Stilska figura koja je, osim u književnosti, široku primenu dobila i u psovkama.

Drugarski savet nemaču pojma da se mane aktivnosti koju obavlja kvalitetno poput marmuna, kontraritmično i u duhu narodne ''nećeš se ti najesti leba''... đebilu!
Pritom, da ne bude brutalno i ljakse stajl, eto i osvrta na ono u čemu je navodno dobar, makar to bilo značaja reda veličine od jednog lanjskog snega ili na nivou potrebnog znanja kol'ko za kuvanje šrafova.

Zakon fizike koji je gospod Bog nekako prevideo kada je onomad od Adamovog rebra stvarao Evu. A da nije, žene bi danas bile srećnije, a bogami i prema muškarcima predusretljivije. Jeste da bi plastični hirurzi izgubili klijentelu, al' ko ih jebe ionako su prebogati.

Nema tu zajebancije, kakav jablonja kakav mudonja, kakav čardak na nebu kakav Beograd na vodi. Pripovijetka koja je i najkrvoločnijem ratnom zločincu probudila u djetinjstvu kap sjete, gorke patetike zbog koje bi na kraju srameći se samoga sebe ili počeo da kolje ili ušao u politiku.Kako god, priča navodno inspirisana istinitim događajem, a sama činjenica da piše da je nešto potencijalno istinito u Srbina budi objeručko prihvatanje... Dječak i otac su išli po ogromnoj mećavi, dječak je vodio kravu za konopac, ocu je bilo žao da sin trpi jake udare vjetra i bidrio ga riječima da se ne okreće,da gleda naprijed, i tako dječak na kraju puta se tek okrene i skonta napušeni debilčić da u ruci ima samo kanap, a da su ćale i krava negdje zameteni....
Toliko je to ušlo u naš narod da su počeli da razmišljaju đe turaju glavu, određena su i pravila, kada se spava glava ne valja da je prema vratima, kada se iznosi čovjek kroz vrata mora prvo glava, osim ako se preselio, tada je suprotno.To je činjenica koja je pomirila alternativce i medicinu, i svugdje je poštuju pa čak i u ratu.

Zlo i naopako. Katastrofa. Ugas. Što bi rekli naši stari - dizasta.

Kako kod nas, tako i svuda po svijetu, gavran-ptica simbolizuje smrt, nesreću i ostalu zlehudu sudbu. Vjesnici nevolje su često i četiri jahača Apokalipse, neke druge ptičurine, Drašković Vuk, svastika i krvav uložak, ali gavran ipak djeluje nekako najzajebanije. Zbog toga ga umjetnici u svojim ostvarenjima želeći da dočaraju žestok bol, tugu i patnju, nerjetko meću đe leti, grakće na nekoj krstači ili đe kljuje sirovu utrobu maloga zeke.

Bilo da je riječ o sreći i veselju ili o kuknjavi i zapomaganju, u Srba nikad ništa pa ni to, ne dolazi u obzir ako je umjereno i nije hardkor. Tako mu je i epski narodni pjevač s gavranom dao po pičci.

Je l' ti nije bio dovoljan jedan gavran kukavče?! Metalikama u spotovima jeste, a tebi malo...To nisi htio da odstupiš od teze da nesreća nikad ne dolazi sama? Kažeš "dva vrana"... Morao si da naglasiš da su crni pizda ti materina!?! Da niko od čitalaca ni slučajno u glavi ne stvori sliku žutih ili tirkizno-plavih gavrana. Bilo je neophodno da turiš baš njih, nisi mogao vrane kao gospodin Hičkok? One ti nisu bile dovoljno jezive...Pu!

Jedini ko je imao muda da u svom djelu ovu pticu ponizi i unesreći je baksuzni Ezop, u basni Gavran i lisica, al' i on je završio kao rob u antičkoj Grčkoj. A čim su ga oslobodili, odmah je likvidiran. Zbog parčeta virtuelnog sira, ej! Pa ti vidi...

S gavranom izgleda stvarno nema zajebancije.

Neosmišljen potez. Nešto napravljeno bez kohabitacije sa mozgom.
Kao da si prešao u četnike '45.

Izraz koji na većem dijelu teritorije na kojoj žive Srbi ne znači apsolutno ništa. Međutim, na prostoru sarajevsko-romanijske regije blisko je povezan sa terminima bol, prelom i hospitalizacija.

Ne jebe živu silu. Autoritet mu je apstraktan pojam. Ne poznaje strah, ali ni oprez. Vječito ležeran, poremetiti se ne da. Dok neki ljudi gledaju kroz ružičaste naočale, on gleda kroz ljubičaste. Može mu se. Faca svakog kvarta. Volio ga ili ne volio, njega zaboli za tvoje postojanje, a kamo li za mišljenje. Kada divlja u pustolovinama, divlja, a kad stoji zabakaridiran doma, stoji i gleda boju od zidova kako se suši.

Mi smo, ionako, samo plod njegova uma.

Krajišnik sa kraja sveta, kao i njegovi balkanski kolege, Žare i Goci, dobro peva, ali je težak za slušanje. Nastupa u vokalno-instrumentalnom sastavu "Nidžo Pećina i pogano seme". Najpoznatije pesme su mu "Đe rastu divlje ruže", "Dođi mi u san", "Žalopojka", "O, đeco" i još gomila pesama u kojima meša ljubavne i maloumne detalje skoro kao Pero Defformero. Nidžo Pećina je poznat širom planete, od Tokija do Milvokija, ali kod nas nije dovoljno popularan zbog čudne odluke radijskih i televizijskih kuća da mu daju mnogo manje medijskog prostora nego što muzičar njegovog kalibra zaslužuje.

Sinonim za tamo.

Neko ko je pandrknuo još davnih dana.

Fraza kojom se pravi osvrt na ponovni bljesak već zaboravljenog asa.

Život je jedan ogromni MMRPG (massively multiplayer role-playing game). Izgled ne biraš sam/a, ali se može menjati tokom igre. Igru počinješ, kao i uvek, na prvom levelu, gde nemaš ništa, a levele dizeš svake godine po jedan, nebitno o stečenom iskustvu (experience). Većinu igre ti pomažu roditelji. U većini igre postoji main quest koji se zove škola. Taj quest možeš posle nekog vremena napustiti (abandon quest) ili nastaviti skupljati iskustvo i dizati talente. U tom questu ti pomažu učitelji, nastavnici, profesori (razni NPC-ovi) Od tog questa zavisi i profesija (profession), koju većina ljudi trenira samo jednu, neki koji nemaju dovoljno zarade od jedne, treniraju iliti dižu (train profession) dve, mada je bolje dizati jednu što više, može se unapredjivati, a sa tim, imaće se i više para i skill-a. Sa parama se može kupovati bolja odeća, obuća i ostalo (armor,clothes i jewelry), kao i vozila (mountovi). Mountovi se dobijaju postepeno. Na 5-6 levelu dobiješ biciklo, najsporiji mount, kasnije, oko 14-15 levela manje kubikažni motor, za koji se mora istrenirati. Posle 18-og levela se može istrenirati za više vrsta mountova, kao i za više kubikažni motor, koji su podeljeni u grupe. Većina ljudi položi samo jedan, za auto, jer ostali verovatno neće biti potrebni, osim ako ne izabereš profesiju vozača ili prevoznika. Što više para zarađuješ, mount može biti bolji, lepši, opremljeniji i brži. U igri se takođe mogu imati petovi, ali to kako ko voli. Kasnije dobiješ i decu (minione), mada, mogu se i ona nazvati petovi, ona su takođe opcionalna. Kroz celu igru se vežbaju veštine (skillovi) i talenti koji pojačavaju te skill-ove. Svoj skill tree i talente igrači biraju zavisno od izabrane profesije i ostalih faktora. Profesija i skilova ima beskonačno mnogo i to je prednost ove igre. Igra je jako realna i svaka odluka je bitna za dalji razvoj igre. Grafika je u HD formatu, sa tim da se rezolucija i detalji ne mogu menjati osim ako igrač nema problema sa vidom. Postoji mnogo faktora koji se ne mogu menjati, kao što je boja kože (mada je jedan igrač koji se zvao Michael Jackson to uradio, ali on je dobio trajni ban jer je koristio razne hackove i glitcheve. Mada, neki igrači kažu da im on i dalje živi u srcu). trajni ban se ogleda u vidu smrti igrača. Privremeni banovi su u vidu kome, nesvesti i sl. Hackovi za pojačanja (buff), speed, crack i ostala opojna sredstva, su strogo zabranjena i zbog korišćenja istih se ide u zatvor (ban). Takođe se ne mogu uklanjati nasledne bolesti, izbor roditelja (oni su opcionalni u zavisnosti na kojem lvl-u su nestali ili možda i umrli). Igra je jako nepredvidiva i ima svoje uspone i padove, ali u tome je i čar.

Starinska mašina korišćena u tekstilne svrhe. Proizvodi nesnosnu buku, sličnu kao i prosečan ženski krš vo'kal.

Izreka koja ironičnim slučajem ima više shvatanja.

Izbacivanje nepotrebne karte iz ruke. Obično se dešava u preferansu (ili u nekoj drugoj kartaškoj igri koja je orjentisana na boje) kada onaj koji igra forsira adute (ili neku drugu, kod tebe deficitarnu boju) pa si prinuđen da škartiraš karte za koje procijeniš da ti kasnije neće trebati. Škart, kartanje, škartiranje, etimologija ove riječi je prilično jasna.

A procjena, ko procjena, ukoliko se to desi u poodmaklom stadijumu igre velika je vjerovatnoća da znaš što onaj koji igra siječe, škartanje može proći bez problema i sve ćeš svoje jake karte sačuvati za kraj. Ali, ukoliko se onaj koji igra uhvati i odmah počne da gruva adute, škartanje se vrši samo na osnovu informacija dobijenih preko licitacije.

Bilo kako bilo, nezgodna situacija za onog koji prati, i greška, odnosno preškartavanje, je uvijek prisutno kao mogući ishod. Zato je važno pratiti saigrače i ako se to kvalitetno odradi, kako za vrijeme licitacije tako i za vrijeme odigravanja, preškartavanje je praktično nemoguće. Dobar igrač uvijek zna šta da škarta.

U slengu, škartanje je proces eliminacije nepovoljnih ishoda a preškartavanje glupa greška, situacija u koju dovedeš sebe usled nepažnje ili neznanja, odnosno nedovoljnog razumijevanja u određenu oblast. Ili prosto bola u kurcu, što je nažalost i najčešći slučaj.

Iliti buđavi ganci sa obala Madeire u Atlantskom okeanu.
Ni talasi uzburkanog Atlantika nisu bili dovoljni da mu saperu cignaštinu koju i dan danas poseduje. Izuzetne taštine, obrnuto proporiconalne njegovoj opštoj inteligenciji, uvek je spreman da prstima baždarenim za sakupljanje bakra prođe kroz mašćobu u kosi sa ciljem da se popravi stanje na glavi koja u svojim najtamnijim dubinama krije baš to - mrakača, ništa, prazno. Ipak, ni svevišnji ne gleda đe udara s talentom pa mu igrom slučaja dao da zna digra fudbal. Al' što bi naš narod rek'o "magarac u Beč, magarac iz Beča". Zek zek dadule...

Predizborno obećanje o izgradnji novih vrtića.

Život je pička. Neko se rodi u sreći i veselju, na carski rez, ne pokvari tati i komšijama igračku, a nekog okote u bedi i siromaštvu, tamo đe Bog izvodi korner. Ostalo je čoveku do njega samog, ali i dobrim delom do okolnosti. I mo'š da se boriš do iznemoglosti ali ako nisi kući onaj dan kad sreća pozvoni na vrata, izvoli da se jebeš, jer sreća nije poštar, i ne zvoni dvaput. E baš takvima ostane ova metodologija otaljavanja života po taktičkom životnom koračanju danas - sutra. Daklem, jedan dan, jedan komad života i tako živim, a od futura znam da ništa ne znam. Videćemo sutra ujutro.

Draga moja Grozdo,

tri su dana kako si otišla. Nisi mi se čak ni ja-avila. Đeca jedu gurabiju sa suzama i pitaju đe je mama, đe je mama, a ja ne znam kako da ih utješim. Znam da si kod tvojih, pa ti šiljem ovo pismo po malom Blagoji. Ne trebaš mu ništa davati, dobio je ratluk.

Grozdo moja, srećo moja, limune moj! Vrati mi se, Grozdo, da me sunce ogrije kako me je ogrijalo kad sam te prvi put vidio kako sobaljuješ ovna da ga štrojiš. Sinoć bile Zvjezde Granda, a ja sve pogledam, čini mi se da pleteš na svojoj stolici. Fali mi da te gledam kako umorna spavaš sjedeći, a zaspiš slatko, pa ti se onaj balac otegne iz usta i taman kad pomisliš da će dovatiti do poda, ti ga usrkneš nazad. Fali mi da me pod jorganom počešeš po plećci svojim mekim brčićima. Fali mi da se nasmiješ, pa da se zatresu prozori naše trošne kuće. Sve mi fali, ko da si otišla prije sto godina, a ne prije tri dana.

Al' ono ti nije trebalo. Jesam došo pjan ko letva, jesam blatnjavim čizmama utracko predsoblje, jesam povraćo po ručno-čvorovanom i ručno-taftovanom ćilimu što ti tkala majka u ruvo, usta je jebem (izvini, srećo moja), al da me nako krvnički potegneš tavom... Šta ću, jesam ti vratio bekendom, al nisam ja tako mislio! Pa, ne bi ja tebe, nego ruka sama krenula...

Vrati mi se, Grozdo, moja kućo i imanje moje, ljubi Dobrivoje svoje uši klempave, pa te vodim kad oćeš kod Debelog u kafanu da kao nekad nas dvoje pojedemo tri oke janjetine.
Molim te.
Volim te.

Tvoj Dobrivoje