Johan Štraus senior.

Nosi svijetlo braon kaput i šešir. Ima koštunjave ruke koje prekrivaju vene deblje od same ruke. Ako nije u potrazi za poslom, crnči 14 sati u nehumanim uslovima za rad. Prav stav oslikava mrvice ponosa koji je tu reda radi. Lice je podbulo i povučeno nadolje neprospavanim noćima u kojima nanovo proživljava svoj životni bluz. Svaka bora na njegovom licu je sporna granica velikih sila '20-ih i '30-ih godina, a svaki zadebljali kapilar prosuta krv jednog od njegovih davno zaboravljenih prijatelja.

Zajebancija na račun mesara, koji su poslednji put u klaonicama nešto normalno zaklali još prije rata. Klasični primjeri prevare, i to najgore vrste.

Rezignacija roditelja nesposobnošću vlastitog potomka. Nije za bolje, dobro mu je i tu gde smo ga smestili. Jebiga, nesposobno, al' mora da živi od nečeg.

Termin koji nije obavezno vezan za kupovinu. U slengu je to dobijanje nečega i to obično sa negativnom konotacijom. Primera je dosta i u kombinaciji sa još nekim slengom je upečatljiv i zvučan.

Bez kondoma.

Određeni tip žene čiji su zaštitni znak bile velike bujne sise, makar poslednji put kad smo je videli.

Nasleđe socijalističke nomenklature radnih mesta u kojoj nije bilo prostora za razne glumce, političare, filozofe i ostale neproizvodne delatnosti nego su svi kvalifikovani kao nekakvi "radnici". Pozorišni radnik je kvalifikacija za socijalno osveštenog glumca koji u znoju lica svog izvodi teške komade za odmor i edukaciju radničke klase, za razliku od onih glumaca što buržoaziji izvode dekadentne uloge u neproduktivnom maniru.

Odgovor iskusnog kladioničara na pitanje: "Jesi li dobio šta na kladionici?"

Poslednji trenuci žurke, kafići pred fajront, preostali štapići u činiji na stolu, zadnja cigareta u uglu kutije.

Bijedni, nikakvi, ispipani, neizvučeni igrači na klupi za rezerve, talog, mulj, sir sa dna kace.

Devedeseti minut je davno istekao, cure i poslednja zrnca pijeska produžetaka i sve su manje i manje šanse da će zablistati, makar u finišu, makar kao statisti, u trenutku kada su uloge već podijeljene a glavni aduti odavno prošli i prebrojani.

Ko zna, prilike se ponekad love i u mutnom.

Izraz kojim majke stavljaju do znanja sagovornicima da su ponosne na neki postupak svog djeteta.

Opis godišnjeg odmora prosječnog stanovnika naših krajeva.

Već ostarjeli ali i dalje uspješno eksploatisani fazon unošenja emocija u pjevanje.
Počelo je sa Marinom Perazić, preko Maraje Keri i Toni Brekston, pa do Rijane i Ekrema Jevrića.

To ti je nešto najbolje na svijetu što se pojavilo u ovom trenutku...Šta je to hepek sad ću vam reći.Hepek to ti je ko ono kod situacija kada si čo'ek nešto na živčanom sistemu ono nekako pobudali kada se natakari na tebe, ti na njega djeluješ hepekom i situacija za čas se smiri,znači kada se on natakari na tebe ti ga hepekiras i situacija se smiri...

EH, DA NAM JE JEDAN HEPEK DA HEPEKIRAMO OVE POLITIČARE :D

Dve reci koje postaju sve popularnije kod danasnje omladine, pogotovo kod postovalaca odredjenih muzickih pravaca : rok, rep, metal...

Pojedinci sebe smatraju RIL baticama (apsolutno posvecenim i slepim vernicima) jer :

1. Oblace siroke pantalone, stavljaju kackete preko marama, srebrne priveske... (RIL reperi)

2. Oblace crne majce sa aplikacijama AC/DC, nose lance na farmerkama,imaju duge i masne kose, pricaju tako sto otezu reci na neki svoj lenj nacin, stalno pokazuju "peace" ili "djavolje rogove"...(rok, metal)

3. Imaju dredove , motaju gandzu 24h i ne kupaju se nikad (rege..)

4. Furaju brze naocare, istripovane frizure i gutaju LSD kao pepermint (rejv, tehno...)

(ne zeleci da pljujem pravce muzicke, jer neke i sam slusam, ovo se odnosi na pojedine postovaoce ovih muzickih pravaca koji nalaze za shodno da odlucuju ko je FEJK , a ko RIL)

Usled depresije i katastrofe od ljubavnog života, mlad momak često popusti pod pritiskom nejebice i diže ruku na sebe u nadi da će tako naći mir i pobjeći od haosa u koji ga je suv kurac doveo. Uzima stvar u svoje ruke i drka danima.

Igrica za NES konzole napravljena od Capcom-a. Napravljeno je šest delova ove igrice.

Šta se radi? Igrica je toliko zajebana i teška da ti trebaju refleksi i brzina koja se jedino dobija nakon 12 popijenih kafa, ali ni to ne bi bilo dovoljno. Trebalo bi da budeš kompletni nolajfer koji bi se posvetio uvežbavanju ove igrice da bi se u opšte stiglo do zadnjeg nivoa.

Na početku igrice se prikaže 8 robota koje biraš i tad misliš "o kul urađeni roboti", ali onda kad započneš nivo, vidiš nekon pedera u plavom odelu sa nekim jadnim topom umesto ruke. Tokom nivoa nalećeš na neprijatelje koji se zaleću u tebe k'o mutavi na brašno i koji te pucaju iz svakog dela tela, a ti samo sa topom možeš da ih rokaš. i kad misliš da si ih ubio i slučajno se vratiš nazad, vidiš neprijatelja kako je respavnovao nov-novcat. I tako dok preskačeš prepreke za koji ti trea tajming k'o profesionalnom bejbol igraču na dopu, i pucaš male debilne robote, naletiš na karakonžulu veliku kao pola ekrana, čiji je glavni zadatak da skače i gazi po tebi k'o pijan po govnima. i na kraju kad konačno posle tolikog mučenja i obolelih prstiju stigneš do kraja, saznaš da je boss zapravo onaj robot kojeg si izabrao na početku, i on će biti taj koji će ti dovršiti igru.

Ako kojim neverovatnim slučajem uspeš da pređeš svih osam robota, ulaziš u zadnji nivo kod Doktora Vilija. E njegov nivo je ultra-zajeban i treba da kombinuješ sva oružija koja si uzeo od prethodnih robota.

Uglavnom, za obične smrtnige, igra se ne može preći bez hakova i game genie-a.

Starocrnogorska kletva, označava želju da teško zasitite neku džukelu svojim ličnim mesom. Može i: "pas ti se mesa napoteza'" ili "pas ti se mesa ne nabuca' ". U Zeti ima upitno: "api lji ve cuko?"

Šaljiv način da se opiše kako se nešto vidi iz aviona, tj. da je mnogo očigledno.

Započeti putovanje za vrijeme nevremena.