Večiti derbi između dva krajnje neobična tima.
Fk Hamburger ili ti HSV je nemački fudbalski klub iz razumljivo grada Hamburga. Klub između ostalih trofeja u svojim vitrinama ima i titulu KEŠ ( Ligu šampiona ) i još jednom je igrao u finalu istog. Ima i šest (6) titula šampiona Bundeslige.
S' druge strane tu je Fk Pljeskavica iz sela Zloćudovo koje se nalazi u blizini Leskovca. Razumljivo država Srbija. U svojim vitrinama čuva trofeje sa raznih turnira, nekih i po svetskim okvirima. Turniri inače poznatiji kao Roštilljijada, Sabor trubača i slični.
I dok tako HSV svakog vikenda vodi borbe protiv raznih Bajerna i Dortmunda, a FKPlj vodi borbe protiv zalutalih lopti u kukuruze i po štalama, ova dva kluba vode svakodnevnu borbu za prevlast u tome ko je bolji. Tačnije ko je ukusniji, zdraviji, sočniji, lepši...
Nemački klub će isticati da je bolji jer se brže spremi kao i razne još lepe prideve će izneti na svoj račun. Narcisi.
Dok ce navijači i članovi FKPlj tvrditi naravno da je njihovo bolje. Prepirke i optužbe između ta dva tabora će trajati uvek.
Pre svega FKPlj su ponosni što za njih igra neko mnogo zdrav. Beli Luk je kapiten ekipe FKPlj i kao najzdraviji član donosi pobedu ekipi Pljeskavice. Prevagu još na stranu FKPlj donosi golman Prezla kao i njihova mlada nada, najbolji član tima - Čisto Meso. Tu se ne sme izostaviti i njegov brat od tetke Meka Lepinja(Zovu ga još i Sveži). Pljeskavčani će priznati da se u svetu više favorizuje i koristi Hamburger, ali će vas i uveriti da je to samo marketinški trik Nemaca. Međutim Pljeskavčani će se sasvim zadovoljiti i pobedama u domaćim okvirima, marketing je za njih samo ime prodavnice. "Marketing je jedino u čemu su bolji od nas" reći će vam ponosni meštanin Zloćudova, i dodaće "Naš mali Čisto Meso je mnogo bolji od njihovog Veštačkog Mesa". A Čisto Meso, Prezla, Lepinja, Luk i ostali Pljeskavčani nikada i neće otići daleko od rodne grude jer tu im je najlepše, a svojim stilom mogu da zadovolje ukuse svakoga.
Vrsta koja još nije izumrla na ovim prostorima jer se lako adaptira na svaku političku klimu.
Prepoznatljiv po zalizanoj frizuri koju češlja na levo. Uvek u beloj košulji, crnoj ili crvenoj kravati i odelu "Prvi Maj Pirot". Naočari su neizbežni rekvizit u njegovom poslu, to dokazuje da su njegove oči videle više papira, predmeta i ostalog materijala nego bilo koji drugi stručnjak iz Evrope. Ima brkove koji su mu ostali iz JNA, pa ih zbog uspomene na stare dane ne želi menjati a i poštuje moć navika, zato danas i ima tri stana, vikendicu i kuću na selu. Voli rakiju al' kada su partneri oko njega obavezno se cepa viski ili vinjak, za njega je to isto, smatra da to đubre valjda ide sa foteljom pa ga više pije radi reda nego što voli. Poslovni ručkovi i večere obično kreću sa belom čorbom ili supom sa domaćim rezancima, vođen parolom: "Kupuj domaće platiće narod", a završava se uz leskovački voz, jagnjeće ili svinjsko pečenje. Pevačica je tu obavezna, ona mora da ga baci u sevdah i da ga podseti na stara vremena kada je iz opanaka ušao u cipele za broj manje i kako mu to tada nije smetalo.
Porodičan je čovek, sin mu je fudbaler ili večiti student, ćerka manekenka, svira klavir i mašta da ode u Ameriku. Ženu je upoznao na radnoj akciji, tamo je stekao zvanje komandira a ona je u tom trenutku polagala za krojačicu. Ona i dan danas šije al' kobas njegovom kolegi direktoru neke druge firme gde sada kao starija sekretarica čeka da ode u penziju. Sve on to zna, koliko je on samo sekretarica prebacio preko svog radnog stola a poslovna putovanja, smotre i sabori neće ni da računa. Čak i dan danas on ima jednu stariju pevačicu iz malo uglednije kafane, nije da je trsi, prošlo je to vreme za njega, sada voli samo da je gleda i mazi kao kad je bio tinejdžer.
Uskoro treba da ide u penziju, jedan stan će dati sinu, drugi ćerki a treći ženi. Konačno će otići u selo i vratiti se u opanke, jedva čeka da se to desi, pa kad sedne u svog Yuga ima sve da pršti. Suze mu krenu na oči kad se seti očeve pecare i dedinih šljivika. Još kad bi Dobrila bila živa, njegova prva ljubav, život bi za njega počeo iz početka.
Šljiviti. Učestalo kidati lanac na određenu stvar.
Dragan: E, Robine, da te pitam nešto?
Robin: Pitaj, samo budi kvik.
Dragan: Čujem da pederluku pridaješ veliki značaj i da te neki Gilbert rastavlja kao kvadrat binoma.
Robin: Jao, da, guzu još lečim živovlakom i umačem u čaj od kantariona.
_________________________________________________________________
_________________________________________________________
Sin: Tata, je l' hoćeš da mi kupiš Panini sličice, treba mi još Grk Sokratis Papastatopulos da popunim album?
Tata: Hoću, ne brini.
Sin: A je l' hoćeš da svratimo u park da se spustim niz tobogan?
Tata: Hoćemo, ako baš mora.
Sin: Tata, a da li možeš da pos...
Tata: Dobro, bre, je l' baš toliko pridaješ značaj igrariji?
Sin: Pa, ne znam, možda. Zašto?
Tata: Zato što imaš 36 godina i nemaš posao, ako treba sad ja u 59 da rmbačim za tvog Grka, daj mi jedno konopče jer su velike šanse da će neko od nas dvojice večeras biti bešen.
Izraz koji koristimo u situacijama kada nešto sjebemo ili kada se neko sjebe
Primer 1:
Mesto-fudbalski teren
Vreme-nije bitnoLep letnji dan, deset ortaka pika fudbalicu i samo u jednom trenutku Žika u pokušaju driblinga staje na loptu i pukne na beton, k'o ja na kladži. Slede zainteresovani pogledi, ljudi gledaju da li je Žika živ, a kad su se uverili da nije ništa strašno (od svega toga ostaće mu samo trauma, pa valjda neće više toliko da davi loptu pička li mu materina) Mika dobacuje: ZVALI SU GA ŽIKA
Primer 2:
Mesto-škola
Vreme-čas
Srpkinja nešto žvaće o impresionizmu, mlada stoka po klupama se zanima na različite načine (neki se šibaju, neki igraju podmornice, pričaju, akaju mobilne, neki pevaju, sve u svemu idilična slika). U jednom trenutku čuje se impresivan zvuk lomljave, profesorka naprasno zaćuti (a mislili smo da radi na baterije), muk u odeljenju, svi se okreću, i u trenutku otkrivamo izvor buke, onaj konj ispustio mobilni na pod, on počinje da se pravda, kao samo je hteo da vidi koliko je sati ovo ono (seri, seri moj golube beli), a iz pozadine neko dobacuje: ZVALI SU GA MOBILNI
Pogodak domaće ekipe.
Sastanak navijačke grupe “Stoka iz potoka” – radikalnih pristalica FK “Mladi seljak” iz Dubokog potoka:
- Moramo da imamo taktiku i za nedajbožepupupupomeritesesmesta situaciju ako ovi seljaci iz Lisovića povedu.
- Aj ne jedi govna Stevo, ti jesi osnivač grupe i najstariji ultras u selo, al nemo da pričamo bajke ovde... Pa jel ti znaš da ni najstariji u selu ne pamte da su gosti dali go na naš fudbalski hram u Ravni gaj.
- Ma i to što kažeš, ne mogu ni sa traktor da nam ga uteraju, važnije im je da spasu glave nego da ulaze u nepromišljene avanture na našu polovinu, A i dogovorili smo sa sudiju da nema menjanja strana, sutra celu teramo nizbrdo! Nego da potvrdimo jel Tasa sutra donosi lile, moramo da imamo neviđenu bakljadu.
- Trijest sam napravijo, noćas ću još. A baba mi šije šetalicu.
- To Taso mlada snago, sutra se i ti penješ na vrljiku sa druge vođe. Zaslužio si! Samo nemoj babu da dovodiš...
- Ajmo ljudi, omrkosmo. Go home!
Destinacija koja je određena brojem stanovnika mesta u kome živiš i prehrambenim objektima.
U gradu (više od 50 prodavnica i isti broj kladionica, Office shoes, opština u kojoj se retko direktno, ali preko poznanikovih poznanika nalazi veza da se završi nešto preko reda, par fudbalskih terena, treninzi boksa, aikidoa, džiudžicu, možda čak i bioskop):
- "Idem u grad".U varoši (manje od 50 prodavnica i isti broj kladionica, lanac Chang Cheng Li butika koji nadmašuju broj domaćih, opština u kojoj radi neko iz ulice, jedan, eventualno dva fudbalska terena, treninzi karatea, možda čak i teretana):
- "Idem u grad".U selu (par prodavnica i isti broj kladionica, dva butika domaće radinosti, opština u kojoj radi pola komšiluka, jedan fudbalski teren sa dva reda improvizovanih tribina i fubalski tim čiji trener izuzetno favorizuje jednog Dragana, treninzi uličnih borilačnih veština, možda čak i podrum prepečenice)
- "Izlazim".U pičkovcu (jedna prodavnica, triput više kazana za pečenje rakije od domaćinstava, lokalni pijanac tj održavalac (ne)reda, treninzi lupanja šljage, možda čak i dve osobe između 20 i 30 godina)
- "Idem do prodavnice".
Uništiti. Sprečiti dalju upotrebu i proizvodnju.
Ne dozvoliti bakterijama da se razmnožavaju.
- Vidi ove male što je lepa. Mislim i da je zainteresovana za tebe!
- Fuj, bre! Vidi taj crveni karmin oko usta! Kao kakva kurava. Fuj!
- Polako, bre, šta fali šminki?
- Šta fali?! Zamisli, ljubiš se sa nekom što je lopatom šminku stavljala, pa se umažeš kao kakav klinac. Zakonom zabraniti!-----------------
- Idem sutra na protest koji su organizovali studenti Filozofskog fakulteta. Oćeš sa mnom?
- Kakvi protesti, kakvi bakrači?! Samo prave gužvu i onemogućiju normalan život i prolaz. Zakonom zabraniti!-----------------
- Baš sad gledam na TV, jedna siromašna porodica ima 16-oro dece...i treba da dobiju kuću. Divnoooo...
- Šta divno? Kad se već toliko kote, nek' sebi i prave kuću. More, zakonom zabraniti takvima da stvaraju fudbalski klub. Ionako nas na ovoj plavoj lopti ima pun kurac!
Sleng sa SOS kanala koji njihovi voditelji i doajeni sportskog novinarstva upotrebljavaju u svakom trenutku. Misle na "utiske", ali misle i na štošta drugo.
Topalko: I kakve su impresije povodom novog Partizanovog pojačanja, Zuguleusa Vindudija iz Centraloafričke republike?
Neki lik, šatro bivši fudbalski radnik: Iako je pobegao od bede u svojoj slobodarskoj zemlji, oduševljen je što je došao u najbolju školu fudbala posle Ajaksove. Dečko izvodi aute, kao svojevremeno Dragi Kantalarovski u Zvezdi. A bez jake Zvezde, nema ni jakog Partizana...
-------------------------------------------
Neša Fenser: Gospodine Lakoviću, kakve su vaše impresije sa današnjeg nemilog događaja u Đenovi?
Laković: Ma kakve impresije...da idu svi oni u kurac, izgubio sam mobilni na tribini, a žena će da me zove, kučka nam se koti...i sad ja zbog nekih tamo idiota ne mogu da saznam kakve smo štence dobili.
-------------------------------------------
Loki: Vrhunska gromado rekovačkog fudbala, bunuševački Rinkone, Mićo Teglo, kakve su vaše impresije povodom ovih pihtija koje je radivojevački Bokanegra služio u trećem poluvremenu...
Rinkon: Sto ću čaša polomiti, ako treba, samo da si ti, srećna do nebaaaaaaaaaa...
-------------------------------------------
Neša Fenser: I srce, kakve su tvoje impresije posle jebačine?
Srce: Impresionirana sam ko Ljubinka Buba Doborsavljev knjigom, bolje da sam ostala kući da gledam Magazin Oko, manje bi mi bilo dosadno.
Osoba koja definitivno zna, ali nije ni isključeno da je samo šarlatan, sve o rasama pasa. To je onaj lik koji ti priđe u parku dok sediš na klupi, a prethodno si vezao psa za nogar ili za kantu, i počne da ti priča o karakteristikama, da ti daje instrukcije i blažene savete kao da je doktorirao. Bude zanimljiv nekih četrdeset pet sekundi, a potom pređe u dosadu.
- Kakav je, duša... - poče da mazi psa, smešeći mu se - Kako se zove?
- Dragan.
- Kako lepo ime. Mada ja bih mu dao ime Demijan, zbog dlake, znaš ona daje glavnu crtu psa, ako je loša, onda je pas suvonjavo pesimističan i mrzi svoj život, ali opet kažu da kakav gazda, takav pas. Ja sam stručnjak za pse. Čime ga hraniš?
- Junećom paštetom i svinjskim bubrezima.
- Loša ti je to ishrana, moraš više da poradiš na kvalitetu, znaš, ono, naručiš markiranu hranu, od toga on postane dobar pas, a i ima perspektivu. Je l' ima boks?
- Kakav crni boks, ima neku straćaricu, dosta mu je.
- Ti ne vodiš brigu o njemu, a, ne može to tako. Psi zahtevaju brižnost, pažnju i dosta vremena, i oni su živa bića. Ovaj mali je strašna rasa, vidim mu po izrazu njuške.
- Koja je rasa?
- PA, mislim da se na latinskom zove serfema defiratis.
- Serfemaš ti meni malo kurac. Vidiš da je to obična džavdžara, seldžuk, dobro podgojen. Nemoj tu da mi izigravaš rasistu, nego odjebi.
Standard snage i neuništivosti.
Cigla, blok, beton, armatura.
Nekada se većina kuća na selu (tzv. ''kovanice'') izgrađivala od kamena, drveta, blata i trske, a navedeni tvrdi materijali bejahu nedostižni, skupi, luksuz, odlika zdanja moćnih gradskih buržuja, seoskih zelenaša, eventualno po kog kmeta... Od onda ostaše markeri snage, moći, poimanja nedostižnog malom čoveku, te sinonim kuloće toga doba i što je najbitnje neprejebivosti.
... 2005-ta godina...
- Slušam danas, opasna ona Katrina. Ujebala ih žešće.
- Ma usta ih jebem okupatorska, ako im je... govna, ionako ništa ne prave od tvrdih materijala, nego sve montažno.
- Nemoj tako, pa u tom delu uglavnom sve crnci.
- HAARP znači?
----------------------------------------------------------------------------------------------
- Čoveče, si lud? Malo dete da ti otvara onako tešku kapiju, bruh da dobije?
- Ne brini ništa, mi smo ti od tvrdog materijala.
----------------------------------------------------------------------------------------------
- Naš'o sam na buvljaku polovnu Boš bušilicu, čini mi se dobra... Znam ti si stručnjak, pa ako oćeš da pogledaš je l' valja?
- Je l' teška?
- Pa odakle znam! Vidim piše Made in Germany...
- Pazi, mogu oni da nalepe bilo šta ali zlatno pravilo ti je, ako ne znaš šta je dobro, kupi šta je teško! To znači da je od tvrdih materijala i da će da traje.
- (???) Da.
Čini mi se da je pečenje rakije jedan od veliih brendova u Srba. Ovaj ritual privlači veliki broj pripadnika muške populacije koji izgleda da imaju šesto čulo koje ih prosto privlači tvom dvorištu. Tokom ovog procesa kroz dvorište i oko kazana sedne veliki broj različitih ljudi.
-Komšije - Oni prvi dođu, pomažu ti u sklapanju "vesele mašine" i u procesu prireme celog procesa. Naravno Čak i komšija sa kojim nisi pričao godinama navrati da srkne jednu čašicu rakije, grimasom i klimanjem glave ti pokaže šta misli o rakiji i ode.
-Lokalni pijanac - Ovo je osoba koju niko nikad nije video bez flaše u ruci. Pojavi se redovno kod svakog u dvorištu i uvek je najbliži kazanu, sa sobom nosi čuturu i traži da mu rakiju isključivo sipaš u čuturu. Za rakiju uvek da isti komentar - dooobraa
-Stručnjak serator - Lik koji smatra sebe velikim poznavaocem svih alkoholnih pića a pogotovo rakije. Prvim gutljajem promulja rakiju po ustima i uvek da neki akademski komentar. Standardna mu je priča da Srbi ne znaju da peku rakiju i da se u inostranstvo to mnogo bolje radi, rakiju mu je uvek loša i za sve ima neku zamerku.
-Pop - pojava popa prilikom kad se peče rakija u mnogim selima je retka, ali kod mene u selu pop je redovna pojava. Pre svega zato što je pop težak alkos. Kad ide da sveti vodicu i s obzirom na to da u svakoj kući mora da popije alkohol u nekom obliku obično nakon pete ili šeste kuće završi u nekom jarku. Osim po mantiji ne izdvaja se mnogo od ostalih.
Osoba koja ne ume da pije - uvek se nađe bar jedna osoba koja neiskusna u ispijanju ove magične tekućine. Ova osoba eksira svaku čašicu rakije i gasi je obično nekom flašom Koka Kole (koka kola je inače poslednji stadijum neiskustva). Prvi završi na zemlji buncajući. Iskusni rakijaši znaju da se u rakiji treba uživati da je treba piti lagano, eventualno eksiraju jednu čisto da vide kako klizi niz grlo.
Osoba koja ne pije rakiju - postoje 2 tipa. Osoba koja loše podnosi rakiju ali voli društvo po obično sedi sa pored gajbe piva i priča svoje lovačke priče. Pošto je na kraju večeri obično najmanje pijan njegov je zadatak da odvede sve kući. Drugi tip je osoba koja ne pije nikakav alkohol. Tu je da bi kritikovao način na koji majstor peče rakiju. Naravno on zna kako dobiti najbolju rakiju iako je nikad nije probao
Tu bude i gomila drugih likova koji bez ikakvog pozdrava dođu srknu rakiju i bez reči odu.
Na kraju celog procesa poželiš svima da jebeš majku jer su ti popili dobar deo rakije i napravili sranje po dvorištu i u kući. Ali im ne jebeš majku jer onda imaš opravdanja da isto to uradiš kad ti odeš kod njih.
Kristofer Kolumbo je mogao otkriti Ameriku samo zato jer: NIJE BIO OŽENJEN!!!
Da je Kristofer Kolumbo imao suprugu, čuo bi sledeće:
- A što moraš ići ti?
- A što ne pošalju nekog drugog?
- Šta si ti, najveći stručnjak?
- Tebi je sve okruglo!
- Jes ti lud ili glup? Ne znaš čak ni moju familiju, a ideš da otkriješ novi svet!
- Šta skrivaš? Ne znaš ni gde ideš!
- A šta, samo će muškarci putovati? Ma nemoj... A što ne mogu ja ići ako si ti šef?.... mene nikada ne vodiš na putovanja!
- Nesretniče, ne znaš više šta bi izmislio samo da nisi kod kuće?
- Ako izađeš na ta vrata ja odo mami! Bestidniče!
- A ko je ta Marija? Šta ona hoće? Kažeš djevojčica?... Ma jedi govna!...Pedofilu!
- Sve si isplanirao, drzniče! Ti si se dogovorio sa tim kurvama indijankama. Ne možeš mene prevariti!
- Šta? Kraljica će prodati svoj nakit da bi ti putovao? Šta ti misliš da sam ja glupača? Šta ima između tebe i te matorke?
- Ne dam ti da ideš igde! Uvek nešto samo da bi me ostavio samu!
- Ništa se neće desiti ako svet i dalje bude ravan.
- Nemoj mi se oblačiti jer ti ... ne ideš!
...
Poznata i kao "Đorina repka" odnosno reprezentacija "Radaković-Kocić".
U teoriji, poslednja ekipa sa ovih prostora koja je mogla da računa sa velikim dometima na velikim takmičenjima, makar po igračkom kadru. Za mlađe i neupućene, govorimo o periodu od pre petnaestak godina (odnosno, ako ova defka poživi neku godinu, 2000-01. godini). Tu su još uvek bili Mihajlović i Mijatović, tada već uveliko iskusni, osvedočeni i skoro na zalasku karijere. Milošević je bio na vrhuncu forme i bio je najbolji strelac EP 2000. godine. Kežman je još uvek bio nestandardan, no već velika zvezda PSV Ajndhovena. Shodno prethodnim, iako ne baš sjajnim rezultatima (osmina finala SP 1998, četvrtfinale EP 2000, oba puta nas izbacila Holandija), Jugoslavija je bila u top 10 na Fifinoj rang-listi i samim tim u prvom šeširu prilikom žreba za kvalifikacije za SP 2002.
A da ne bude baš sve tako bajno, postarao se Milovan Đorić, čovek za koga se ne zna iz kog rasola ga je fudbalski savez izvadio. Bata Đora je sa nekom svojom fudbalskom filozofijom, verovatno uzgajanoj na relaciji čuburske kafane-Manjež, došao do zaključka da po svaku cenu treba forsirati kadar iz domaće lige, i to podjednakom zastupljenošću fudbalera iz "večitih". Tako u Đorinoj repki nije bilo mesta za još uvek vrhunskog Ivicu Kralja, ali jeste za obojicu golmana večitih (Kocića i Radakovića), za koje se nije znalo ko je veća rupčaga. Da je tako, svedoče između ostalog činjenice da je Zvezda izgubila finale kupa od Partizana na "Marakani" tako što je Kocić pokušao pogledom da brani Ilićev šut; dok je Radaković, kad je branio za reprezentaciju, sam prosledio šut Rusije u gol. Pored ukupno jednog boda koji smo "sakupili" u dva meča protiv za nas tradicionalno neugodnih Rusa, usledili su i neshvatljivi rezultati protiv "supersila" kao što su Švajcarska i Slovenija (danas bi ti mečevi bili izazov, tada je 1:1 bila velika sramota) i nismo se pojavili na takmičenju u Japanu i Južnoj Koreji. U međuvremenu, Bata Đora je odbijao da podnese ostavku i tvrdio da ga "mogu smeniti samo oni koji su ga i doveli"...
...što se na kraju i dogodilo. Kao privremeno rešenje, imenovana je tročlana "selektorska komisija", iz koje se ubrzo izdvojio Dejo Genije kao samostalni selektor tada već zemlje koja se zvala Srbija i Crna Gora. No sa svojom logikom, prema kojoj u repki mora da igra podjednak broj Srba i Crnogoraca, usledili su još katastrofalniji rezultati (nerešen rezultat i poraz od Azerbejdžana) i početak definitivnog ukopavanja...
Kažu da ni pre rata nije bio naročito veseo čovek, ali je zasigurmo po povratku sa Slavonskog ratišta nastavnik Ljubiša postao izuzetno džangrizav i ciničan.
Svaki dan posle posla je svraćao u kafanu koja se zgodno nalazila na pola puta od škole do njegove kuće. Ovu kafanu je proglasio zabranjenom zonom za sve đake i trebalo je da prođe dosta vremena posle mature da bi se neko usudio da uđe unutra.
Bio je izvanredan stručnjak i pedagog, ako izuzmemo činjenicu da je deci na času u osnovnoj školi pričom pokušavao da dočara kako je to kad ti se mozak rasprsne kad te pogodi snajper i kako je plavi sat, koji je uvek nosio na ruci, skinuo sa mrtvog Hrvata. Ove priče je neplanski pričao kad mu nadođe i nije ih ponavljao, već je, kako sam kasnije saznao od braće, svakom razredu prepričavao različite detalje. Kada bi se sve ove priče spojile, verovatno bi se dobio pravi ratni roman. Šteta što ih niko nije čuo sve.
Bio je strog. Nije tolerisao kašnjenje i bio je jedan od onih profesora kod kojih se na času nije mogla čuti ni muva. Ako si nestašan, imaš problema s autoritetom i misliš da možeš da se izvučeš nekažnjeno sa svim zlodelima, prebacili bi te kod Ljubiše u razred. Ovo je bila najgora kazna koja se primenjuje kao krajnje rešenje, kada ni jedna druga mera ne urodi plodom.
Jednom se desilo da u njegov razred prebace nekog nesrećnika koji je izluđivao ostale nastavnike a nije verovao u priče o Ljubiši. Kada je na prvom času ovaj, po običaju počeo da se glupira, dobio je takvu ćušku da mu se razbio nos kada je glavom udario o klupu. Suvišno je reći da mu nikad više nije palo na pamet da ponovi nešto slično, bar ne na Ljubišinom času. Tu je bio miran kao bubica.
Za Ljubišu niko nije bio beznadežan slučaj. Svakoga je naučio matematiku bar toliko da ga ne prevare kod vraćanja kusura i prilikom pogađanja sa majstorima.
Bio je naročito ponosan na svoju belu bradu koju je uredno održavao. Još uvek se prepričava kako je jednog dana, nakon izgubljene opklade, došao u školu obrijan. Nije bio verovao da će Miloševića skinuti s vlasti pa je ovo bio predmet klađenja.
Kasnije su mu ponudili da bude direktor škole ali je bio beskompromisan, nepotkupljiv i isuviše svojeglav, a i žute je prezirao isto koliko i Slobu, te je odbio ovu poziciju pa su demokrate dovele nekog svog manekena iz grada kojeg je Ljubiša izluđivao isto kao i prethodne direktore.
Ostali nastavnici su se uvek pitali kako je moguće da svim đacima nakon školovanja on ostavi najjači utisak i najbolje sećanje. Odgovor na ovo pitanje je sasvim jednostavan - to je nastavnik Ljubiša.
Sveto je bio mrga od čoeka. Skupilo se nas par da ga izudaramo. Ja, Mile Lopata, Jozo Šmalc i Cokula. Došli mi u Monako, ali nije Monako kao fudbalski klub đe igra Berbatov nego Monako kao kafana đe igramo mi karti. Sjeli mi za astal da kujemo ljuti plan kako da natamburamo mrgu od čoeka kaki je bijo Sveto. Nasuli smo sebi po jednu ljutu počeli da se domišljamo kako bi ga oborili i glavu mu razorili. Kad odjednoč uniđe Sveto u kafanu prde ko konj jebo mater svoju. Pogleda u nas, a nosi neki kočić, jebo ga ćaća oće l nam glave porazbijati. Skoči Jozo Šmalc ko panter i kae on Sveti da one više tako nemore red da zavodi đe i treba i đe ne treba. Kae Cokula da će ga pregaziti sa svojim puntom sa 170 na sat, a ja i Mile sjedimo i gledamo ove dve budale. Gleda sveto u nas i trlja onaj kolac ko da će nass sve četvericu naguliti na njega. Viče konobarica da će zvati miliciju, kae Sveto bolje zovi Dusu mrtvaca, a to je jedan što je držo pogrebno. Vrisnu konobarica i zaziva boga i viče nemoj Sveto molim te. Kae Sveto oću oću. Zamanu Sveto kocem i ošinu Jozu Šmalca neđe po glavi, a Jozo upade ko da ga je čoek potanjiro jebem ti dan. Viče cokula šta sjedite vas dvojica jebem vam sve vam jebem. dok je sovo ošinu i njega sveto kocem po nogama, a cokula se složi ko naviljak sijena. Pogleda u mene i Mileta lopatu, i kae nama, vas dvojica na ona vrata, i pokaza izlaz. Tu meni prekipi i ja izvadim svoj broving 7.65 i uperim u svetu i podviknem, e neš mene dabogda t se kurac digo na maminoj sarani! Mile uteče na vrata, ona dvojica leže ne ustaju, kaem ja strvini pušćaj kočić sve ti jebem nemoja da te ja odrobijam! Pusti sveto kolac, i kae meni šta je pičko! Saš da vidiš šta je i ošinem ga pepeljarom i po nosu, a krv prsnu po radovanovoj slici što je bila na zidu. Viče sveto lako je s pištoljem, a ja itnem na njega i onaj kolac što je bijo metno na astal. Mrš iz kafane majku ti jebem krvavu. e neš mene seljačino jedna. Ode Sveto polako s onim svojim kocem, a ja sjedo i reko konobarici da ponese jednu radensku usta mi se usušila od sovanja. e tako je bilo.
Dete razbijene familije, u limbu, izmedju dve, zauvek, makar u nekoj meri, zaraćene strane, koje su do tada bile pod istom zastavom. Ni krivo, ni dužno. Samo nemoćno i nesvesno šta se i zašto sve to desilo. Detinjstvo krasi nemanje predrasuda, iskreni osmesi i suze. Nešto što kod odraslih pretežno dolazi veštački, jer ih život nagazi na bolna mesta i natera ih da nauče to, hteli, ne hteli.
Njih dvoje ne pričaju već.. Pa, ne pamtim više koliko godina. Ja sam glasnik. Mrzim da budem glasnik, jer najebem opet, kao i pre, ni kriv ni dužan. Reci joj sam da ne možeš da dolaziš po mene u subotu. Reci mu sama da je kreten jer me se nikad ne seti, dok ja prvi ne nazovem.
Godine odmiču, rastu apatija, sarkazam i kurcobolja za većinu stvari. Sem za vas, mater li vam polupanu, sem za vas. Promenio sam sve igračke, odrabrao domaći fudbalski tim, pa onda strani, pa provalio koju muziku volim, drndao onu koju ne volim, nabacio devojku, kresnuo prvi put, pa deseti, pa promenio treću devojku, našao posao, najboljeg prijatelja, potukao se, lomio kosti, prijateljstva i barikade. I kad pomislim kako sam jak, vi me sjebete u sekundi, setim li vas se. A uvek ću vas se setiti, jebem li vas mutave. Vi ste moja industrija strave, zakrivljenja realnosti, i, nažalost, jedini podsetnik da život može da postane kurva, pre nego li u svom rečniku i dodaš tu reč na spisak reči koje razumeš.
Volim vas najviše na svetu, ali, jebite se oboje, kad ratujete preko jedine svetinje koju ste zajedno stvorili.
Sajt na kome se očas posla možemo uvjeriti koliko malo znamo, odnosno koliki je okean našeg sopstvenog neznanja u kome plivamo.
Kao ilustraciju navodim stranicu sa Wikipedije "List of electronic music genres".
Ko li je samo čuo za sve te žanrove, a kamo li da zna o svakom od njih reći bar prostu rečenicu?! A zamislite tek, da neko iz svih ovih žanrova zna po dva-tri izvođača i da ima svoje omiljene izvođače i pjesme? Da li je danas uopšte moguće biti stručnjak za elektronsku (ili bilo koju drugu vrstu muzike). Da li takav stručnjak zna i kako su svi ti žanrovi nastajali, razvijali se i uticali jedan na drugi? Ako je odgovor potvrdan, to znači da smo stigli do tog nivoa civilizacije na kome uopšte nije moguće imati kvalitetno opšte obrazovanje, a specijalističke grane su toliko porasle, da za potpuno ovladavanje samo jednom specijalnošću nekda ni čitav život nije dovoljan.List of electronic music genres
From Wikipedia, the free encyclopedia
Jump to: navigation, searchThis is a list of electronic music genres, sub-genres and styles, though for the latter, not all possess their own article (in which case, see the main genre article).
* Ambient
o Ambient house
o Ambient techno
o Dark ambient
o Drone music
o Psybient
o Space music
o Italo house* Breakbeat
o Baltimore Club
o Big beat
o Broken beat
o Florida breaks
o Hip hop
o Nu skool breaks
o Progressive breaks* Disco
o Cosmic disco
o Eurobeat
o Eurodance
o Euro disco
o Hi-NRG
o Italo dance
o Italo disco
o Nu-disco
o Spacesynth* Downtempo
o Acid jazz
o Balearic Beat
o Chill out
o Ethnic electronica
o Glitch
o Illbient
o Minimal Electronica
o New Age music
o Nu jazz
o Trip hop* Electronic music
o Analogue & digital
o Berlin School
o Electroacoustic* Electro
o Electro-hop
o Electro backbeat
o Freestyle music
o Techno bass* Electronica
o Electropop
o Folktronica
o Glitch
o IDM
o Nu Jazz
o Trip hop
* (UK) Garage (UKG)
o 2-step
o 4x4
o Bassline
o Breakstep
o Dubstep
o Funky
o Grime
o Speed garage* Hardcore/Hard dance
o Bouncy techno
o Breakbeat Hardcore
o Breakcore
o Darkcore
o Digital hardcore
o Doomcore
o Freeform
o Gabber
o Happy hardcore
o Hardstyle
o Jumpstyle
o Makina
o Noisecore
o Speedcore
o Terrorcore
o UK Hardcore* House
o Acid house
o Bubblegum dance
o Chicago house
o Dark house
o Deep house
o Disco house
o Electro house
o Fidget house
o French house
o Freestyle house
o US garage
o Ghetto house
o Grind house
o Hi-NRG
o UK Hard house
o Hip house
o Italo house
o Kwaito
o Latin house
o Merenhouse
o Minimal house/Microhouse
o Progressive house
o Scouse house
o Electronica
o Skacid
o Tribal house
o Tech house
* Industrial
o Aggrotech
o Ambient industrial
o Cybergrind
o Dark ambient
o Dark electro
o Death industrial
o Electronic body music
o Electro-industrial
o Futurepop
o Industrial DnB
o Industrial metal
o Industrial rock
o Industrial techno
o Japanoise
o Martial industrial
o Neofolk
o Noise
o Power noise* Jungle/Drum and bass
o Clownstep
o Darkstep
o Drumfunk
o Hardstep
o Intelligent drum and bass
o Jump-Up
o Liquid funk
o Neurofunk
o Raggacore
o Sambass
o Techstep
o Trancestep* Rock/Punk influenced electronic music
o Alternative dance
o Cyber metal
o Dance-punk
o Dark Wave
o Digital hardcore
o Electroclash
o Electro rock
o Electropunk
o Ethereal Wave
o Industrial rock
o Industrial metal
o New Rave
o New Wave
o Synthpop
o Progressive rock
o Synthpunk
o Ambient rock
* Techno
o Acid techno
o Detroit techno
o Free tekno
o Ghettotech
o Jtek
o Minimal
o New beat
o Nortec
o Schranz
o Wonky techno* Trance
o Acid trance
o Ambient trance
o Classic trance
o Dream trance
o Euro-trance
o Hard trance
o Hardstyle
o Nu-NRG
o Progressive trance
o Tech trance
o Uplifting trance
o Vocal trance
o Hard Trance* Psychedelic trance/Goa trance
o Dark psy
o Full on
o Nitzhonot
+ Uplifting
o Psyprog
o Psybient
o Psybreaks
o South African psytrance
o Suomisaundi* Nu rave
o Hardcore breaks
o Rave breaks
o Jungle techno* Chiptune
o 8-bit
o Bitpop
o Demoscene music
o Nintendocore
o Picopop
o Game Boy music
o Gamewave* Oldschool jungle
o Ragga-jungle
o Intelligent jungle
o Darkside jungle* Other Derivatives
o Europop
o Eurobeat
o Eurodance
o Dance-pop
o Euro-Trance
o Happy Hardcore
o Bubblegum DanceUkupno: 20 žanrova, u okviru kojih je 201 podžanr !!! A to je sve samo jedna vrsta muzike: elektronska muzika!
Protivnici svih vrsta fizičkih aktivnosti, rada i sporta, a pogotovu bilo kog vida dizanja tegova, koje je sastavni deo treninga u svakom sportu danas.
Mudoglodar fudbalski: Jebem ti budale, dvaesdva čoveka trče za jednom loptom.
----------------------------------------------------------------------------------------------
Mudoglodar esteta: Vidi ga što je ružan.
----------------------------------------------------------------------------------------------
Mudoglodar ekonomista: Džabe ga plaćaju toliko.
---------------------------------------------------------------------------------------------
Mudoglodar rasista: Jebena crnčuga, šta on zna.
------------------------------------------------------------------------------------------------
Mudoglodar seksista: Nije to za žene.
-----------------------------------------------------------------------------------------------
Mudoglodar ultranacionalista: Jebem ti(___________________) prazno mesto za državljane bivše sfrj.
----------------------------------------------------------------------------------------------
Mudoglodar košarkašk: Koj kurac, šta ne smeš da napraviš četri koraka.
----------------------------------------------------------------------------------------------
Mudoglodar američkog fudbala: Sine, koliko pravila.
----------------------------------------------------------------------------------------------
Mudoglodar bodibilder ženskaroš: I šta kao pičke se lože na velike ruke, muda ti onolicka.
Mudoglodar bilder švorc: Jebi ga, nema se para.
Mudoglodar bilder drvoseča: Ja imam ortaka koji radi u šumi, on može da podigne boga oca.
Mudoglodar bilder plašljivi: Nisam ti ja za to, plašim se da ne uništim neki organ pa i muda.
Mudoglodar bilder neinformisani: Sve je to hemija.
Mudoglodar bilder gurman: I šta ti kao ne jedeš lebac?
------------------------------------------------------------------------------------------------
Mudoglodar atletičar: Ne bi ja trčao maraton ni za cisternu piva.
------------------------------------------------------------------------------------------------
Mudoglodar darvinista: Mislim da smo dovoljno evoluirali da se ne bijemo više u ringu.Slobodni ste da dodate u komentarima klasične komentare ostalih vrsta mudoglodara koje možete da povežete sa nekim sportom, ili poslom, ili naravno zajedljivost, izbor je vaš.
Đangova rođena braća.
Nakon gledanja raznih emisija o zalagaonicama, prevrtačima po đubretu i sličnih stranih programskih sadržaja, koje su 'vatali specijalnom satelitskom antenom koju im je Đango poslao sa Čizme, a koju su jedva pričvrstili na kartonski krov, odlučili su da otvore zalagaonicu u kojoj bi prodavali sve i svašta.
Naravno, kao i njihove strane kolege, to jest, tri iritantna, debela lika različitih godina iz Las Vegasa, Romul i Rem su takođe pokušali da snime emisiju o tome i prodaju televiziji Prva, koja je postala novi sinonim za forsiranje đubreta na naše ekrane, s obzirom da Pink više niko normalan i ne gleda, ali za sada nije došlo do emitovanja, jer pored toga što će se već pojaviti jedna emisija sa Romulancima, tačnije Pimp my Ciganka, ni Đango nije u stanju još uvek da pošalje pare da podmiti urednika Prve, jer je tražen od strane Interpola u vezi Enverovog ranjavanja.
Ipak, epizode se snimaju, u nadi da će ugledati svetlost dana.
Rem: A be bate Romule. Niko ni da svrati u radnju, da donese nešto. Kako da snimamo emisiju kad je ovako?
Romul: Znam bre batke. I ja se pitam. Pusti malo Majkl Đeksona, možda nam privuče neke mušterije.
Rem: Ajde. Evo Bili Đin da pustim.
Romul: Može batke, može. Puštaj.
Rem: Evo nam i prve mušterije. Odma' ih Đekson privuk'o. De si bre Garinča. Šta nam to nosiš?
Garinča: Opa majmistoro bre. Evo don'o sam nešto pa da trgujemo. Ovo je dres Roberta Karlosa, dok je igr'o za Brazil.
Romul: U bre. Pa to je relikvija. Šta tražiš za njega?
Garinča: Pet 'iljada dinara.
Rem: Mnogo kume, mnogo. Aj da prvo proverimo je l oriđinale. Baš slučajno ima ovde stručnjak za te stvari, Jamezdin, pa da proverimo.
Romul: Jamezdineeeee. Ava kari.
Jamezdin: O bre šta s'dereš bre. Suđ pula bre. Čujem te dobro.
Romul: More, gle'j ovo i reci je l original dres?
Jamezdin: Ček da vidim. Pa jeste žut k'o što bi trebalo, al' vi'š ovo ovde što piše R. Karlos nije u redu. Piše s flomaster bre i nema kragnu uopšte. A ni ovo Sinalko po sred grudi nije dobro. Nije ovo original.
Rem: Pu bre Garinča, nas si naš'o da zajebavaš. Marš napolje dok ti nismo majku jebali ciganjsku. Pu!
Romul: PU!
Garinča: A be hasmo kar vas dvojica. Jebem vas u usta ja.
Rem: Majku mu jebem, da mu majku jebem. Nas 'teo da prevari.
Romul: Džubre bre. Ček, evo ga Gezim. On možda ima nešto dobro. Znaš da je on polubrat od Fanki Đija. Pozdrav Gezime.
Gazim: Pozdrav. Evo ja don'o nešto da probamo da se dogovorimo.
Rem: Šta ti je to Boktemazo?
Gazim: Ovo je kobra kojom je Enver izbio zube Halidu u Ratu Favela, a ovo je jedan Halidov zlatni zub.
Romul: A be batke, to je istorija našeg naroda i narodnosti. Odakle ti to bre?
Gazim: Don'o mi Gagi. kupio od nekog kolekcionara kad je bio na turneji.
Rem: A je l original?
Gazim: O'š da kažeš da Gagi laže?
Rem: Ne, al' moram da proverim. Da mi ne stoji u radnju i skuplja prašinu ako je lažno. Sva sreća ima ovde iza ćoška stručnjak za našu istoriju, pa će dođe da pogleda. Škeljćim, idi po starog Mahmuta, da vidi ovo je l pravo.
Romul: Evo saće dođe Gazime. Sedi tu.
Rem: Evo ga. Majmistoro Mahmute.
Mahmut: Majmistoro. Kažeš da je neko don'o Halidov zub i kobru kojom je izbijen.
Romul: Jeste. Don'o Gazim. On je Fanki Đijev rođak.
Mahmut: Ček da vidim to. Aha. Pa nije baš original.
Gazim: Kako nije bre. Gagi rek'o.
Mahmut: Vi'š po knjizi koju je tvoj rođak Džole Džogani pis'o, Enverova kobra je imala samo jedan ekser i to rdžav, a ova ima dva i to zdrava. Plus Halid nije imo zlatne prednje zube.
Gazim: Majku mu.
Mahmut: Al' po oštećenjima bi rek'o da jeste iz tog perioda i iz tog rata, ali nije baš to što kažeš.
Romul: Za koliko se to može prodati?
Mahmut: Da je original, moglo bi čak i za deset 'iljada dinara, al pošto nije, može za flašu vinjaka.
Gazim: Pa ajde daj flašu vinjaka za to.
Rem: E pa a 'de ćemo mi tu da zaradimo. Ne mo'š tako. Dobiješ dva unučića vinjaka za ovo.
Gazim: PU bre! Majku vam lopovsku. Jeb'o vas vaš brat Đango. Daj ajde.
Romul: Rem, daj mu flašice i drago mi je da smo trgovali.
Rem: Ajmo i mi da uzmemo flašu vinjaka pa da se olešimo. Ne snimaj više, imamo za emisiju.
Bića koja do nisu shvatljiva mladjim generacijama.Bit njihovog postanka je ustajanje u 6 sati ujutro.Kada dodju kod svojih potomaka,obavezno odlaze po 10-20 puta u toku noci u WC.Pri povratku svrate u vasu sobu da provjere da li ste pokriveni,jer biste inace mogli da ''nazebete''.Dok vi preko ljeta umirete od vrucine,oni nose vunene carape i dalje im je hladno.Ali vi necete nista da kazete,jer znate da su oni stariji ljudi..ali ne.Oni su uvjereni da je i vama hladno kao njima i da pod svaku cenu morate da se obucete inace mozete da umrete od hladnoce.Naravno,uz to ide prica kako je u njihovom(vasem) selu jedan covek nastradao zato sto nije obukao jaknu u julu!
Ali naravno,imaju i penzioneri neke svoje principe u zivotu.Npr.zapitajte se da li ste ikada dosli u ambulantu,a da niste sreli nekog pripadnika ove rase?I nemojte ni pomisliti da je vasa upala pluca vaznija od njihovog mjerenja krvnog pritiska!Vi mozete sacekati,malo se u cekaonici preznojite,ali oni ne mogu cekati.Poznata je i cinjenica da su oni najbrzi kad je u pitanju smjestaj u javnom prevozu.I u slucaju da stoje u autobusu(mada se to retko desi),a vi da sjedite,oni ce vas citavo vrijeme mrko gledati zbog toga sto ste im zauzeli poziciju.
Ubeđeni su da cete vi bolje uciti budu li vas svakodnevno podsecali na to da se prihvatite knjige,jer je vas rodjak ucio,pa je postao direktor.Postoje i oni moderniji babe i dede koji vole da sjednu pored vas i da gledaju sa vama TV,iako gledate novi film Jackie Chana,oni ce budnim okom pratiti film,pa ce cak i pokusati i da prokomentarisu kako striptizete iz filma nemaju ''ni mater,ni ćaću''.Najgori slucaj je kad hoce sa vama da gledaju fudbalski mec.Tu uvijek slijedi pitanje: ''Koji su nasi?'',bez obzira sto vi gledate Englesku premijer ligu.Cesta pojava kod penzionera je i gledanje dnevnika u 19 sati(99 % ih prati dnevnik).Taj njihov ritual prije pocinka,zna biti neprijatan,ukoliko su ili baba ili deda gluvi.Naime,oni su tada primorani da pojacaju tv do maksimuma,jer ne cuju.Pa ste tada i vi u mogucnosti da preslusate dnevne vijesti,bez obzira sto ste vi u prizemlju a oni na 3 spratu.Penzioneri poznaju citav komsiluk i sve njihove pretke.Zanima vas vrijeme sutra?Pitajte njih,oni imaju taj senzor u desnoj podlaktici ili lijevom koljenu(varira od penzionera do penzionera).Ako ne znate s kim da se druzite ili ako sumjate da vam se drug drogira,pitajte BABU I DEDU!Oni ce vam odgovoriti!;)
