Fraza koju smo kao klinci svi koristili i koju nisam koristio dugo godina...mnogo je glupa ali kada nekoga zovete i onako uspaničeno kazete...moze ispasti smesno barem meni i mojiom prijatljima...čak i sa moje 22 godine :) zvuci nezrelo ali probajte...

Prvi spemer.

Rečenica kojom roditelj iskazuje krajnji stepen razočarenja u sopstvenu djecu u situaciji kada mu djeca prebacuju što je napravio kuću od 400 kvadrata u provinciji, a stalno kuka kako je kriza!

Konstatacija narkomana kada prođe pored saobraćajnog znaka.

Upravo sam skontao da je moja komšinica najsretnija.... Usrećila je pola sela..

Ne baš najomiljenija devojka u vašem društvu. Za druge samo prepotentna likuša, biće koje nije vredno pažnje, a za vas je zapravo sve. Jedini koji može da istrpi njene hvalospeve, da se nasmeši, ne zato što je duhovita, nego zato što znate da je i ona ranjiva. Da njena potreba za pažnjom proizilazi iz straha od samoće, koje je i vama dosta. I tako se smeškate, pomalo njoj, pomalo sebi, znate da je ona upravo osoba kakva vam treba, ali avaj... Valjda nije suđeno, pa vas nekako nenamerno povredi, da i njoj bude žao, ali opet ona se boji osećanja, ona ima najlepši osmeh, ali uvek nekako tužan. I onda samujete, ne želite drugu, a i da želite verovatno je ne bi ni bilo. Ponekad zazvoni telefon, znate da nije ona, a opet nadate se, pa nekako i ne žurite da se javite. Šetaš tako neobrijan, neočešljan, na neka mesta kojima inače prolazi, a znaš da je nećeš ugledati, da neće doći da ti odagna tugu. Posle nekog vremena, šetate sa drugovima, kada slučajno naiđe ona i prođete tako oboje šuteći, sa tužnim osmehom. Prijatelj vam zamera što još patite, a samo vi znate da je ona dobra, ali mnogi to zapravo ne shvataju.

Kad se pokvari slika na TV-u, a mrzi te da ustaneš i pogledaš kabl ili antenu ili da objašnjavaš ćaletu šta je u pitanju, najlakše je da prebaciš krivicu na RTS i Tijanića.

Rečenica kojom roditelji, rodbina i prijatelji odobravaju našu odluku, najčešće vezanu za izbor dečka/devojke… čak i kada nisu oduševljeni istom.

Komentar za neku devojku koja se podvrgla čarima plastične hirurguje.

Jedan od načina da se žališ na zakasnele obroke, poučeni da nekadašnji čobani nisu smeli kući svojima na oči da izađu ako im fali i jedno jagnje, koje se slučajno zagubilo dok su ih čuvali po brdima. Svejedno radio kod privatnika kome su oči gladne i koji te ne jebe dva posto što tebi krče creva ili ako se kući, u polju uhvatiš nekog posla pa gore pomenuti kasni ili uopšte ne stiže jer ti je žena zauzeta Sulejmanom ili nekim drugim vidom zanimacije, u nadi da ta zanimacija nije komšija koji danas odmara u svom domu. Zaludan.

Old skul dorćolska fora za prikupljanje sredstava od slučajnih prolaznika.

Stara taktika zastupljena u srpskom narodu. Jelte, Srbin je lud, Srbin je proklet i mnogo, baš, baš mnogo voli da zajebava jače. Ne kažem da je to loše, jer da nije bilo te karakterne crte sada bi Srbi bili ustašoidi muslimanske veroispovesti, nemačkog porekla.

Мудросерски апел жени да се остриже тамо доле, утемељен на савременом народном јуначком учењу да редовна депилација женских интимних регија чини срећнијим и њу, и њега...мада је, реално, ОН тај коме читава ова филозофија више иде на руку.

Ипак, како каже простодушни фолк наш - "Ако нема длаку, лепше је у браку".

Fraza korišćena u starim vremenima, kada je kvalitet robe pratila odgovarajuća cena.
Danas je ovo pravilo kao i sve ostalo, izokrenuto naopačke, pa je kvalitet robe, obrnuto srazmeran ceni iste.

речи које неки људи не капирају на прави начин њиховог значења.

Veoma retka knjiga koju poseduju samo najbolji fudbalski klubovi na svetu i ljubomorno je čuvaju. Naši klubovi nikako da se domognu bar kopije ili sažetog izdanja iste.

Оправдање за свако могуће срање које се на овим просторима издешавало у последњих милион година, пошто нико не жели да призна да су људи жгадија и да су све засрали, те им треба жртвени јарац, јер се решавања проблема никад не би дотакли ни говњивом мочугом.

Od birača nema jebača. Tako su, bar, naši stari pričali i preneli nam da znamo da treba da iskoristimo svaku rupu gde može da uđe.

Izgleda da su neki to preozbiljno shvatili i prisvojili kao svoj originalni motiv.

Iskazivanje mišljenja o pojavi za koju smatrate da spada u domen naučne fantastike.

Što je mene nervirao onaj ćale iz Petra Pana. Onaj što onako dođe nervozan, pa tera decu u krevet i što je hteo Vendi da da novu sobu. Mnogo me nervirao kao klinku. Mnogo. A uvek sam se pitala, kako bre ona njegova žena, i onako fina i dobra može njega tako dosadnog da trpi, ne, ne trpi nego voli. Kako bre to? On je stalno bio na gomili poslovnih večera, a ona mu nameštala kravatu i zalizivala kosu i cipele da se dodvori onim tamo bankarima. Kod njih su uvek klijenti bili prvi, a činovnici srednje klase kao on poslednji na spisku, u nivou liste momaka zainteresovanih za Mariju Šerifović. E, a onda sam skontala da je i on na kraju filma ipak mogao da vidi brod od oblaka kojim plovi Petar Pan. I onda sam isto skontala da je isto tako radio po ceo dan kako bi ušao u višu srednju klasu da bi njegova deca mogla da imaju psa za dadilju i da se igraju pirata, mesto da spajaju lančiće ili turpijaju kopita po dvanaest sati tamo u nekoj fabrici ili štali. Nije on bio zaboravio taj brod nikad, samo ga je zamenio nekim silnim papirima i računima da njegova deca i žena ne bi morali. Elem, izgleda da dosadni ljudi nisu dosadni, samo su hrabri, i žrtvovali su mnogo da drugi ne bi morali. A neki su i samo smor, ali ako imaju jako zabavne i lude žene i decu, onda verovatno nisu uvek smor. Sad i ja serem, i možda mnogo sporo kapiram, pošto sam Petra Pana gledala sto puta, a taj ćale mi do sada bio najomraženiji lik. Ali eto, to je to.