Ono čega bi trebalo da bude na Vukajlija.com, ali ih, na žalost, u poslednje vreme nema. Sve se svodi samo na copy/paste i definisanje pojmova koji su znani samo onima koji ih definišu, tj. interna zezanja u krugovima od 2-3 čoveka! Valjda je razlog tome taj što je ovaj sajt postao veoma popularan i IN u poslednje vreme, pa su svi poželeli da deo svoje ''duhovitosti'' podele sa drugima...
Bolje napisati jednu definiciju nedeljno, ali da ima šta da se pročita, nego baljezgarije, lupetanja i pokušaje duhovitosti kojih u poslednje vreme ima na ovom predivnom i prekreativnom sajtu...

Omiljeni muzički instrument dokoličara.

Covek koji nije glumio u "Titaniku", jer da jeste- sve bi ih spasao!

Poziv na seks među pripadnicima romske nacionalnosti.

Životna mudrost koju su znali i poštovali naši dedovi i koja kaže da iako je lakše biti govedo, ipak treba ići težim putem, postupati ispravno i biti ljudsko biće. Ne iživljavaj se samo zato što ti se može, zato što si bio na pravom mestu i u pravo vreme ili zato što si bio brži od drugih. Budi čovek, misli malo i na one koji bi bar na tren da budu na tvom mestu. Mada ti je teško da poveruješ u to ali ti nisi Bogom dan, iako su te mama i tata verovatno celog tvog života ubeđivali u suprotno.

Hrišćanski monaški red osnovan od strane Zorana Kostića Caneta. Uprkos opštem uverenju, nema mnogo dodirnih tačaka s Franjevcima, osim sličnog imena. Canjevci se odlikuju time što su uspeli da spoje nespojivo - rock'n'roll, muziku bunta i promene, sa institucionalizovanom religijom. Odlikuju se time što su nakon 50 godina seksa, droge i alkohola doživeli prosvetljenje (verovatno jer je kita prestala da se diže a krvni pritisak da se spušta). Slučajno ili ne, niko od njih u vreme komunizma nije pokazivao neko preterano interesovanje za religiju, a prosvetljenje po pravilu dolazi devedesetih. Glavni predstavnici monaškog reda su već pomenuti Zoran Kostić, Bora Đorđević i Neša Galija. Po sramnosti onoga što rade stoje u rangu sa onim licemernim Ircem i holivudskim usvajačima afričke dece.

Stilska figura koja je, osim u književnosti, široku primenu dobila i u psovkama.

Svaki put kad se ode u inostranstvo to je jedna mala staklena soba nasred terminala bez ventilacije i sa ljudima koji po dvanaest sati za vreme leta nisu uspeli da zapale.
Kao kombinacija svega toga imate jedinstvenu priliku da vidite kako čovek uđe u staklenu prostoriju, a onda za tren oka nestane vama ispred nosa u oblaku dima - još jedan mađioničarski trik koji treba da ubedi ljude da ostave cigare - kad više ne mogu da upale nalepnice i dobronamerna upozorenja onda se neka svi pušači nabiju u malu sobicu, pa da se vidi koliko ljudsko biće može da živi bez kiseonika.

Zakon fizike koji je gospod Bog nekako prevideo kada je onomad od Adamovog rebra stvarao Evu. A da nije, žene bi danas bile srećnije, a bogami i prema muškarcima predusretljivije. Jeste da bi plastični hirurzi izgubili klijentelu, al' ko ih jebe ionako su prebogati.

Nema tu zajebancije, kakav jablonja kakav mudonja, kakav čardak na nebu kakav Beograd na vodi. Pripovijetka koja je i najkrvoločnijem ratnom zločincu probudila u djetinjstvu kap sjete, gorke patetike zbog koje bi na kraju srameći se samoga sebe ili počeo da kolje ili ušao u politiku.Kako god, priča navodno inspirisana istinitim događajem, a sama činjenica da piše da je nešto potencijalno istinito u Srbina budi objeručko prihvatanje... Dječak i otac su išli po ogromnoj mećavi, dječak je vodio kravu za konopac, ocu je bilo žao da sin trpi jake udare vjetra i bidrio ga riječima da se ne okreće,da gleda naprijed, i tako dječak na kraju puta se tek okrene i skonta napušeni debilčić da u ruci ima samo kanap, a da su ćale i krava negdje zameteni....
Toliko je to ušlo u naš narod da su počeli da razmišljaju đe turaju glavu, određena su i pravila, kada se spava glava ne valja da je prema vratima, kada se iznosi čovjek kroz vrata mora prvo glava, osim ako se preselio, tada je suprotno.To je činjenica koja je pomirila alternativce i medicinu, i svugdje je poštuju pa čak i u ratu.

Game over. Ende. Finito. Što si živeo, živeo si. Ako si započeo sa “alkoholom za život posle”, to znači da se desilo nešto užasno što ne može da se izleči. Osim alkoholom, naravno. Loše vesti poput te da ti je devojka trudna, da si dobio otkaz, da te žena tera iz kuće i slično, mogu da se zaborave jedino ako svako veče odlaziš u lokalnu kafanu da piješ najjeftiniju brlju koju imaju u ponudi. Mada, ova terapija se najćešče započinje nakon konzumiranja pilula za nedelju posle , usled pozitivnog baby testa. Iako ove osobe imaju kraći život od drugih, ipak imaju dvostruku perspektivu.

Zlo i naopako. Katastrofa. Ugas. Što bi rekli naši stari - dizasta.

Kako kod nas, tako i svuda po svijetu, gavran-ptica simbolizuje smrt, nesreću i ostalu zlehudu sudbu. Vjesnici nevolje su često i četiri jahača Apokalipse, neke druge ptičurine, Drašković Vuk, svastika i krvav uložak, ali gavran ipak djeluje nekako najzajebanije. Zbog toga ga umjetnici u svojim ostvarenjima želeći da dočaraju žestok bol, tugu i patnju, nerjetko meću đe leti, grakće na nekoj krstači ili đe kljuje sirovu utrobu maloga zeke.

Bilo da je riječ o sreći i veselju ili o kuknjavi i zapomaganju, u Srba nikad ništa pa ni to, ne dolazi u obzir ako je umjereno i nije hardkor. Tako mu je i epski narodni pjevač s gavranom dao po pičci.

Je l' ti nije bio dovoljan jedan gavran kukavče?! Metalikama u spotovima jeste, a tebi malo...To nisi htio da odstupiš od teze da nesreća nikad ne dolazi sama? Kažeš "dva vrana"... Morao si da naglasiš da su crni pizda ti materina!?! Da niko od čitalaca ni slučajno u glavi ne stvori sliku žutih ili tirkizno-plavih gavrana. Bilo je neophodno da turiš baš njih, nisi mogao vrane kao gospodin Hičkok? One ti nisu bile dovoljno jezive...Pu!

Jedini ko je imao muda da u svom djelu ovu pticu ponizi i unesreći je baksuzni Ezop, u basni Gavran i lisica, al' i on je završio kao rob u antičkoj Grčkoj. A čim su ga oslobodili, odmah je likvidiran. Zbog parčeta virtuelnog sira, ej! Pa ti vidi...

S gavranom izgleda stvarno nema zajebancije.

Osoba (starija ili mladja) koja je veoma često lišena neke impozantnije mudrosti i pronicljivosti u tzv. realnom svetu, pa to nadoknadjuje hrpom citata pokupljenih sa interneta, na raznoraznim "biseri-mudrosti.com" sajtovima, trudeći se da pred bulumentom sebi sličnih mediokriteta bar za tren uzdigne svoju pamet i promišljenost. To obično radi putem Tvitera i Fejsbuka, a nakon objavljivanja citata za koje je upitno i da li ih je uopšte pročitala (a kamoli razumela), sledi salva patetičnih komentara polu-retardiranih persona sličnih njoj, koje u tom trenutku takodje siluju Gugl u potrazi za nekom sentencom Jovana Dučića ili Voltera koju mogu zloupotrebiti i žrtvovati u čast sopstvene sujete i seljačizma. Oni hrabriji mudraci svoje umotvorine sklapaju sami.

Jedna od najvećih ženskih laži.

Neosmišljen potez. Nešto napravljeno bez kohabitacije sa mozgom.
Kao da si prešao u četnike '45.

Izraz koji na većem dijelu teritorije na kojoj žive Srbi ne znači apsolutno ništa. Međutim, na prostoru sarajevsko-romanijske regije blisko je povezan sa terminima bol, prelom i hospitalizacija.

Golo govno. Vrhunac talenta za nedostatak originalnosti. Zapravo, ne znam da li tu treba kritikovati same studente ili, ono što je verovatnije, njihove profesore koji ne podstiču nikakvu kreativnost.
Iz današnje vizure prosto je neverovatno da je "Ko to tamo peva" Slobodanu Šijanu bio diplomski film, dakle ipak studentski uradak, a da je danas uglavnom prihvaćen kao najbolji srpski film svih vremena.
A danas?
Suština filma je neki savremeni problem: neočekivana trudnoća, droga, alkohol, raspadanje porodice, a uglavnom sve to odjednom.
Čovek može da počne da gleda jedan rad, nastavi drugi, a završi treći, razliku neće primetiti, sve je copy/paste.

Od skora jako popularna uzrecica nase omladine. Iritirajuce kada se cuje vise od dva puta.

Jebeno brzi mali auto ili skuter. Veselih boja, izlepljen reklamama, pojavljuje se iznenada i nestaje u tren oka, a obično ga voze momci koji su prinuđeni da rade muktrpan i nezahvalan posao.
Nasuprot američkih dostavljača, oni ne isporučuju klopu striktno sisatim i oćnim milfarama koje samo čekaju piletinu. Na žaru, i ovako...
Pod budnim okom i štopericom nadrkanih menadžera, voze kao sumanuti u strahu da ne isporuče ohlađenu hranu. 10% sa mizerne plate? Ni po cenu života...
Pri tom ugrožavaju bezbednost svih učesnika u saobraćaju, pešaka, pasa i mačaka.

Ne jebe živu silu. Autoritet mu je apstraktan pojam. Ne poznaje strah, ali ni oprez. Vječito ležeran, poremetiti se ne da. Dok neki ljudi gledaju kroz ružičaste naočale, on gleda kroz ljubičaste. Može mu se. Faca svakog kvarta. Volio ga ili ne volio, njega zaboli za tvoje postojanje, a kamo li za mišljenje. Kada divlja u pustolovinama, divlja, a kad stoji zabakaridiran doma, stoji i gleda boju od zidova kako se suši.

Mi smo, ionako, samo plod njegova uma.