Nezaobilazni nacin muvanja u periodu od 1. do 4. razreda osnovne.Cim spoznamo da nam se neko svidja,istog trenutka hvatamo situaciju kad je uciteljica sama da bi napravili prvi korak.Naravno,uciteljicu bas briga ko ce s kim da sedi i pristaje na to samo da te se otarasi.Posle toga,sve je samo pitanje sposobnosti.

Kaže se za devojku kojoj naslage i naslage šminke upropaste potencijalnu prirodnu lepotu.

(Spotovi Dekija Milićevića devedesetih u kojima su žene bile predstavljene kao čudovišta, istvremeno su nam otkrivali svu lepotu muških pektinusa, tricepsa i trbušnjaka.
Mi, recimo, nismo imali pojma koliko "Modelsice" dobro izgledaju u prirodi dok se nisu poudavale za Ruske i belosvetske milijardere.
U spotu bi devojke bile prerušene u babe ili muškarce sa brkovima, ili svejedno sa toliko šminke da se ne nazire ljudsko biće, ili bi im kao i ostalim pevaljkama u njegovim spotovima lice bilo toliko osvetljeno da su se videle samo zenice i nozdrve a okolo njih bi, opet, obigravala gomila nabildanih feminiziranih muškaraca...
Postići erekciju uz tako šta čak i za napaljenog tinejdžera, bilo je mišn imposible.
Dejan Milićević nesvesno je radio veliku stvar za Rock and roll, jer je ukinuo element požude koji je najvažniji u narodnoj muzici.
I taman kad su 2000-te došli šatro novi ljudi i svi smo mislili da ćemo živeti u zemlji ljubavi i Rock and Roll-a, snovi su ubrzo pali u vodu.
"Novi ljudi" su ubrzo sklopili dil sa Mitrovićem: Oni se konstantno slikaju na njegovoj televiziji , a on, umesto jednom nedeljno, svaki dan pušta narodnjake.

I tako... svako voli da gleda gole batake, guzice i sise, a uz to mu se, gratis, ispira mozak lošom muzikom.
Momci gledaju pevaljke, jer su jebozovne, a devojke se, opet, oblače i ponašaju kao pevaljke , jer to momci vole.
Sasvim suprotno od vremena kad smo, jednostavno, morali da promenimo kanal kada vidimo narodnjački spot Dekija Milićevića.
Devojke smo gledali u oči, pa tek posle, kad ih upoznamo, saznavali ostale njihove čari, jer se jednostavno tad nisu oblačile toliko provokativno k'o sad.)

Događaj nakon čega će uslediti i prvi poljubac sa podom, pod uslovom da je flaša ispunjena alkoholnim pićem.

Osoba sa kojom kontakti prestaju krajem jula i počinju početkom oktobra, eventualno u septembru ako imaš skripte ili knjigu za ispit koji "kolega sa faksa'' nije položio. Inače, često ga srećeš vikendom u gradu, gdje srdačnim pozdravljanjem kupi bodove za potencijalne puškice ili skripte koji bi proslijedio za kolokvij. Taj nikada nije uradio prvi seminarski, izčuđava se minut pred ispit kako si sve naučio a on je... dehidrirao od alkohola. Za njega si bubator u sve i jednoj kombinaciji, bila to 6 ili 10 lako si je dobio.

Fotografija sa tzv. javnih aparata.

Izraz "pao mi je kamen" sa srca donosi onome ko ga izgovara (pod određenim okolnostima) izuzetan osećaj olakšanja povodom razloga za koji se brinuo i koji mu nije davao mira. Okolnosti i razloga postoji bezbroj, a ja ću ovde navesti par primera:

Suze na bakinom licu kada vidi unuka da se iz vojske vraća (iako baka zna da rata više nema).
Sreća u očima majke kada joj sin kaže da se predomislio i da ipak hoće da nastavi školovanje.
Tihi uzdah zabrinutog tate koji, sa prozora vidi svoju ćerkicu kako se vraća kući pola sata ranije nego što su se dogovorili...

Sa zadovoljstvom kazes porazenom u duelu bilo kakve vrste,sportskom,intelektualnom,politickom...

Blejanje u kraju sa društvom u kome se nalazi neko kome je vrhunac humora ona retardirana škola za odrasle u Grandu.

U ostatku sveta, dodjes, čestitas rodjendan, veridbu, svadbu, odeš za sto i krkaš. Ali mi ne bi bili MI da ne ubacimo i naš tripl poljubac za vreme čestitanja prigode. Istovremeno čestitanje i ljubljenje stvara jedinstven zvučni fenomen.

Jedini izbor sendviča u omanjim radnjama u blizini škole.

To je dokaz da narod ,cak i u periodima najvece krize,ipak ima granicu koju nece preći.
Gumice za tegle,pampuri,folije za turšiju(istina,ne bas uvek),sibice i njegovo velicanstvo šampon za kosu sa mirisom bugarske ruže,uglavnom su bili jedina roba koja se mogla naći u rafovima nasih prodavnica devedesetih godina.Sva ostala roba,kada je bilo,nestajala je brzinom svetlosti,zahvaljujući ljudima koji su je u redovima željno cekali...
Šampon sa mirisom bugarske ruže je proizvod sa najodvratnijim mirisom ,koji je ikada napravljen.Neki pominju da su ga smislili zapadni kapitalisti,da bi siromasni narod u komunistickim zemljama,konacno naterali na revoluciju,ali to nikada nije dokazano!

Крајња фаза кулости! Особа која оствари тај циљ у животу постаје алфа мужјак у друштву, омиљен, вођа, оно што је Атила за Мађаре, Лењин за комуњаре. Добијеним егом после сношаја са црнкињом, лакше налази рибе, свака друга у крају шири ноге чим га види. Наравно, ако је плати, не рачуна се!

To je ono kad sa fife 2010 predješ na fifu 2003, starija a bolja!!!

U značajnijem vremenskom periodu bezuspešno pokušavati nešto objasniti sagovorniku od prekoputa ili sa jednakim (ne)uspehom apelovati na njegovu logiku/svest. Pokušavati dokazati poentu, ako me baš terate da spojim dva infinitiva zaredom.

Izraz svoje poreklo najverovatnije vuče iz stare narodne igre navlačenja konopca u kojoj se, kao što je poznato, dve ekipe takmiče u tome ko če koga metodom čiste fizičke snage prevući preko linije koja je povučena između istih. U verbalnoj razmeni snaga to je, pak, daleko teži zadatak...

Turisti koji su došli u Srbiju. Ni oni sami nisu sigurni šta im je to trebalo u životu. Ledja su im poprimila oblik planinskog venca Anda. Deca na ulici ih zovu zvonarom bogorodičine crkve. Avaj, to je sve zbog ogromne torbetine koju šetaju tudjim gradom ponosno kao lokalni klinci što vole da se prikazuju sa air-maxom. Trend neki. Torba-ranac, je prepuna znamenotistima Srbije. Obavezna je domaća rakija , tegla ajvara (domaćeg naravno) , tri čet'ri sarmice sa sve kupusom (domaćim) i kamenčićima s' Kalemegdana.

Jer ovo sa limunom,mnogo jebe i škodi zdravlju.

Pitanje na koje možete odgovoriti samo sa: Ne.

Ona je kao žena sa tri sise: znaš da je jedna više od onog na čega si navikao ali je i dalje veoma zabavno!

Redovni dolaznik na utakmice svog omiljenog kluba, ali nikada, ili gotovo nikada lociran među vatrenim navijačima. Nikada nije učestvovao u makljažama, voli fudbal, a neretko se desi da je zavoleo klub tek pošto je njegov sin počeo da trenira u dotičnom. Voli da sedi na zapadnoj tribini i zato što će uveče na TV-u videti potpuno isti snimak koji je video uživo (a da nije okrenut naizvrat, jer se kamere po pravilu nalaze na zapadu). Za razliku od poznavaoca situacije u klubu sa istočne tribine interesuju ga isključivo stvari koje se dovode u vezu sa upravom i finansijama. Vatrene navijače posmatra kao žgadiju.

Mnogo više upražnjenija discplina od skoka sa motkom, ujedno i mnogo teža.