Akcija u kojoj konobar, uz osmeh na licu, slucajno naplati vise il vrati manje para.

Zgodan, inteligentan, šarmantan, elokventan, načitan, moćan, vanserijski tip....

Ako samo jedan posto ljudi na planeti mogu biti piloti, a jedan posto pilota mogu biti astronauti, onda je on medju njima.

Lik koji vas vraća na zemlju i postavlja tačno gde ste na lestvici jebača na čijem je on vrhu.(U svakom pogledu! I u ljubavnom ali i poslovnom: u firmi gde on radi, vi biste, ako imate sreće, bili zamenik direktora, jer on bi naravno bio direktor).

Ako vi zamiljate neku glumicu(manekenku, fotomodel...porno zvezdu...) dok vodite ljubav sa svojom devojkom, znajte da vasa devojka(ali i svaka druga riba koja ga je makar na tren videla ) zamislja njega.

Njegov uticaj na ženke moguće je videti i najbolje je izražen na bazenu, gde slabiji pol dozivljava višestuke orgazme samo dok ga posmatra.
(naravno ovde lepši pol nema uvid o tome koliko on zaradjuje, koliko škole ima, šta vozi, koliko jezika govori itd.)

On je gradjen kako ste vi hteli da budete, zato i može da nosi najmanje moguće gaćice za kupanje(u kojima se primećuje da je vanseriski tip u svakom pogledu), snažan koliko ste vi oduvek sanjali, jebozovan....dok se zagreva za plivanje devojke u bazenu bale...
Skače i pliva tri puta više od svih(ne da bi nesto dokazivao, jer on nema ništa nikome da dokazuje) već zato što može.
Izlazi iz bazena i elegantno odlazi u svalačionicu sa svojim sada kao stuna zategnutim telom, dok se od telesnih tečnosti pripadnica lepšeg pola bazen polako izliva....

(I kako posle da ne bude samouveren)

Recenica koja opisuje osobu koja u 21. veku i dalje pronalazi sebe u malim zadovoljstvima sa kraja proslog veka.

Čarobna reč kojom se oslobađate od obaveza koju pokušavaju da vam nametnu druga lica(roditelji) ili pak kao kratko ali jebitačno obrazloženje svog sadašnjeg položaja.Roditelji obično idu ovom analogijom-''ako ne uči-neće spremiti ispit,ako ne spremi ispit-neće ga položiti,ako ga ne položi-neće dati uslov,ako ne da uslov-pašće godinu,ako padne godinu-moramo da mu platimo obnovu,ako mu platimo obnovu-tata ne može da sredi svoju kantu od auta a mama da kupi novu mašinu za pranje sudova i kosmodisk.***

Још од тренутка кад је Пинокио почео да фарба добру вилу не желећи да сазна како је изневерио маторог Ђепија, оваква форма лагарије и спрдачине није могла толико често да се сретне.

Универзална женска фраза пружања (не)искрене подршке приликом дијалога које је уско повезан са вишком килограма. Скривање истине ради неповређивања осећања. Ваљда. Јебем ли га. Увек је лакше слагати кад је неопходно, него испасти грбав.

Izraz zbunjenosti.

Varijacija izraza i ja tebi. Razlika je u tome što se "i ja tebi" odnosi na rečenicu, a "da li se to maže na hleb" se odnosi na reč.

Nepovrat propuštenih prilika kroz bahatu prizmu filmske replike zapaljenih sela. Svođenje računa na manje popularan način i omaž vozu na koji samo malo okasnismo. Kajanje.
:Radismo onako kako htedosmo i naravno pritom bejasmo valjani, časni i pošteni, već nam sutra nametnuše drugačije! Valjda smo se snašli! Ko danas dohvatio obojke a ko opanke bolji je makar onoliko od onoga što sutra neće ni toliko!... Fora, je l'? Hehe, jepse pesimisto!:

Ako često gledate MTV i slične televizije primetićete neke zakonitosti vezane za ovaj fenomen. Bitni elementi koje će vam olakšati prepoznavanje (i kasnije lakše izbegavanje) istog:
GLAVNI ELEMENTI:
-glavni crnac-neizostavno sa tetovažama, pirsinzima, gvoždjem na zubima, lancima do kolena i sličnim glupostima koje ga čine "jedinstvenim" i "unikatnim",tj. glavnom i najopasnijom facom u kraju
-sporedni crnci- takodje izuzetno "opasni" likovi koji mašu ko kreteni oko glavnog crnca(TM), mršte se, pokazuju svoje lance (jer izgledaju vrlo slično kao i glavni), i dobacuju povremeno po koju recenicu u pesmu glavnog crnca
-Crnkinje- mnoštvo devojaka koje imaju ulogu da pokažu kolike su ustvari face crnci, neizostavno polugole (ili čak potpuno gole). Njihov glavni zadatak je mahanje i mešanje guzicama i sisama koje crnčuge u spotu 'vataju (ako ne i gore) čime kao da žele da pokažu kolike su prostakuše i fukse.
-Automobili- Po definiciji italijanski (Ferari, Maserati ili Lamborgini), nemački (Mercedes, Maybach), Hummer i naravno Cadillac Escalade. Svi imaju neke od navedenih automobila, i za divno čudo SVI tvrde kako su baš njihovi unikatni (što dokazuju time što ugrade negde svoje inicijale i slično i tobože pričaju da niko nema toliki prečnik guma kao oni, iako o automobilima pojma nemaju...)
-Slowmotion kadrovi koji ih prikazuju kako se voze po svojim siromašnim hood-ovima iako ne znaju ni sami koliko para imaju ili u nekim drugim akcijama
SPOREDNI ELEMENTI:
Bazeni puni crnkinja, košarkaški tereni, pištolji i drugo oružje, marame na licu, kadrovi kako ih panduri ugnjetavaju, tompusi...
Svaki dan izlaze novi po principu copy-paste, proverite!

Osoba koja ima izrazitu potrebu da zna sve o tehničkim uređajima, raznoraznim spravama, opremi... 99% njih su muškarci. Najrašireniji od fetiša koji se mogu javiti su fascinacija automobilima, zatim oružjem i vojnom tehnikom i mobilnim telefonima a postoje i specifične, uske ciljne grupe - likovi koji se lože na muzičke instrumente i opremu (pre svega električne gitare), fotografsku i video opremu, informativne tehnologije, ribolovački pribor...

Glavna karakteristika ovih likova je da, na primer, u prste znaju karakteristike električnih gitara Fender Stratokaster i Gibson Les Pol a da sami na gitari umeju da odsviraju 2, 3 akorda. Ili da satima raspravljaju zašto je ruski Kalašnjikov bolji od američke M16 a da pri tom nisu pucali ni iz vazdušne puške. Itd, itd, primera je mnogo. Prepoznate ih po tome što im je na desktopu slika omiljenog gedžeta, satima mogu da prelistavaju online kataloge, redovno kupuju magazine gde se daju pregledi najnovijih "igračkica". Bez izuzetka su aktivni na jednom ili više internet foruma. U gradu su u stanju satima da dave društvo sa "gear-talkom", mada obično vise sa istomišljenicima sa kojima vode beskrajne rasprave o tehničkim karakteristikama uređaja (automobila). Kada ne daj bože da nalete na nekoga ko je profesionalac u oblasti koja ih zanima, udaviće ga pričom i gomilom pitanja i pokušati da ga zasene količinom svog znanja sa entuzijazmom malog deteta.

Tehnički fetišizam je, u suštini, svojevrstan oblik mentalne masturbacije, veoma raširen kod muškaraca.

Sugestija nekome ko nešto radi uzalud. Troši vreme u nadi da radi korisnu stvar, ali naprotiv, on je u nezavidnom položaju.

Čest problem je da neko ne shvati našu brigu pa misli da mu zavidimo i nastavi dalje da tone radeći nešto u čemu ne može uspeti.

Brzinsko ubrizgavanje ili snifovanje horsa.

Dve reci koje postaju sve popularnije kod danasnje omladine, pogotovo kod postovalaca odredjenih muzickih pravaca : rok, rep, metal...

Pojedinci sebe smatraju RIL baticama (apsolutno posvecenim i slepim vernicima) jer :

1. Oblace siroke pantalone, stavljaju kackete preko marama, srebrne priveske... (RIL reperi)

2. Oblace crne majce sa aplikacijama AC/DC, nose lance na farmerkama,imaju duge i masne kose, pricaju tako sto otezu reci na neki svoj lenj nacin, stalno pokazuju "peace" ili "djavolje rogove"...(rok, metal)

3. Imaju dredove , motaju gandzu 24h i ne kupaju se nikad (rege..)

4. Furaju brze naocare, istripovane frizure i gutaju LSD kao pepermint (rejv, tehno...)

(ne zeleci da pljujem pravce muzicke, jer neke i sam slusam, ovo se odnosi na pojedine postovaoce ovih muzickih pravaca koji nalaze za shodno da odlucuju ko je FEJK , a ko RIL)

90-tih smo slušali kako je 70-tih i 80-tih bilo lepo živeti, kako je bio dobar provod i kako si mogao da spavaš u parku na klupi a da ti se ništa ne dogodi. A onda je usledilo svo ono sranje koje je iza nas ali koje je ostavilo neizbrisive posledice u vidu poremećenih sistema vrednosti, nepoštovanja svega i svakoga ko imalo vredi, turbofolk i mafijaško idolopoklonstvo, opšta lažna a ne iskrena vera u Boga .... Po velikom scenariju sada mozak našoj deci pokušavaju da modeliraju preko raznih teletabis crtaća, rijaliti gluposti, prihvatanjem evropskih vrednosti... Stvari koje su nekad bile nezamislive danas su potpuno IN i svi treba da se poklonimo tome i verujemo u bolje sutra.
Pitam se da li ćemo 2025 pri povratku sa pijace dok ulazimo u kuću sa torbom genetski modifikovanih namirnica koje smo mučenički zaradili crnčeći po 20 sati na poslu, pričati našem polupismenom detetu od 150 kg koje već 8 meseci nije izašlo iz sobe zbog igranja online igrica i dopisivanja sa svojim virtuelnih drugovima, kako je nekad lepo bilo dok smo na početku novog milenijuma bar sa nekim izlazili i igrali fudbal, a devojke upoznavali na splavovima i kafićima a ne na fejsu ili nekoj sličnoj mreži, kako je tad postojalo bar malo časti, poštenja, druženja... Pitam se, i ono što vidim me ne raduje. Ali želim da verujem da grešim.

Igrica za NES konzole napravljena od Capcom-a. Napravljeno je šest delova ove igrice.

Šta se radi? Igrica je toliko zajebana i teška da ti trebaju refleksi i brzina koja se jedino dobija nakon 12 popijenih kafa, ali ni to ne bi bilo dovoljno. Trebalo bi da budeš kompletni nolajfer koji bi se posvetio uvežbavanju ove igrice da bi se u opšte stiglo do zadnjeg nivoa.

Na početku igrice se prikaže 8 robota koje biraš i tad misliš "o kul urađeni roboti", ali onda kad započneš nivo, vidiš nekon pedera u plavom odelu sa nekim jadnim topom umesto ruke. Tokom nivoa nalećeš na neprijatelje koji se zaleću u tebe k'o mutavi na brašno i koji te pucaju iz svakog dela tela, a ti samo sa topom možeš da ih rokaš. i kad misliš da si ih ubio i slučajno se vratiš nazad, vidiš neprijatelja kako je respavnovao nov-novcat. I tako dok preskačeš prepreke za koji ti trea tajming k'o profesionalnom bejbol igraču na dopu, i pucaš male debilne robote, naletiš na karakonžulu veliku kao pola ekrana, čiji je glavni zadatak da skače i gazi po tebi k'o pijan po govnima. i na kraju kad konačno posle tolikog mučenja i obolelih prstiju stigneš do kraja, saznaš da je boss zapravo onaj robot kojeg si izabrao na početku, i on će biti taj koji će ti dovršiti igru.

Ako kojim neverovatnim slučajem uspeš da pređeš svih osam robota, ulaziš u zadnji nivo kod Doktora Vilija. E njegov nivo je ultra-zajeban i treba da kombinuješ sva oružija koja si uzeo od prethodnih robota.

Uglavnom, za obične smrtnige, igra se ne može preći bez hakova i game genie-a.

Fraza paralaža. Univerzalni argument koji se koristi prilikom nedostatka pravih argumenata ili prilikom skrivanja istih. Poziva na čitav odnos koji imamo sa sagovornikom. Tipa: "Kome ćeš verovati ako nećeš meni?" ili "keve mi".

Diploma zanatlije, nekada veoma cenjena, samom vlasniku svetinja, dokaz znanja i zvanja; ponosno istaknuta na najupečatljivijem mestu u radionici, dostupna na uvid svakom oku. Dokument na koji se s dikom, punog srca poziva u situacijama likovanja, nakon profesionalno odrađenog posla ali takođe i u trenucima narušavanja ega, sumnjom ili prozivkom.
Danas ovaj nekada časni dokument gubi smisao, čak i nepravedno dobija posprdni karakter, koristeći se u šaljivo-ironičnoj konotaciji prilikom kurčenja poludebilnih ljiga, takozvanih kvazi intelektualaca, sopstvenom ''stručnom spremom''.

Razvaliti nekoga u nečemu toliko da bi ga i majka rođena podjebavala kada bi vidjela.
Koristi se i za dočaravanje masaže koju vam priredi neka osoba.

Vrlo zarazna igra koja kod određenog broja ljudi može da izazove zavisnost, a u nekim ekstremno radiklanim slučajevima i smrt.
Ponosno izdata od strane kompanije Zimska Mećava, iliti Blizzard.

Muska jedinka u pcelinjoj kocnici. Ceo dan lezi, jede, lezi, jede... U jednom trenutku svog zivota pari se sa kraljicom i ode iz kosnice.

Kada se sve sabere: jebac za jednokratnu upotrebu

Autentična, po nekima izmišljena, ali u svakom slučaju veona intrigantna ličnost. Niko ne zna, u suštini, da li je postojala, ali o njoj se peva i dan danas. Svojih 5 minuta slave dočeka tamo u sitne sate, kada se otvore duše i novčanici njenih obožavatelja, koji prvo bojažljivo, pa kasnije sve smelije ''natpevavaju'' stihove sa mizikantima.
Sve počinje naivnim stihovima „Cano, Cano, Canule, kupiću ti nanule", nastavlja dečjim „Kuvarica pile peče, iz pileta čorba teče. Pile ćemo da jedemo, kuvaricu zna se - bice muško prase", da bi se onda prešlo na neprevodivu egzaktnu erotiku koju je teško iskazati u jednoj definiciji.

Neki kažu da je Cajka zaista živela u nekoj vojvođanskoj zabiti. Drugi da su je izmislili Cigani, kao što su smislili i laganu, jednostavnu, efektnu melodiju u E-duru. Postojala ili ne, „Cajku" se svirala, i još uvek se svira od elitnih evropskih restorana, do poslednjih sremačkih prčvarnica. „Cajka", ovakva kakva jeste, prija svakom uhu, bez obzira na intelektualni nivo ili socijalni status, iako obiluje terminima sirove erotike, koja u neku roku može da bude shvaćena kao čist prostakluk, ali samo onom ko je ne razume. „Cajka" je deo naše vojvođanske izvorne baštine, samo nama bliska i razumljiva, i kao takva nikada neće biti zamenjena.

Kao takva, dopisuje se u kafani, posle velikih količina ladnih špricera koji otvaraju dušu i srce, i sklanjaju kamen uštogljenosti koji vlada nad nama. Sposobna da digne atmosferu gde to nikom ne bi pošlo za rukom i da otopi led u srcima svih besnih Sremica, Cajka će i dalje vojevati pobede nad učmalom atmosferom, životnim nedaćama, i bar na tren običnog čoveka skolniti mislima iz teškoća života i svih nedaća koje ga muče.