Ovaj vid ljubavi medju nacijama (a bogami i unutar nacije) se najbolje ogleda na raznim snimcima na Youtube. Ukucajte u Youtube search bilo sta vezano za balkanski region i pogledajte u komentare. Tematika okacenog videa ne mora da bude nista vezano za politiku, moze da nastane iz cista mira na spotu neke pesme ili snimka neke utakmice (zvezda-partizan, Srbija-Albanija itd.) Tu se ne zna ko pije, a ko placa. Obicno neki trol pocne temu na fazon "srpska muzika je sranje" ili "srspki fudbal je sranje" (ili hrvatski, ili bosanski, svejedno), i onda se tu primi gomila besposlenih ljudi koji krenu da srdacno brane svoju naciju i da pisu referate o svojim misljenjima pritom psujuci celu familiju, zivu i mrtvu, onima koji se ne slazu sa njima.

Оно што моментално добијем кад у сред епизоде Саут Парка пусте рекламу за кола. А ако пробам да је прескочим, само буде још горе - пусти се испочетка.

Telefon (!) koji definitivno nije za nase trziste, prije svega - stvari koji podrzava (da bi bile realizovale u ovoj zemlji) iziskuju mnogo dodatnih troskova (sto je direktna posledica nerazvijenosti nekih oblasti).

A i ako bi krenuli od pretpostavke(!) da smo tehnoloski napredni da uspesno realizujemo sve sto telefon pruza - to bi bilo neizvodivo jer bi se tada ogranicili na mentalne sposobnosti (ogranicenost?!) samog vlasnika.

Pandan ocilima. Samo ne standardna četiri slova s nego već pomenuta četiri m kao obeležje internet patriota koji danju i noću(češće ovo drugo) brane servere i virtuelne granice virtuelne zemlje.

Modem. Verni at u svaki boj. Skriva identitet bolje neg' nindža lice, a dodaje santime na spolovilo brže od VEP aparata. Osnovno i jedino fizičko oružje u arsenalu mladog WWW prvoborca.

Mama. Majka, mater, mamica. Ćale je jebo tvoju da bi se ti najebo svima. Čemu onoliki falus, ako nemaš na kome da ga upotrebiš. I to pre svega za penetriranje svih mogućih otvora keve mrskog ti neprijatelja. I ne samo njenih. Žene, ćerke, sestre, komšinice i sve žive i nežive rodbine, ali zna se ipak da jedna je majka.

Moto. Svaka iole organizovana rulja mora da poseduje bar jedan, pa i ona virtuelna. Naravno ne moraju da ga se pridržavaju, već samo da ga ponavljaju što češče i glasnije. Pod ovim "glasnije" mislim naravno na upotrebu CAPS LOCKA, i eventualno ako su mogućnosti i BOLDA. Iako opcija copy/paste dozvoljava cirkulisanje podužih tekstova i interesantnih ASCII artova, češće se koriste oni neduži od tri reči: "Srbija do Tokija", "Vratiće se Vojvoda" i naravno "Kosovo je Srbija"(jebeš Metohiju).

Multiplayer. Čemu ovolika ljubav prema otadžbini ako nema strendžera, ili barem izdajnika, da budu poniženi i po spisku opsovani. Forum i čet uvek mogu da posluže, ali prava draž internet patriotizma se može osetiti samo u online igrama. Obično se iskazava u pucačinama tipa Counter-Strike ili MMO-u kao eRepublik, ali pravim patrijotama je bojno polje nebitno. Kombinacija šovinizma, nerd rage-a i seksualne frustracije kompovonovaće simfoniju najsočnijih psovki na svim jezicima sveta. Verovatno se međusobno ne razumeju, al' ih to ne ometa u svađi.

I onda, kada objediniš magičnih četiri m, nebo je granica! Pod uslovom da su ti matorci platili net ili komšija nije zaključ'o. U suprotnom, jebiga.

Vrlo rasprostranjen izraz korišćen od strane likova, uobičajeno muškog pola, kojim žele da ispotenciraju svoju silu i snagu. Dodatno, tu svoju silu neće demonstrirati ovaj put, jer je potpuno superioran, nema šta da dokazuje, ali postoji prizvuk da, sledeći put, ko zna...
Alternativno: Gde ćeš na planinu (uz mogući sufiks: bez opreme).
Prim. aut. obično se stena iz prvog pitanja može copy/paste i na mentalne kapacitete Subjekta, kojem je tako ova opaska zgodna jer ne nudi puno opcija za "uzvratnu doskočicu".
Ali avaj ali, ponekad se i nađe pametnjaković...

Kao što je već opšte poznato, svi adolescenti (mada ima i starijih) u Americi su ni krivi ni dužni ubačeni u neki od stereotipa (ima toga i na brdovitom Balkanu, ali ne u toj meri), a broj tih stereotipsnosti vrtoglavo raste, (goth, emo, punk, screamo, nerd, chav... & geek)
Kako prepoznati Geek-a? Pa umesto normalnih slova koristi brojeve, živi (ne u svom, već u cyber) virtuelnom svetu, zaluđen je svim online igricama (mada ima i onih koji igraju pasijans pred spavanje (!)..). Devojke muvaju preko neta, imaju ih toliko da mogu kuću njima da ograde, ali one nikada nisu videle tog geek-a uživo, niti su videle njegovu pravu fotku, jer bi potom imale noćne more.

Ono čega bi trebalo da bude na Vukajlija.com, ali ih, na žalost, u poslednje vreme nema. Sve se svodi samo na copy/paste i definisanje pojmova koji su znani samo onima koji ih definišu, tj. interna zezanja u krugovima od 2-3 čoveka! Valjda je razlog tome taj što je ovaj sajt postao veoma popularan i IN u poslednje vreme, pa su svi poželeli da deo svoje ''duhovitosti'' podele sa drugima...
Bolje napisati jednu definiciju nedeljno, ali da ima šta da se pročita, nego baljezgarije, lupetanja i pokušaje duhovitosti kojih u poslednje vreme ima na ovom predivnom i prekreativnom sajtu...

Šoferska fora kojom se kazuje da ne postoji mašina kojom dotični ne ume upravljati i za koju nema položeno.

Covek koji nije glumio u "Titaniku", jer da jeste- sve bi ih spasao!

Hrišćanski monaški red osnovan od strane Zorana Kostića Caneta. Uprkos opštem uverenju, nema mnogo dodirnih tačaka s Franjevcima, osim sličnog imena. Canjevci se odlikuju time što su uspeli da spoje nespojivo - rock'n'roll, muziku bunta i promene, sa institucionalizovanom religijom. Odlikuju se time što su nakon 50 godina seksa, droge i alkohola doživeli prosvetljenje (verovatno jer je kita prestala da se diže a krvni pritisak da se spušta). Slučajno ili ne, niko od njih u vreme komunizma nije pokazivao neko preterano interesovanje za religiju, a prosvetljenje po pravilu dolazi devedesetih. Glavni predstavnici monaškog reda su već pomenuti Zoran Kostić, Bora Đorđević i Neša Galija. Po sramnosti onoga što rade stoje u rangu sa onim licemernim Ircem i holivudskim usvajačima afričke dece.

Devojka koja je omogućila da se 2008. godine evrovizija organizuje u Beogradu, što će biti najbolja promocija za našu zemlju. Devojka koja je pokazala svetu da se i u Srbiji pravi kvalitetna muzika. Devojka koja zna odlično da radi ono čime se bavi (da peva). Devojka koja apsolutno nije kriva što je priroda nije obdarila nekom lepotom (jer niko ne može da bira kako će da izgleda) a samim tim nije zaslužila da bude ovoliko popljuvana na ovom sajtu. Devojka koja takođe nije mogla da bira svoju seksualnu orijentaciju, pa ni zbog toga nema razloga da se po njoj pljuje (premda se i tu radi možda o glasinama i ne možemo 100% biti sigurni jel ili nije lezb.) Devojka koja je s druge strane sama izabrala da maksimalno iskoristi, na pravi način, ono što joj je Bog dao, a to je njen glas.
Bravo Marija!

Game over. Ende. Finito. Što si živeo, živeo si. Ako si započeo sa “alkoholom za život posle”, to znači da se desilo nešto užasno što ne može da se izleči. Osim alkoholom, naravno. Loše vesti poput te da ti je devojka trudna, da si dobio otkaz, da te žena tera iz kuće i slično, mogu da se zaborave jedino ako svako veče odlaziš u lokalnu kafanu da piješ najjeftiniju brlju koju imaju u ponudi. Mada, ova terapija se najćešče započinje nakon konzumiranja pilula za nedelju posle , usled pozitivnog baby testa. Iako ove osobe imaju kraći život od drugih, ipak imaju dvostruku perspektivu.

Što manje vaši matorci znaju da ga koriste to bolje po vas.

Golo govno. Vrhunac talenta za nedostatak originalnosti. Zapravo, ne znam da li tu treba kritikovati same studente ili, ono što je verovatnije, njihove profesore koji ne podstiču nikakvu kreativnost.
Iz današnje vizure prosto je neverovatno da je "Ko to tamo peva" Slobodanu Šijanu bio diplomski film, dakle ipak studentski uradak, a da je danas uglavnom prihvaćen kao najbolji srpski film svih vremena.
A danas?
Suština filma je neki savremeni problem: neočekivana trudnoća, droga, alkohol, raspadanje porodice, a uglavnom sve to odjednom.
Čovek može da počne da gleda jedan rad, nastavi drugi, a završi treći, razliku neće primetiti, sve je copy/paste.

Od skora jako popularna uzrecica nase omladine. Iritirajuce kada se cuje vise od dva puta.

Ne jebe živu silu. Autoritet mu je apstraktan pojam. Ne poznaje strah, ali ni oprez. Vječito ležeran, poremetiti se ne da. Dok neki ljudi gledaju kroz ružičaste naočale, on gleda kroz ljubičaste. Može mu se. Faca svakog kvarta. Volio ga ili ne volio, njega zaboli za tvoje postojanje, a kamo li za mišljenje. Kada divlja u pustolovinama, divlja, a kad stoji zabakaridiran doma, stoji i gleda boju od zidova kako se suši.

Mi smo, ionako, samo plod njegova uma.

Magična rečenica upućena nekome ko baš sada hoće sa vama da chatuje na fejsu msnu ili nečem sličnom, a vi imate pametnija posla
Najjednostavniji način da ga otkačite, ne započnete istorijsko prepiranje, a opet ostanete online i radite ostale zavisničke stvari..
Bolje rešenje od prošlog gde ste morali:
1. objašnjavate se po inboxu zašto stoji da niste tu, a ovamo spamujete tuđe profile
2. taktički kulirate upornog koji vam non-stop iskače sa novim porukama..
3. teškog srca odete s neta
Rečenica se još pojavljuje i u oblicima: Zapucava mi/ti se net/fejs/inbox.

Zajednicki naziv za sve online RPG igrice. Bolje je ne pocinjati, jer ovaj tip igrica unistava mlade ljude, zatvara ih u kuce, izoluje od ljudi, druzenja, sporta, prouzrokuje atrofiju misica i izaziva premestanje zivota u virtualni svet. Ove igrice deluju kao droga, i kada jednom probate, treba vam jos i jos, a jako je tesko skinuti se. Ovu vrstu narkomana mozete prepoznati po bledom licu, podocnjacima o koje se saplicu, izgubljenom pogledu i besmislenoj prici o quest-ovima, item-ima, spell-ovima, staff-ovima. elf-ovima i ostalim elementima epske fantastike. Postoje cak i klinike za odvikavanje.

Muzika koja se sluša uz sex

Komšija Mile, bivša super-teška kategorija, sa izrazito kratkim fitiljem.