Pesma predvodnica svih ostalih u tom žanru koji neki zovu srpske junačke - "izmedjukosovski ciklus". Kad muzika na veselju, svadbi recimo, dodje do kuma, a on, neki zajeban bradonja, izvadi 100 evra, onda kreću: Jeremija pali topa, Vojvodo Sindjeliću, Od Topole, Na planini na Jelici, Dunja na ormaru/fijoci, Djurišiću mlad majore,... Svi ostali gosti mora da se strpe jer neki nisu ni čulu za neke od ovih pesama pa mogu samo da statiraju. Iako u principu pesme nisu nikada same po sebi dnevno politički šovinistiške, učestalost pojavljivanja i vaskrsnuće nekih se umnogome podudara baš sa sad već našim političkim a ne vojnim porazima. Prva od pomenutih lepo i dosta tačno opisuje naflekavanje i makljanje Oskara Poćoreka i njegovih satelita, jedino što se zaboravlja da smo nekako bili na pravoj strani i uz nas imali "nas i ceo nornalan svet od 300 miliona" a da smo ovih dana nekako spali na 68 posto našeg stanovništva i to povuci potegni. Gde smo se zajebali i na kojoj pesmi, 'bem li ga.

Neočekivani obrt nekog slavlja za koji se unapred pretpostavlja da će biti sranje.

Uglavnom svadba nekog dalekog rođaka tipa peto koleno četvrta plećka, ili slava gde ste prvi put pozvani pa očekujete da vas niko neće jebati dva posto.

I dok vi sedite i već ste unapred otpisali svaki vid zabave i razmišljate kad dođete kući dal da gledate film na teveu, ili da rešavate ukrštene reči do kasno u noć pevaljka sovolke sise već se popela na vaš deo stola i dojkama vrti
"Nišku banju, toplu vodu" za vaše oči, baš u tom trenutku ispred vas dolaze poslušnici sa ladnim špricerom i vruće pečenje, ko da gledaju iza ćoška, nanu im jebem.

I dok vi kunete dan kad ste se rodili, i turate pevaljki pedes evra među sise koje ste namenili za centriranje trapa kod Bože gedore, zahvaljujete Bogu što vas je put od žute cigle baš ovde naneo, i ginete do 4 ujutru. Ko ga jebe!

Naiđe tako period. Najave ti u firmi nećeš više biti potreban. Možda kasnije kad se stabiliše tržište, ali sada je kriza. Nije bio neki posao - radio si kao kurir, potrčko i vozač. Ne za stalno, na šestomesečni ugovor, ali makar je neka kinta kapljala. Ćaletu skinuli zimske gume s lade, burazera čeka suđenje zbog tuče na utakmici, a devojka pritiska da je ženiš. I šta ćeš. Da zapališ u Norvešku kod ortaka - da te primi na gajbu i pomogne dok ne uletiš u neki odbojkaški klub koji će da spozna tvoj talenat? Slabe šanse da središ papire. Da uvezeš neki polovnjak, pa ga prodaš nekom očajniku? Sve je to već ušemljeno, a ti nemaš nikog na carini i sjebaće te. Da odeš u tri pičke materine i da se ne vraćaš? Daleko je, a matorci su stari...
I tako...izvadiš zadnjih 100 evra i daš ćaletu. Pozoveš ortaka koji zna nekog advokata koji je prevarant, ali je jeftin. I branio je već navijače. Prima čekove.
I to je to. Potkajluješ malo život, samo da se ne uruši odmah.
I nastaviš dalje.

Kanal je nezavidna pozicija u kojoj pojedinac može da se nađe. Sinonim za očaj, dno, bedak.Suprotno od kanala od vrh. Može se koristi i u vidu glagola ili prideva.

Libido i ego
Dve strane moga uma
Kome će pripasti pobeda
Kome će pripasti kruna

Dobro jutro draga
Dabogda se otrovala!
Vidi se da si smršala
Raspada se vaga!

I ti na posao komšija?
Familija ti krš!
Doviđenja, prijatno
Aj teraj se, mrš!

Jel sam brzo vozio?
Razvlačih se k'o slina!
Možda bi se nagodio?
dvadeset evra ...ti materina!

Šefe, vi ste genije!
IQ k'o broj patika!
Da, sutra ću doći ranije
Za čitulju ću da te slikam!

Kažete kočnica otkazala...
Isto kao tvoja muda!
Kažete svećice propale...
Zapaliću ti jednu sada!

Molim vas, ne preko reda
Ubiću ti decu!
Izvinite, gospođa ste seda
Serem ti na grobnom mestu!

Ići ćemo na more
Samo ako prodam jetru!
Draga, ne, ti nemaš bore
Vreme te zgužvalo k'o pitu!

Molim te, ne sada
Ostaćeš bez grkljana!
Samo do poluvremena
Umri do tada!

Kažu oni biće bolje
Lažu političke drolje!
Sistem nema rupe, pore
Sve je gore! Sve je gore!

Libido i ego
Dve strane moga uma
Kome će pripasti pobeda
Kome će pripasti kruna

Karl Marks kaže svaka roba u kapitalizmu ima upotrebnu vrednost i prometnu vrednost. Upotrebna vrednost piva je neosporiva. Prometna vrednost piva se obračunava približno slično kao i sva ostala roba. Pod dugogodišnjom radijacijom marksizma Srbi su ove dve vrednosti ukrstili i spojili u jednu.

Para vredi. Starostavna mudrost ljudi koji su se i kuvali i pekli na raznim mukama, odlazili iz bede u gore, gubili sve u zbegovima i ekonomskim krizama, a opet preživeli i odgajili uspešne ljude i zdravu budućnost.

Dobar zanat sine, nešto što čovečanstvu uvek treba ma koliko išlo napred i osavremenjivalo se. Možeš ti biti ekspert za globalnu ekonomiju, sociološke probleme ili filozofska pitanja, ali i tvoje dupe mora da sedi na stolici kojoj sve noge istovremeno dodiruju pod, i tebi pivo mora da stoji na stolu koji se ne klati. Ni tvoje dupe ne trpi da seva kroz poderane gaće, a hleb negde moraš kupiti.

Uzni se u pamet, nauči da staviš ciglu na ciglu, napravi sto evra svojim rukama pa kreni da pljuješ po onima koji to ne umeju. Nemoj da svaštariš, savladaj jedno i budi majstor, pa onda radi šta hoćeš. Lako ti je da jedriš na katamaranu ako si naučio da plivaš posle brodoloma.

Marka sportske garderobe i obuće u klasi zamalo-pa-socijala. Koliko se sećam doba šverca, Wink je madjarska firma, pa je valjda zbog toga kao brend vazda boravio u toj nekoj "nit smrdi nit miriše" zoni k'o i rodna mu Madjarska. Nekada dopreman na srpske buvljake ilegalnim putem od štekova u vagonskim plafonima i deset dojče maraka u pasoš madjarskom cariniku, danas je na našem tržištu prisutan potpuno zakonito u buticima "Wink", a ima ga i u svakom drugom koji iole drži do sebe.

Wink nikad nije važio za klasu, ali nije baš bio ni socijala. Nekako ga zamišljam kako čitav svoj život radi propadanja oslonjen rukama na ivice kanala u kome obitava socijala. Pokušava na površinu, medju elitu poput Najka, Riboka, Adidasa- ne ide, al' se ipak ne predaje i odbija da se zgovna u kanal zajedno sa šangajkama, didibaom, abidasom, abadaom i ostalim fejkovima kineskim prokletim.

Wink je i jedini proizvodjač obuće zbog kojeg nije stradala nijedna životinja- naime, nikada nisu upotrebili ni najmanje parčence prave kože kao materijal za tike. Uvek je to bila neka plastificirana guma (ili gumificirana plastika) ili pak lakovani skaj sa šljaštećim metalik odsjajem u bojama sportskih automobila.

Ko bi u društvu nosio Wink, bivao bi u njemu i prihvaćen, ali nikad u potpunosti. Uvek bi postojalo neko podozrenje ostalih obučenih u zvučno, jer braaaatee msm Wink.. ono.. svi smo čuli, al' ga niko ne fura. Čak se i socijala radije odricala toga da prelazi u viši rang postepeno, dakle oblačenjem u Wink tokom nekog perioda, već bi do trenutka kada ne kupe original šetali kineze jer nositi Wink je blam gori i od samih kineza.

Mesto na koje šaljemo sve naše probleme.

Kad te vidi prelazi na drugu stranu ulice.

Izraz kojim odajemo priznanje nekome ko je uradio nesto dobro ili mu se desila neka izuzetna situacija.

predlažem da se "dole",umesto fake himena ugradi rajsferšlus,pa po potrebi...

Deviza muljatora i malverzatora, likovima koji ti nešto obećaju, a onda se ipak sete da stoje iza te reči i da su se popišali po tebi, a ti možeš da pušiš.

Odgovor komšije na pitanje -koliko košta ovo što si čitav dan gur'o kolica sa malterom kod mene.

Figurativna pretnja davljenjem.

Izraz koji koriste seljaci ubrzo posle usitnjavanja krupnije novčanice.

Preteruješ, i to ti je mnogo. Sitna kiša.

Rečenica koja sledi nakon podužeg kukanja o tome kako nas je neko finansijski izradio. Ona treba da pokaže kako si ti ipak jedan domaćin kome te pare, ta sića, ne znače ništa. A znače, još kako. Znače zato što si ipak u duši cicijetina na kub. Jeste da te boli duša što te neko zavrnuo, ali još te više boli džep što si ostao bez tih para, ma kolike one bile. Pokušavaš da uveriš sagovornika da se ne nerviraš zbog tih sitnih gubitaka i da širokogrudo opraštaš onome ko te preveslao, ali u sebi se grizeš, nerviraš i računaš šta si eventualno za te pare mogao da kupiš, pa makar to bila i jebena žvaka. Naravno, što je suma veća, to rečenica zvuči uverljivije. Nisu bre bitne pare, bitan je princip!

Kad političari ujedine regione Srbije da bi uz njihovu ujedinjenu pomoć izvršili decentralizaciju.

Iako totalno nekompetentan kao totalni ne-Šumadinac i još totalniji ne-Levačanin (ne znam ni gde je isti), ne mogu a da ne pomislim da napred navedene destinacije pored imena TV ili beše radio emisije koja me nekako uvek asocirala na ono "pozdrav iz zavičaja" ili kako beše ono drugo gde gastarbajteri naručuju pesme, .... a, da, "jedna pesma, jedna želja" imaju i neki dublji smisao. Mora biti da je to još jedno od onih opštih mesta gde smo se podelili, pa je Srbija samo Šumadija, ili, taj, kako se zvaše, Levač? Tako opet i u pesmi narodnoj, mi glupsoni, što nismo iz mesata koja se rimuju sa jelek i opanke, selo i prija, Čačak i Ljubić, Šabac i Sava, ostadosmo da na svadbama i ispraćajima u vojsku nemamo svoje, autentične, lokalpartiotske pesme. Ili, ne daj bože ako ih imamo, i zapevamo, onda gosti, s mladine strane a iz nekog opevanijeg mesta, blenu u neverici i vade još 100 evra da muziku vrate k sebi.