Lokalna manifestacija tipa ''Dani tog i tog''.
Pored standardnog KUD programa i školskog hora, gostuje i OK Band. Ortak koga zovu Šulc, a inače teško spadalo, i ja, muvamo se u bekstejdžu bine postavljene na sred centra. Pred binom sredovečne tetkice, bake i mladje maloletnice cupkaju da čuju umilni Goranov glas i da ih pogleda i namigne, pa da mogu kući u vlažne snove.
Na bini tonci šteluju tehniku, a na kegurovo jen... jen... dva..dva... test... test... selektirana publika počinje da piška firnajz i da se čudi kako tu pesmu ne znaju (biće de je sa novog albuma pa zato) Lakonogi i nasmejani lider interplanetarno popularnog OK Benda strčava se niz stepenice i prolazi kraj nas na 4-5 metara.
Šulc me mune laktom i kaže: Paz' sad foru...
-Eeej Gorane brate stani sekund!
Nasmejani i ljubazni Goran zastaje...
-Gorane jel može jedna slika? (vadi mobilni)
-Naravno da može...
Šulc mu daje mobilni sa uključenom kamerom i trkom se vraća kod mene, grli me, baca kez i kaže mu: Aj' sad slikaj!
Malo je reči da se adekvatno opiše ta zblanuta Goranova faca, i koliko mi je samokontrole trebalo da ne počnem da vrištim od smeha dok nas ovaj ušokiran fotografiše. Dugo je posle među nama kružila interna šala za svaku ispalu ''Navuko ga k'o Šulc Gorana''

Univerzalni izraz za dobro i kvalitetno odradjen posao...bezprekorno kao bakin rucni rad.

Naziv za lepu i zgodnu devojku koja ima normalnog decka, normalan zivot, voli da se zeza sa drustvom i ne zanima je sta o njoj pricaju ljudi koji ne postoje u njenom zivotu. Koriste ga obicno ljubomorne "ribe" i momci koji ne mogu da budu sa njom ili su sumnjivog morala...

Hobi hiperkapitalista kojima u biografijama pored "milijarder" stoji naglašeno "filantrop". Ti ljudi prepodne zarade enormnu svotu novca, a popodne daju četvrtinu od zarađenog siromašnima i ugroženima u ime čovekoljublja, te tako ispadaju veliki ljudi. Bolje išta nego ništa kažu naivni, ali ima nečeg strahovito licemernog u svemu tome. Pravi čovekoljubi ne rade to zbog CNN-a i Nobela za mir.

Učestala situacija kod većine nejebača u momentima u kojima trebaju da pitaju neku curu za izlazak ili slično. Najčešće im kroz glavu prođe hiljadu misli o tome šta bi se moglo desiti kad završe posao, međutim nikad ga ne odrade uspešno, tako da na kraju sve bude uzalud.

Kad god se čuje neko škatljivo pitanje upućeno dragom nam Premijeru od strane novinara, "pa znate šta" obavezno sledi ispred svakog odgovora.
Da li ovo izgovara iz navike, ili da bi imao vremena da smisli kako da izbegne odgovor teško je proceniti, ali u prvi mah zvuči jako patetično, kao da ga je neko silom postavio da bude Premijer, a on se našo u silnim problemima, koje je oduvek hteo da reši, ali znate šta, treba vremena za to.

Rođendanske žurke se djela na 4 vrste: ekstra rođusi, dobri rođusi, obični (smor) rođusi i totalne katastrofe.

Ekstra rođusi su rođusi koje organizuje lokalna faca. To je obično u njegovoj praznoj gajbi ili na vikendici. Ima litre i litre alkohola, dobrih riba, hrana je pokidala (obično je to roštilj il tako nešto). Vrhunac žurke je kad svi poskaču u bazen (ako ga ima, a često ga bude) onako obučeni. Žurka se završava tako što kola hitne pomoći dolaze da "spasu" što se spasti može.

Dobri rođusi se često svode na neki izlazak u grad, tj. u neku dobru diskoteku. Nema nekog "zapleta" (dobrih riba, hrane i sl.) ali je zato vrhunac dobro odvaljivanje od života alkoholom. Sutradan vam drugovi pričaju kako ste se muvali s nekom pičkom, ali se vi naravno ne sjećate.

Obični (smor) rođusi se često organizuju u kući. Ima hrane, pića i sonija. Ali osim gotivnog opuštanja s ortacima nema neke kulminacije, pa se sve završava na turniru u PES-u.

Totalne katastrofe su najveća propast što se tiče "žurki". Jer slavljeniku često dođe najviše 3 druga, koji nisu imali pametnija posla. Ostali su otkazali u zadnji čas, iako su to znali čim ih je slavljenik pozvao. Roditelji dotičnog, uvidjevši da im je sin/kćerka jadnik/jadnica pokušavaju da podignu atmosferu tako što ispričaju neku staru "dobru priču", nakon koje i ovi što su došli odlaze.

Osoba koja se nalazi u svakom razredu, kolektivu, društvu. Želi da čuje kako ste vi nešto uradili, samo da bi vam nabila na facu kako je ona bolje. Ukoliko nešto uradi lošije, ćutaće kao da ne postojite, a ako vi spomenete imaće tri hiljade opravdanja.
Najbolja odbrana je ignorisanje, a ako je slucaj da ste bolji od njega u nečemu, onda to nabijajte na nos dok ne dobije nervni slom.

Rečenica kojim "najjači" basketaš iz kraja počinje psiholiški da igra protiv svojih rivala, stavljajući im do znanja da su znatno slabiji od njega i da nemaju šta da traže!

Covek koji toliko voli neku stvar da je izgubio osecaj realnosti.
Dobra je fora reci nesto sto bas i nema veze s mozgom u vezi stvari koju voli...stati sa strane i smejati se! Zaslepljen ima malo sanse da provali da ga lozite!

Naratorski slalom. Koristi se da sagovorniku dočara sa kakvom lakoćom su izbegnute sve prepreke prilikom dosezanja ostvarenog cilja, a da se istovremeno izostave trivijalnosti nevažne za krajnji ishod.

Sećam se da sam ih ranije tamanio kao lud. Voleo sam te zelene, kisele šljive pa da ga jebeš. Kad je uzmem, a ona onako tvrda, i zelenkasto-ljubičasta, pa je pocepam na pola, a ona onako zelena unutra, tako zelena i tvrda da ponekad ostane deo koštice u njoj. Sada počinju da mi se grče mišići vilice, kada pomislim na njenu kiselost. Voleo sam taj osećaj, iako bi mi se faca izobličila, pa bi majka često pomislila da imam mongoloidnu idiotiju. Pa kad ih jedem, samo ih malo sažvaćem, i odmah progutam. I odmah drugu. A posle toga hoću da crknem od štucanja, jer mi se začepili i disajni i digestivni putevi, zbog nedovoljne sažvakanosti. Ali voleo sam da ih jedem, makar imao proliv po pet dana.

A onda samo odjednom, to je prestalo. Počeo sam da ih se gadim. Uzmem ih s vremena na vreme, ali to nije to. Sad me privlače ove druge. Zrelije. Sad volim, da kad je otvorim da bude onako narandžasto-žuta iznutra, i da se sama prepolovi. Volim tu slatkoću koju čuva u sebi i tu mekoću koja mi dozvoljava da ih jedem koliko hoću, a da se ne uplašim za život. Međutim, sve više volim da uživam u njima. Žvaćem je po dva minuta, iako za to nema potrebe. Čak volim i košticu da glođem s obzirom da se uvek malo nahvata oko nje. Da li što ja starim, ali sve mi se više sviđaju ove zrelije. Mekše. Slađe. A i lakše se otresu...

Duboka introspektivna spoznaja partnerovih osećanja.

Izražavanje sumnje da neko nešto preuveličava u svojoj priči, (često izgovarano iz lažne skromnosti, jer preuveličava vas same).

Napeciti se, napenaliti se. Izraz koji se koristi u zapadnoj Bosni, a mozda i sire. Kada ti druga osoba svojim tijelom onemogucava prolaz. Najcesce se se moze cuti u autobusima.

Jedan od onih tipova za koje očekuješ ih sretneš samo u romanima. Ružna faca, malo riječi, potpuna nezainteresovanost. Vole da piju, čovječe, kako samo vole da piju. Pitam se gdje im sve staje. Evo upravo posmatram tog dripca, bubuljičavog lica, sjedi za šankom i ispija jeftini viski već godinama. Ljudi moji, ni jednom nije ustao da se isprazni. Pojma nemam zašto sam to uradio, mislim tip je bio običan, dosadan i sve, kao i svaka druga pijanica u ovom gradu(svaka druga osoba i jeste pijanica), ali prišao sam tamo, pitao je li slobodno mjesto pored njega, naručio piće i duplirao njegovo. Strvina me nije ni pogledala. Izustio je jedno 'svejedno', i nastavio da zvera u čašu. Skot. Počeo sam da pričam. Čovječe, takvi ljudi te baš tjeraju da pričaš. Mislio je da sam peder... Napokon je počeo i da odgovara. Zvao se Henri, radio je u pošti. Volio je da pije i da jebe žene. To je jedino što je i radio u životu. 'Da pije i da jebe žene'. Isuse. Štur i iskren odgovor. Sve što ti u životu treba je da pričaš malo i da gledaš svoja posla, svi će željeti da ti budu prijatelji i da podijele priču sa tobom, kunem se. Osjetio sam da mu bogovski dosađujem i taman kad sam krenuo da pođem do stanice i uzmem kofere, on je ustao i rekao da kući ima dva kartona uvoznog, jeftinog vina, pa da pođem sa njim da ih razbijemo. To me je dotuklo. Taj čovjek me obara sa nogu. Pratio sam ga.

Izraz koji se koristi da se opiše đevojka za koju ne postoji hirurg koji je može doćerat. Jednostavno mora se ponovo rodit da bi na nešto ličila.

Primamo.
Riba smrdi od glave.

Jedan od indikatora koji pokazuje stepen zabijenosti u pičku materinu neke zemlje. Pokazuje bananizam jedne države.
Odeš u normalnu državu Švecku i pitaš "Je l' primate evre?", a kao odgovor dobiješ, u skladu sa viševekovnim skandinavskim gostoprimstvom, prekršajni nalog plus eventualno čeličnu imitaciju Torovog malja u čelenku. M'rš iz moje avlije! Osim, naravno, ako bi pitao neku sisatu Helgu duge plave kose. Od nje bi kao odgovor verovatno dobio: "Ne znam, nikad nisam stavljala sto evra u pičku, al' probaću, i analno."

U nas štošta može svakako. Kad jednu godinu rovare cestu, da naprave kanalizaciju, pa asfaltiraju, pa opet na godinu rovare da sprovedu gas; kad jedan čovek može da bude direktor doma zdravlja, poslanik u skupštini, predsednik mesne zajednice, u predsedništvu civilne zaštite, u predsedništvu foruma za bezbednost, predsednik odbora za budžet i finansije i predsednik komisije za sport, onda je sasvim jasan odgovor na pomenuto pitanje.

Nemac pojma, budala, balvan, majmun.
Moze da se koristi i za zeca koji vam pregrize kablove od modema.

Svi dobro znamo ovaj fenomen, jos kad smo bili klinci, jer u ono ratno doba, svi smo nosili caletove kacekte, uglavnom sa natpisima Skala Doo inzinjering, ili tipa Mesara Petrovic Klenak, retko ko je mogao da se siri sa pravim kacketima sa sedam savova, koje smo svi preobrojavali kada neko dodje sa njim... u tom momentu taj je postajao Bog u drustvu...(mislim, ako mene ne racunamo :P :P :P )