Čest dodatak u upitnoj rečenici kojim se upitanom stavlja do znanja da će ispitivanje potrajati sve dok ne odgovori.

Objasnjavanje starcima kako koristiti: Youtube; Facebook; e-mail adresu .... i u krajnjem slucaju, kako koristiti Google!

Najrasprostranjenija bolest kod sredovečnih domaćica u Srbiji (čitaj: nezaposlenih kevi i tetaka). Problem sa ovom opakom zarazom je što od nje ne boluje zaraženi, već svi oko njega. Leči se jedino zaposlenjem ili udarnim dozama Floresite i Seremlade.

Conditio sine qua non života. Toliko prožeto kroz pore ljudskog bitisanja da se može činiti kao osnovni materijal od koga je satkano. Prokletstvo (ili dar?) na koje smo večno osuđeni. Čekaćeš nešto sve dok ne dočekaš smrt. Deo apsurda.

Čekaš prevoz koji stalno kasni. Čekaš u redu za menzu, u redu u pošti, u redu na faksu. Čekaš da počne čas ili ispit. Čekaš da se završi. Čekaš na birou. Čekaš da prođe radno vreme, da konačno dođe vikend. Čekanje na platu da legne, na sudiju da svira kraj da konačno prođe tiket i na orfu da uleti u favorita. Čekaš ortaka koji večito kasni. Čekaš ga da ti konačno priđe. Čekaš je da ti konačno ''da''. Čekate i nadate se da će da dobije. Čekaš klinca posle škole. Čekaš da prođe kiša, dođe leto, padne sneg... Čekaš da Srbija napravi nešto u fudbalu, da Partizan/Zvezda uđu u Ligu šampiona. Čekaš da dođe neko srećnije vreme. Čekajući Amantina da napiše defku. A Vladimir i Estragon i dalje čekaju...

Neizostavno pitanje koje ti matorci postavljaju kada im kažeš da na nešto kliknu.

Biti menstrualni na internetu mogu biti i muškarci o žene, nema veze sa fizičkim postojanjem vagine na vašem telu već je dovoljno da čučite onlajn i vrebate da neko pomene bilo kakav škakljiv pojam, da biste počeli da menstruirate naokolo. Poseban magnet za menstruaciju su crkva, patrijarh Paja, makedonski picopevci i bilo koja tema na koju možete da ispadnete produhovljeni i borci za nešto.

To ti je čo'ek preko 30 godina starosti, naboranog osunčanog lica, sa gustim brkovima i pomalo bradicom.
Stručnjak je za sve vrste obrade metala, varenje i uopšte poslove đe se primenjuje sila veća od 1KW. Voli jagnjetinu, jaretinu na kajmaku, pomalo prasetinu, pivo i rakiju i mnogo voli kučke i priča o njima bez da ih stvarno juri i guzi.
Klasične brke voze golfa keca ili dvojku ili opela ili vw karavane koje liče na mrtvački kovčeg. U sofisticiranijoj varijanti voze kabriolete preko 20 godina starosti i poneki od njih je radio amater ili ribolovac.

Ovo se dešava prilikom čatanja, kada vam vas konekcija j**e, ili loše telefonske veze zbog vašeg kilavog operatera.

Nov način govora rasprostranjen među dobrim delom nove, informatički "pismene" generacije, koji raznorazne skraćenice iz online upotrebe, koje su bile stvorene radi ekonomičnije komunikacije, prenose i na međusoban razgovor licem u lice. Klasično pismeni ljudi (oni koji su redovno pohađali časove srpskog jezika i književnosti u školi) koji ne provode svoj život na netu, teško razumeju ovaj dijalekt i obično im zvuči kao niz neartikulisanih zvukova.

Dugačak tekst koji se pojavi kada se instalira neki program, koji uvek skrolujemo nadole bez čitanja, ne bi li našli neko dugme na kome piše "I Agree, just let me install and play my game already".

Inače, u tekstu je obično napisano sve loše što može da se desi kompjuteru i vašoj privatnosti nakon instaliranja tog programa, kao i sve dodatne zajebancije koje će taj program da instalira, a vi posle da se čudite odakle je to došlo. Sam tekst je namerno napisan dugačko i nerazumljivo, da ga ne bi ste čitali.

Izraz koji se koristi za lika koji bukvalno shvata izraz "osjećaj se kao kod kuće".
Izraz je dobio ime po fudbaleru Frančesku Totiju koji je cijelu svoju seniorsku karijeru proveo u Romi gdje uživa status božanstva. Poznato je da je više puta čak i prijetio svojim odlaskom iz kluba ukoliko uprava ne učini kako on zapovijeda (najviše po pitanju transfera) i oni su naravno svaki put poslušali njegove zahtjeve kako ne bi ostali bez svog trejdmarka koji na klub gleda kao na svoju đedovinu.
"Toti" je onaj tipus koji na tvojoj slavi sjedi u čelu stola iako ti nije ni rod ni pomoz' Bog, ne izuva se u gostima, ne zatvara vrata od kupatila kad piša van svoje kuće, kroz tvoju kuću šeta samo u gaćama ili ti dovede ribu na gajbu jer nema đe drugo da je povali. Ipak "Toti" nije parazit, pa dođe da ti pomogne da iscijepaš drva bez poziva, izigrava konobara na prvom rođendanu tvog sina, vrati ti klince iz škole kad si na poslu, dođe da te šlepa kad ti auto stane u nekoj Vukojebini.
Sve u svemu "Toti" je pozitivan lik, malo previše privržen al' jebi ga zaradio je povlastice koje koristi.

Jedini humoristički online časopis na svetu koji ima manje čitalaca od broja cipela gl. urednika, a traje pet (5) godina. A i jedini časopis u XY (eks-ju) državama čije ime samo (i jedino) urednik ume pravilno da izgovori.
Sadržina? Uglavnom pokradeni tekstovi i bajate slike (dominiraju smešne slike mačića).
Čitaoci su uglavnom drugari gorepomenutog urednika, pa se smeju sadržaju iz pristojnosti.

Jedan specifičan soj ljudi.Odlikuje ih ne preterana inteligencija, konstantno zblanut izraz lica i podatak da uvek bolje igraju u inostranim klubovima nego kod nas ( pa mačko, pa kako što, pa kinta je kinta ). Što se tiče njihovih izjava u novinama, novinari se uopšte ne bi trebali truditi da ih iznova i iznova intervjuišu posle utakmica- samo neka urade copy-paste, verujte mi,narod neće primetiti.

Tip ljubavnika, neko voli to, neko ne, jebem li ga, stvar ukusa. To je taj tip ljudi koji ne zna ništa na brzinu, čiji je moto "polako pa na vrijeme kući" On obrađuje đevojku studiozno, temeljno, kao neku dobru knjigu, pa je okreće, prevrće, podvlači, pamti đe je stao pa se vraća na već predjeno da utvrdi gradivo...

Kada te majka po 68. put pita kako se prebacuje odredjeni podatak u drugi folder.

Prosecan "online" Srbin ne bi mogao da zivi bez ovoga. Pored Fejsbuka prva sledeca stvar koju ce ti ortak pokazati da koristis posle ugradnje interneta. Prosto receno, jedna divna, divna, divna stvar (ne znam kome da se zahvalim na tako divnom izumu) koja ti omogucava da zaobices ulicne prodavce i "legalno" ukrades zasticenu multimedijalnu svojinu. I sto je najdivnije od svega, DZABE JE!

Standard snage i neuništivosti.

Cigla, blok, beton, armatura.

Nekada se većina kuća na selu (tzv. ''kovanice'') izgrađivala od kamena, drveta, blata i trske, a navedeni tvrdi materijali bejahu nedostižni, skupi, luksuz, odlika zdanja moćnih gradskih buržuja, seoskih zelenaša, eventualno po kog kmeta... Od onda ostaše markeri snage, moći, poimanja nedostižnog malom čoveku, te sinonim kuloće toga doba i što je najbitnje neprejebivosti.

svaki razred ima bar po jednog. To je osoba koja je uvek online i koja se "razume" u kompjutere. Na najprostija pitanja odgovara najslozenije moguce, a i kad prica trudi se da ga bas niko ne razume . U skolu dolazi bled sa podocnjacima do kolena, i naravno hvali se da uopste nije spavao , vec da je radio neki projekat na kompu. Obicno umisli da je normalan i da je omiljen u drustvu...

Izraz ultimativne ekološke svesti u ataru kanjona Morače, u ekološkoj Crnoj Gori.

Šta se treseš toliko, đe gori? Ko ti ruši sneška bre? Stani da popijem kafu na miru, nemoj od ranog jutra da me nerviraš! Uzvrpoljio si mi se ko neka rihternjača, držiš i ne puštaš. Neretko se može poistovetiti i sa kerom koji obleće oko tebe nanjušivši meso. Predstavlja stanje hitnosti, što ono kažu za crveni telefon.