Nesrećno napljuvani Nišlija koji je bio predsednik Vlade Kreljevine i JESTE, potpisao PRISTUP TROJNOM PAKTU. Ono što se zaboravlja je da je to uradio po odluci KRUNSKOG SAVETA. I dodatno što je na istom potpisivanju bio lično IVO ANDRIĆ, ambasador u Nemačkoj koga su komunisti 1945 u fotošopu izbacili sa slike jer ime je trebao kao poštena inteligencija. Prevrat koji su organizovali Englezi ga smešta u zatvor pa u Nišku Banju.
E pa to vam je kao što je Dačić danas u Vladi sa demokratama dok se Sloba prevrće u grobu a isti taj Dačić kaže da je Cvetković bio fašista a moj deda potpisao istorijski kumanovski sporazum sa NATO paktom. E da može, pođto već demokrate ne može, Cvetkovića bi optužio i za kumanovski sporazum.

Najčešćemo ih prepoznati što pišu nevezano i sa čestom upotrebom caps-locka.

Jedino što bih, u ovoj emisiji, nemetaforički nabio na kurac.

Proces koji se redovno vrši na Vukajliji. Naši zlatni moderatori, tako muzički obrazovani i tako kulturno samosvesni, brišu svaku defku gde se imalo pljuje po "zlatnom dobu muzike" - ex yu rocku, a svaka definicija koja hip hop naziva šarlatanskom muzikom, koja rege naziva muzikom narkomana, i koja grand nabija na kolac bude veličana. Pa kao da je to jedina dobra muzika. Ako su već definicije subjektivnog karaktera, nek se svi čuju. Ne kažem da su oni u pravu, niti da su ovi drugi u pravu, ali sloboda govora je primarno načelo ovog sajta, ili sam bar ja tako mislio... Stidite se...

Vrhunac Ex YU marketinškog dostignuća. Keks koji jeste dobar, stvarno je ukusan, prva liga, ALI marketinški stručnjaci su uspeli da nas ubede da je taj keks pored toga što je ukusan i JAKO, JAKO ZDRAV i da NE DEBLJA. Prosto i sam naziv PLAZMA ezoteričan je i ljudi tu plazmu poistovećuju sa nekakvom AMBROZIJOM (hrana bogova u staroj Grčkoj) ili eliksirom.
A istina je slijedeća:
Keks ko keks, deblja kao i svi ostali keksovi i takođe kao i svaki keks ne sadrži mnogo hranljivih supstanci, ali zato sadrži mnogo praznih kalorija i nezdrave "trans" masne kiseline koje potiču od hidrogenizovane biljne masti.

Izrod Jelić familije (sekte) koji je krenuo pogrešnim putem jebem li ga kakvog popa ili koj već pravac forsira. Stajling blago zaudara na zvezdice Granda tako da ne treba da se začudite ako mu se omakne neki triler, jer ČUDAN JELIĆ JE TOOOO!!

Uglavnom uobraženi srednjoškolac, “gitarista“ u društvu, prozvan tamburašem jer na izletima, okupljanjima u parku, pred školom uzme svoju akustaru i lupa akorde, tjerajući stare ex-Yu rock hitove, a (što je još gore) sve češće i turbo folk nazovi-hitove, čiji je rok trajanja kraći od zelenog svjetla za pješake, prilagođavajući njihov tonalitet svom poznavanju akorada (koji se često svodi na e, G, a i h).

Po legendi, taj momak je magnet za ribe, međutim nije više tako. I one sa slabijim smislom za muziku su počele samo da uz tamburanje pjevuše i muvaju se s drugim momcima, dok tamburaš ostaje sam, glumeći neku vrstu odskočne daske za nova prcanja.

Narodnjaci su, paradoksalno, zasticena vrsta ljudi, mada UOPSTE nije ugrozena. Najcesce se mogu naci na teritoriji X- YU republika, mada postoje egzemplarni primjeri i u ostalim krajevima Balkana. Narodnjaci se odlikuju sposobnoscu da izvedu citav spektar neartikulisanih tonova. U vecini slucajeva te nevjerovatne izvedbe snimaju na kompakt CeDe-ove, a ne rijetko i na DaViDe diskove, koje posredstvom eminentnih, RENOMiranih i GRANDioznih produkcijskih kuca, pustaju u slobodnu prodaju. Koeficijent uspjesnosti se dobija tako sto se procenat populacije koja na prvo slusanje primi sve blagodeti novih TURBO EXTRA HIT hitova, podjeli sa velicinom teritorije na kojoj ta populacija obitava, a koja se najcesce naziva publika. Time se dobija ZAGLUPLJIVANJE po METRU KVADRATNOM.

Svako muško društvance ima po jednog. Iako izraziti nejebač ima patološku potrebu skupljanja svih mogućih sex - related informacija o svim iole poželjnim curicama ,koje će, zna on, kad tad (nekome)zatrebati, a njemu, makar malčice, podići rejting u društvu u kome je uglavnom predmet podsmeha. Snouden i Asanž su za njega amateri.

Mistična Šambala, zemlja gde žive miroljubivi budisti koji tako mnogo znaju o svetu da svi užurbani zapadnjaci treba da im se dive, a oni bogatiji i sami da budu budisti (od 2 do 5 popodne), raj na zemlji... Ali taj raj su okupirali zli komunisti. Iako je ovo jedina kineska agresija koje se prosečan Zapadnjak može setiti, ona opravdava tezu da je NR Kina mnogo gora od Sjedinjenih Država, i da zato Amerika (iako nije savršena) treba da vodi svet u narednih zilion godina.
Naravno da ovako crno-belo viđenje nije tačno. Osim toga, debilizuje i same stanovnike Tibeta, koji se tako svode na lutke u kućici za igračke. Evo nekih činjenica:
1. Tibetanci nisu samo budisti. Oni upražnjavaju i raniju religiju, to se inače zove sinkretizam.
2. Istorija Tibeta je itekako puna ratova, pa čak i kasnije kad su prešli na budizam. Inače titulu Dalaj Lame su uveli baš Kinezi da bi nekako kontrolisali planinska plemena.
3. Pre kineske "okupacije" Tibet je bio autarhična feudalna teokratija. Neki manastiri su bili najveći zemljoposednici na kugli zemaljskoj.
4. Kako Tibet nije bio miran, bande su odande upadale u Kinu, koja ni tad nije bila mirna. Dakle Kinezi bi mogli reći da su vodili "rat protiv terorizma".
5. Tibet je imao veze sa japanskim militaristima, a nacisti su imali tamo svoju ekspediciju 1938-39. Dakle, ono što Ameri zovu sada "osovina zla" - Koreja, Iran i ostali drugari.
6. Zločini koje su Kinezi uradili dogodili su se tek posle pobune koju je podstakla CIA 1959.
7. Sve ovo govori da bi Kinezi mogli pravdati svoju akciju jednako kao i Ameri svoje agresije. Međutim, ima nešto što govori u prilog Kini - TIBET NIKADA NIJE BIO MEĐUNARODNO PRIZNATA DRŽAVA. Kuba, Nikaragva, Vijetnam, Irak, Koreja i Srbija - jesu!

Razbiti čoveku uverenja koja je gajio ceo život k'o picajzle, i nikome ih nije otkrivao.

Kultni Heavy Metal časopis koji je počeo da izlazi u ex-YU početkom devedesetih godina prošlog veka. Štampan je bio u Novom Sadu, a glavni urednici su bili braća Polzovići. Sam časopis je bio veoma kvalitetan, pokrivao je veliki broj podžanrova, recenzije izdanja su bile veoma objektivne, tekstovi su bili kvalitetno napisani i sadržali su veliku količinu relevantnih podataka.

Intervjui su bili "netipični", odnosno, pored stadardnih pitanja koja su se postavljala muzičarima za sam bend, bilo je "osećaja" neke drugačije atmosfere, što zbog samog načina postavljanja pitanja, što zbog pitanja za koja bi ste (pošto ste ih pročitali) rekli "Hej, pa ja bih postavio isto ovakvo pitanje". Takođe, kao i u svakom drugom časopisu je bilo i po nekoliko postera (neki su bili na onom kvalitetnom masnom papiru) sasvim solidnog kvaliteta. Bio je tu i mini strip o nekom "smešnom" metalcu, odnosno liku koji sadrži sve predrasude vezane za metalce.

Taj časopis je na neki način iznedrio Jadranku Janković Nešić, veoma poznatu novinarku u Rock/Metal krugovima. (Ona je dugi niz godina vodila emisiju VJ Heavy Sat na rtv Studio B). Sam časopis je prestao da izlazi negde krajem 1992., u vreme kada se SFRJ raspadala u parčiće i kada je ekonomska kriza žestoko drmala Srbiju.

Kao neki "eksperimentalni" projekat, devedesetih se na tv NS plus emitovala emisija Hard Metal, gde su se puštali spotovi, uživo snimci, ponekad i celi koncerti, intervjui i prilozi vezani za Heavy Metal i sve ostale podpravce. Kolekcija spotova je bila za poštovanje, pogotovo što je bilo gomile snimaka Metal bendova sa cele ex-YU koji se danas veoma teško mogu naći. Kažem "bila" jer je celokupna arhiva, zajedno sa ostatkom veoma vredne video-arhive uništena u NATO bombardovanju novosadske televizije.

Popularan potez odstranjivanja sluzave materije iz nosa naglim izduvavanjem iste, dočekivanjem sadržaja rukom i lansiranjem istog ka zemlji, gde je sadržaj u polučvrstom stanju što mu omogućava pravilnu rotaciju oko svoje ose, dok leti od nosa ka zemlji/banderi/zidu/licu druge osobe.

Scene seksa u domaćim filmovima malo starije generacije - bukvar za omladinu!

Cat Claw, izgovara se Ket Klou, a znači mačja kandža. Čedo novosadskog strip crtača Baneta Kerca, jednog od retkih koji je u ono vreme (1981) razmišljao tržišno. Izdavač iz Gornjeg Milanovca "Dečje novine" je već nekoliko godina unazad štampao novinu YU Strip koja je izbacila krem onoga što se zvala Jugoslovenska škola stripa. Bilo je tu raznih pogleda na strip a svakako najistaknutiji autor zbog kojeg se ta novina i prodavala je bio Branislav Bane Kerac. On je svoje pozicije zaslužio praveći u tandemu sa Svetozarom Tozom Obradovićem strip "Kobra" o jugoviću, filmskom kaskaderu koji luta po svetu i izbegava nevolje koje ga uvek nekako stignu.
Onda je uredništvo odlučilo da kopira Marvel Comic Group i njihove kostimirane junake pa je raspisan konkurs za YU superheroja. Bane I Toza su kao jedan od predloga stavili devojku koju ogrebe radioaktivna mačka te ona stiče njezine sposobnosti. Legenda je rodjena ali ovaj izuzetno atraktivan i nesumnjivo popularan strip nije uspeo da spase svoju matičnu reviju od propasti. Izašlo je par epizoda u YU Stripu koji je ugašen sredinom osamdesetih. Zatim je izlazila jedno vreme u popularnom EKS-u, sve dok se i ta novina nije ugasila a onda je Bane digao ruke od naših propalih izdavača i krenuo da štampa pojedinačne albume.
Taman što je Cat Claw došla u ruke agilnog agenta iz Sarajeva Ervina Rustemagića i taman što je stupila na tlo Amerike počeo je rat u Sarajevu. Odmah zatim zavedene su nam sankcije i posao u americi je propao.
Posle se saznalo da je Bane i pod sankcijama nastavio da se zeza sa svojom heroinom koja je uprkos sranjima izlazila po skandinaviji i kojekuda. Priča je ipak završena '94 kada je Bane, verovatno kao i svi ostali morao da se dovija i radi kojekave druge poslove da bi koliko toliko dostojanstveno živeo u ono ludo vreme.
Početkom novog veka, i sa dolaskom novog optimizma u ovu namučenu zemlju, autor je rešio da na svetlo dana iznese svoje delo koje je moglo postati jedan od naših boljih izvoznih proizvoda. Mukotrpno, marljivo i uporno, on iz godine u godinu izdaje po jedan album u nameri da celu priču strpa u tvrde korice kako bi novi klinci mogli da shvate kako se nekad na ovim našim prostorima maštalo i razmišljalo pozitivno i svetski a ne samo gledalo ko je Srbin, Hrvat, ko ustaša, četnik, balija i koga treba likvidirati zbog nečeg što nosi rodjenjem i prostorom gde je rodjen.

eks yu autoktona mikro narodnost iz predela jugoistocne srbije(podrucje: Crne Trave,Kuse Vrane,Babusnice itd..)Lako cete ih prepoznati na ulici jer su upadljivo i bezobrazno glupi a interna drugarska zajebancija im je : DE SI BE,MAJKE TI GA NABIJEM U PICKU ili SESTRU TI JEBEM. Jako izrazen osecaj pripadnosti coporu tj.grupi ljudi sa kojima su u krvnom srodstvu na kraju ima za ishod incestoidno razmnozavanje i degeneracije sa svakim novim kolenom. Vec decenijama se razmnozavaju i usavrsavaju svoj gen tako da se na kraju moze ocekivati totalno usavrsen dikavac. Taj novi dikavac ce biti nesto najogavnije sto covek moze da sretne i vidi u svom jebenom zivotu!!!!!!!!

Pravo ime Satan Panonskog je Ivica Čuljak, poznat je bio i kao Kečer II. Rodio se u Vinkovcima krajem pedesetih, otac mu je bio vojno lice. Kako je bio samoživ, talentovan momak a živeo je u maloj sredini sa autoritativnim ocem, logično je bilo da postane ljuti panker. Isprva je pisao pesme, slikao, pa se pročuo po underground krugovima. Prelomni trenutak u njegovom životu desio se početkom osamdesetih. U Vinkovačkom hotelu je pjevala Meri Cetinic i tu se skupio malogradjanski vinkovački krem. Ivica nije mogao izdržati otišao je tamo pod punom punkerskom opremom. To se nije svidelo lokalnim mafiozama i po njegovim riječima ¨oni veliki htjeli su zgaziti mene malog¨, izvukao je nož i iskasapio jednog od njih. Zaglavio je u vinkovačkoj ludari na neodredjeno vreme. U ludari nastavlja da piše, slika, priča o njemu, posredstvom raznih fanzina, izlazi iz ex. YU okvira. Neki čak tvrde da ga je posetila legenda američkog HC a Jello Biafra, al to nikad nije potvrđeno. Krajem osamdesetih izlazi iz ludaje pa sa Dusparom, Kilmisterom I Mariom (Lepim) muzičarima iz vinkovačkih Majki, počinje da nastupa pod imenom Satan Panonski. Na sceni se obično sekao nožem, skakao na glavu, valjao po zapaljenim kesama, pa je malo ko obraćao pažnju na njihovu muziku. Njegov izdavač, Zdenko Franjić, je tu muziku okarakterisao kao folk-punk, dok ju je Satan nazivao hard-blood-shock. Uglavnom, izdali su tri albuma: LJLJLJLJ(Ljuljamo Ljubljeni Ljubičasti Ljulj), Nuklearne Olimpijske Igre, Kako je punker branio Hrvatsku (92). Najpoznatije pesme su: Iza zida, Lepi Mario, Komšinica Slavica, Poslednji Dinosaurus Umire, Misli li Istok…Izdao je knjigu pesama+ispovesti "Mentalni Ranjenik". Početkom 90 tih u saobraćajnoj nesreći gine Lepi Mario, ubrzo počinje rat i Satan pošto je čovek bio Hrvat, priključuje se zengama. Nije potrajao dugo, bizarno u toku jednog primirja popije zalutali metak, koji je došao sa Hrvatske strane. Bolje upućeni tvrde da metak nije bio baš zalutao, već da ga je ubio rođak onog iskasapljenog mafioze, što nikad nije dokazano. I to je bio kraj. Uglavnom, Satan je ostao zapamćen kao jedan od najjačih underground likova ex. YU. Ima puno angdota , legendi o njemu, al to nekom drugom prilikom.Nuklearne Olimpijske Igre je lako naći, a to je ujedno I njegov najbolji album. Al oprezno, nije za preosetljive.

Ukoliko se dotični glumac pojavljuje u najavnoj špici nekog ex YU filma to je siguran pokazatelj da sa tim filmom nema zajebancije. U njegovim filmovima nema likova poput Đode, Đoše, frau Elze, kučeta Sime. To su ozbiljne drame sa dubokoumnim porukama. Rade igra ili intelektualnog alkosa ili zavodnika ili buntovnika ali uz obaveznu cigaru u svakoj sceni. Erotske scene u kojima on glumi su sa primesama jugoslovenskog drndanja-mrndanja a la "Saću da te karam" u kombinaciji sa strastveno romantičnom holivudskom dramaturgijom. Likovi koje igra se nikad ne smeju, ozbiljnog su pogleda, blago zamišljeni, sagovornike nikad ne gledaju u oči. U kasnijem, tj. novijem umetničkom opusu glumi uglavnom ruske mafioze, daleko neinspirativnije i za gledanje i za definisanje

Radnja koja je nekada bila usko povezana sa kupovinom suhomesnatih proizvoda i spremanjem mezea. A onda se nekako uvukla u žargon vezan za zlatno doba CD-piraterije, da bi odatle naglo nestala popularizacijom mp3 formata.

Dve subkulture popularne '90. koje sad polako izumiru... Padavicari su bili grungeri i neki moderni rokeri(slusali neki death metal, ex - yu, grung itt.), ali je bilo i prezivelih pankera(premalo, gotovo ih nije ni bilo) i thrashera koji su od praistorije do '91. mlatili na trgu republike dok nije doslo vreme dizelasa kada duga kosa nije smela da se nosi... padavizcari su uvek sedeli u uglu razmisljali "o vaznim drustvenim temama", dok su dizelasi bili hiperaktivni i rugali se "misliocima"... Dizelasi su imali one tapirane siske, kajle, kopije roleksa, Air - Max... dok su padavicari imali masne kosetine, martinke, vijetnamke, kajseve s' metcima, maskirne tole itt. Naravno "tapiri" su bili popularniji od "mislilaca" pa je tim bilo 'ne - popularno' i 'zabranjeno' biti padavicar... evo jedan tipican razgovor izmedju ove dve kreature devedesetih...