Društvena igra bez granica. Broj učesnika varira od 2 do n. Igra se igra u realnom vremenu.

Gluvo doba na Vukajliji. Ne poklapa se nužno sa kosmičkim 00:00. Zaustavljeni satovi na nizu definicija. Autoru nema ko da piše. Ni minus, ni plus, ni komentar. Obreo se zarobljen u definiciji, užasnut. Čuje se pust vetar, zelena boja prelazi polako u sivu, koja se ponegde krza, pa tu crn ekran proviruje. Po uglovima se javlja paučina. Desno se gasi šljašteća reklama za Vip, i sada stoje samo crno razjapljena vrata, i stepenice koje vode nekud dole. Iznad njih, natpis po slučajnom izboru menja se u ništa nije slučajno. Kalendar ispod divlja, otkočen, godine unapred, pa unazad, kao da broji sve mrtve definicije i meša ih sa živima. Gore se pomalja polje groblje definicija i neulogovanima. Tu, pod njim, nešto tutnji.
U tom gluvom dobu dešavaju se čuda dok moderatori i časni autori spavaju. Ustaju definicije sa groblja. Vršljaju po sajtu. Skidaju krstove sa dobrih definicija pa ih okreću naopako. Smajliji po komentarima dobijaju zube pa žderu slova. Nestaju glave sa slika autora. Žrtvuju se odabrane definicije jedna po jedna, kidaju im se tela od primera i bacaju se dole u ponor. Tako sve do prvih petlova, odnosno ljudi koji uđu na sajt tamo negde oko 5, pola 6, pa prodrmaju da se probudi ugašeni, zaspali, ekran, nečim crnim što im je pod šakom, što samo što je uvuklo krake.

Izvorno značenje riječi projekat se danas potpuno izgubilo jer se ova riječ koristi za sve i svašta.Na tv-u,radiju i u novinama projekat je:

1.) postavljanje mrežice na obruč i farbanje linija na košarkaškom igralištu u MZ Nedođija I i Nedođija-Istok
2.) postavljanje rampe na ulaz u fabriku Partizan uz kupovinu novog stola i dvije stolice za portira koji radi u krugu iste
3.) odlazak penzionerske družine Veseljaci na Palićko jezero u trajanju od dva dana (uz pomoć NVO-a)
4.) Upozoravanje na građansku svijest ruralnog faktora (dijeljenje letaka,posjete od vrata do vrata uz 200 grama kafe)
5.) Prikupljanje potpisa za asfaltiranje ulice dužine od 10 metara
6.) Raspored uvođenja novih autobuskih linija u gradskom i prigradskom saobraćaju.U međugradskom to postaje projekat od velikog značaja.
7.) Mijenjanje registarskih tablica širom zemlje
8.) Projekat protokola dočeka uvaženog Veličanstva od Zambije šestog prilikom posjete našem predsjedniku
9.) Projekat dodjele nagrade u novčanoj vrijednosti od 100 eura uvaženom piscu uz ručak i druženje sa intelektualcima
10.)Projekat upozoravanja da se čuva okoliš ponovo letci uz neizbježne hostese u zelenom,par penzionera koji ličnim primjerom dokazuju savjesnost i par tipova koji se pojave na par minuta pa poslije dijele pare(opet NVO)
11.) projekat dočeka tenisera ispred Narodne Skupštine
12.) projekat testiranja znanja o Evropskoj Uniji naših dičnih ministara njihovih zamjenika i poslanika koji teoretski traje tri dana a obično se završi nakon par sati
13.) projekat online analiziranja korisnika (koje ste godište,šta jedete,šta čitate,imate li babu živu,kolika vam je plata?)
14. projekat kupovine hrane za ugrožene kategorije ( i opet NVO)
15. projekat pripreme predsjednika za TV intervju...
I tako redom ova definicija može imati hiljadu tačaka a da ne bude definisana konačno.Najgore je što se nigdje iza svih tih projekata ne javlja riječ projektant.Obično su to "menadžeri",predsjednici koječega,"humanisti", i sl...

Imenica koja označava osobu čije ime u našem prisustvu nikako ne sme biti izgovoreno na glas. Umesto izgovorenog imena, koristi se kratka pauza na mestu imenice u rečenici, propraćena značajnim pogledom.

Drugi naziv za mesto koje niko ne posećuje i davno je palo u zaborav. Izraz nastao po davno zaboravljenoj društvenoj mreži istog imena.

Glavni argument naše buduće dece u takođe budućim svađama sa njima.

Несуђени soundtrack за филм " Ми нисмо анђели 2 ".

Наиме, сада већ давне 2005. Срђан Драгојевић је дошао на идеју да контактира тада јако популаран хип хоп трио Bad Copy да у свом стилу направе нумеру која ће на најбољи начин описивати долазак на свет петнаестогодишње Софије која се, као нови лик, први пут појављује у наставку култног филма. И сам је сумњао како ће филм проћи код публике јер је рециклажа фора из првог дела са пар оригиналних фора, па му је музика овог шареног састава била план Б , да наставак филма остане по нечему упамћен.
Позвао је момке и отворено им рекао шта треба да буде тема песме. То је дилема да ли је мала Софија плод љубави маме и тате или се једноставно тата толико ушик`о да је доватио маму која се такође неким чудом ушикала, и смандрљао је на брзака. Иако сви добро знамо шта је у питању , ал` нек се унесе мало дозе романтике у све то.
Момци ладно прихватише посао, не занимајући се за новчани део хонорара, уз један услов, да авансно добију три гајбе пива, јер их мрзи да изађу до проџе. И ту лежи кључ зашто је ова песма несуђени soundtrack за филм. Наиме, испијајући последњу гајбу негде око пола 3 по поноћи ,када поштен свет спава, Ајс дође на идеју да зове људе телефоном и да им подригују a cappella. Листањем дневника позива дођоше и до Срђановог броја , позваше га. На несрећу читаве филмске јавности Драгојевић се јави пропраћен салвом дубокотрбушних подрига а и Тимбетових прдежа. Још кад је чуо Скаја како се кења по његовом лику а и будућој странци, чији је и данас члан, реши заувек да оконча сарадњу и упркос наговорима са стране одбаци сваки вид договора.
Момци, сутрадан, кад су схватили шта су урадили, отидоше у кафану на по једну, а песма остаде да скупља прашину у фиоци , све док је Скај није 2013 пронашао, сасвим случајно тражећи папир да завије... фишек за семенке.

SK16 1/4

Lik koji "sve" zna o racunarima.

Јелен Фреш. Милиграм бенд и Линкин Парк заједно у вашој кући. Пунтић дизел. У преводу- јад, туга, невера, несрећа, беда lvl трипут ресетовало километражу.

Dati oba bubrega, dati sve što imaš, dati i ne misliti na sebe i na posledice koje ostavljaju na tebe, grliti iz sve snage i zauzvrat najčešće dobiti emotivne ožiljke, i to onda kada vidiš koliko su ljudi nezahvalni i kada shvatiš koliko vole samo sebe.

U tim trenucima pomisliš da ti se prošlost sveti, da si nešto loše učinio, da si loš čovek i vraćaš film u nazad, pokušavajući da nađeš razlog zašto si tako proklet. Ne primetiš da se dani i noći smenjuju, navučene su ti roletne, više ni ne znaš koje je doba, ti i dalje imaš tlo pod nogama, trnovito nažalost, i gaziš i krvariš, gde god se okreneš okružuje te magla.

Sve zbog prokletih ljudi, lepše bi vodili svoje živote kada bi stalno imali u vidu da ćemo jednoga dana umreti, možda bi nas to nateralo, da se ipak volimo.

Patetični i suludi statusi koje pročitate na fejsu, a zbog kojih vam momentalno zaigra živac i dan provedete pitajući se kako je moguće da vas okružuju ljudi koji tako razmišljaju.

Blef koji moze dovesti do različitih reakcija u zavisnosti kome se obracate. Nikako se ne preporucuje izgovaranje pred organima reda ili osoba za koje procenite da zaista mogu da poseduju isti ...

Vrlo popularan način pokrivanja potreba zajednice u manjim sredinama tako što se u jednom objektu objedine funkcije više trgovnskih ili uslužnih delatnosti.

Obavezno zlo koje prati skoro svaki kvalitetan, a bogami i dobar deo nekvalitetnih filmova. Kada neki film doživi veliki uspeh kod kritike i publike (pre svega da uzme pare, a oskar ne bi škodio) po copy/paste principu snime nekoliko nastavaka da bi zgrnuli lovu na siguricu. Obično snime još dva kako bi se napravila tzv. trilogija iako svaki film ima sopstvenu priču i na silu dopisane negativce i sporedne likove. Praksa je pokazala da su se četvrti delovi pokazali ka katastrofalni (Indijanac Džons i lobanje kristala, Betmen i Robin, Supermen IV, Živi slobodno il' daj hard disk), a ako nije tako loš peti će sigurno sjebati celu franšizu (Roki). Ako se radi o hororima imaće dvocifren broj nastavaka kao što je slučaj sa slešersko ekipom Majklom, Džejsonom, Fredijem i našom Žikinom dinastijom gde ne možemo reći da je došlo do opadanja kvaliteta jer ga ni u originalu baš i nije bilo.

Star Wars-i koji su "počeli" od četvrtog dela su uveli široj publici tzv. prednastavke (prequel). Što bi rek'o Lane Gutović "Ja kad čitam knjigu, čitam je od sredine. Tako ne samo da ne znam kako će se završiti, nego ni kako je počela". Tako već u originalu imamo prilično nejasnu radnju koja nema potpuni kraj. Tako publika želi da pogleda i nastavak, i još više prednastavak iako znaju kako će se završiti. Ova praksa je često primenjivana u protekloj deceniji (Underworld, Iks-ljudovi, Exorcist, Caprica).

Trenutno više vezana za video igre i anime je pojava međunastavaka(interquel). U situaciji u kojoj želite da imate sve likove sa moćima iz 6. dela, a u 7. je pola njih pomrlo, vi smeštate 11. deo između njih. Primeri Street Fighter, Devil May Cry, Prince of Persia...

Kada na ovaj način potpuno upropastite franšizu jedino što vam preostaje da sačekate da prođe desetak godina i uradite rimejk čitave priče tzv. restartovanje(reboot). Relativno skoro je to uspešno urađeno sa Betmenom i Džejms Bondom, a u planu je i sa Spajdermenom. Postoji i nekoliko samostalnih rimejka koji su pokazali bolji od originala(Kronenbergova Muva, De Palmin Scarface).

Nova nacija. Više ih ima nego Kurdistanaca. Treba im dati državu. Grenland recimo.

U momentima kreativnosti, u tim napadima inspiracije, ovi mladi "umjetnici sa zdravim stavovima" sipaju svoje najdublje misli pravo na široki internet. To su instant umotvorine, savjeti za ponijeti, sarkastične opaske na račun države, društva i dogadjaja u gradu, romantične poruke, pozdravi, čestitke, depeše... - asortiman je ogroman, mogućnosti su nelimitirane.

To je okej. Društvene mreže i postoje, izmedju ostalog, iz tog razloga da omoguće ljudima da lako i brzo, barem negdje olakšaju dušu i privuku pažnju, čak i zavrijede osjećaj da ih neko sluša. Medjutim, ova ogromna grupa mladih kritičara, što po godinama što u duši, sve više shvata i cijeni sopstveni trud. "Ko će koga ako ne sebe sam ja sad?" Tako oni kuckaju svojih rečenicu, dvije, par, pasus, esej, trude se svojski, zapnu, i iseru to govno da im krasi elektronske zidove.

(Preskačem dio o iščekivanju lajkova, lajkovanju, inteligentnom zahvaljivanju za lajk i vodjenju još inteligentnije diskusije.)

Tada naidje Rajko Lola, po zanimanju ribar, čuo da ima pičke na fejsu, rado bi zavukao, i traži mamac. Naleti na status sa gomilom riječi tipa srce, ljubav, razočarenje, odradi copy/paste (iš'o Rajko na kurs), jedinu stvar lakšu od samog pisanja te umotvorine, i prosto rečeno - UKRADE IM STATUS.

Ogorčenje i ponos, izmiješani kao med i žuč. Sa jedne strane, neko im je ukrao status, jer je tako dobar i jak, dubok, moćan! Sa druge strane - neko im je ukrao status! Gledaju nalijepio ga Rajko na njegov seljački, mizerni zid, tik iznad Cecinog spota. Bez navodnika, bez reference... I još dobija lajkove! I komentare. Rikvestove... Uh, sledeći pasus, već se i meni srce steglo.

Šta raditi? Otići klikom do tog sramotnog zida, i očitati prevarantu lekciju javno? Jebati mu majku u pičku plagijatorsku, pederu jednom, i to javno, po sred zida? Previše nisko, a rado bi. "Ne treba se raspravljati sa idiotima, povuku te na svoj nivo, i dotuku te iskustvom", drhti njihova ruka po tipkama, kucajući novi status. Zatvarajući navodnike, duhovito se izdižu iznad situacije, sijeva poruka lopovu: "Idući put pitaj da pozajmiš status, ja se ne ljutim :*". Eh, da su svi ljudi tako veliki...

Izvlakuša stara od pamtivjeka. Koristi se za prvi izlazak na ispit. Još jedan dokaz kako sve loše možemo preokrenuti u svoju korist.

Nećeš jebati, samo u drugom smeru. Jasna opomena i upozorenje mladim djevojkama diskutabilnih stavova i ponašanja, da će se možda jednog dana kada budu imale šezdeset i kusur godina gorko pokajati što nisu davale dok su ih hteli.

Prvi istorijski eklatantan dokaz da RTS NE UME da napravi tinejdžersku seriju.
Novi, još bolji dokaz za takvu tvrdnju je "Priđi bliže", ali obzirom da se ona tek odnedavno prikazuje, ta serija će tek dobiti podrobniji sociološko-psihološko-psihijatrijski pristup.
Shvativši da su joj sve kćerke odrasle, i da se njen život u narednom periodu svodi na seckanje luka za supu, Spomenka Kovač negde 2002. godine odlučuje da još jednom dokaže svoju mladolikost- pišući scenario za "teen" seriju, a pritom promovišući raskošan glumački antitalenat svoje najmlađe kćerke. Dakle lepo i korisno. Radnja je smeštena u šatro- prosečnu beogradsku osnovnu školu. Pritom, učionica "glavnog" odeljenja i za beogradske uslove izgleda kao da je stigla iz svemira, a poređenje sa prosečnom srpskom učionicom u nekoj palanci ili na selu, gde koze i učenici sede jedni pored drugih je bezpredmetno. Sama radnja i ideja realno nisu idiotske- ono što treba da se događa na kraju osnovne škole, objektivno se i događa glavnim junacima- prve ljubavi, aktivna druženja, "furanja" stilova i sl. Ali način na koji je to Spomenka Kovač prikazala, zaista poriče njenu mladolikost. Dodatno nas je zabrinula činjenica da se njena kćerka ponosno hvalila u medijima kako je ona lično pomagala majci u razumevanju mladih, obzirom da je sama tada imala 17 godina.
I tako, kada je RTS sve fino zapakovao, na proleće 2003. nas je sačekao produkt sa sledećim junacima:
Roki- igra je naravno Anja Kovač, najmlađi izdanak dinastije Kovač. Iako je trebalo da ispadne glavna riba u razredu, očigledno je da su majčine oči slepe za te stvari, pa je niko nije gledao kako izgleda ispod vrata... Ili grudi :P
Sofija i Mina- neke dve, malo zgodnije ribe (od Roki, svakako. Time je RTS napravio i mudar potez- izborom Anje K. da igra Roki, mogli su sasvim prosečne frajle da mete da igraju ove dve). Inače su ekipa sa Roki. Sve tri su isfurale sa glavnim frajerima u razredu, do kojih ćemo kasnije doći.
Packe i Kečina- glavni frajeri u razredu. Packe se farba u drečavo žuto, ali izuzev toga, ni po čemu ne liči na osmaka, već ima vojničku bradicu. Njegovog, kasnije neafirmisanog glumca, su pojedini gledaoci zvali pederko. Kečina je u tom smislu "bolji", ali i on izgleda dosta starije.
Njutn i Bojanče- Izuzev po nadimku, koji se ne uklapa u rečnik današnjih tinejdžera, Njutn je i realno prikazan kao štreber. Bojančeta igra neki klinac, koji je u seriji vršnjak sa Packetom i Kečinom, a inače izgleda kao da je barem peti osnovne. A i pored toga igra prilično udarenu osobu.
Fića i Džoni- uvek se u američkim serijama nađe par, ne naročito pametnih, a malo klepnutih ludaka. E, to su ova dvojica, koji su umislili da su neko i nešto. Inače su pljunuta kopija Balka i Skala iz "Moćnih Rendžera".
Bora- eto idealnog mamca za preostale sponzoruše u razredu. Stigao iz Los Anđelesa, gde je video J.Lo (koja faca, jbt!!!). Odmah izabran za predsednika razreda, nakon izbora, koji su održani na njegov predlog. Po tome zaključujemo da je inteligentan i zoon politykon.
Ostali likovi iz razreda su namerno zapostavljeni, jer RTS-u realni prosek nikada nije bio interesantan...

Aušvic- nastavnik matematike, i novi razredni ovom odeljenju. Na kraju smuva novu sekretaricu Dadu, koju igra ona crvena kovrdžava Tanja Bokan, značajna po ulozi Mađarice u "Crnom Gruji".
Travolta- peder, ili barem biseksualac, koji slučajno predaje muzičko. Fura neki hibrid više izumrlih stilova, koji najviše liči na Elvisa. Navodno se loži na Edit.
Edit i Rista- u realnosti gotovo nemoguć ljubavni par- nastavnik fizičkog i nastavnica francuskog.
Zaga- besprizorna alapača (i kao uloga, a kažu to i za njenu glumicu), koja je direktorka škole. Žvalavi nešto sa starom, formalno penzionisanom sekretaricom, takođe prakljačom, Grozdom...

Davno proslo vreme. Naravno da su suvisni danasnjim klincima koji sve informacije o drustvu dobijaju direktno online, koji jedni drugima mogu pisati stihove po wall-ovima, koji slike upload-uju i s mobilnog umesto da ih lepe u tamo neke raskupusane sveske koje mirisu na uspomene.
A nekad nije bilo tako. Nekad je leksikon bio nacin da se pokaze koliko ste cool (i to u doba pre nego sto sam ja cula za rec cool). Bilo je bitno da li ce vam i po kom redosledu neciji leksikon doci u ruke, kome cete se vi upisati u spomenar i po cemu ce se vase upisivanje razlikovati od drugih. Od nas, klinaca bez izgradjenog ukusa zahtevalo se da izrazimo svoje misljenje o muzici, filmovima, poznatim licnostima, drugovima i nastavnicima. Hvala Bogu, uvek su postojala ona najkulja deca u odeljenju koja su imala satelitsku, pa samim tim i MTV, ili ona sa starijom bracom i sestrama koji bi im preporucili neku gotivnu grupu (muzicku grupu, vise to nije prva asocijacija na ovu rec), pa bi se oni prvi upisivali. Nakon toga, svi mi naredni bimo tvrdili da slusamo Spice Girls, Backstreet Boys isl...Neki su slusali i Dzeni Ferlopez i slicne. Istina, sa 5 god, svi smo mi slusali Cecu, slusali smo je i sa 20, ali sa 12 nije bilo mesta za nju u nasim srcima. Ne, mi smo 'slusali' neke grupe ciju ni jednu pesmu nismo znali, ali smo (hvala 'Huperu' i 'Bravu') znali sve traceve o njihovim clanovima i lepii njihove postere na zidove.
Bilo je tu i pitanja tipa u cemu spavate, i nije dolazilo u obzir da izjavite da furate pidzamicu sto vam je baka kupila za rodjendan. Cetrnaestogodisnjakinje su tvrdile da spavaju u tangama i brusu (iako jos uvek niu posedovale ni jedan slican komad garderobe), a njihovi skolski drugari su pajkili u boksericama.
Nezgodne situacije su nastupale kad bi neko od profesora poludeo sto se upisujemo na casu, i tad bi usledilo otudjivanje leksikona sto je cesto imalo negativne posledice na nas uspeh u skoli (Pitanje: sta mislite o nastavnici srpskog? Odgovor by Sanja: smuci mi se kad je vidim! Srpkinja u tom trenutku otudjuje leksikon, pocinje da ga prelistava, zgranuto gleda u Sanju i kune joj se svim svtim da joj ona petica nece ostati za polugodiste.)...
Pitanje o najboljim drugovima i drugaricama je tek bilo hit. Ne znam nikoga ko nije imao bar 12 najboljih drugarica i 10 najboljih drugova. Naravno da je definicija najboljeg druga tad bila 'osoba s kojom blejim na odmoru'.
Ko danas bez blama procita svoja upisivanja, svaka mu cast. Predivna uspomena na predpubertetski period zivota.

Došao je i taj dan. Otac je naredio muzici da dođe tačno u podne, tako da je sada uveliko stavljao evriće u harmoniku majstor Pepe. Majka je jednom rukom grlila sina, a drugom brisala uplakano lice. Ej, pa ne pravi se ispraćaj jedinoga sina svaki dan. Mlađa sestra je pomagala tetki da posluži goste. Ni njoj nije lako. Kako će živeti bez svog starijeg brace kada ode? Ko će je sada pratiti onom mračnom ulicom kada padne noć i sa kime će sada voditi razgovore do kasno?
Deda stoji u uglu sa ujakom ponosno posmatrajući unuka. Heh, kad se seti samo svog ispraćaja. Tri dana se pilo i pevalo. Ovi mladi sada sve završe za dan. Gde im samo je elan i duh?
Nazdravljajući za kumićev ispraćaj, kum ispi čašicu čiste šljivovice deka Omera. Auf, ala klizi niz grlo k'o mače niz oluk. Ne hajući za džangrizanje svoje supruge, nasu sebi još jednu čašicu, isprazni je za tren, okrenu se ka muzici i laganim pokretom ruke je pozva zajedno sa kumom da dođe. Izvadi iz kožnog novčanika 50 evra i gurnu ih u trubu Deše trubača, zagrli kuma i iz sveg glasa zapevaše:

Na kapiju otac stao, rakije mu nije žao,
ko naiđe on ga svraća, sina svoga sad ispraća...

Društvo mladog regruta se skupilo u dvorištu, zagrlivši svog dugogodišnjeg druga, pomalo zavideći mu što je baš on prvi iz njihovog društva kome se pravi ispraćaj i koji odlazi u veliki grad na par meseci. Ipak, drago im je što je baš on izabran. Uvek je bio mrljiv i skoro nikada nije pravio probleme. Ubeđeni su da će dobro proći.
Lepa cura setno je gledala svog momka, ne verujući da će ubrzo morati da se rastanu. Nema više dugih šetnji pored reke, nema dugih razgovora i njegovih šaljivih dosetki. Nema zajedničke jutarnje kafe u njihovom omiljenom kafiću, popodnevnog sladoleda u poslastičarnici i večernjeg izlaska u bioskop. Sve se menja iz korena. Suze joj krenuše niz obraze, ali se brzo pribra, obrisa ih i uhvati se u kolo sa drugarima.
"Evo ih!", uzviknu mlađa sestra pokazavši prstom na crna kola koja su se polako zaustavljala kod kapije. Mladić se pozdravi sa svima, izljubi porodicu i curu i uđe u auto. Mahnu svima po poslednji put i kola krenuše lagano niz put.
Otac i majka zajedno zagrljeni gledaše odlazak svog sinčine, ponosni na sebe što su dočekali i ovaj trenutak. Ode i njihov jedinac u Velikog brata!