to izgovara svaki sportista na predstavljanju u novom klubu iako je tu samo zbog para a za taj klub verovatno pre dolaska nije ni cuo
Etiopljanski reprezentativac Mgaru Guru Buru pri dolasku u kirgistanskog prvoligasa Jashtyk-Ak-Altyn je izjavio: Jashtyk-Ak-Altyn je veoma popularan u mojoj zemlji i ima mnogo navijaca, i moj san je bio da jednog dana obucem dres ovog slavnog tima.
Izvinite na izrazi al ovo koriste "priglupi" poljoprivrednici koji misle da se samo rukama u džepovima i gledanjem u nebo može zaraditi od poljoprivrede.
- Joj što ti se ovo lišće ovako sasušilo i uvrtelo.
- Takva godina.
- Šta bre takva godina, ovo ti je "smotavac", što nisi prskao
- Nije moj deda prskao neću ni ja.
Честа грешка при одговарању на комшијино "Добар дан".
-Добар дан комшо!!!
-Ево ништа комшија.
Uz "ku..c kući"
univerzalni odgovor svih razvodnika,desetara,vodnika i inih starešina koji vode računa o tebi godinu dana.Uz obavezno propinjanje na prste dok ti se obraća.
Gospodine vodniče,vojnik Petar Petrović,dozvolite da se obratim!?;on polako raste...
-Izvoli vojniče!;još malo je porastao...
-Hteo sam da vas pitam u vezi mog odsustva...(on je ko planina,moralna gromada,pita se nešto..);
-Nastavi vojniče!
-Pa kad ću ja stići na red za vikend....;tad kreće oluja;
-Ma,kurac kući,kakvoj kući,more mrš tamo,jesi me razumeo,bre!!!
-Razumem,gospodine vodniče!
-Ma,razumeš ti moj kurac!Ajde,nazad u stroj.
Оно што вичемо телефону као да је живо биће иако знамо да онај ко зове не зна да треба да чека и да смо близу апарата, да ћемо се ускоро јавити.
Обично претходи подизању слушалице после деветог звона и установљавању да је онај ко је звао управо одустао.
Deca kojoj cale radi kao murija pa se kurce drugarima da nesmeju nista da im kazu.Obicno su ta deca vodje u doeljenjima pogotovo 5 razredu u trecem polugodistu.Cale im kupuje sve sto zele samo da ih ne blamiraju i da im oduzmu dete najkracim putem.Kao i za proslu definiciju ,,gaseri``tako i za ovu obolelu decu najbolje resenje je kamenovanje.Hvala na paznji <3
-hej hoces samnom napolje da kupimo sladoled?
-alo bre jel znas ti ko je moj cale bre?!?!
-izvini hteo sam samo da budemo drugari...
-nemoj bre vise da te vidim UBICU TE!!
Obraćam se tebi čitaoče, jer me ne poznaješ.
Bio je to deveti mesec koji je, čini mi se, suviše nestrpljivo čekao deseti. Hteo sam kući da stignem, da što pre idem sa ulice zagušljivog grada, koji me steže kao suviše mali okovratnik. Vitla mi u glavi nespokojna misao: "Svi ćemo jednom biti kosturi, to je nesumnjivo. To niko ne želi!"
Zalupio sam vrata za sobom. Ušao u slabo osvetljenu sobu koja je blago zaudarala. Još jedna neugodna misao, još turobnija: "Sutra, navek, sve je zajedničko, tuga, radost, život i smrt. Sada, pa navek!".
Obuze me užas kakav nikad nisam poznavao.
Našao sam mir tamo gde mi je uvek bezuslovno pružan. Uzeo sam knjigu i dok je Koltrejn lagano ispunjavao tišinu, opustio se u omiljenoj fotelji. Zapravo jedinoj fotelji. Ah, moje pohabano i ponegde iscepano utočište.
Knjiga beše o ljubavnoj priči iz Han dinastije. Činila mi se glupom i patetičnom! Mnogo patetičnom! Ipak sam je čitao, dugo.
Knjiga je otežala a redovi se pomešali. Zažmurio sam i snažno protrljao oči.
Pogledao sam, zamoren, ispred sebe.
Stajala je kao utvara. Kao sablast iz šipražja koja napada moju poslednju bastionu mira. Mesto na kom carujem samom sebi.
Ponovila je turobne reči, za koje sam silno želeo da budu zaključane u mojoj glavi kao u sanduku: "Sutra, navek, sve je zajedničko, tuga, radost, život i smrt. Sada, pa navek!", ali nekako zašiljeno, zvučalo mi je kao bezumni krik.
Odzvanjalo je u svakom ćošku prostorije.
Zbunjen, u neprilici viknuh ono što sam prvo pomislio!
U moj život si uletela ni ne pokucavši! Raspakovala si svoja osećanja! Zar sa mnom da deliš tvoju glupavu večnost i da mi lupaš pečat na ono što ne želim da potpišem?!
Nakostrešila se, u polutami memljive sobe učini mi kao zver koja reži i preti blještavim očnjacima.
Progovori ipak tugaljivim glasom i lik joj se promeni.
Ah, kako vas je zli svet iskvario, otupeo i učinio strašljivcem. Kukavica samo ne može dokučiti ljubav i dobrotu. Ali ja ću vas negovati.
Ovaj put cedio sam reči kao da mi hiljadu sablji stoji u grlu, kao čovek koji se bori za život, mučki i isprekidano.
Ja... ne mogu... usrećiti... ni..kog.
Čuo sam tup zvuk knjige koja je pala iz mog krila, trgao se i opsena je nestala.
I dalje sam osećao trnce.
Trenutak kasnije zazvonio je telefon kao sirena za prošlu opasnost. Radovao sam se glasu najboljeg prijatelja.
"Budi se mladoženjo, još malo pa kačiš okove! Dolazim za pola sata.", čulo se zvonko iz slušalice.
Nije mi se dopala njegova šala i ostao sam nem. Šta se posle dogodilo, ni posle deset godina nisam siguran.
Znam jedno apsolutno, učinio sam iz straha ono što iz straha nisam smeo! Sada je volim dovoljno da se ne usuđujem da uporedim. Svaki dan više od prethodnog.
Malena prostorija u kojoj sam tražio sreću čamotinjskog izgnanika, sada je velika i čista soba ispunjena grajom i veseljem. Okovi su postali vetar. Onaj vetar koji podiže.
I dalje se setim stare besmislice. Neka ostaju samo kosti, bitno je da nisu samo pod zemljom.
На питање "Како сте?",увек ће те чути познати одговор када се сретнете са комшијом...
Ти : Добар дан.
Комшија : О,добар дан...
Ти : Како сте?
Комшија : Ево,ви?
Ти : Ево...
Jebiga, tako me moji vaspitali kad sam bio mali. Često su mi govorili da makar iz kurtoazije pitam čoveka "Kako si?" i "Šta radiš?", sad mi je prešlo u naviku pa ponekad to i nesvesno uradim, ne slušavši povratnu informaciju.
- Gde si Joco, šta radiš, kako si?
- Evo pakovao stvari za sutra, idem na operaciju plućne maramice.
- Što tako krkljaš dok pričaš, jesi li išao kod lekara?
- Pa kažem ti, idem sutra na operaciju plućne maramice.
- Au, ti ga baš najebao. Drugo, šta radiš?
- Jebem radoznale.
Ruski specijalci uleću na mesta gde Ameri ne bi smeli ni bespilotnu letelicu da pošalju. Uglavnom su psihopate ili bivši krimosi, a najčešće kombinacija oba. Izraz se koristi kada hoćete da kažete da niste mazohista i da vaš polni organ ne biste gurali u nehumanu sredinu.
-Ajd' da karamo Fatimu ganferku imam soma dinara.
-Ma za dvojicu traži soma ipo, a ja nemam ni dinar. A i da imam ne bi', prošli put mi zamalo nije ostao unutra. Suva k'o drenovina i ima kondilome. Nije moj kurac ruski specijalac.
-Brate, juče sam vezao svinju i nagurao joj u čkapi žilete i zapaljenu petardu i nežno uplovio unutra, ako me razumeš.
-Sine, taj tvoj kurac može, opušteno, da bude major u SPETSNAZ, još bi Putin treb'o i orden da mu da.
Odgovor koji ćemo čuti od zagorelog kockara nakon što je dobio koju džangu za dobitan tiket.
- Eeee, brate, brate, daj mi 20 somića treba mi, imam...
- ODJEBI!
- Mrš cavo!
Sledeći prolaznik
- Brate, dojava 100% prolazi, imaš 30 posto od dobitka, samo mi daj...
- ODJEBI!
- Dabogda dobio žensko dete!
Sledeći prolaznik
- Tatović tips, dojava sigurna, muda dajem ako ne prođem, samo mi treba 20 somića za uplatu!
- Na ti, samo mi se skini s kurca!
- TI SI MOJ BRAT NAJVEĆI! Poljubac u čelo
Kaže se za hranu koja ne izgleda baš najbolje.
-Ej, ajde da ručaš sa mnom
-Da znaš i da bih mogao, crko gladan
-Imam neku ribu, nije nešto, al’ mož’ da prođe
-Šta ti je bre ovo? Ovo em je zagorelo, em smrdi, kako možeš da jedeš ovo, pa ovo bi moj Aleks pomirisao i produžio dalje, a on je jeo celofan od parizera, pola tv programa i 7 lampiona.
Standardna tema koja se obrađuje druge nedelje svakog septembra u osnovnoj školi.
Lišće je požutelo. Vetar je počeo jako da duva i stalno pada kiša. Ptice se sele na jug,u toplije krajeve. Ponovo smo krenuli u školu i jako se radujem što ću se igrati sa drugarima opet, i naučiti nešto novo na časovima.
Jako volim kada padne kiša. Obožavam da skačem po barama kao moj omiljeni Šljapko iz crtanog Cipelići. Kada sam se vratio sa mokrim patikama i čarapama mama je opsovala sunce i pitala me zašto sam toliko mokar i jel sam normalan. Rekao sam joj da volim da budem kao Šljapko. Poslala me je u sobu da igram igrice na kompjuteru. Tata je došao sa posla ljut i psovao neki hofenhajm i neku bragu. Pitao sam ga šta su hofenhajm i braga on mi je rekao da ćutim i idem da igram igrice na kompjuteru. Baba je isto stalno ljuta zato što deda stalno pije rakiju. On kaže da je to jer će sad da zahladi i uhvatiće ga išijas i reoma. Pitao sam dedu šta je reoma a on mi je rekao e moj sinko shvatićeš kad omatoriš k'o deda. Niko nije hteo da mi pomogne oko domaćeg jer su svi stalno besni. Deda je rekao da ne može da mi pomogne jer je popio puno rakije, baba ne može da mi pomogne jer je Esmeralda otišla na operaciju i sad treba da sazna hoće progledati,a mama je besna i viče na tatu jer sve pare ostavlja na nekim aparatima i na duvan.
Mnogo volim jesen i to je moje omiljeno godišnje doba.
Dobar odgovor na svako suvišno "šta radite".
"Šta misliš šta radimo dok držimo karte u rukama, mame ti?!"
Kolekcija komentara kučkara, mačkara i ostalih kara sa povremenim čarkama medju njima, ali konstantnim prisustvom prikrivene ili otvorene zoofilije sa ozbiljnim patološkim primerima nezdravog odnosa sa drugim vrstama koji slobodno mogu da se iskopiraju u psihološke udžbenike 1:1.
Moj Jablanko sve razume! I kad sam tužna, i ljuta, raspoložena... A tek što ume da se svađa! Ja jednu, a on tri, sve nežno njače! Moje prepametno čudovište! Ali najbolji je kad sam usamljena noću pa uđem u štalu, jednostavno, čovek vas ne može tako lepo ispuniti kao životinja, nikada.
(Vrlo blago modifikovan pravi komentar sa B92)
Олд скул џентлменски позив да други организам, потенцијално лепо грађена хуманоидна јединка тзв. препичка, борави скупа с тобом под том портабл зоном приватности, званом кишобран. У ствари, то је можда и најбоља функција ове справе која по својој незграпности и непрактичности улази у саму завршницу избора најапсурднијих изума.
Тек, пиша Свевишњи, а њој се жури, цупка у месту, оклевајући да се отисне кроз пљусак. Ти имаш амрел, она јок и ту се тривијална ситуација претвара у прилику, а тренутак накислог поподнева у блесак провиђења. Подићи ћеш надлактицу галантно пружајући ослонац, онда ћете се прибити не бисте ли обоје стали под куполу кинеске шклопоције. Даље ћеш се већ снаћи, није добро много планирати, боље овако, импровизуј, снифај јој шауму, блени у сисиће и огреби се макар за телефон.
То, додоле, у гујцу вас љубим!
- Хеј, нећеш ваљда по овој киши у тој танкој мајичици? Мислим, лепо би изгледало, али прехладићеш плућо. Хоћеш под мој кишобран?
- Супер, хвала ти, баш си љубазан. Даниел беше?
- Симеун. Можда бисмо могли и да…
- Само до преко пута, ено ми га дечко у Аудију, оном црном.
- Море шупичкуматерину, купи си кишобран, стипсо!!
Euforična izjava, u stilu Radovana III, na potpisivanje ugovora o radu na neodređeno radno vreme.
Ovim riječima izražavamo potpunu neuvjerenost u nečije pravdanje.
-E, ko je pojeo sve kolače, jesam li rekla da večeras dolazi tetka Milijana sa djecom, sa čim ću sada da ih počastim.
-Šta mene pitaš, nisam ja, nemam pojma.
-Nijesi ti no moj pokojni stari ustao. Hajde diži se, donesi neki keks.
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.