Recenica koja opisuje osobu koja u 21. veku i dalje pronalazi sebe u malim zadovoljstvima sa kraja proslog veka.

Neugodna situacija u kojoj vas boli čitavo tijelo. Bilo da je to posle sinošnje pijanke, bilo da je posle prve partije fudbala sa ortacima, nakon više od godinu dana, bilo da je posle kvalitetnog seksa, bilo da je posle nekog fizičkog rada.

Slomljeni, sažvakani, pljunuti nazad pa ponovo slomljeni osjećaj.

Pismo koje se čita na skoro svakom mitingu od nacionalnog interesa, kao intermeco između govora dvojice političara i služi da podjari atmosferu dok ovaj drugi ne skupi muda da izađe pred masu. Mala Milica piše tako da ti knedla u grlu stane, oči zasuze, a pesnica se stegne u bijesu usmjerenom prema krivcima za dječiju tugu.

Ko je mala Milica? Četvorogodišnje vanzemaljsko i sveprisutno biće koje tečno čita i piše, razumje se u matematiku, informatiku, politiku, civilne inicijative i vojne tehnologije sa posebnim osvrtom na bojne otrove. Uvijek u epicentru životnog zemljotresa, ali i dalje stamena iako prinuđena da moli za pomoć. Kroz tu njenu molbu provijava želja za normalnim životom koji joj je uskratio upravo onaj što je i izazvao masovno okupljanje.

Saljiva recenica koju upucujemo osobi koja nam je dosadila verbalnim silovanjem sa nekom pricom sa kojom mi nemamo veze, i to nesto ne mozemo ostvariti ni u kom slucaju,iz naslova je to pravljenje dece bez polnog organa, nemoguce, bas kao i veza sa nekom situacijom onoga ko ovo izgovara.

Ono što neki ljudi imaju urođeno i što zasigurno znači da će postati programeri. Pojam "cerebralni" odnosi se na mozak, a "algoritam" na poremećaj isuviše logičnog rešavanja nekog problema.

Amaterski fotograf iz SAD-a koji je preko noći postao veliki ložač mase. Takođe čovek koji je napravio prvi korak u stvaranju Fotošopa. Fora je u tome da je on na jednoj svojoj fotografiji primetio nejasnu siluetu njegovog mrtvog rođaka, ali je provalio da je slučajno stopio sliku svog rođaka sa svojim autoportretom. I tada je dobio ideju. Tako je jedno vreme ložio masu (primenjujući isti taj postupak), a jednom je tako naložio i udovicu Abrahama Linkolna. Međutim, ljudi su ga provalili zato što su na slikama primećivali sve više i više živih osoba i Mamler je na kraju optužen za prevaru.

Dve reci koje postaju sve popularnije kod danasnje omladine, pogotovo kod postovalaca odredjenih muzickih pravaca : rok, rep, metal...

Pojedinci sebe smatraju RIL baticama (apsolutno posvecenim i slepim vernicima) jer :

1. Oblace siroke pantalone, stavljaju kackete preko marama, srebrne priveske... (RIL reperi)

2. Oblace crne majce sa aplikacijama AC/DC, nose lance na farmerkama,imaju duge i masne kose, pricaju tako sto otezu reci na neki svoj lenj nacin, stalno pokazuju "peace" ili "djavolje rogove"...(rok, metal)

3. Imaju dredove , motaju gandzu 24h i ne kupaju se nikad (rege..)

4. Furaju brze naocare, istripovane frizure i gutaju LSD kao pepermint (rejv, tehno...)

(ne zeleci da pljujem pravce muzicke, jer neke i sam slusam, ovo se odnosi na pojedine postovaoce ovih muzickih pravaca koji nalaze za shodno da odlucuju ko je FEJK , a ko RIL)

Igrica za NES konzole napravljena od Capcom-a. Napravljeno je šest delova ove igrice.

Šta se radi? Igrica je toliko zajebana i teška da ti trebaju refleksi i brzina koja se jedino dobija nakon 12 popijenih kafa, ali ni to ne bi bilo dovoljno. Trebalo bi da budeš kompletni nolajfer koji bi se posvetio uvežbavanju ove igrice da bi se u opšte stiglo do zadnjeg nivoa.

Na početku igrice se prikaže 8 robota koje biraš i tad misliš "o kul urađeni roboti", ali onda kad započneš nivo, vidiš nekon pedera u plavom odelu sa nekim jadnim topom umesto ruke. Tokom nivoa nalećeš na neprijatelje koji se zaleću u tebe k'o mutavi na brašno i koji te pucaju iz svakog dela tela, a ti samo sa topom možeš da ih rokaš. i kad misliš da si ih ubio i slučajno se vratiš nazad, vidiš neprijatelja kako je respavnovao nov-novcat. I tako dok preskačeš prepreke za koji ti trea tajming k'o profesionalnom bejbol igraču na dopu, i pucaš male debilne robote, naletiš na karakonžulu veliku kao pola ekrana, čiji je glavni zadatak da skače i gazi po tebi k'o pijan po govnima. i na kraju kad konačno posle tolikog mučenja i obolelih prstiju stigneš do kraja, saznaš da je boss zapravo onaj robot kojeg si izabrao na početku, i on će biti taj koji će ti dovršiti igru.

Ako kojim neverovatnim slučajem uspeš da pređeš svih osam robota, ulaziš u zadnji nivo kod Doktora Vilija. E njegov nivo je ultra-zajeban i treba da kombinuješ sva oružija koja si uzeo od prethodnih robota.

Uglavnom, za obične smrtnige, igra se ne može preći bez hakova i game genie-a.

Youtuber koji svojim komentarom smiruje zavađene četnike, balije i ustaše, koji se 'poubijaše' u komentarima. Najčešće se njegov komentar nalazi na vrhu, kao 'highest rated comments'

Mani se prošlosti, zlih ljudi, loših misli i svega što ti ne odgovara.

Jedina mana piću... kad domaćin zabušava u sipanju sledećeg.

Za stepen nekreativnosti i besmislenosti ovoga što bi trebalo da predstavlja naziv za reklamu još nije smišljeno ime.

Nagadjam da je u ta davna vremena kada je nastala ova cepanka od kovanice nekome palo na, nazovi ga, pamet da gledaocima treba malo predaha od napetosti vestern filmova ili zavodljivosti Ričarda Bartona. Neko je tada zaključio da gledaocima u predahu, i dok im se puls i krvni pritisak polako normalizuju a mozak polako počinje da pati za kiseonikom, nije loše uvaliti (u sasvim komercijalnom duhu) i koju reklamu. Ne mogu drugačije da objasnim ovu stupidariju od naziva za najobičniju i napornu reklamu. Reklame se danas sve redje nazivaju “komercijalni predah” i hvala bogu na tome, ali nisu prestale da budu podjednako iritantne. Ako niste sigurni u ovo evo jednog mog malog iskustva od proletos. Mesto zbivanja Kanada, Ontario.

Kada se čast, imetak, ili položaj dobija isključivo prema objektivnoj zasluzi.

Izjava cudjenja kad vidis sta sve ljudi rade iz navike.

Jeste, baš si ti pametan sada. Imaš te internete pa video jel? Reko ti Miroljub Petrović za Novi savremeni prevod Biblije đe ne piše ništa oko Boš'ća da treba da se slavi. Počelo i tebi da smeta?

More ja da ti kažem sinak sad, samo da smotam ovaj duvan.

Pali starina, dim okolo.

Mene je prađed Đuro na koljenu držo i priča. Kaže u rovu su slavili Božić. Švabo krenuo jebo majku svoju, oće da nas satre. Imaju nekih bombi, to samo puca, a u nas jadnih sve viče: "štedi, štedi". Kako ceo život, tako i u ratu, samo neko stiskanje. Drug njegov, neki Mitar Crni, pogodila ga granata na Badnje veče, nisu stigli da ga sa'rane, kaže panđed utisnuo mu sveću na čelo, šiju meci okolo, prekrstiš se i proslaviš. A sad da čiča kaže i tebi i ovim ostalim što skreću sa puta. Ne daj svoje sinko, ne daj makar ti se svi smejali. Vidiš one Škote, ja gledao onomad na televiziji emisiju, to suknje nosi grom te jebalo a gde nećeš vake lepe praznike da praznuješ. I onda dođe neka zver, neka mačka šta li je, kad uhvati onog majmuna bajo moj, raspolovi ga mučenika...
-Deda skoncentriši se.
-A?
-Patriotizam, ostaci nacionalnog nasleđa i to.
-A to, ne daj sine Škotima, znaš ti koja je to banda!

Definicija pisana za Božićni specijal 2019.

Pitanje praćeno oduševljenjem koje sebi postavimo kada rešimo problem na nepoznat nam način, onaj način koji kasnije ne znamo da ponovimo.

Po mišljenju većine muške populacije Srba, glavni razlog dolaska strankinja u Srbiju. Po rečima Srba, Guča i Exit su samo jeftini izgovori, strankinje hrle u Srbiju da zaborave svoje impotentne i hladne zemljake i dožive seksualni vrhunac.

Veoma učestala pravopisna i greška u izgovoru nastala dodavanjem nepotrebne reči "kompakt" ispred reči "CD". Ova greška karakteristična je za naš džet-set i velike muzičke poznavaoce sa domaće scene, iako je u reklamama prihvaćena kao pravilna.

Grub izraz kada se lepšem polu nešto ne može sa lakoćom objasniti, onda se vrši upotreba jezika za gluvoneme tj. objašnjava rukama a u izuzetnim slučajevima i nogama.

Objavljen od strane selektora fudbalske reprezentacije Srbije, predstavlja znak da svi oni koji makar malo prate fudbal, a imaju trenerske ambicije (98% muške populacije u RS) mogu da počnu da komentarišu izbor igrača. Selektoru se zamera što nije pozvao pojedine igrače (obično one starije od 30 godina (koji su pritom izjavili da neće vise da igraju za reprezentaciju, ali to većina njih koji komentarišu ne znaju, a i zašto bi, kad znaju selektoru da ospuju majku na 348 različitih načina), one koji nisu igrali zadnjih godinu dana (nego u svojim klubovima glume radijatore i greju klupe) ili su pak igrali ali nisu dali gol u zadnjih 16 utakmica)) i obavezno sto je pozvao mlade igrače (obično one iz Zvezde ili Partizana (a tu postoji pravilo da pljujes igrace onog tima za koji ne navijaš i pritom na 348 različitih načina psuješ majku menadzerima koji "guraju" te igrače, direktoru FSS i selektoru (naravno))).
Oni malo duhovitiji "selektori" pisu rečenice tipa "Hoće li mi neko reći šta radi Šćepovic u napadu? Pa on ne može da da gol ni kad je minut ćutnja!!!" ili "Gde mu je Zdravko Čolić, on zna dobro da peva Bože pravde" ili pak "Mislim da možemo da rezervišemo babe narikače za sahranu reprezentativnog fudbala".