Ljudi koji su dosta toga propatili kroz život, bla bla bla... TRUĆ!

Ljudi... Čisto sumnjam da bi se mogli nazvati ljudima. To su studenti, i košto mi je jedan dobar autor jednom prilikom rekao, studenti su pičke. Ali eto, neke tamo konvencije kažu da i za njih važe ljudska prava pa bi se mogli uklopiti među ljude. Elem, ovi studenti nisu zadovoljni ponuđenim izborom hrane u menzi i često ne obraćaju pažnju na dužinu reda iza njih i broj ljudi koji gladno gledaju grašak koji je gore navedena vrsta "ljudi" obišla u širokom luku. "Neee, grašak je užasno spremljen" "O bože kakve pomije" "Ova mrkva je užasna" i ostale, konstrukcijski slične rečenice izlaze iz usta ovih nježnih, sirotih i napaćenih duša. MORE MARŠ! Zašto uopšte dolaziš u menzu, kad nosiš tuđu kožu na skoro svakom pedlju sopstvene i kitiš se skupim nakitom, a? Kad ti ćale i keva daju soma evra svaki mjesec da završiš Megatrend, zašto ne bi otvorila privatnu menzu i spremala specijalitete francuske i italijanske kuhinje? Čast izuzecima koji stvarno studiraju u teškim uslovima, ali oni obično jedu šta stignu. Žaliti se na hranu u menzi, na najjeftiniji i najveći obrok koji možeš da dobiješ, je besmisleno. Čak i radnici u rudnicima nemaju takve uslove. Dođem kod čovjeka na slavu, rudar 20 godina i pitam ga, onako bezveze, kakva je hrana. Suvi obroci. Ništa više. DVADESET GODINA. A oni zadržavaju gladne ljude koji hoće nešto da urade sa životom, pa su upisali faks. Čekaju hranu kao da čekaju bolja vremena. E pa, dragi moji, bolja vremena neće skoro, a što je u porciji, u porciji je, pa izvol'te.

Prijatno!

Rečenica kojom su vaspitacice iz vrtića pokušavale da nas navedu da priznamo počinjeno delo.

Buksna u mraku.

...latice su istog cvijeta.

Predivan stih čuvenog crnogorskog pjesnika Petra II Petrovića Njegoša koji nas uči da smo svi isti, bez obzira na razlike koje postoje među nama. I jedna velika istina, bilo da smo lepi ili lipi, ljepi ili lijepi, gdje god da odemo, sva su nam vrata otvorena.

Izraz se obicno koristi prilikom opisivanja policajaca koji naravno stoje bas tamo gdje vam najvise smetaju. Aludira se na njegovo držanje koje odaje utisak da mu je neko nabio pendrek u sjedalni dio.

Keks uz koji su odrasle generacije. Jebiga, kad nisu tad imali picu i hot dogove.

Mudonja koji je triput zabio na debiju. I to u lijepo raspoređenim razmacima, uz izuzetno uzbudljivu završnicu.

Lik koji zapravo ne zna ko je. Nešto slično Toniju Parkeru koji je mogao da bira između 5-6 reprezentacija, ili Adnanu Januzaju koji se još koleba da li da nastupa za Srbiju, Kosovo, Albaniju, Belgiju, Tursku, Hrvatsku ili možda ipak Englesku? Jebg, jebeno za odlučiti se.

Naime, Džonatan je rođen u Kanadi, od ćaleta Filipinca koji je njegovu kevu našao na Jamajci kako duva vutru i odmah mu se svidela. Kao mali otišao u Holandiju za koju i sada nastupa, a u međuvremenu stekao državljanstva Engleske, Velsa i Španije. Malo li je?

I šta će takav kukavac kad ga neko preupita koju krsnu slavu slavi? (Msm ne slavi slavu sigurno, ali kad ga pitaju koje mu je đedovina i slično.) Šta će žđecom i kako da ih vaspitava. Što da čini, kuda da se djeva? Šta ako Jamajka zarati sa Velsom jebote, đe će junak, kojoj li će vojsci?

Bez zezanja, jebena situacija. Čak i u mešovitim brakovima tipa Srbin/Muslimanka i slično, nastane buljuk problema a kamoli u ovako zapetljanoj situaciji.

Džonatan je dakle sinonim za zamršenost odnosa i jebadu na više nivoa.

Ponavlja tvoju foru, koju ribe nisu čule, kako bi privukao njihovu pažnju i pažnju svih oko sebe, ne bi li imalo bio frajer.

Omiljeno pitanje svakog notornog alkosa na koje se ne očekuje odgovor. Da li je neko nekada i odgovorio na postavljeno pitanje, to niko sa sigurnošću ne može da kaže. A, realno - i šta odgovoriti?

Naime, svaki alkos voli da pije, a još više voli da pije sa nekim kompanjonom, bio on stari borac ili novajlija. Ma, i slučajni prolaznik je dobar za čavrljanje uz po koju čašicu. E, sad, ako krenete da mu pravite društvo dolazi do jedne najbitnije začkoljice: vi, jednostavno, ne smete da prestanete da pijete. Ma, ni pod tačkom razno. Nema, kraj rasprave.

Uostalom, kakav je to način da krenete da pijete i da se zadržite samo na jednoj ili dve čašice (gledano iz ugla jednog prosečnog uživaoca žestine i ostalih brljnih brendova). Zato, ili ste čovek, ljudina, car - pa, da lepo nastavite da pijete dok ne popadate obojica ili ste rđa, izrod, jeretičar - pa ćete se lepo da odete dok je pijanstvo u onom najboljem obliku: kada vam je sve lepo, ali kada vas ipak niko ne gazi po rukama dok idete ulicom kući.

Ne mislim na političare koji emtuju svoju "scensku" energiju prema prijemnicima svojih sledbenika, već na one pojedince, posrednike, koji nakon oglašavanja prethodno pomenutih, svojim manifestom izazovu piramidu radosti kao i talas negodovanja.

Nadimak koji je naš narod iz potpuno nepoznatih razloga dodelio Adolfu Hitleru, s obzirom da zvuči izuzetno umilno, a mi nismo baš imali neke do jaja odnose sa njim.

Vicevi koji opisuju rivalstvo dva prošlo-pored-velegrada mesta.

Izraz tipičan za krajeve istočno od Drine. Po samom smislu i sastavu krajnje neodređen prilog. Koristi se da od proste rečenice napravite prosto-proširenu, a da pritom ona nema ama baš nikakvo značenje. Najčešće se koristi u međuljudskoj komunikaciji, premda se može koristiti i kao odrednica kojom stoci (ovce, krave prim. aut.) vičete gde da skrene.

Zadnji adut baba i deda nekad a i sad, dok se njihovi unuci dvoume da li da odu u inostranstvo, trbuhom za kruhom.
Te, tamo se niko ne druži, komšije i ne znaš (kao da smo srećni što ih ovde poznajemo ),
te samo radiš (koliko nas je ovde koji bi samo radili ),
te otuđeni ljudi (kao ovde nema otuđenih ),
velik je kriminal (a njihovi bebe za naše krimose ) itd.

Postavlja se uglavnom posle nečeg uspešnog, usled povišene doze samopouzdanja.

Magična reč u izveštajima o poljoprivredi u Srbiji danas. Pardon, Ovo je Srbija. Ma ono što ide u vreme ručka na prvom, u 3. Reč koja odiše domaćinlukom, pomalo setnim, svođenjem bilansa. Ide u tandemu sa nezadovoljni ratari. Dok ide neka slika sa njiva od letos, sunce opeklo, zlati se žito, drmusa se u kombajnu onaj debeljko, domaćinski glas sredovečne reporterke saopštava rod za ovu godinu i ono najbitnije: 22 odsto više nego lani! Posle idu neki debeli paori što se žale na državu al to nije bitno, koga briga. A nije ni bitno to što je poraso rod samo zbog toga što bila suša prošle godine pa je moralo da poraste pa da jebe oca. Ne, bitan je tren kada reporterka iz Zrenjanina kaže više nego lani! To je kulminacija. To je simbol valjanosti. Znak napretka, u našem društvu. To je umesto rakijice da otvori apetit. Posle toga mož se postavlja ručak pošto već prošlo tri sata, oladi se supa, digla se i ova pijandura, čuli smo lani, mož da jedemo, čak šta više čuli smo više nego lani tako da ne moramo da brinemo o lebu za narednu godinu. Bdi nad nama On.

Za razliku od gradje po svim balkanski pravilima standard u EU se znatno razlikuje, pa se i građa dosta razlikuje jelte...
Oni za nas kažu da smo drvosječe a mi za njih da su uglađeni gejevi
K'o što i jesu, frizura mora da bude sređena cakum-pakum, nježne crte lica i beživotni pogled koji se "isijava" iz njinih očiju ulivaju u čoveku strah. . . od bolesti i izaziva dijar.. ovaj sažaljenje (valjda su zato tu đe su)...
Ćosavi i uglađeni sa leptir mašnom prikovanom uz vrat koja im uopšte ne smeta!
Prosjek visine im je ekvivalentan prosjeku visine naših osmaka na sistematskom pregledu - objašnjenje: nisu se verali po drveću i skidali mamce sa vrba pokraj rijeke... obje radnje su kod njih zabranjene, pa im i nije trebala visina.
Zbog njihove zdrave - travlje ishrane ostali su zakržljali i ometeni u razvoju bez pojma o pravom mesu i njegovom značaju za organizam, jer meso pravi meso, mišić pravi mišić...

Žurke, ceremonije, kulturna dešavanja - bilo koji događaj. Naravno, naziv ima svoju simboliku za određene socijalne grupe.

Kletva kojom baba kritikuje đeda kad ga uhvati da zimi piša sa praga vrata, umjesto sa ćoška kuće odakle je i pišao zadnjih četrdeset godina.