Jednačina sa jednom nepoznatom sa kojom zaljubljeni par i budući mladenci izglasavaju budžet za predstojeći najradosniji događaj u svih Srba. Algoritamska formula sa kojom bi i NASA-in lansirni panel u Hjustonu imao poteškoća...ali ne i pronicljivi roditelji trudnih mladenaca. I bakuta, naravno. Ustvari, od mladinih i mladoženjinih roditelja umnogome i zavisi da li će finansijska konstrukcija predstojećeg hepeninga izdržati teret ambicije i sujete koji joj je nametnut ili će se pod istim urušiti k'o onomad one dve straćare u Njujorku, pa za malo dana jopet.

Međutim, ako ste pod ovim prethodnim zamislili da su entiteti roditelja ti koji su odgovorni displjunu pare za čitavu operaciju zvanu “Svadba našeg Nikole/naše Ivane sa tamo nekom/nekim” – bojim se da su ta lepa vremena u nas Srba odavno prošla. Uhvatila, bre, kriza pa nikako da pusti (bismo mi nju al’ neće ona nas), zavladala insuficijencija na svim poljima, više ni kredit nije tako lako dobiti, gledaju ljudi kako će kraj sa krajem da sastave a ne sto sa stolom…uglavnom – kome je još do svadbe na ovu nemaštinu? Ali, eto, desilo se, deca se volu i to (snajka je u trećem mesecu;prim.prev.), pa je red da tu euforiju i ozvaniče pred zakonom, prijateljima i ljudima koje do tada nikada u životu nisu videli. Doduše, da je do nas dece, mi bismo verovatno napravili neku žurku za nas mlađe drugove & drugarice, ono, ništa fensi, neki ok prostor, lajv zika, previše alkohola i nešto za zobanje s nogu, pa ujutru na Kališ i gledanje izlaska Sunca uz burek od “Trpkovića” i jogurt iz čaše. Ili tako nekako. Avaj, ali, to su samo pusti i neostvarivi snovi poslednjih generacija stare Jugoslavije jerbo se danas svadbe redom prave zbog rodbine i tih gorepomenutih ljudi koje do tada nikada u životu nismo registrovali…što najčešće ume da bude jedno te isto, al’ ajde.

Bilo kako bilo, uz narečene elemente finansijske skljokanosti i dijametralno suprotnog broja gostiju na predstojećem radosnom događaju (čiji smo većinski profil svakako utvrdili u prethodnom pasusu), u čitavu stvar treba uračunati i poslovičnu predusretljivost nasumičnog ugostitelja po izboru a za čiji se šator budući bračni par opredelio da bude poprište centralnog slavlja (ždranje, oblokavanje, drpanje, trpanje i slične aktivnosti). Jer on je human čova koji veruje u pravu ljubav i vazda želi da joj izađe u susret…iako ta ista najčešće nema para da mu unapred plati za svoju kmetovsku promociju, jelte. “Platite posle svadbe” parola je kojom se vodi samo ne on već i gomila savremenih pružaoca svadbarsko-propratnih usluga a motivisana takođe savremenim običajem uručivanja koverti mladencima ‘mesto prevaziđenih i najčešće tripliranih escajga, tanjira, svećnjaka, miksera, sokovnika, pegli, usisivača, palmi, “umetničkih” slika, otirača, bade mantila, peškira, zidnih satova, bugarskog zlata i inih poklonoidnih kategorija iz doba mezozoika. To praktično znači da su u savremenom poimanju stvari svatovi nedvosmisleno ti koji će u najčešćem broju slučajeva iz ličnog džepa platiti za boravak i provod na manifestaciji na koju su pozvani svečanom crnom pozivnicom sa roze mašnom...koju su, ispostaviće se, opet oni sami sponzorisali. Kovertom.

Da, koverta. To zapljuvano parče papira koje u sebi krije još papira, samo od vrednosti. Ali koliko tačno vrednosti? E, tu dolazimo do jednačine iz naslova i više nego komplikovanog procesa prognoziranja sadržaja koverte svakog gosta ponaosob, u paru ili porodično, a kroz analizu njegovog porekla, karaktera, stanja zaposlenosti i rodbinske linije, preko marke kola koju vozi i destinacije na kojoj letuje/je zimovao, do toga kojim stilom se oblači, hrani i vara ženu sa neimenovanom studentkinjom 2. godine turskog jezika. Jer od toga zavisi hoće li naši Nikola i Ivana imati švecki sto ili 6-delni meni, hoće li torta biti od dva ili tri sprata, hoće li bend biti kršten ili nekršten i, konačno, hoće li prvi ples otplesati uz ono govno što istovremeno ispušta dim i mehuriće od sapunice ili će “FIRST” hi-fi linija žešće da baguje dok sa zvučnika bude zavijao “Moj svijet” od Sergeja Ćetkovića, jebem mu majku da mu jebem stvarno.

Izraz za feme koje misle da sa pedeset izgledaju isto kao sa dvadeset. Eksponiraju se i vucaraju po tabloidima, a jedino osećanje koje bude kod čitalaca ili gledalaca je mučnina.

Oko njega jednostavno mora da se laze. Bilo da komsa pita gde si,ili 'pak,neka devojcica.. Mesto na kome se trenutno nalazite nikako ne sme biti otkriveno....uglavnom! laptop je,naravno,neizostavan.

Rečenica koja se redovno čuje kad neko gleda top listu sa:
- najboljim golovima Sokratesa,
- zakucavanjima Vinsa Kartera,
- skokovima Jelene Išinbajeve,
- alergijama Novaka Đokovića,
- najboljih golova 38. kola Kalča i sličnih lista...

Ovom rečenicom se iskazuje naše razočaranje što su sastavljači liste stavili na prvo mesto neki klip koji nama ne liči na najbolji.

Osoba muškog pola od npr 14 do 75+ god. Kladi se svaki dan, u proseku 2 do 3 tiketa dnevno.
(1.rani ili jutarnji tiket. Parovi što pocinju do 16 h (ako je vikend Italijani 15 00, Nemci 15 30, Englezi 13 45 i 16 00...uz eventualni dodatak iz Španske ACB lige, ako nema sta da se igra. Ako je radni dan u pitanju tu je tenis)
2. Kada padne prvi tiket, obavezno ide i ''popravni tiket'', koji sadrzi Belgijance 20 45, Francuze 21, Špance 22 00.
3. Kada padne i popravni tiket, trči u kladionicu i sastavlja noćni. Uglavnom nema pojma šta igra (NHL, MLB, NFL, MLS i NBA koji kao poznaje (ali iz doba Peđinog Sacramenta)
Kada sve padne negde oko 3 ujutru, psuje sam sebe zašto nije sproveo online betting da stigne na Japance (Japanski fudbal koji pocinje oko 7 ujutru, dok kladionice ne rade) Sledi prazan i siv osećaj, sa bacanjem oka na sutrašnje parove.Zaključuje da ima dobitni tiket, za sutra.

Ako je mlađi, do 30 god, obavezno ima seksualne fantazije o radnicama iz kladionice, svaki dan pokušava da ih šarmira na njemu svojstven način. (Joj kad gurnem 50 e na tiket ima da padne, ma lože se na keš kurve, znam ja..Šta ti je)
Obično savetuje sve kako i šta da igraju, i kako se dižu pare. A poslednji put je dobio 2004 i to nekih 13,52 eura.Obiluje mudrošću i veliki je poznavalac sporta (naravno u sopstvenoj glavi)
Uvek pada na jednu i po mogućnosti zadnju utakmicu na tiketu uz konstataciju NAMEŠTENO, PIČKE!
Alfa mužijak jebe svaki dan.
Ako je penzioner, obicno minimalac uplaćuje na tiket uz maksimalan broj odigranih parova.Obavezno smrdi i ima univerzalni nadimak Deda. Iza njega se obavezno stvori red, jer gotovo uvek pogreši neki od 64 para, pa sledi navikivanje sa devojkom koja radi u kladionici.
Posle svakog pada, oseća prazninu, ali motiv da im jebe mamu (kladionici) nikada ne pada.

Najdebilniji nacin da dobijes dobru ocjenu! sledi primer

Gani koji se ponašaju i oblače kao belci, i belci koji se ponašaju i oblače kao gani.

Nikada ne dođe kada treba.

Nikad mi neće biti jasno zašto misle da sam dosadna? Šta kao da samo ja napravim nered!? A sneg? A Sunce? Napolju vide sunčevu svetlost i odmah im se podigne moral. Pustinje niko se tada ne seti.
Prvi sneg... Možeš misliti. A upala pluća? A poledica?
I onda ja ne valjam.

A zaista volim da padnem s vremena, na vreme. Najviše volim prvi utisak koji ostavim. Padala sam u oko, u uvo, u usta, na čelo, za vrat. Jednom sam čak prvu kaplju poslala jednom paoru između dlakavih obraza. Mislim onih donjih. Jako loše i neprijatno iskustvo. Pu,pu ne ponovilo se.

Volim kada padnem posle deset dana terora onog namćora usijane glave, Sunca. Čak i tada sam interesantna samo na minut. A onda opet bi da dođe onaj glavonja.

Sviđa mi se osećaj kada padam za vreme neke romantične šetnje dvoje zaljubljenih. Oni se onda podvuku pod kišobran i stisnu se hteli oni to ili ne. Nekada, kada sam baš vickasta, volim da im ispolivam odeću, pa da moraju da se skinu. He, he.

Međutim, sećam se i jednog tužnog pada. Padajući sam primetila jednog momka koji je sedeo na klupi sa jednim crnim oblakom u glavi, i sekirom u srcu. Sedeo je tako ostavljen od devojke, dok sam padala po njemu. Primetila sam kako se trese od hladnoće koju sam izazivala, i primetila sam kako zajedno sa mnom, na beton padaju i suze tog momka. Ja sam svim srcem pokušala da prestanem da padam, ali sam se i ja rastužila i onda još više počela da šibam po njegovim leđima.
Celu noć smo tako preplakali on i ja.

Sutradan se čak i prehladio i ja sam morala naći način da ga malo oraspoložim. Nagovorila sam glavonju, i napravili smo, zajedničkim snagama moram priznati, jednu prelepu dugu. I izmamili njegov osmeh. I oterali crne oblake, bar na tren. On mi je time pokazao da ja ustvari nisam uopšte dosadna.
Samo osećajna.

Papagaji podražvanja usvajaju svaku frazetinu ne pomišljajući ni na tren šta ona znači. Ionako rugobni javni svet time postaje još i neizrecivo glup i nepodnošljiv. Srednjaštvo mora svuda da vlada, od prosvete do televizije i s tim se mora pomiriti ali zato ostaje pravo da se svuda i na svakom mestu batinom raskrinkavanja tuku paše i subaše gluposti, neoriginalnosti i imitiranja.
U poslednje vrijeme na talasu jednog lošeg postjugoslovenstva i hrvatske krležijanske komponente utkane i sakrivene u srpsko-jugoslovenskom biću probila je i ova sintagma beogradska čaršija koja se širi neprimetno i na izgled naivno pa je i sami begedijanci usvajaju kao nešto prirodno ne uviđajući skriveno kukavičje jaje pakosti i nipodaštavanja u samom izrazu.
Pa tako, zanimljivo, postoji samo Bg zla čaršija, recimo Prag nema čaršiju ali ima češke ulice, Beč ima samo akademije, valcere i 23 poziva da Serben must šterben, isto tako Sofija iako su oni Bugari oni najgori isto nema čaršiju a Priština recimo, pa to je danas jedan moderan grad mladih ljudi sa svetlom perspektivom šiptarije očišćen od svih loših sećanja, a i još nekih nebitnosti.
Beograd, dakle, to je čaršija, 19. vek, dve ulice, prljavo nešto, kalfe, minderluci i karavan seraj, ali nije recimo kao Sarajevo, u Sarajevu je to simpatično i to je raja, ali ne, ovo je istočnjačko bizantijski prefrigani svijet koji je tako dalek od nas iz Jastrebarskog.
Ali ok, očekivano je i normalno da to koristi neko sa strane ali je ponižavajuće da i sami stanovnici bliže ili dalje beogradske čaršije učestvuju u sopstvenoj stereotipizaciji mada to ulazi u jedan sladak talas autošovinizma i valjanja u sopstvenom, stvarnom ili izmišljenom, blatu.
Beogradska čaršija – to su vam brkate zle žene i njihovi cincarski pokvareni mužjaci koji u mračnim, zagušvljivim i uskim beogradskim ulicama i u podrumima isto tako zagušljivim i uskim koče razvoj cijele napredne Europe i teraju Mešu Selimovića i fra Ivu iz grada i kroje mape Ujedinjene Velike Cincarije i Male Ciganije sa glavnim gradom Adom Kale Batak-Ciganlijom.

Život je jedan ogromni MMRPG (massively multiplayer role-playing game). Izgled ne biraš sam/a, ali se može menjati tokom igre. Igru počinješ, kao i uvek, na prvom levelu, gde nemaš ništa, a levele dizeš svake godine po jedan, nebitno o stečenom iskustvu (experience). Većinu igre ti pomažu roditelji. U većini igre postoji main quest koji se zove škola. Taj quest možeš posle nekog vremena napustiti (abandon quest) ili nastaviti skupljati iskustvo i dizati talente. U tom questu ti pomažu učitelji, nastavnici, profesori (razni NPC-ovi) Od tog questa zavisi i profesija (profession), koju većina ljudi trenira samo jednu, neki koji nemaju dovoljno zarade od jedne, treniraju iliti dižu (train profession) dve, mada je bolje dizati jednu što više, može se unapredjivati, a sa tim, imaće se i više para i skill-a. Sa parama se može kupovati bolja odeća, obuća i ostalo (armor,clothes i jewelry), kao i vozila (mountovi). Mountovi se dobijaju postepeno. Na 5-6 levelu dobiješ biciklo, najsporiji mount, kasnije, oko 14-15 levela manje kubikažni motor, za koji se mora istrenirati. Posle 18-og levela se može istrenirati za više vrsta mountova, kao i za više kubikažni motor, koji su podeljeni u grupe. Većina ljudi položi samo jedan, za auto, jer ostali verovatno neće biti potrebni, osim ako ne izabereš profesiju vozača ili prevoznika. Što više para zarađuješ, mount može biti bolji, lepši, opremljeniji i brži. U igri se takođe mogu imati petovi, ali to kako ko voli. Kasnije dobiješ i decu (minione), mada, mogu se i ona nazvati petovi, ona su takođe opcionalna. Kroz celu igru se vežbaju veštine (skillovi) i talenti koji pojačavaju te skill-ove. Svoj skill tree i talente igrači biraju zavisno od izabrane profesije i ostalih faktora. Profesija i skilova ima beskonačno mnogo i to je prednost ove igre. Igra je jako realna i svaka odluka je bitna za dalji razvoj igre. Grafika je u HD formatu, sa tim da se rezolucija i detalji ne mogu menjati osim ako igrač nema problema sa vidom. Postoji mnogo faktora koji se ne mogu menjati, kao što je boja kože (mada je jedan igrač koji se zvao Michael Jackson to uradio, ali on je dobio trajni ban jer je koristio razne hackove i glitcheve. Mada, neki igrači kažu da im on i dalje živi u srcu). trajni ban se ogleda u vidu smrti igrača. Privremeni banovi su u vidu kome, nesvesti i sl. Hackovi za pojačanja (buff), speed, crack i ostala opojna sredstva, su strogo zabranjena i zbog korišćenja istih se ide u zatvor (ban). Takođe se ne mogu uklanjati nasledne bolesti, izbor roditelja (oni su opcionalni u zavisnosti na kojem lvl-u su nestali ili možda i umrli). Igra je jako nepredvidiva i ima svoje uspone i padove, ali u tome je i čar.

Mobil Army Surgical Hospital
Cuveni antiratni film Roberta Altmana i mozda najbolji antiratni film ikada snimljen.Snimljen je 1970 godine i da bi izbegli probleme sa studiom ,zbog antiratnih poruka u vreme najzescih demonstracija protiv rata u Vijetnamu,radnju su smestili u drugi rat...korejski.
Uloge su tumacili,u to doba ne bas toliko popularni glumci kao sto je Donald Sutherland,Tom Skerit i Eliot Guld,koji su svoje uloge vrhunskih ,ali potpuno nenormalnih hiruga ,maestralno odigrali.
Film je osvojio neke oskare ,ali to nije ni bitno,zato sto ovakav film nije za nagradjivanje,vec za gledanje.....puno,puno puta!

Robert Altman je za ovaj film bio placen 70 000 dolara,dok je njegov sin za "Suicide is painless" ,zaradio milione,za autorska prava!
Kasnije je na osnovu filma snimljena i odlicna serija ,koja je trajala 11 sezona i bila je jedna og najgledanijih serija ,koje su ikada snimljene!

Vrsta lančane reakcije, kada počne nemoguće je zaustaviti. Ali, zato je i izazvana, da aplauz prekine nekog. Nekog, kome je dozvoljeno da nakratko izvede svoj zadatak pred publikom. Ali... ta osoba je odužila svoj nastup, ničim izazvanu nedužnu publiku uznemirila, a oni, jednostavno, moraju to da prekinu. Jedan iz mase odlučno pljesne par puta dlanom o dlan, i za momenat cela sala/pozorište/ring aplaudiraju, i prekidaju izvođača. Rešenje je bilo tako jednostavno.

Recept koji pali u zavisnosti koju vrstu muzike/klipa slusate/gledate,sastoji se najcesce od proklinjanja tinejdzera (metalaca) zasto se nisu rodili jedno 24 godine ranije,reperskim izlivima patriotizma na ''komsijski'' projekat,folkersko setno secanje na poselo '78 i pozdrav generaciji,navijackih pozdrava protivnickim grupama bilo u zemlji bilo u inostranstvu.Postoje cak i ekstremi koji na snimke tipa Digitalni andjeo i tako nesto igraju ulogu proroka i gurua recima ''nikad nije kasno''

Programi cija je primarna svrha da vam uspore racunar i da vas nateraju da dokupljujete jos rama,jaci procesor i sl.
Sekundarna funkcija im je da vas racunar zastite od virusa i ostale gamadi sa interneta i to ,uglavnom ,rade lose.Istina ima i jako dobrih antivirusnih programa,ali oni se placaju i sto su bolji, to su i skuplji.
Antivirusi su cesto gori i od samih virusa,zato sto su u stanju da zakucaju masinu ili da je toliko uspore dok skeniraju diskove,da je rad na njima mucenje.

Uobicajni izgovor-laz profesionalnih blejaca, koji sebe lazu da imaju obaveze i to ovom frazom kanalisu u spoljni svet.

Misija lazni profil je glavno sredstvo devojke za proveru vernosti njenog izabranika,o cemu je rec? Devojka pravi lazni profil sa ne toliko preteranom ribom,ali lepom. Ne startuje vas odmah sa laznog profila nego ga malo izgradi,a moguc je i slucaj da koristi lazni profil koji je izgradila jos pre godinu dana kako bi proverila tadasnjeg decka. Lazni profil je dosta uverljiv,updejtovan je,sa slikama sa stvarnim ljudima koji su tagovani,kao i na stvarnim lokacijama. Status laznog profila je uvek single,iliti slobodan. Lazni profil vas zatim startuje,ali ne toliko providno, i on se malo necka! Kada vec zakazete sastanak,cesto u roku od 30s dobijate poruku od devojke kako vas pozdravlja *ime i prezime* laznog profila.

Pojava česta na Tv ekranima,u živom prenosu nekog važnog događaja,koji suštinski znači da voditelj/ka ne može da saopšti ništa novo.Popunjavanje praznog hoda,priča radi priče al da ispadnu moćni i nabiju tenziju,jer oni su do jaja važni i u centru dešavanja,al eto još koji trenutak pa će to podeliti sa ostalim smrtnicima.
Na listi ste čekanja,bolje izvadite državljanstvo....

Kada bi nekom strancu ili vanzemaljcu pokusali da objasnimo funkcioisanje naseg ekonomskog sistema i povezanosti sa korupcijom, ovaj definicija bi bila za primer.

Buvljak predstavlja mesto gde mozete da nadjete ono sto ne mozete nigde da nadjete, a da za to platite sitninom iz dzepa. Prakticno sve, od knjige stare 300 godina do najnovijeg bicikla za 40 puta nizu cenu. Sve to prodje uz cenkanje, zezanje, razgledanje, nista nije fiksno i za sve postoji dogovor. Buvljak na NBGu je imao problema samo sa nagomilanim otpadom, a to je problem koji je u 21. veku resiv. I Madrid, Bec, Berlin, Pariz imaju buvljak, ali BG ne. Za vlast je buvljak neprofitan i zato ne treba da postoji.

Trzni centar Usce- trzni centar gde mu mesto nije. Priznati ljudi iz oblasti gradjevine i arhitekture govorili su nam da se takav objekat (u civilizovanim zemljama) gradi dalje od centra grada. Izgradjen je van svih planova i sa munjevito dobijenim dozvolama. Meni, kao obicnom coveku, T.C. Usce izgleda kao nesto dzinovsko glupo, sa krovom kao jebeno fudbalsko igraliste. Generalno, to i jeste mesto za zaglupljivanje i ogranicavanje ljudi- za razliku od buvljaka, nema mesta spontanosti, sve je lepo, sija, mami da te zgrabi. Smekerska zgrada Poslovnog centra, koja je ponosno stajala i bila jedan od simbola Beograda, sada izgleda kao da se rastuzila i da bi najradije odsetala odatle, od sramote. To je dodatni razlog da oni koji mrze ovakve objekte kao sto je Usce, zamrze ih jos vise. Vrlo profitno za vlast.

Zdravorazumsko upozorenje da svašta zna da iznenadi u mraku. Nož, bejzbol palica, bokser, dildo. Nikad se ne zna šta tama skriva. Bolje je zato naći pratnju ili ostati na sigurnom, čisto da se sreća ne provocira previše.