Vokalno-instrumentalni sastavi čiju filozofiju možeš da ispratiš samo ako si mnooogo pijan i drogiran i ako imaš debelih problema gajbi, tipa: ćale alkos, keva kurva, sestra na žutom, burazera ubio grom na njivi... jer u suprotnom, ako si strejt i normalan, ta muzika i reči nemaju ama baš nikakvog smisla.

Kada se svi spremaju da ustanu da bi izašli na narednoj autobuskoj stanici ali se niko ne usuđuje da prvi krene jer bus piči preko džombi a neiskusni šofer-početnik još uvek naglo koči. U ovakvom trenutku niko ne zna kada će vozač stati i otvoriti vrata tako da su svi zapeti kao puške pa kada se vrata otvore nastaje haos jer bi stvarno bila katastrofa kada pojedini ne bi prvi istrčali iz busa. Ruku na srce, i ne krivim ih jer srpski autobusi zbog zavidne higijene i obazrivosti naših ljudi prema ostalim putnicima često umeju da budu gasne komore na točkovima. Ko je gledao 'Dobar, loš, zao' zna onu čuvenu scenu u kojoj se 3 revolveraša spremaju da zapucaju ali se dugo ustručavaju jer nijedan od njih ne zna ko će koga da nanišani.

40 godina Heavy Metal muzike i trideset godina Donington festivala. Preživela (i nadživela) Punk, Disko, Rap, Pop, Elektro i masu drugih muzičkih pravaca, uvek osporavana od kritike i podržavana od fanova, ova draga nam muzika uspela je da se transformiše, prilagodi, razvije u bezbroj podvrsta i, evo, proslavi previh 40 banki. Živela!

Osmi i deveti razred osnovne: Slusa se rep,svi su u nekom "gangster sam" fazonu,govore da ce slusat' rep zauvijek,svi su braca i seke,najjebeniji su u skoli itd... Medjutim kada dodju u srednju stvari se pocnu ozbiljno mijenjati: rijetko ko slusa rep,vecina slusa turbo-folk(jbg pritisak drustva),nesto jada slusa metal,punk i rock... I vjecito je ista prica,isti sablon....

Mesto u kome se suprotnosti mesaju. Mesto gde se mesa muzika koju slusa moja majka i koju slusam ja. Mesto gde se mesaju mirisi iz kuhinje i WC-a. Kad bi tu neko ziveo, to bi bili kauboji i Indijanci.

Muzicar. Bez basa, muzika ne bi imala smisla. Basista je uglavnom alfa i omega benda ili orkestra. Diskretnoscu i smirenoscu izdvaja se od ostatka benda. Kod njega je sve okej. Poznati basisti su: Les Klejpul, Viktor Vuten, Dzejson Njusted, Markus Miler.. Kod nas: Misko Stojkovic, Koja, Bojan Pecar, Svaba..

Drugi po učestalosti odgovor većine 'originalnih' tinejdzerki na pitanje koju muziku slušaju. Prvi je :'Slušam SVE!'
Stide se da kažu iskreno, a ne znaju da se muzika ne deli na stranu i narodnjake. Rečenica posle koje shvatite da ipak nije trebalo da pridjete dotičnoj osobi.

neprikosnovena fora uzeta iz video klipa ,,Kita u bila"
Desava se kada glavni lik(japanac ili kinez bem li ga) krene da peva
ljigava fora koja se koristi kad se cuje neka muzika
to cemo videti u primeru
ima ih 2
Drugi za uobicajen zivot
a prvi iz kultnog klipa

Kulturno-zabavni dogadjaj koji neki pamte i prepricavaju decenijama, a glavni cilj je biti sto blize ''muzicaru'', i imati love u sitno. Kada krene muzika opkoliti glavnu licnost manifestacije, jer je tu najbolje mesto da te svi vide, zatim ide penjanje na stolice i zasipanje pomenutog sitnom lovom bar 15-ak minuta.

Polozaj ruku i stanje uma...to je povezano sa sindromom "aaa, ovo je moja pesme i sechem vene zbog iste"...takodje je povezano i sa fenomenom "hleba i igara", jer nekim ljudima, ochigledno, samo to i treba...vazno je da je muzika melodichna, da ne zahteva refleksiju i eto je pojava "ruke u zrak"...

Hip-Hop kao kultura i kao umetnička forma postoji više od 30 godina i još uvek traje. Termin Hip-Hop se danas često meša sa terminom Rap Muzika ali to je jedna ogromna greška. Iako Rap muzika spada u Hip-Hop kulturu, Hip-Hop ima mnogo,mnogo dublje značenje.Ono što Hip-Hop cini toliko moćnim I ono što ga održava su neke od sledećih činjenica :

-Kod Hip-Hop kulture se ne gleda materijalno stanje i izgled, već se više i mnogo vise ceni neka originalnost I kreativnost, umetnost da se neki od hip-hop elemenata dovede do skoro potpunog savršenstva a da se pritom ne ode u komercijalizaciju vec da se originalnost očuva. Hip-Hop kultura nije vezana samo za crnu rasu (od koje je naravno potekla) jer deo Hip-Hop-a moze da bude čovek bilo koje rase i nacionalnosti. Isto tako Hip-Hop ne pripada samo jednoj religiji. Možda najbolja ali I najgora stvar jeste da svako može biti deo Hip-Hop-a. I eto zbog ovih nekoliko mozda nebitnih stvari je Hip-Hop ostao unikatan I originalan I još uvek opstaje širom sveta.

Pazariti nagli napad kombinacije panike, straha i nekog bezrazložnog umišljanja.
Dolazi potpuno iznenadno i brzo preplavi čoveka, parališući ga trncima kroz celo telo, a pogled odjednom postaje strahom zamućeni radar koji pokušava da ugleda opasnost pre nego što bude kasno. Mnogo loše stanje.

Razlika između onoga što je pisac hteo da kaže i onoga što je rekao.

Negde u leto 1986, kad sam završio četvrti razred, na svadbi moje sestre od strica, u selu, kuća do moje, pevala je Ceca Veličković. Devojčica, tek završila šesti razred, još nije prošla kroz pubertet, lepa i slatka. Ja kao i svi klinci tih dana iz komšiluka, u pauzi oko muvanja oko roštilja, gledao sam u Cecu non stop. Toliko sam se bio zaljubio da sam našao neki slamnati šešir koji smo koristili kad smo brali višnje, oprao ga, stavio, dobrano nakrivio i koristio ga da kroz njega gledam a da ona to ne vidi.
Svadba je trajala tri dana, prvo veče kod nas, drugi dan kod nas došli svatovi, gde je svirala njihova muzika, neki čobani, budale, i treći dan, kod mladoženje, opet naša muzika i opet Ceca. Upoznali smo se, pozdravili i toliko. Od tog zaljubljivanja ostala je slika pijanih gostiju na kojoj se vidi njen lakat sa mikrofonom u ruci a samo ja znam da je meni pevala "zelene oči bile su moje".

Augmentativ kafane.
U slengu ne znači velika kafana, već prava kafana, onakva kakva treba da bude.
Relativno mali prostor. Zabačena. Zadimljena. Tiha muzika sa lokalnog radija.
Matora konobarica. Asortiman pića primeren pravoj kafančini. Bez koktela.
Možda ponešto da se nabode. Meze ili roštilj. Po mogućstvu karirani stolnjaci.

Licemerje je kada ti se sa ekrana kezi i upozorava ,najveci muzicki lopov sa ovih prostora i govori nam kako muzika nije besplatna.
Ta reklama koja bi trebalo da probudi svest gradjana ,je cist fail,zato sto su u nju ubacili veselog Bregovica,koji je poznat kao muzicki lopov i plagijator!

Pored Mire Skoric, takodje zacetnik Turbo Metal Folk-a.
Nekada seks simbol, poster u svim kamionima tadasnje Jugoslavije. Sada, sto od godina, sto od alkohola - niko njenom slikom ne bi ni rupu na zidu zatvorio da ne ulaze pacovi.
Verovatno je snimila najrokerskiji spot u istoriji YU rock-a - bajkeri, duge kose, vatra, pakao, dobre ribe, gitare, bubnjevi, klavijature (da da nema `armunike) i naravno - Zmiki u providnom kostimu izlazi iz senke i peva srpski "Born in the USA"

Stoka koja ce gledati da ti usere svaki dan tvog zivota, sem ako ne treba da im se otrci po drinu bez filtera ili ti nabacuju debelu unuku. U svakom slucaju muzika je preglasna i izgledas kao "drogerant" kada ne moraju da mrdaju svoje matore guzice do prode.

Ili ono: ko vozi traktor, a ko otvara avliju. Jednostavno se zna ko je ko, i nema polemisanja i postavljanja pitanja oko toga. Ko se pita u kafani jel' tuča počinje ili ne, takođe, bez koga je ista nemoguća, jer je ishod poznat ko muzika za početak dnevnika.

Komad nekog matrijala koji se stavlja ženskima među noge s kojim one mogu da trče, voze bicikl, kuvaju, idu u teretanu, na aerobik, penju se na drveće i rade u vatrogascima dok ih prati neka gej muzika, gledaju na sve oko sebe vedrije i veselije ali ne mogu da se jebu.