvi scenario)
Žabac: Odoh da igram fudbal.
Majka: Ne može dok ne pojedeš supu!
Žabac: A daj, molim te!
Majka: Nema šanse!
Žabac: E, pa neću!
Majka: Onda nećeš ni da ideš napolje.
Žabac: Dobro, ni ne moram, baš me briga.

(Drugi scenario)
Žabac: Odoh da igram fudbal.
Majka: Ne može dok ne pojedeš supu!
Žabac: A daj, molim te!
Majka: Nema šanse!
Žabac: Dobro, ajde, poješću kad si navalila!

-Cimeru,pa kakvi su ono posteri u mojoj sobi?
-Primetio sam da ti je soba malo beživotna, a i ti si mi nešto ufitiljio. Pa ja ne budem lenj, iskopam tu nešto i zalepim!
-Pa da brate, ali poster Borusije Dortmund sezona 97-98 i originalne postavke serije 'Zvono kao spas'...I otkud Jelena sa dva L i Đorđe David na istom posteru?

-Zdravo,komšo! Znaš onaj novi što se uselio u sedmicu? Na prvi pogled fin. Meni malo mrčkav. Ne budem lenj,raspitam se kod Bože u SUP-u...ispostavi se da je bio 20 dana u Maroku. Šta on tamo traži...Ili prodaje naše tajne Marokancima, ili švercuje neke opijate!
-Pa konsultuj Vikiliks, garant ga spominju.

-Znaš onu što smo vid'li u klubu, a nisam smeo da joj priđem. Ne budem ti ja lenj, učlanim se u grupu 'Tarzanija klub' gde smo bili. Pogledam slike za datum taj i taj. Vidim sliku njenu s drugaricama, drugarica tagovana, ona nije. Udjem na profil drugarice...3450 prijatelja. I jedan po jedan, nađem ti je ja tu oko 2h...Jebi ga preziva se Žariprčić.
- ...

A- Daj mi tu selotejp traku,odlepila mi se drška na šolji.
B- Ama ne pije vodu čoveče.

- Srđaneeeeee!
- Da draga?
- Vidi što sam okačila zavese! Je l' ti se dopadaju?
- Da draga.
- Ama nisi ih ni pogledao.
- Vodu ne traže, 'leba ne jedu. Što se mene tiče, divne su.

Jagnjofobičarka: Izvini, jel možeš da mi pronađeš neko parče koje nije jagnjetina i da nema kožu i da nije slano, pošto ja ne jedem jagnjetinu?
Prosečan Srbin prožderavač bilo kog mesa: Pa evo ovde ovo tamnije meso ti je jagnjetina, pa ubodi sama!
Jagnjofobičarka: Ali to meso dodiruje ovo drugo meso, ja to zaista ne mogu da jedem, sigurno je poprimilo mirise...uzeću malo salate!
_________________________________________________________________________
Jagnjofobičarka: Baš je super što kod vas nema jagnjetine, super sam se najela, pojela sam tri parčeta, odlično je ovo prasence!
PSPBKM: Pa to što si jela celo veče je jagnjetina, ne znam kako nisi osetila kada je ne voliš!
Jagnjofobičarka: FUJ! Ja zaista ne jedem jagnjetinu, sada mi se stvarno slošilo, vidim ja nešto mi je čudno, ima neki drugačiji miris...

- Uzmi ga u ruku slobodno, ne boj se.
- Polomiću ga.
- Jašta ćeš. Još ne prave kurčeve i djecu od stakla, hajd hajd.

1. Ne rise da je krešeš?!
2. Prošo si na Mančester? Ne rise!
3.Ne rise da već ideš?

-Eto, tako ja njoj priđem i kažem, ja tebe volim, jebiga ne znam sa rečima, al te volim. A ona meni, hajd se onda za moju ljubav skloni što dalje.
-A joj buraz, ala si se ti u nju zacopao, ohladi malo, ima i lepših.
-A ima za tebe, lep, zgodan, a ja mukica. Našao nju, mislio i meni bogcu svanulo, al ko za kurac, neće me pa neće. Ja eto, ne znam kako ću bez nje, a ona kaže da me ne voli. Nije da to mene čudi, ko da me i voli ovako nesposobnog, o jebem te tata kakvog me napravi.
-Idem sad dižem pola sela, idemo pod njen prozor, tebe ne može neko da ne voli.

Skupilo se društvo ali nemaju kintu za izlazak:
Marko: Bez kinte smo, gde ćemo večeras?
Milan: Mogli bi da zamolimo Bokijevog buraza za kintu, on je pun pa ćemo da mu vratimo kad...
"Ne, ne imam ja bolju ideju" lik: Ne, imam ja bolju ideju, znate onog Bokijevog burazera što vozi Bembaru, mogli bi da upregnemo Bokija da ga pita za kintu pa da mu vratimo kad skupimo. Šta kažete, dobro sam se setio, a?

Tri ortaka snimaju tri curice na žurci:
Marko: Valjalo bi da im priđemo, samo mi ništa ne pada na pamet.
Milan: Mogli bi onaj fazon iz "Lajanja na zvezde", Izvinite što Vas ovako presrećem na...
"Ne, ne imam ja bolju ideju" lik: Jao setio sam se! Mogli bi onaj "Izvinite ja stvarno ne vidim bolji način da se upoznam sa Vašom drugaricom" fazon! Oduševiće se ove klinkice kad vam kažem. Genijalno keve mi!

1. Radosti roditeljstva

- Mama. Mamma. Mammaa.
- uhh?
- Jel spavaš?
- uhmm?
- Pitam jel spavaš?
- Spavam. Šta je bilo?
- Molim te nemoj jako da spavaš, znaš da za četiri sata krećemo na more.

2. Ljubavne igrarije

- Dušo, da li si spremna?
- Maco, za tri minuta...
- Ali kuco, predstava počinje za dva minuta.
- Bubi, ako ne možeš da me sačekaš...
- Cici, imamo karte za dvoje...
- Onda me, maco, pusti da se spremim.
- Dušo, pustim te, samo se odlepi od tog fejsbuka!

3. Čari zahvalnosti

- Mama, mozes li mi pričuvati decu večeras?
- Naravno. Ideš negde?
- Mislila am da večeras izađem.
- Da se nisi razvodila, sad ne bi morala da se razvlačiš po kafanama i loviš novog muža.
- Ne razvlačim se i ne lovim. Izlazim sa jednim prijateljem.
- Ko ti je taj? Neki ostavljeni ko i ti?
- Nije ostavljen, nije se ženio.
- Nije se ženio, zato što ga nijedna nije htela. Pa je sad tebe, luda ćeri našo.
- Kad ćeš doći?
- Ne mogu da dođem ja sam stara i bolesna.
- Dobro kad da dovedem decu?
- Nemoj dok ne završi mala nevesta, a nemoj ni posle 9. Idem da spavam malo ranije večeras. Kad se vraćaš? Iz tog tvog obilaska poljoprivrednih dobara?
- Hvala, mama, al mislim da mi posle ovog razgvora nije do izlaska.

-Vidi ga Mirko budala što muva one klinke...
-Ne čudi me, ne bi on bio on da svaki put ne spopadne neku malu...

-Što piješ kiselo mleko i pivčinu?
-Piše na kiselom mleku da se ne konzumira sa alkoholom, pa čekam da me šukne.
-Šuknuću ja tebi šamarčinu, piše da se ne bi usr'o pizda ti materina.

- Milisave, da li ste za jedan kapućino sa belgijskom čokoladom, dok koleginica pripremi formulare?
- Hvala gospođice, ali ne trošim to. (kiseli osmeh)
- Možda želite nešto od alkohola, evo imamo u bifeu liker od kokosa, da vam sipam?
- Pa ne znam, ja ni to ne trošim što se kaže. Eto, sad ispade da smo štedljivi, ne trošimo ništa a dizamo ovaj kredit, ali viša sila nas natera'. Muke, gospođice.
- Ako nećete alkohol, imamo tu neki sok od papaje i grejpfruta, može?
- Znate, ja ne troš.. ma može, naspite mi to poslednje što rekoste! (u sebi: dabogda me otrulo pa da ne moram da vraćam kredit)