Jutarnji pozdrav vršnjaku jer ste samo vas dvojica ustali.

Klasično hvalisanje u kojem pridodajete značaj nečem svom, a u isto vreme imate i lepu odstupnicu od mišljenja sagovornika da mu vi to nabijate na nos.

Univerzalna lokacija.

Rikverc u realnost pojedinca kad mu se pruži prilika da kupi nešto što košta znatno više nego što on može da plati.

Bez obzira šta ti misliš i bez obzira na generalne stavove okoline, za mene si odlična, prva si riba na svetu. Ja ne tražim mnogo, ali ti imaš sve što tražim. Neću prosto da ti pružim uživanje nego ću da se potrudim iznad toga, sačekaću da ti prva svršiš da vidim da si zadovoljna. Čak ću i čarape da skinem pre seksa.
Moj si broj u potpunosti, niti klapćeš niti žuljaš.

Nekada davno popularna pjesma, išla nešto kao e moj Saša, gdje je sada ljubav naša, najveći smor svakog Saše predškolskog uzrasta, pa i onih u prvim razredima osnovne škole. Raznorazne tetke, babe, komšinice i slična ziljava gamad bi zagrlile jadnog Sašu i zapjevale gore pomenutu pjesmu, rumenilo u obrazima bi krenulo, jadni Saša, đe ga za ljubav pitaju, odakle oni znaju da se on zaljubio a sigurno nije nikome rekao. Situacija sjedi i plači i čekaj da se ziljava gamad okrenu nekoj drugoj žrtvi.

Doselio se u moj komšiluk, upisan je u moj razred i seo je u moju klupu.
Uredan i tih. Zajedno smo išli od škole do kuće. Bio je odlikaš, baš kao i ja.
Posle škole smo na brzaka uradili domaće zadatke i odlazili da se igramo u opštinskom dvorištu. Vazda smo se zavlačili u neke budžake. Naš hobi je bio istraživanje: kanal za popravku kamiona, zatvorsko dvorište gde su pitomiji zatvorenici primali posete, gradilište, zabačena dvorišta...On se veoma retko smejao i svemu je davao ozbiljan ton. Za nas nije postojala lopta i izbegavali smo drugu decu. Nisu znali da istražuju, njima je bilo do fudbala, izmedju dve vatre i slično. Mi smo bili posvećeni svojim budžacima.
Jednog dana nas je uhvatio pljusak na povratku iz škole. Počelo je da grmi. Nas dvoje smo leteli do svojih kuća da bi se spasili sigurne smrti : grom je birao metal, a nas dvoje smo na školskim torbama imali metalne rajsfešluse. Taj poduhvat spasavanja je bio njegova ideja. Bila sam mu zahvalna. I danas, kad zagrmi-setim se svog drugara.
Jednog dana je prosto nestao. Tada sam pošla u peti razred i bila sam ubedjena da je u suprotnoj smeni i da ću ga sresti. Odselio se.
Prošlo je više od 30 godina. Nikada ništa nisam čula o njemu.
Pre 4-5 godina sam srela njegovu mamu. Ostavila sam joj svoj broj telefona. Ispričala mi je da se moj drugar oženio, dobio decu, razveo i da je posvećen svom poslu. Zapravo, završili smo isti fakultet, studirali u isto vreme i nikada se nismo sreli.
Javio se posle nekoliko dana, bio je u prolazu, ostajao je u mom gradu dan-dva. Zatekao me u kolima, vozila sam tonu hrane i kućnih potrepština iz hipermarketa i žurila sam na roditeljski sastanak. Lila je kiša. Pozvala sam ga večeras svrati do NAS, nije mogao da precizira vreme, pa sam mu rekla da ćemo ga čekati.
Pozvonio je oko 22h. Moj muž mu je otvorio vrata. Prvo je moj drug bio zapanjen, a onda i moj muž izenadjen: moj drug je nosio ogroman buket cveća, vino i bombonjeru.
Razgovaralo se o svemu, najviše o njegovim dogodovštinama sa posla. Smejali smo se.
Posle nekoliko pića je reko:
"Da znaš kako je bila lijepa. Imala je rupicu."
"I sad je lepa. Kakvu rupicu?"
"Kad se nasmeje, na desnom obrazu ima rupicu."
Ja se smejem, oni gledaju u moju rupicu na obrazu ko da je baš tog trenutka nastala.
U neko doba je rešio da krene. Bilo je oko 4h ujutru.
Moj muž se ponudio da ga odveze. Uz put su ogladneli pa su svratili na pljeskavice.
Sutradan mi je rekao da je moj drug, dok su jeli te pljeskavice i vozili se, pričao o svojoj drugarici iz detinjstva, o meni.

Izraz za nešto mega dobro i kul. Jebe kevu koliko šije. Uglavnom se koristi u bukvalnom smislu, bez sarkazma i ironije, ali je i sarkastičan oblik čest. Dođe kao suptilni odjeb onima koji vrše zračenje ostalih normalnih ljudi. Znak da nas bole kurac za to sranje o kome se hvale, i ta ga slobodno zabiju u rčić svoj.

Su 2 reci koje ucestalo upotrebljavamo na pitanja "De si, sta ima ?" "Kako je?"...

Izraz koji se koristi u raznim situacijama kada se od nas trazi da izvrsimo neki (uglavnom dosadan) posao, i najcesce ga treba tumaciti suprotnom kontekstu od znacenja. Ovom recenicom se gleda da se zavara osoba koja nam je uputila neki zahtev, misleci da cemo poci za minut, a mi mislimo da odugovlacimo do beskonacnosti.

Ovako se u detinjstvu obično završavaju sve prepirke izmedju dva klinca a na najrazličitije teme. To počinje tako što jedan kaze da ima lepše patike a drugi da ima bolji bicikl, ovaj prvi nove najke a drugi sony ps3. Na kraju, jedan od njih obično kaze A MOJ TATA JE MILICAJAC, i tu je kraj. Šta reci posle ovoga, to je ipak vrh autoriteta i nešto posle čega se zanemi.

Najmoćnije biće na celoj planeti. Nema,ne zna i ne ume jako malo toga,a ima,zna i ume skoro sve.

Najčešći odgovor na pitanje "Šta radiš ?" ili "Šta ima ?" . Izraz polako postaje brend, jer će ga ljudi u Srbiji skoro uvek reći ispred svog odgovora u kojem ipak navedu da rade 100 poslova. Zašto se to radi, još niko ne zna.

Baba-odgovor na sva životna pitanja. Vrhovni stadijum utopije i otvaranje prostora za sa sažaljenje sagovornika.

najvise je koristimo u nasem detinjstvu kako bi zeleli da se pohvalimo drugu,drugarici,rodjaku itd. kako je nas tata svemocan i kako ce nam sve kupiti samo da zadivimo slusaoce.

Reč, kratka i jasna, koja bi u teoriji trebala da produži vašu radnji na kratko vreme, ali u praksi produžuje radnju za 5 minuta duže.

Poruka korisnika proizvoda iz dosadnih tv prodaja kojom nama, običnim smrtnicima, poručuju da je to baš ona stvar koji nam fali u životu i koja odmah rešava sve probleme.

Poklič sportskih indijanaca kad se nadju sami na širokom polju

Suptilan način da kažeš curi kako se s njom najbolje jebeš.

Rečenica kojom se započinje svadja male dece kada se jedan drugom hvale koliko su im očevi sposobi itd. !