Osoba koja priča veoma dugo i detaljno. Njegove priče se u nekim trenutcima toliko razduže da se vi izgubite u njima kao snaša u neobranom žitu.

Igrica za NES konzole napravljena od Capcom-a. Napravljeno je šest delova ove igrice.

Šta se radi? Igrica je toliko zajebana i teška da ti trebaju refleksi i brzina koja se jedino dobija nakon 12 popijenih kafa, ali ni to ne bi bilo dovoljno. Trebalo bi da budeš kompletni nolajfer koji bi se posvetio uvežbavanju ove igrice da bi se u opšte stiglo do zadnjeg nivoa.

Na početku igrice se prikaže 8 robota koje biraš i tad misliš "o kul urađeni roboti", ali onda kad započneš nivo, vidiš nekon pedera u plavom odelu sa nekim jadnim topom umesto ruke. Tokom nivoa nalećeš na neprijatelje koji se zaleću u tebe k'o mutavi na brašno i koji te pucaju iz svakog dela tela, a ti samo sa topom možeš da ih rokaš. i kad misliš da si ih ubio i slučajno se vratiš nazad, vidiš neprijatelja kako je respavnovao nov-novcat. I tako dok preskačeš prepreke za koji ti trea tajming k'o profesionalnom bejbol igraču na dopu, i pucaš male debilne robote, naletiš na karakonžulu veliku kao pola ekrana, čiji je glavni zadatak da skače i gazi po tebi k'o pijan po govnima. i na kraju kad konačno posle tolikog mučenja i obolelih prstiju stigneš do kraja, saznaš da je boss zapravo onaj robot kojeg si izabrao na početku, i on će biti taj koji će ti dovršiti igru.

Ako kojim neverovatnim slučajem uspeš da pređeš svih osam robota, ulaziš u zadnji nivo kod Doktora Vilija. E njegov nivo je ultra-zajeban i treba da kombinuješ sva oružija koja si uzeo od prethodnih robota.

Uglavnom, za obične smrtnige, igra se ne može preći bez hakova i game genie-a.

Osoba koju ne priznajete kao majstora, jer u vašoj kući(ako ste muško) to ste vi, pa makar to što popravljate i ne bude funkcionisalo baš najbolje.

Ne radi ništa produktivno, nema vajde ni od njega ni od posla. Baš kao što traktor ne ide po vodi, niti brazda može ostati u moru čak i kad bi postojao neki traktor amfibija. Trudi se on, bori se, vidiš da ima nekog poretka u njegovim aktivnostima, ali su tako složene da iz njih ispada samo trošak. Bolje bi bilo da leži i ne radi ništa.

Ovo je omiljena rekreativno-olajativna disciplina u srpskim malograđanskim sredinama. Naime, bežeći od sopstvenih nerešivih problema, lakše je rešavati tuđe problememakar to bili neki beznačajni problemčići. Osobe koje se skoro profesionalno bave gledanjem tuđeg posla zovu se Radio Mileve. Jedan stepenik niže nalaze se Alapače, a najniži stepenik gledača tuđeg posla pripada dobronamernim komšinicama. Sistem funkcioniše otprilike ovako. Dobronamerna komšinica vas pita poprilično otvoreno o problemu za koji je uglavnom samo naslutila da imate. Vi će te joj reći ništa, skoro ništa ili vrlo malo. Ma šta da kažete vaše reči će biti pogrešno protumačene. Zatim dobronamerna komšinica odlazi do lokalne alapače kojoj će preneti sve što ste joj rekli. Pošto je to uglavnom vrlo malo, da ne bi ispala nesposobna vašim rečima dodaće i svoje, koje bi ste vi sigurno rekli, ali niste stigli. Odatle lokalna alapača vaš problem prenosi do Radio Mileve koja ne žali novca na organizovanje sedeljki gde se bar jednom dnevno sakupe sve alapače. Elem, vaš problem će tada biti dodatno uvećan za tumačenje alapače koja će ga pojačati sa nekoliko sitnica. Skup alapača se završava tako da sve one odlaze kući srećne i zadovoljne jer su svet u kome žive učinile boljim mestom. Naravno, čak i u slučaju da nisakime ne razgovarate, to će biti protumačeno kao da imate toliko problema da ste potpuno poludeli. Ćutali ne ćutali isto nam se hvata. E pa srećno nam bilo.

U suštini, uteha onih koji su zajebani. Jebi ga, kol'ko treba da budeš blesav i poveruješ da će neka viša sila da kazni one koji su ti se iskenjali u usta. To tako ne funkcioniše. I nema to čak ni veze sa tim ko u šta veruje ili ne.

Kosmička pravda ne postoji. Možete vi da budete dobri, smerni, pošteni i tako svašta nešto, ali će vas neko svejedno zajebati. Najverovatnije ne zato što mu je takav ćef, već iz jednostavnog razloga što tako svet funkcioniše. Postaviće vam nogu u trci zvanoj život i vi ćete se, koliko ste dugi, opružiti u prašinu propuštenih prilika jer je nekome tako odgovaralo. I tu vam Bog baš i ne pomaže mnogo, ma koliko se pozivali na njega i njegove moći. Bliže je istini da je u trenutku vašeg zajeba on trepnuo, pa nije primetio.

A vama ostaje samo da kao mantru ponavljate i tešite se rečenicom ''Bog sve vidi'', mada vam je jasno da to više zvuči kao vapaj očajnika potpuno upucanog u pojam, nego što predstavlja čoveka rešenog da se hrabro suoči sa sranjima i ne dozvoli da ga ponovo neki smrad prevesla.

Na leskovačkom "Kao vi"

Izraz koji žene koriste za svoje brkove.

Vi i osoba koja vas privlaci...

Osećaj zadovoljstva i zabave u društvu osobe koja isto tako blebeće kao vi, smeje se tako često kao i vi, završava vašu misao dok vi otpočinjete njenu, kapira poentu vaše priče bez crtanja, razume vaš smisao za humor, od srca vas nasmeje svojim šalama, pored koje vam ideje i misli samo naviru da ne stignete ni svaku da ispričate, već poneka i zaluta u vidu fraze „joj, htedoh još nešto da ti kažem…“. U tim trenucima vam se čini da bi sa tom osobom mogli da pričate satima i danima i da nikad ne bi presušile teme. Utešno i ispunjavajuće deluje osećaj da ste našli nekog srodnog sebi. Još jedan stepenik iznad toga je saznanje da sa tom osobom možete i da ćutite bez neprijatne tišine.

Uvek ona koju radi drug iz klupe a ne vi.

Servis koji preživi žešću porodičnu svađu.

Zima je, vi cekate voz koji treba da krene u 3 sata, a na vase odrediste da stigne u 8. Voz u startu kasni sat vremena, vi se smrzavate. Voz najzad stize, a vi drhteci od hladnoce ulazite u kupe i shvatate da nema grejanja. Taman uspete da zaspite, a kontrolor vas budi i trazi kartu, dok voz na svakih pet minuta usporava zbog lose pruge. Pocinjete da zalite i shvatate da je bolje ici autobusom, iako je skuplje, ali vas obasjava pomisao da cete se videti sa porodicom koju dugo niste videli.. Voz kasni 4 sata i stize u ponoc na odrediste, vi izlazite srecni, kad na stanici nema nikog, obuzmu vas grozne pomisli kao da vas je zena ostavila ili nesto tako, a ustvari kad su culi da idete SRPSKIM vozom, samo su se samo nasmejali, legli na spavanje i pomirili se s tim da ce vas videti tek ujutru..

Ujedno najkorisnija i najnekorisnija stvar na Fejsbuku. Nemam ništa protiv dopisivanja i ćaskanja ali ne mogu da shvatim ljude koji samo četuju. Još kad konverzaciju započinju ljudi koje ne znaš nego su ti oni poslali zahtjev za prijateljstvo, i samo što si upalio čet lik te spopada "E đe si, što radiš, odakle si, šta voliš(!?)"a vi mu istinito odgovarate što cijelu priču čini još glupljom. Možda je htio da izdrka a nije našao nijednu aktivnu ribu pa je dopisivanjem mnome ubijao vrijeme do ubijanja kurca virtuelnom pičkom. A ti si uključio čet da bi ako zatrebaš kome taj neko vidio da si aktivan i rekao ti nešto što ima ati mu odgovorio a ne da razmjenjuješ životopise sa ljudima koje ne znaš. Zbog toga mi je čet uvijek isključen, tako da pošalji poruku, i ako mi išta u životu značiš pisaće ti "seen" a ako sam baš dobar s tobom pisaće ti svašta nešto sa sve smajlijem na kraju.

Česta pojava na Web 2.0 sajtovima.
Nastala od reči nik(engl. "nick/nickname") i trošiti.
Nikotrošači su ljudi koji se registruju na neki sajt sa odličnim nikom, i više se nikad ne uloguju. Samim tim zabranjuju novim(aktivnim) članovima da iskoriste isti nik.
Ovo se najčešće dešava na YouTubu gde ih nazivaju "namewasters".

Da bi iskoristili potrošeni nik, neki ljudi na kraju stavljaju tačku, ili Alt kod 0160.

Voćka iz porodice jabuka njivarica. Oću da kažem da niče đe stigne i raste tako, a mi beremo. (nije genitiv množine od divljak, nego ženski rod). Rumena, a slatka, tako na dohvat ruke, a još nešpricana.

Tako ponekad onaj ozgo malo zaljulja ovozemaljski kotao, i osobine ovih jabučica dobije i poneki devojčurak, te se muški oblizuju u žele griz.

Reakcija domaćina na nekom veselju kad' vas ponudi nekim pićem, a Vi zatražite sok.

Ž,r i samoglasnici.

U trenucima konačne dokolice možete pogledati na kablovskoj i ruski satelit i tv espanju i jebenu Kiku ili RTL ali francuski kanal nećete.

Profesor na Građevinskom fakultetu u Beogradu, tipičan primer profesora kojem je trebalo 100 godina da postane VANredni profesor, i kojem je omiljena izreka: Bog zna za 10, ja znam za 9, a vi ne znate ni za 6. Često se dešava da na oglasnim tablama GRF-a na listama izašlih nesrećnika na ispit iz Matematike 2 ili Matematike 3, rukom napiše: Niko nije položio ispit. Slatko mu. A inače nosi Air Max ceo život.

Nonšalantan odjeb na besmislene i nezanimljive žalopojke koje, niti te se tiču, niti na njih možeš uticati. Ili su, opet, sasvim na mestu, ali ti prosto imaš pametnijeg posla. Ko će se cima?