Kada jedan od roditelja izmisli bilo kakav posao samo da ja ne bih sedeo kuci i nedo bog ne radio nista.

Osjećam se izgubljen u prostoru i vremenu. Ne znam ko odlučuje, ali znam da to nijesam ja. Nijesam više centar mojih moći, odluke ne donosim, ali se itekako nosim sa njima.

Ili ga nema, a? Ne vjerujem da ga nema, ima ga, ali mu je mali.. mozak. Sad će medicinari da me ubjeđuju da veličina nije bitna, ali zajebi tu priču, ja u to ne vjerujem. Njemu je mali mozak (velikog i nema), i zato ga ne žulja ništa, ništa ga ne sprječava da pravi raznorazne gluposti kojih se pametan stidi a on se ponosi...

Najtajanstvenije dugme tastature. Niko ne zna sta radi (osim paljenja skrol lok lampice) i bas zato se nakon slucajnog pritiska odma pritiska opet da se ugasi "da ne pokvari nesto".

Brat dugmeta Pause, samo sto pause ne pali diodice i takodje niko ne zna sta radi.

Print screen nije tako tajanstven, iako se medju manje iskusnim ljudima na kompu smatra rodjakom ova dva brata dugmeta po tajanstvenosti.

Scroll lock je takodje samim tim i najbeskorisnije dugme tastature.

On je prošao sve u životu,u glavi ima enciklopediju Britannica a Wikipediu je otkucao sam,jebao je sve vrste,godišta i oblike riba (a mozda čak i likova),u školi je bio odličan i nedovoljan u isto vreme,vozio se avionom,brodom,spejs šatlom i brodom Enterprise,rukovao se sa Obamom a sa Putinom je zimus isao u lov na tigrove,prešao je GTA iz prve a PES ne igra s tobom jer je mnogo jak i neće da ti nabije kompleks,u Egiptu je našao faraonsku grobnicu i skijao je niz Mont Everest.Što bi se reklo,dečko u usponu.

Ne može se tvrditi da nisu uspeli, ali ljudi koje je život ipak donekle izigrao. Sećaju se Hvara i Opatije iz nekih lepših vremena, dok danas kao sredovečni pripadnici srednje siromašne klase jedu sebi živce jer na more ne mogu kao sav normalan svet u junu ili julu. Lice Dragiše Popadića. Strepi za posao iz kog ne može pošteno da se živi, trpeći pridike supruge kako je nesposoban, zašto on nije kad su drugi mogli, udala sam se za tebe a toliko sam u životu mogla postići..I tako u krug iz godine u godinu. Nesrećni jer ne mogu u Španiju, a opet zahvalni jer mogu na bilo kakvo more.

Bira septembar jer tek tada može da dobije godišnji, a špic sezone je gotov tako da je ugostiteljska ponuda dosta jeftinija. Tada pakuje ženu i dvoje dece, i uplaćuje deset dana krvavo i prekovremeno zaradjenog polu-pansiona u Čanju, gde jede pečene paprike na praznoj plaži sa golišavom decom, koja vijaju niveinu veliku plavu loptu iz '89., i ženom u jednodelnom crno-belom kupaćem kostimu na pruge. U boljem slučaju, pašće neka Bugarija.

Uzvik zapanjenosti lika koji se ujutro mamuran probudi pored neopevanog groba od žene a upitno je da li je uopšte ljudsko biće.

Osnivač i lider Srpske Radikalne Stranke i najmlađi doktor prava u SFRJ. Pravni fakultet je završio u Sarajevu za samo 2 godine. Postoji urbana legenda da, kada ga je Tito primio i čestitao mu doktorat rečima "Čestitam doktore", on odgovorio "Hvala, majstore" (pošto je Tito po obrazovanju bio bravar). Poznat je i po izraženom "kotrljajućem R" tako da njegovo R zvuči više kao V. Inače, čovek je hodajuća pravno-istorijska enciklopedija. Na žalost, zbog nekih svojih, možemo reći, suludih ubeđenja, svo njegovo znanje i sposobnost nema pozitivnu svrhu. Kada ne bi stalno pravio nacionalističke i druge budalaštine, verovatno bi bio jedan od najcenjenijih i najpriznatijih međunarodnih pravnika. Danas mu se sudi za ratne zločine u Hagu, i nije da ga branim, ali moje lično mišljenje je da su strendžeri kasno shvatili sa kakvim ludakom imaju posla i da osuditi ga neće biti nimalo lako.

Opisuje se neki nevidljivi lik u društvu. Stalno zaboravljaju na njega, niko ga ne voli ali niko ga ni ne mrzi, niko ne primjeti kada on uđe ili izađe iz prostorije, kao nindža, ali nije nindža jer da jeste bio bi kul, on nije kul, a možda i jeste, ko će ga znati.....

Zašto Fulam?
Pa jer i ovaj tim, baš kao i gore opisani lik, predstavlja oličenje neupadljivosti!
Navijaju ljudi za uspješne klubove, Fulam to nije, iako je jedan od najstarijih, nikad nije osvojio titulu. Navija se i za Vigan, ili Vest hem, ne jer su uspješni, nego jer su borci, svake godine se bore za opstanak i uspjevaju, Fulam se ne bori, on jednostavno preživljava. Navija se i za Sanderlend, Stouk, Volvs i Blekburn koji su kostolomski timovi, koji ne igraju fino ali ugaze protivnika, ali ne i Fulam, oni ne gaze nikog, oni bivaju gaženi. Navija se i za Blekpul čiji cijeli tim vrijedi 2 miliona a opet su četvrti po broju postignutih golova. Fulam? Ne, oni ne daju golove, oni te smore do smrti.
I tako baš kao i Fulam, i naš lik preživljava iz dana u dan ne ostavljajući ama baš nikakav utisak, ili trag za sobom.

Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...

Nešto što nije ni upola tako uzbudljivo kao što može da zvuči iako se stiskate i trljate jedno uz drugo kao da ste sami na svetu, znojite se, razmenjujete direktne poglede, menajte poze i tražite izlaz iz tog silnog uzbuđenja od koga gubite dah, a onda u trenutku u kome vam dođe da naprosto vrisnete i celom svetu objavite da ćete eksplodirati stižu slatke reči olakšanja:
-Mogli bismo da se zamenimo ako ne silazite na sledećoj.

Ne slusa.Ili cuje, ali ne mari.

Narod koji ne propušta priliku da propusti priliku.

Kada popijes dugme misleci da je kafetin, ali te glava ipak prestane boljeti.

Opomena manekenkama u pokušaju da i izgladnjivanje ima granicu.

Rečenica kojom nadrkani ćale po stoti put objašnjava sinu zašto je u Australiji noć kada je kod nas dan i obratno.

Dokaz da, negde, u podsvesti čoveka, uvržena misao da pare mogu da pokrenu apsolutno sve, odnosno da sve ima svoju cenu. Ako nesto ne biste uradili za pare, onda ne bi uspela apsolutno nikakva druga metoda ubedjivanja ili prisile.U principu, proisteklo iz verovanja da 'para vrti gde burgija neće' - a gde i novac zakaže, tu zaista ne preostaje nista drugo.

Rečenica koju koristimo kada u društvu komentarišemo neke cupike. Obično se iskoristi kod sukoba mišljenja dvoje neistomišljenika, kada jedan od njih nabacivajući ribu ortaku, upravo izgovori ovu rečenicu.

Izraz koji se upotrebljava u sledećim situacijama:
1. Kad ne poverujemo u nešto što smo upravo čuli od strane sagovornika.
2. Kad se razočaramo nekom vešću.
3. Kad ne ŽELIMO da poverujemo u ono što smo upravo čuli, iako je istinito.

Ne obazirati se ni na šta, kad te ništa ne dotiče, gaziti preko svih i svačega.