Jedno od kapitalnijih dela zavetnog borca za srBsko pitanje (koje god ono bilo; prim.prev) i svojevrsna potvrda poznate maksime da "kad nešto dovoljno dugo tražiš, na kraju ćeš ga i naći". Neki bi rekla čista ezoterija, drugi rad jednog ludaka, treći, pak, APOTEOZA ISTINE, tek - ovaj opus magnum nikada prežaljenog nam profesora istorije u srednjim i stručnim školama (osnovna budući da nikada i nije bila njegov nivo, dozvolite) je delo u nastajanju, jezička Šiva koja proždire svoju decu, neobična fuzija istorije, religije, patriotizma, mitologije, galaksija, svemira, lucidnosti, par flaša vinjaka i puuuno, puno čarolije...i, kao takva, praktično nemoguća za klasifikovanje u jednu strogo utvrđenu naučnu kategoriju. Ustvari - jedino što je u celoj priči strogo jesu obrve dr.mr.sci. Deretića, podno kojih stroge oči dr.mr.sci. Deretića komanduju slovima i rečima dodbace vatikanske i ostale stege i otkriju se onakvima kakvim zaista i jesu. It's morphin' time, bičiz...uz, razume se, krajnje uverljivo istorijsko objašnjenje iza sintagme "Vasin tor" u imenu gl.grada SAD, Vašingtona. (N.B. uostalom - i reč "rendžer" potiče od starosrpske reči "rančer", odnosno "onaj koji ustaje rano, seljak", korena u vidu motiva "rano" i "černo" (crno, još je mrak, treba da se nahrani stoka))
Jer jezik je ono što definiše jedan narod a svaki jezik je - srBski. Ili je, barem, bio nekada...
Evo par, naizgled, "stranojezičnih" termina koje sam, ugledajući se na lik i delo uzora iz naslova, isterao na čistac i...ma, samo uživajte!
Amerika. Ime dobila po italijanskom moreplovcu, istraživaču i finansijeru Amerigu Vespućiju prema čijem imenu je čuveni kartograf Waldzemiler imenovao novootkriveni zapadni kontinent, pogrešno verujući da ga je ovaj otkrio prilikom jedne od svojih ekspedicija. Malo je poznato, međutim, a više nego očigledno da je Amerigo Vespući poreklom zapravo bio Srbin rođen u Mletačkoj Republici, imena Marko Vespić, no to bejaše previše teško za izgovor lokalnom življu te ga prekrstiše u Ameriga...
Hamburger. Verovali ili ne, tek, ime najpoznatijeg oblika brze hrane na svetu nije niti delo Amerikanaca, niti stanovnika nemačkog grada Hamburga, već transliteracija igre srpskih reči "ambar" odakle se uzimao kukuruz za lepinje i "žar, gar", jasne aluzije na pečenje pljeskavičnog mesa na roštiljoidnom izvoru toplote. U originalni "hamburger" se k'o i u današnje pljeskavice stavljao samo luk i malo ljute a dodaci u obliku kečapa, majoneza, salate, susama i kiselih krastavčića su nuspojava uplitanja zapadnjačkih sila u hranjlivi, autentično vizantijski obrok...
Nemačka. Koliko očigledno može da bude, zar ne? Nemačka je zemlja piva, kobasica, automobila, fašizma, Getea, Betovena i raznoraznih drugih stvari...ali kada je tadašnju Nemačke davne 1145. godine posetio jedan srpski vitez-templar, on prosto nije mogao da veruje koliko su tamo žene, citiram iz njegovog putopisa, "ružne žgadije" te je "bavarska" postala "zemlja u kojoj nema lepih devojaka" tj. u kojoj "nema pičaka", u srednjovekovnom srpskom slengu "nema čka". Tako je ostalo i do današnjih dana, verujte...
Parmezan. Kako li su se pogani Italijani samo drznuli da od srpskog prideva "narezan" načine širom sveta prihvaćen termin za vrstu sira koja ide preko špageta, originalno, srpske salate? Jak vatikanski lobi, pretpostvaljam. No, istina živi u našim gurmanskim običajima i umetnosti šopske salate, najjače salate u celoj galaksiji!
Vatikan. HAHAHAHAHAHAHA!!! Mislim - smešno je kada nešto što inače služi za obavljanje nužde (vatika = starosprska reč za poljski ve-ce; prim.prev.) neinformisanim službenicima katolicizma posluži kao ime za nepokretni centar njihove duhovnosti, simbol njihove vere. Duhovnost je u glavi, dragi moji ćato+laici. A vera u srcu. Džaba vam lobiji...
Haos od tržišta, široko raširen među običnom rajom, u kojem potencijalni kupac obično kreće u potragu za iglom u plastu sena rečima: „Zovem povodom...“.
Burazeru, ostala mi za tebe još jedna 3310-ka, ma ko nova je, al moraš da mi javiš brzo dal ’oćeš ili nećeš, evo ljudi zovu, zovu.... ide fontele ko alva, ’de ćeš bolje za 20 evrića?! Jeste, ima srpski meni, punjač, baterija drži do deset dana, samo kad ne pričaš puno, eeeej al’ deset dana burazeru..., sive boje, malo izgreban, al’ ništa strašno. E jedino što mu je displej naprs’o malo sa leve strane pa se razliva ekran. Ma i koji će ti to, danas ionako samo debili ne znaju da kucaju poruke na slepo. Šta si rešio, da ti ostavim?
Jeeestee, kuca mi se okucila, mica moja mala, pufnice tri predivne oštenila, a ja ne znam šta ću sa njima, srce mi se cepa kad ih pogledam... dušice moje malene... I sad moram da ih dam nekome, nemam gde sa njima... Da da, tamno smeđa ženka labradora, sa pedigreom, otac takođe. A dečica? Dve ženkice i jedno muško, nisu vakcinisani. A jeste li vi ljubitelj životinja, jeste bili skoro u zoološkom vrtu? Jel imate vi nekog ljubimca? Znate, moja Loli nije baš druželjubiva sa mačkama, papagajima, pa ni kornjačama bogami, tako da verovatno ni njeni maleni neće biti. Lepote moje...
Brate, pazi kad imam sve bitne tekme Grobara od ’60-tih pa na ovamo, imam nešto i od reprezentacije, sve na DVD-u i VHS-u. Pazi brate, kad sam ’ladno uspeo da prebacim finale sa Realom ’66-te i neke derbije iz ’70-tih. E a imam i ono sa Kvins Park Rendžersom, ono kad smo ih tukli 4:0, kad im je Mance jeb’o kevu, to mora da se ima! Štaaa... a ti si Zvezdaš?! Pa koji kurac si me zvao onda?! I kad dođu teški dani, i kad dođe tuuugaaa... Ne, brate, nemam Zvezdu iz ’91-ve, gledaj to sranje na SOS-u kad puste Sećanja, ionako ga repriziraju svaki drugi dan, mamu im raspalu...!
Izvoli sine, kaži... Da, da skupljam albume sa fudbalerima još od Italije ’90, imam preko deset hiljada duplikata, a zamisli molim te, ne mogu da nađem Omerovića, baš sa tog prvenstva. Koliko ti godina imaš sine, sećaš li se Omerovića uopšte, našeg reprezentativnog golmana, stara Juga, SFR Jot? E za njega bih ti dao da popuniš sve tvoje albume, i snorkijevce, i Hi-mena ako si ih skupljao, ma desnu ruku bih ti dao!!! I za onog Laudrupa iz ’92-ge, kada njegovi Danci uzeše titulu umesto nas. Ja to prvenstvo slavim ko da smo ga mi osvojili, al’ eto, ne da mi se da nađem Laudrupa. Njegovog mlađeg burazera imam, jedno 5-6 duplikata, al’ starijeg ni za lek...
Aaa matori, nečeš da pogrešiš ako ga uzmeš! Čuv’o sam ga u garaži, radžena je generalka sad skoro, zamenio čelave gume, ma pazio sam ga ko dete rodženo, samo što mu nisam uveče prič’o priče za laku noč! Paz’ ovako, ima dve ipo kile kubika i stočetr’es konja i svaki češ da osetiš kad ga upregneš na drumu!!! Matori, šta da ti kažem kad sam ga izvez’o odavde do Beograda, pa do Niša, za tri sata džuture, tera ko zmaj matori! Ma devedes-treče godište, al’ ko da je dve’iljade-treče, malo više srče čorbe matori, al’ formula je formula! Ne bih ga ni ja prodav’o, nego mi se čerka udaje pa mi treba svaki dinar, razumeš matori? E na Subotičke table je, to ti nisam rek’o... Al’ ti ja, Mile Madžar, za njega garantujem da je čist, imam sve papire i saobračajnu...
