Standard jači i od JUS-a, i od ISO-a. 20 gradi predstavlja idealnu jačinu rakije, sve preko toga je raketno gorivo, a ispod obična brlja (osim ako niste teški alkoholičar ili neko ko ne okuša alkohol). 20 gradi je onaj ideal kome se teži.

Odabrana definicija, lišena psovki, sa najnižim procentom vulgarnosti i sličnih masnoća.

Posebna vrsta psa nastala ukrstanjem na ovim prostorima. Standard za ovu rasu jos nije utvrdjen. Odlikuje je velicina i stisak zubala koji je taman toliki da pocepa pantalone prilikom ulaska u dvoriste a da vecu stetu vlasniku istih i da hoce ne moze da nanese.

Najebo ko žuti je neki standard i u pitanju je neka lakša nevolja.

U slučaju "najebo ko dva žuta" onaj koji je "najebo" se nalazi u duplo većoj nevolji nego kad najebe ko žuti.

Sinonim: Najebo ko crveni.

Firma koja se bavi uvozom i prodajom okova za namestaj,cije ime treba da, da do znanja kupcima da kvalitet njihove robe Evropski,iako 90% robe uvoze iz Kine.Cene ne prate kvalitet,tako da placate Evropu ,a dobijate za to Kinu.....
Posto su jaka firma ,ocekujem da mi plate za ovu reklamu!

Elem, vako!
Srpski prosek, 16cm.
Evropski prosek, 11cm.

Ah, muškarci, dostojanstveni nosioci svog ponosa.
I ako im je taj ponos samo 1 (slovima: jedan) centimetar veći od proseka dozvoljavaju sebi da se smatraju kuratima.

E pa neće da će moći decxko, fali ti bar 3-4 centimetra. I zato, ne nudi mi felacio, jer ja ne pušim pikavce.

Česta pojava u zemljama takozvanog Trećeg sveta, a i mimo njih. Ona predstavlja potpunu ekstazu ka svemu što dolazi iz voljene nam Nemačke, bilo da su to automobili, elektrotehnika, lekovi i druga farmakološka sredstva, hrana i/ili pornići.
Počeci najverovatnije datiraju još od perioda posle Drugog svetskog rata, a, prema nekim mišljenjima, možda i pre.
Na ovim prostorima germanofilija je uvezena od prve armije gastarbajtera koji su sa potpunim odeševljenjem prihvatili sve radne, društvene, higijenske i druge navike s ciljem da maskiriju (ne baš sakriju) genetski implementirane obrasce ponašanja. Danas je za te iste standard "Made in Germany" mnogo bitniji od onih ISO300 i ISO600 standarda, kojima se drugi vode.

Specijalitet dece iz Zapadne Srbije. Sastoji se od jedne kifle ili lepinje, pretopa i začina (majonez, kečap i/ili senf). Nastao je '90-ih godina kao zamena za skupe komplet-lepinje. Košta 30-40 dinara i još uvek je popularan, iako nam se povećao standard.

Jedan od stozera americhke demokratije i vladavine prava .Sve(m)uchilishte za sve one chiji ten predstavlja neposrednu opasnost po americhki integritet i mir u svijetu. Primjenom vaspitno-obrazovnih metoda njihov ten postaje modar i tako integrisan u americhki standard tena koji zrachi demokratskim sjajem i najplemenitijim namjerama najnaprednije americhke civilizacije.

Izraz koji uglavnom upotrebljavaju stariji i ljudi srednjih godina koji su živjeli dok je ovaj standard bio alfa i omega profesionalnosti na ovim prostorima.
Izraz se koristi kada je nešto ispravno odrađeno a ustalio se jer izraz kršteno u tom periodu nije bio naročito poželjan dio svakodnevnog vokabulara.

Kao u filmovima za odrasle, tako i u stvarnom životu predigra ima svoj kraj i onda na snagu stupa kohabitacija. Hoćete da budete primećeni? Pušite! Hoćete u svet? Pušite! Hoćete standard? Pušite! Hoćete krupan kadar? Pušite! Ali kad počnete da pušite bezveze ima da platite!

Večita situacija u taksiju, kada vam je račun 145 dinara, dok vam je u novčaniku samo novčanica od 200 kinti. Jebiga, previše je za naš standard ostaviti vozaču 55 dinara, a sramota ostaviti 5 dinara, što jes,jes. U tom slučaju nastaje ovo razmišljanje.

Kada se za nekoga u zapadnim zemljama kaže da je "japi" (yappie – young
american professionals, ili young urban professional), misli se na mladog radoholika u sivom odelu sa
kravatom koji izuzetno dobro zarađuje, koji nikad nema vremena, non-stop telefonira i stalno
nekud žuri. Ako taj isti termin primenimo na Srpskog biznismena, dobicete mladica obucenog kao prosecan Evropski peder i vozi novu daciju!!!

Pojava nastala kao posledica našeg izuzetnog lošeg standarda, a sastoji se od prekrajanja spiska za kupovinu, žongliranja cenama neophodnih artikala i višesatnog preračunavanja pred odlazak u kupovinu, kako bi uspeli da pored neophodnih stvari, u korpu stavite i jedan sladoled da obradujete svog klinca.

Alkohol koji se zbog besparice, inata ili kurcobolje unosi u lokal ili mesto koje već ima organizovanu prodaju pića, i toči iz ambalaže u kojoj je unet. Najčešće je to bomba piva ili razna unučad.

Sve je to sjajno i bajno, rezolucija 1920x1080 zaista čini sliku prelepom ali za koji će ti to kurac u državi u kojoj će se taj standard usvojiti kada ti dete krene u prvi razred osnovne škole daleke 2017. godine? Ili da budem konkretan: Kada udaš kćerku, oženiš sina, ukopaš taštu i kupiš auto na struju domaće proizvodnje.

Italijan.
Zanimljivost je da ostali evropski narodi žabarima od milja nazivaju Francuze. I jedni i drugi tamane žablje batake, ali su za nas pravi
žabari bili i ostali Italijani.
Razlog je najverovatnije u tome što su izgleda Italijani zalazili po vojvođanskim selima i otkupljivali žabe.
Drugi razlog je što smo Francuze simpatisali zbog podrške u ratovima, a i nismo imali dovoljno drugačijih susreta da bi nam išli na živce, dok je sa Italijanima upravo obrnut slučaj.

Ono sto se desava zadnjih desetak godina.Zrtve su evropski,azijatski i stariji holivudski horor filmovi.Besramno rimejkovanje japanskih horora ubacivanjem glumaca pozera,prelepih glumica i holivudske atmosfere ubijaju svu draz i jezivost od filmova japanskih kolega.Sto se tice evropskih filmova,tu je slucaj da depresivni zavrsetak filma zameni svojim budjavim smarackim hepi endom.Ali ni to im nije dovoljno,nego i sopstvene klasike koji su i definisali ceo zanr rimejkuju istom formulom.

U suštini sličan prosečnom neradničkom radnom danu u Srbiji, s tim što ga solidna socijalna pomoć čini kud i kamo podnošljivijim. Bitno je jedino da ideš na povremene razgovore za posao. Ako te prime - prime, ako ne živiš i dalje od socijale.
Vreme je krajnje u kurcu i uglavnom je hladno, nema turista, nema plaže, nema blejanja napolju..Jednom rečju, duhovi se dosadjuju.
Ali standard jebiga..

Pesme koje se narucuju od kafanskog orkestra ili konobarice koja pusta muziku sa zardjalog Ei tranzistora. Na njih se svi prisutni u lokalu otkidaju i naručuju po još jednu turu, dižu se ruke i viču se reči poput: ,,Kuku crna Rado, što mi učini ovoooooooo...'' ili ,,Joooj vraćaaam ti seeee Milanka''. Padanje u trans je standard.