Jedno isprepadano čeljade, drhtavih ruku, ištipane guzice, ispranih očiju, tamnih podočnjaka a čista, čista, bela krpa skore predaje oko tankog pojasa. Svaki zevzek, krdžalija, badavadžija i džambas baš namerno kroz tu krčmu prođe, a i nema drugde, da se naloče, najede, ispoždriguje svoje pijano postojanje, i isprazni svoje masne upadice na nju, zabode u njeno jastuče duše iskorišćene s obe strane čačkalice ko iskusni akupunkturičar-automehaničar one iglice nehajno, da je izvalja po blatu svojih ubogih rečenica natopljenih žudnjom kad već ne može da je izmasira dlakavom trbušinom negde u mračnom kutku u kratkim trzajima.
A ona, kakva je? Pa, ni neka lepota ni neka ružnoća, prosečno devojče koje ne zna šta ju je snašlo – ona bi naime samo da je puste na miru, neki život, miran, običan - al od tih pogleda tolikih, čežnjivih, od tog masnog duvanskog dima, od muškog znoja koji joj se u međunožje zavlači i štipa to zadremalo slatko oko i šašolji stidljivu međicu, morala je i ona da se raskrupnja da pusti guzove da klapću ko usta šarana na suvom, da mlati sisama (ah devojka je svoje sise klela zar su morale tolike da budu) u hodu nezadržanim, da dobije mučenički izgled ala Mirjana Joković na koji se cede bale muške po pocrnelim stolovima i mešaju sa baricama ostalim od prosipanih pića – psihološki – simbol istečenja u ovom snu.
Eto, premijerno, zarad vernog prikazanja, na trenutak insert iz filma: ona zauzdava izmašnjenu kosu, pramen njen, mrk, jasan, sklanja sa čela dok uzima popijene čaše i nehajno se okreće da čuje drugu porudžbinu – džiber koristi trenutak i povlači joj tkaninu preko grudi još malo na dole, nevešto se brani, ne mož mozak na tri strane; ta njena zbunjenost, rastrzanost, nesreća i onaj pokret ruke koji neuspešno kroti pramen kose za uvo a on se opet vraća i pada nad lice ljuljajući se od pokreta njenog tela, samo još više uspaljuje kočijaše, šegrte, majstore, kovače, rabadžije, terzije, zanatlije; pa i travnički konzul, koji svrati samo tu da uzme kiselu vodu i ratluk za gospođu što napolju pada u nesvest od prizora magareće kurčine, i on, kezi se već zlo i kiselo, jebeš engleske manire, čita se u vazduhu: rastrgnite je, pocepajte je, unizite je, jebite je, cerekajte je – isto kao kad je svetina nekad vikala: raspni je raspni je. Ali ona nije ništa kirva – Pilat umorni reče. Kriva je, žensko je, pičku ima kriva je, kurva je!

Pokretni sajam koji demonstrira istoriju ovih prostora u poslednjih 50 godina:

Put licnog stava od potpuno razvijenog do izgubljenog, uslovljen sazrevanjem, starenjem, uticajem sredine, ekonomskom situacijom...Sastoji se iz vise faza, odredjenih starosnim granicama.

Služe radi dekoracije. Jedan se nalazi iznad vozačevog prostora, a drugi visi negde na pola autobusa. Nikome, ko iole češće koristi usluge međugradskih prevoznika, nije poznato da su vozač ili kondukter pustili neki film.

Inače, pravilno bi, nasuprot ovom žargonskom izrazu, bilo reći "monitori u autobusu", jer ovi uređaji ne hvataju TV signal. Oni samo mogu da emituju sliku puštenu preko putnog VHS-a, DVD player-a (po pravilu marke "Blaupunkt"), ili što je češće u novijim busevima, internog GPS uređaja- da putnici "setelicki" vide gde su.

Jedna od stvari koja svake godine iznova oduševi sve Bosance i Hercegovce koji plaćaju RTV predplatu, a i one koji to rado i svojevoljno ne čine. Pjesma za Eurosong se bira u organizaciji "“BH Eurosong” tima i BHT1 televizije" (čitaj Maja Čengić - dobra mala i company). Da bi se izabrao izvođač i pjesma otišla na Eurosong vrlo je bitno da se poštuju sljedeća pravila:
1. izvođač se bira po nacionalnom i samo nacionalnom ključu. Ako je godina djeljiva sa 3 BiH na Eurosongu predstavlja Srbin, prije Srpskog predstavnika su Hrvatski, a poslije njega tzv. Bošnjački (čitaj muslimanski).
2. Kvalitet izvođača nebitan, bitno je da se poštuje pravilo 1. i da mu se agent sreo po bilo kojem osnovu s već spomenutom Majom,
3. kvalitet pjesme nebitan, bitno je da se u emisijama prije premijere pjesme spomene da je pjesmu skladalo neko zvučno lice s bivše Yu estradne scene (Goran Bregović, Željko Joksimović, Dino Merlin ...) jer ko će reći da ta osoba ne zna napraviti pjesmu,

I onda dođe premijerno predstavljanje, u studiju bliža rodbina izvođača, palamudi se u šuplje 2 sata i ... na prvu pjesma vam i nije nešto, nije ni na drugu, ali onda kreće invazija sa svih radio stanica i htjeli - nehtjeli uđe vam u uši, počnete da je pjevušite i zavrćete prepoznatljiv refren "ooooooooooooooooooo ooooooooooooo oooooo"

E onda ćemo početi da dobivamo pozitivne kritike od susjeda:" Jao komšije divna vam je pesma. Beograd je lud za istom." (reći će neka neimenovana Srpska pjevačica, iako u Beogradu niko nije čuo pjesmu, a još manje se oduševio istom) ili "Susjedi, imate hit i pokorićete Europu" (reće Severina i osta živa, a svi znamo da je ona kompetentnija u porno industriji). Tu se naravno nađu i ostali ''kompetentni'' muzičara iz Izraela, Turske i drugih vjekovima prepoznatih "muzičkih država" za koje niste nikada čuli, ali su oni ubjeđeni da će baš BiH predstavnik napraviti lom ...
I onda ćemo da kotiramo visoko za pobjedu na nekim kladionicama, pa će se naći neki francuz ili španac ili ko zna ko da kaže da smo apsolutni favoriti jer je on sa našim izvođačem upravo sjedio na ručku (jeli su fenomenalne ćufte) i ovaj mu je odpjevao refren "ooooooooooooooooooo ooooooooooooo oooooo" koji je njemu odmah ušao u uho i to je HIT, polomiće MTV, uzeće Gramy awards ...
I onda uđemo u finale (hvala susjedima i komšijama na glasanju u polufinalu) i tamo budemo negdje 15-20 jer su prejaki lobiji pojedinih istočno europskih država nastalih raspadom SSSR-a i zbog kojih je i Italija odustala od Eurosonga, a ovi ostali su se prepali da glasaju za nas zbog ovih kvota na kladionicama, ali naš predstavnik je fenomenalno otpjevao svoju numeru i doživio najveće ovacije u dvorani i pravo je čudo kako je osvojio samo 45 bodova (od čega 39 iz zemalja bivše Jugoslavije) ...
I tako do naredne godine, cirkus se ponovo vrti.

Svaku stvar dakle tapni dva puta prstom, prstom kažiprstom, kad je ostavljaš, tu stvar, valja se. Isključuješ svetlo u kupatilu? Nema problema, samo napred, to je jedna lepa stvar, ako se isključenje svetla može nazvati lepom stvari a ja mislim da može, ali isključujući svetlo dvaput prignječi braon unifikovani prekidač u tom yu triptihu prekidača (svetlo + bojler + grejalica) dakle, jednom pritisni, prvi put, stvarno isključujući svetlo (ako se može reći ''stvarno,'' ako postoji stvarno) a drugi put, potvrdivši, ugnječi još malo prekidač, nabi mu glavu još malo da ulegne u svoje vekovno ležište, mada nema gde više, ali, pritisni još jednom, izrabi ga do kraja, iskoristi svoje pravo, stavi ga na njegovo mesto, na mesto-mesto, eee treći put ne diraj, i bog je rekao, i običaj, i ljudi: treći put ne, šta te se tiče treći put, ne ne, kreni napred, samo napred, zaboravi tu kratku romansu sa prekidačem, pa zaboga, život ide dalje, ne očajavaj, eto popravi milje na veš mašini, dakle, rekli smo: isti postupak, sa dva pîpa, inzagija: pap lagano primi loptu, upoznaj se s miljeom, to je prvi tzv. pîp ili tapk i onda cap, oproštajni tapk, šutni na gol, drugi udarac je odmah šut, nema trećeg dodira, kao u 10-9, eventualno pitaš, ali retko, nemoj, to je to, milje je namešteno, gol jepostignut, uređujemo svet, idemo dalje, obodreni, vedri, čili. Eto je, odmah još jedna šansa: kuhinja! Oh, spusti na sto stvar neku, ok tvoja je stvar kako ćeš je spustiti i koju stvar i u koji položaj namestiti, i da li ćeš je odmah bezdušno ostaviti, samo baciti, to je tvoja stvar i to se mene ne tiče, ali ono što se mene tiče a i svih nas je da, odlazeći od stola, pipneš ga, dvaput, prstom, blago zadržavši prst na njegovoj površini, osećajući ga: jednom dakle pîp ili takn, i voila, sto si ustolio, mnogo si učinio, čoveče, o ''čoveče''! Da, ovim potvrđujem, prstom i dodirom i ovim trenom: o ovo je sto, i ovo sam ja, ovo je trag, ovo je dodir, ovim dodirom potvrđujem postojanje ovog stola i svoje, i uspostavljam zvaničnu vezu između nas dvoje, proglašavam kontakt ostvarenim! Pevaj, svete, bogatiji za jedan dodir! I onda, ah, onda, ah kako samo brzo vreme prolazi, kad je najlepše: već ide drugi dodir, ispis i rastanak, tapni još jednom po njemu, tužno: stole, ja sad odoh a ti mi zdravo ostaj, dirljiv je bio naš susret i ispunjen toplinom i samom tajnom postojanja ali moramo sad svako svojim putem: ja u svet, u dalja dvotačja po svetu, tačnije prvo u dnevnu sobu, da se izvalim na krevet, a ti, eh ostaćeš verovatno tu, još zadugo, čekaj me, šta da ti kažem, ili dvotačinjaće te već neko drugi, ali čekaj me, čekaj, vratiću se jednom, ustvari, verovatno za nekih petnaestak minuta samo dok pojedem, tamo, u dnevnoj ovaj neki takozvani KOH.

Pojava da slušaoci određene vrste muzike veruju u svoju superiornost u odnosu na ljude kojima se ta muzika ne sviđa. Karakterističan je za svaki žanr.

English - I love you
Afrikaans - Ek het jou lief
Albanian - Te dua
Arabic - Ana behibak (to male)
Armenian - Yes kez sirumem
Bambara - M'bi fe
Bengali - Ami tomake bhalobashi
Belarusian - Ya tabe kahayu
Bisaya - Nahigugma ako kanimo
Bulgarian - Obicham te
Cambodian - Soro lahn nhee ah
Catalan - T'estimo
Cherokee - Tsi ge yu i
Cheyenne - Ne mohotatse
Chichewa - Ndimakukonda
Chinese
Cantonese - Ngo oiy ney a
Mandarin - Wo ai ni
Comanche - U kamakutu nu
Corsican - Ti tengu caru
Cree - Kisakihitin
Creol - Mi aime jou
Croatian - Volim te
Czech - Miluji te
Danish - Jeg Elsker Dig
Dutch - Ik hou van jou
Elvish - Amin mela lle
Esperanto - Mi amas vin
Estonian - Ma armastan sind
Ethiopian - Afgreki'
Faroese - Eg elski teg
Farsi - Doset daram
Filipino - Mahal kita
Finnish - Mina rakastan sinua
French - Je t'aime, Je t'adore
Frisian - Ik hald fan dy
Gaelic - Ta gra agam ort
Georgian - Mikvarhar
German - Ich liebe dich
Greek - S'agapo
Gujarati - Hoo thunay prem karoo choo
Hiligaynon - Palangga ko ikaw
Hawaiian - Aloha Au Ia`oe
Hebrew - ani ohev otach
Hiligaynon - Guina higugma ko ikaw
Hindi - Hum Tumhe Pyar Karte hae
Hmong - Kuv hlub koj
Hopi - Nu' umi unangwa'ta
Hungarian - Szeretlek
Icelandic - Eg elska tig
Ilonggo - Palangga ko ikaw
Indonesian - Saya cinta padamu
Inuit - Negligevapse
Irish - Taim i' ngra leat
Italian - Ti amo
Japanese - Aishiteru or Anata ga daisuki desu
Kannada - Naanu ninna preetisuttene
Kapampangan - Kaluguran daka
Kiswahili - Nakupenda
Konkani - Tu magel moga cho
Korean - Sarang Heyo or Nanun tangshinul sarang hamnida
Latin - Te amo
Latvian - Es tevi miilu
Lebanese - Bahibak
Lithuanian - Tave myliu
Luxembourgeois - Ech hun dech gaer
Macedonian - Te Sakam
Malay - Saya cintakan mu / Aku cinta padamu
Malayalam - Njan Ninne Premikunnu
Maltese - Inhobbok
Marathi - Me tula prem karto
Mohawk - Kanbhik
Moroccan - Ana moajaba bik
Nahuatl - Ni mits neki
Navaho - Ayor anosh'ni
Ndebele - Niyakutanda
Norwegian - Jeg elsker deg
Pandacan - Syota na kita!!
Pangasinan - Inaru Taka
Papiamento - Mi ta stimabo
Persian - Doo-set daaram
Pig Latin - Iay ovlay ouyay
Polish - Kocham Ciebie
Portuguese - Eu te amo
Romanian - Te iubesc
Russian - Ya tebya liubliu
Scot Gaelic - Tha gra\dh agam ort
Serbian - Volim te
Setswana - Ke a go rata
Sign Language - ,\,,/
Sindhi - Maa tokhe pyar kendo ahyan
Sioux - Techihhila
Slovak - Lu`bim ta
Slovenian - Ljubim te
Spanish - Te quiero / Te amo
Swahili - Ninapenda wewe
Swedish - Jag alskar dig
Swiss-German - Ich lieb Di
Surinam - Mi lobi joe
Tagalog - Mahal kita
Taiwanese - Wa ga ei li
Tahitian - Ua Here Vau Ia Oe
Tamil - Nan unnai kathalikaraen
Telugu - Nenu ninnu premistunnanu
Thai - Phom rak khun
Informal - Rak te
Tunisian - Ha eh bak
Turkish - Seni Seviyorum
Ukrainian - Ya tebe kahayu
Urdu - mai aap say pyaar karta hoo
Vietnamese - Anh ye^u em
Welsh - 'Rwy'n dy garu di
Yiddish - Ikh hob dikh
Yoruba - Mo ni fe
Zazi - Ezhele hezdege
Zuni - Tom ho' ichema

Prema Američkim filmovima, veoma isfrustrirana persona koja ima veoma kratak fitilj i najmanja varnica može da dovede do njegove eksplozije. Pretpostavljamo da je to zaista tako, jer dovoljno je samo zamisliti srednjovječnog siromaha u plišanom kostimu na plus 30, pred hiljadama ljudi i sve je jasno.

Čim radi to što radi, logično je da je u pitanju očajnik kome je svaki dolar bitan, što da bi djeci platio školu, što ženi alkohol i bratu kauciju zbog krađe veš-mašina. Kostim mu NIKAD nije neki kul lik, tipa Betmen ili Pamela Anderson, već je to uvjek neki retardirani rođak Teletabisa (sisata krava u vojničkoj uniformi na primer) u kojem on mora da se ponižava pred publikom za tričavih 190 dolara mjesečno.

Centar sveta jednog prigradskog mesta. Pošto ovakvih lokala ima malo po prigradskim naseljima oni su stecište starosnog doba naselja u zavisnosti od vremena koje provode u njima. Raj su preko dana ali su pakao kada padne noć.

ricati o uticaju reality show na neverovatan broj konzumenata ovog tv formata,sasvim je izlisan jer dojucerasnji ucesnici raznih velikih bratova svinjskih farmi,menjam zenu ( prvi svingerski reality show u Srba),su danas narodni prvaci,cija se svaka izgovorena postuje ili sledi.S toga,nakon vise godina prikazivanja gore navedenih,stice se potreba da i sami napravite jedan tako kvalitetan,ali originalan program ,ciju cete licencu kasnije prodati nekim tv kucama koje su jos uvek u povoju.
Potrebno :
-stara napustena stala
- 10 - 15 ljudi spremnih da u svakom trenutku naprave takvu dramu,da ce pola Srbije ukljuciti program u bilo kom dobu dana ili noci,ne bi li ispratilo krvavu raspravu oko neispraznjene piksle,npr...
-kamere
-mikrofoni i ostala tehnicka pomagala
Prvi komplikovaniji zadatak je svakako selekcija ucesnika,kojoj se mora posvetiti dosta paznje,jer sam projekat od njih i zavisi.Do sada nepogresivi izbor producenata sa iskustvom ,znatno olaksava posao.Dakle sastav ukucana ( stalana ? ) bi izgledao ovako.Prvo odaberite pobednika, koji miri zaracene strane,umeren u jelu ,picu,izjavama i cutanjem odaje utisak mudraca i dobrocinitelja.Vljalo bi ako je u mogucnosti da kad-kad i zaplace sto ce auditorijum naterati da ga jednostavno zavoli.Nasuprot njemu mora stajati sredovecni,zadrigli,cinicni,svadjalacki nastrojen,stalno nervozan i pomalo perverzan (opa,rima) ,ali nadasve naroCki covek.On u svakom trenutku mora da potencira to da njegove 4 godine u osnovnoj skoli znace mnogo vise nego sve diplome ostalih ukucana.Inace,njega laznim i namestenim brojanjem glasova cuvati do kraja,kako bi iziritirani gledaoci tonama sms poruka trazili njegovo izbacivanje.Njegov glavni oponent je mutant covek-zena sumnjivih seksualnih normi,ali dusa od coveka-zene koja nikome ne nanosi zlo i na najbolji nacin popularise svoju manjinsku zajednicu.Ali naroCki covek ima obavezu da u svakom trenu brani principe na kojima se temelje moralne vrednosti drustva.Sledeci ucesnik bi trebao biti apstraktni,nedokucivi,i od male sredine neshvaceni umetnik koji ce svojim proseravanjem biti inicijalna kapisla za pocetak svakojakih svadja i pravljenja klanova u svakom cosku stale.One koji bi ,u terminu prikazivanja Velike Stale ,ipak pogledali spansku sapunicu, obradujte uvodjenjem musko-zenskog para.Ona-mlada,lepa,glupa .On-mlad,lep i glup.Njihov zadatak je da se u toku celokupne sezone ocijukaju,da bi se na kraju smuvali i otisli u krevet,kako bi svaka popijena kafa narednog dana u Srbiji,bila predmet rasprave da li je to bio samo laksi peting ili je bilo nesto konkretno. Potreban je jos jedan slican musko-zenski par,ali mnogo skromnijeg izgleda i jos skromnijih intelektualnih sposobnosti ( ako se moze ici ispod nivoa gore opisanih),kako bi se otvorio manevarski prostor za pravljenje ljubomore,sto opet vodi do zeljenog cilja.Jos 2,3 neprimetna lika i igre mogu poceti.
Kako bi gledaoci bili liseni svake dileme hoce li biti napeto,od samog starta stalane nalivajte velikim kolicinama alkohola,budite ih bukom motorne testere i nedozvolite da spavaju duze od 4 sata dnevno.To ce ih dovesti do ivice nervnog sloma i naterati da se obracaju jezikom vidjenim u filmovima najperverznijeg porno sadrzaja.U isto vreme gledaoci ce slati bezbroj sms poruka uz duz i popreko ekrana sa najglupljim sadrzinama ikada vidjenim,naivno smatrajuci da time uticu na ishod glasanja za izbacivanje.Nakon izbacivnja jednog po jednog,pred milionskim gledalistem postavljajte pitanja tipa "a kad vas je dupe u stali najvise zasvrbelo" , "je l' se cesete zato sto imate sugu ili se skidate sa kokaina" .I uspeh je jednostavno nezaobilazan,sto za rezultat ima izjave gledalaca "ja ne gledam to sranje,ali je l' si video nocas u 3 kako je onaj prdnuo..." Nakon zavrsetka serijala pobednik ce da nestane bez traga i glasa,narocki covek i covek-zena ce postati najbolji prijatelji ,propevati i zabavljati ex yu narode u rasejanju,apstraktni umetnik ce odrzati izlozbu u prostorijama mesne zajednice lokalne samouprave nekog sela.Mlad,lep i glup par ce nastaviti da bude mlad,lep,glup, ali i poznat.Nakon 6 meseci napravite V.I.P. verziju velike stale,i dovedite brdo anonimusa glupih zanimanja i nova avantura moze da pocne...Mada,ne gledam ja to..

P.S. Ako ste u mogucnosti obavezno uvedite legendarnog Mikija,jer ima dovoljno staza u ovakvim projektima da ce uskoro zaraditi penziju.

P.S. na P.S. Nagrada se i ne dodeljuje jer svi su oni tu da bi se zezali a ne da bi zaradili pare.

Iz nekog neobjašnjivog razloga se pojavljuje gomila klinaca na internetima koji tripuju nostalgiju za vremenski period u kome nisu ni bili u planu.
Dok je prosečni jugonostalgičar iskusio taj period lično i jelte doživeo nešto čega se rado seća, ovi klinci tripuju da ih to što su čuli 3 "ex-yu" ili iron maiden pesme i pogledali lajanje na zvezde i eventualno nacionalnu klasu čini punopravnim državljanima Jugoslavije ili nekog američkog sela, ako je u pitanju zapadnjačka varijanta.
Dakle od muzike se sluša samo ono što se slušalo kad im je ćale bio dete jer "sva nova muzika je sranje, svi moji vršnjaci slušaju to i to ja znam šta je PRAVA muzika"
Prava muzika je isključivo metal ili rok star oko 40 godina, gde su glasovi promukli od količine supstanci koje je pevač doručkovao, a sam instrumental 3 note koje se vrte u krug i tekst koji bilo ko može da napiše na pismenom iz jezika za 30 minuta.
Od garderobe nosi se pocepano, poderano i uglavnom oštećeno jer to nije absolutno uništeno i neupotrebljivo to je VINTAGE; naravno retko se kupuje išta novo, već su u prvom planu smrdljive iznošene čizme nekog bajkera ili pregažena kožna jakna sa nekog sajta za prodaju. Nosiće potpuno rasparano smeće samo da bi nekom ili sebi nešto dokazali.
Ove prilike se skoro uvek slikaju pred nekom napuštenom starijom zgradom dok prave dramatičnu facu misleći da su ne znam koliko TRUE u tom trenutku a ne shvataju da izgledaju kao loša reklama za cigare i razvodnjeno pivo, koje inače konzumiraju u tonama jer je to vrlo kul.
Zdravlje im je komplet smeće, još jedan razlog za nositi masku, jer su uvek na ulici jer nemaju gde da idu da žive svoje deluzije, i stalno kašlju, jer nije on pička da ide kod doktora kad kašlje krvav smrdljiv sluz ili slomi ruku, on je sad zreo i vrlo zajebana ličnost.Odeća koju sam pomenuo se naravno ne pere nikad i mrlje od piva i ostalog su takođe veoma veliko dostignuće vredno pokazivanja, te se osećaju na 2.3 kilometra, napolju, i to kad duva vetar.
Ono što mi je najfascinantnije u celoj priči je koliko se ovo za vrlo kratko vreme proširilo, stalno se pojavljuju gde ih najmanje čovek očekuje.
Većinu zanima "istorija i politika" ali samo ono što su videli /čuli u pesmi jer ostalo je dosadno i mora da se čita duže od 3 min koliko im pažnja traje u punoj koncentraciji.Zbog toga ih ima u komentarima na bilo čemu što pogađa teme kao što su Drugi svetski rat, vojna oprema i slično, o čemu naravno nemaju pojma, nauče onoliko koliko je potrebno za pijani razgovor i to je to.
E sad ono što je najveća glupost u svemu ovome je to što iste osobe ne bi mogle da žive bez ajfona, tiktoka i video poziva, jer gle čuda 1975. godine to nije postojalo.
Ego trip se meri u svetlosnim godinama jer samo oni znaju "šta pravi život nosi buraz" i ne prihvataju ni ideju o postojanju drugog mišljenja i doživljavanja života a ni u ludilu ne bi dali šansu nečem novom.
Kunu se i ginu za bendove koje slušaju, nose njihova obeležja te izgledaju kao hodajuća reklama idu po "svirkama" loših kaver bendova koji pevaju te pesme, jer za original nemaju keša (a i ti izvođači sad imaju 80+ godina te im je lepše da uživaju u svojim sopstvenim hotelima i privatnim avionima nego da zabavljlaju rulju koju ne bi dotakli ni motkom, dok ista tripuje da su svi oni jedno) i dan im je propao ako se bar jednom nisu ispovraćali ili potukli sa nekim na istim.
Pojedinci se pipaju i na "old tajmere", uglavnom jugo / fića ili neki amerićki ford ili tako nešto, te kad dođu u malo jače godine kupe neku muku od automobila i divljaju sa neispravnom, neregistrovanom olupinom, kojom najčešće ne upravljaju u treznom stanju te predstavlaju opasnost za sebe i sve oko sebe.
Nije retko da se lože na drugu stariju tehnologiju tipa gramofoni ili kaset dekovi, i ako za iste samo znaju ne bi umeli ni da ih upale kad bi im tata dao pare da ih kupe sa ibeja.
Iza svega ovoga krije se teška bezličnost i nesposobnost da se prihvati realnost oko sebe. Bogu hvala nisu svi slučajevi ekstremni te ima i pojedinaca koji manje ozbiljno shvataju celu stvar, te se gnušaju "hardkor" stvorova odozgo i imaju svoje grupice i ne sede na ulici na -20 po kiši jer imaju para za kafu u nekom lokalu, i zapravo znaju kako sapun izgleda.
U moje vreme je bilo bolje.

Pošto postoje neverovatne zablude i nerealni mitovi o gitaristi na kampovanju, ova definicija-priručnik bi trebala da bude sveto pismo svakom budućem kamp gitaristi koji se upusti u to, sa ciljem da bude neko i nešto.

Reality check, pisan iz ličnog dugogodišnjeg iskustva u ovoj ulozi, kaže sledeće: