Univerzalni odgovor svakog Srbina na pitanje : Gde si? Sta radis? itd itd

Najgora moguća uzrečica u javljanju

To kazemo roditeljima kada treba da se pospremi soba.

Ono što student bilo kog državnog fakulteta može da kaže nekome ko je završio Megatrend i ponosi se sa time.

Laž koju je i Bog prestao uzimati za ozbiljno.

Rečenica kojom prijateljica noći pokušava da nasamari pandure

Horski pozdrav.

Kaže se za nešto što nije lako ostvariti ili je teško postići, ili za nešto što je prosto beznačajno i malo vredno.

Meni je moja baba pričala ovako:,, Pred neki tamo rat, bilo je malo ljudi koji su postigli neko zvanje u životu, ali su bili cenjeni i poštovani. Bio je neki doktor, pa neki diplomirani inžinjer, pa neki magistar..
Dopale se skraćenice ( DR, MR, DIPL.ING.) ispred imena, jednom običnom raznosaču pošte Djordjeviću ( kuriru ), pa rešio da i on doda skraćenicu ispred svog imena.

Skratio je naziv svog zvanja, pridodao skraćenicu svog imena ( Mojsije ) i gospodski ostavio puno prezime, dobijajući tako ponosno
KUR MOJ DJORDJEVIĆ.,,

Koristimo kada želimo da nekome objasnimo da nije u pravu. Čak i kada znamo osobu, kažemo "ti" umesto njegovog imena, jer time mu jasno prezentujemo da o temi razgovora nema apsolutno nikakve veze, te ga ne poštujemo kao sagovornika.

Odgovor na pitanje 'šta ima', kad ga postavi neki rendom batica iz kraja.

Recenica koja se pojavljuje najcesce kod dece predskolskog uzrasta, i u svakoj sledecoj recenici tvoj cale je sve jaci i jaci (prvo je policajac posle je nacelnik policije a na kraju ko zna....)

Zamena upitne zamenice "sta" i blaza vatijanta originala "koj kurac"

Čovek izveden van granica perfekcije, idealizovan u svakom pogledu. Ultimativni jebač, glavni kuronja, najbolji sportista, čovek koji ne ide bez epiteta. Sposoban za najveća dostignuća, kadar se potući, čuj potući, istući svakoga, popiti Boga oca, voziti 200 na sat zatvorenih očiju. Multifunkcionalan, jednu jebe, druga mu puši, nadaren, zabada desetke kod najačih profesora, moderan, popularan, pojavljuje se na svim mestima.
Ujedno, čovek kojeg niko ne poznaje, sem osobe koja o njemu priča.

Odgovor telefonskom sagovorniku, koji te prekida u praćenju teniskog meča.

Scena kada kupiš nešto da klopaš, tek zagrizeš, dolazi ortak i traži ti jedan zalogaj. Pritom mu tako džibri iz usta na neku crkotinu, da te sam pogled na taj jedan njegov zalogaj tvog jela, zasiti za ceo dan.

Kao što autor Rosoneri reče, "Blaz ne može da bude čo'ek ispod 150 kila". Moj deda se nije zvao Blaž, i nije imao 150 kila, već pola od toga. Dakle, ja u stvari i ne definišem svog dedu. Ali deda je dobra riječ da se stavi uz Blaza. Odaje dozu subjektivnog i vjerovatno nezasluženog poštovanja, uz odsustvo svakog straha. Zato nije recimo - tata Blaž, čika Blaž, čiča Blaž... Ne ide.)

Moj deda Blaž je dobar čovek, iz perspektive svakog komšije iz kuće preko puta koji mu već 20 godina viri u kesu sa pijace. On sjedi u fotelji i salta kanale, gleda tenis, gleda farmu, gleda dnevnik, gleda slagalicu, gleda bolji zivot (e jes ovaj marko nikolic dobar glumac...eee...), i tako gleda sve na sta naidje, ne obrcajuci paznju na to sto mu prolazi ispred ociju. Da, deda Blaž je malo izlapeo, srecom po njega. Deda ima teske kosti, ima salo, tesku osuncanu, izboranu glavu, i svijetle oci sa alkoholicarskim podocnjacima. Deda Blaž, dok je bio samo Blaž, nikad nije morao da prestane da pije. Jednostavno, ta casa je toliko isla uz njega da nikome nije ni padalo na pamet da mu trazi da stane. Sada vise nije tako u mogucnosti (sto ga ne sprecava da natoci rakiju prije variva, ali ta se ne racuna u alkohol). Sada se fura debeli stap. Cesto zaticem dedu Blaža u mojoj osuncanoj ulici kako sjedi u dvoristu na niskoj stolici platnenog zaledja, sa tim istim stapom od svijetlog drveta medju nogama. Deda Blaž voli i zenske, i cesto mu taj lako zagubljivi pogled odluta nehoticno tamo gdje mu ni misao vise ne ide. On to tako malo, instinktivno, zavuce oko u bezbriznije krajeve, i uvijek prizna kad je uhvacen.

Deda Blaž ne prica mnogo. Jes jes, nije nije, hehe, eee Marko Nikolic, dobar glumac... To i jos par uzrecica su mu dnevni repertoar. Cudno mi je to bilo, jer ostale dede iz ulice ne zaklapaju. Deda Blaz ne voli da seta, valjda stedi kilometre, postao je tanak sa njima, i sam je osjetio (ali ni o tome ne prica). Voli kad mu pogodimo merak. Kako samo dusevno ispusti ono'eee hehe', kad mu iznesemo TV na terasu, ili kad mu spremimo ribu. Voli ribu. Voli i da vrti onaj stap u ruci. I sve je vise blažen sto je tuplji, taj moj deda Blaž.

Tehnološki hendikepirana osoba kojoj su uskraćeni širom sveta dostupni dečiji nestašluci.

Malo cudno zvuci, al tako ce verovatno odgovarati nasi unuci kada im budu postavili pitanje da li slusaju neke danasnje popularne bendove/vrstu muzike...

Izraz koji koristimo često korisćen u nervozi,ili depresiji i nastaje kad sugovornik saopšti "subjekat", koji je nama podrazumevan, pa često nastaje takav odgovor...

Samokritičnost nakon oralne greške.