Podjeb današnjim trendseterima, latentnim gejevima i sličnim oblicima poniženja muškog roda. Samo im to fali pored svakodnevnog čupanja obrva, skidanja dlaka sa ruku, mazanja tela raznim kremama i sličnih radnji kojim bi se normalan čo'ek stidio.

Najzajebaniji način da se iskaže tačno vrijeme. Svojstven ljudima od struke, ne znam tačno koje struke ali i to zvuči nekako zajebano. Čo'ek od struke, brrrr.

Nerijetka pojava kod friške snaše koja još nije napunila ni godinu radnog staža u braku. Pilinzi, liftinzi, manikiri, pedikiri, joge i dijete više nisu potrebne, ulov je tu, sad konačno može da se najede k'o čo'ek.

...je kada nekog pitas kako mu je protekao razgovor za psihijatrom, nebitno da li je kod istog isao radi lekarskog uverenja, regrutacije, razgovora o sexualnom zivotu ili ko zna cega, a on ce, naravno, odgovoriti "Ma prestravio sam i psidzu, brate nije mogao da me provali, upslasio se jadnik od mene...bla, bla , truc...!!!"
Sta, bre? Od kad je postalo normalno biti nenormalan???

Izraz koji se može koristiti u dve situacije-kad se čo'ek pošteno napije, ili kad ubiju Boga u nekom.

Pitanja koja imaju pogresan epitet uz njih.Ona su u Srbiji uglavnom stajaca,i stoje na mestu nekih desetak,dvadesetak godina.

Imam sad nešto nenadjebivo da vam kažem, da vas prosvijetlim i iz temelja izmijenim smisao vašeg postojanja. To je onako malo zapetljano i meni je teško da se izrazim, ali ako se malo potrudite i vi ćete shvatiti....

Blabla, Bog, đavo, muzika, truć, pisanje, bla, život, brrr, žito.

Niste shvatili? Pa kako? Ah, okrutni svijete, doći će valjda i dan kada će oni poput mene biti shvaćeni i priznati!!!

Dobričina. Jebena dobričina. Dobar stvarno čo'ek, ali često i naivčina.

Upoznah se sa likom 2011. ili 2010. godine i mogu Vam reć' da mi se tada učinjelo da je baš baš ono. A kako tad WOW nijesam ni znao da igram pa mi čo'ek objasni masu toga učinio mi se toliko dobar momak, a čega dobar, strašan momak za ne vjerovat'.

I tako, počinjemo Doticu malo ovo, malo ono, i garili smo tu WOW jer u Dotu je bio nub prevelikih razmjera, družili smo se baš baš ono skorosvaki dan. Igrali i tako.

Onda me upoznao tu sa njegovim drugom sigurno najboljim Dovijem. Počesmo sa njim onda WOW da igramo sigurno svaki dan, znači svaki dan, odlično nam bilo svaki dan, kad god mi nešto trebalo, neki torrent, tu je bio Cupara, kad god mi je bio potreban neki crtani, tu je bio Cupara da bez pogovora pomogne. U WOW nije bio nešto ali se trudio, u Dotu je bio ništa i nije se trudio ali nije to bitno sad za priču.

No, kako to obično biva, dođe mu fakultet nekakav i ode čo'ek, ka' da je u zemlju propa', ode, tu smo se nešto isprekidano čuli i svi vi mislite dobar momak, strašan momak, i ja sam to mislio ali jednu noć riješili Dovi, drug mu, i ja, drug mu, da krenemo mu put kuće i ono šćeli da ga iznenadimo, odemo mu od pozorišta onamo u centar do kuće mu, pješke, a on živi u Tološe mrtve, i dođemo mu do kuće, četiri sata hoda, i ovaj Dovi, drug mu, ga zove na telefon da izađe, a ovaj veli da je sad legao i mi nalijevo krug i kući i eto kakav je čo'ek, eto kolika je to ubazda od čo'eka.

Kada želite da prekinete dosadan razgovor sa voljenom osobom.

Nastala su tako što se pojedinim autorima toliko dopao sajt, da su na njega morali da pozovu i kompletnu familiju i rođake do osmog kolena, kumove, prijatelje, poznanike iz voza i kasirku iz Maksija. Zahvaljujući ovoj pojavi, razgovori u komentarima su dovedeni do granice nerazumljivosti. Određena plemena na vukajliji su čak počela da razvijaju sopstvene jezike.

Ne, nije metar i kusur. Već ono što bi u Crnoj Gori nazvali ništa-čo`ek. Ništarija, pokvarenjak, nema čoveka ni do podne. Najčešće onu razliku do punog čoveka pokušava da nadoknadi novcem, položajem, delegiranim autoritetom tuđe moći i uticaja, ali to samo još više ističe njegovu mizernost.

Usporio do zla Boga. Mrcvari se s volanom, tačno bi' ga konjskom zapregom pretek'o. Taman na ide na ručak s taštom, ne bi' ga razumeo. Poštuje ograničenje tako što ide najmanjom ugraviranom brzinom na autu. Normalan čo'ek bi brže u rikverc iš'o.

Sjajan film snimljen šezdesetih godina prošlog veka. Radi se o zaljubljenom paru, lepoj al sirotoj, Dini i njenom dečku šmekeru Badu. Bad je onaj tip momaka koji je rođen pod srećnom zvezdom. Zgodan, lep, sportista. Ćale mu je bitan faktor u naftnoj kompaniji no nije snob već i sam podržava Badovu vezu sa Dini koja dolazi iz skromne ali ugledne porodice. I sve to izgleda bajno u početku... Al' ne lezi vraže! Bada je počeo da svrbi boban... Ali Dini, koju je majka vaspitavala u katoličkom duhu, ne htede da da ništa pre braka. Barem da je dala čokoladno oko sve bi bilo lepo ali ona jok! Badov ćale, stari jebač, posavetuje svog naslednika da namiri bobana sa nekom lokalnom pionirkom. Što ovaj kasnije i čini. Naravno kao što se uvek zbiva, njegova ženska to sazna i poče da histeriše. I histerisala je toliko da je ubrzo završila na psihijatriji. Kasnije Badov ćale gubi sav novac za vreme kraha berze, bla, bla, bla, truć, truć... Kraj i nije toliko bitan koliko je bitna poenta filma. A to jeste, da je nejebica vrlo opasna bolest koja može da upropasti živote i otera ljude u ludilo.

Dati dosta novca za nešto, toliko novca da ćete posle tog izdatka ostati 'goli i bosi'. Izraz sve češće upotrebljavan porastom upotrebe visoke(skupe) tehnologije.

Seoski baraba je momak koji sve moze i sve ima! Svu svoju moc pokazuje u picu - sto vise moze popiti jaci je čo'ek! Omiljene zene su mu crnke! Ima jedan stari auto iz osamdesetih, koji je po obicaju "napucan"!

Firma koja je početkom 90-ih bila nešto poput Alibabine pećine. Tu su se nalazile sve stvari za kojima su svi klinci ludeli: Game boy, nintendo 64, Sega mega drive 2, kasnije i Game boy color......... a sve je to nudjeno po extra paprenim cenama u vreme hiper inflacije. Firma je takodje sponzorisala i mnoga tv gamersko-konzolna takmičenja koje je vodio Nenad Nenadović..... Bili su čuveni i po extra dobroj tehničkoj podršci.

Uzaludna radnja. Niko ti ne brani da ti pokušavaš da promeniš nešto, al' tako je, i ne'aš ti tu šta! Kao da pokušavaš da se izvlačiš iz živog blata, što se više budeš kobeljao, to ćeš pre potonuti. Budi čo'ek, idi nizvodno Savom i Dunavom, uživaj u tome što imaš, jer ionako za bolje ne znaš, a ti, kao pojedinac, ne možeš promeniti svet. Pa nisi ti Severn Suzuki majku mu. A i ona je uspela na jedno 6 minuta. Uzmi popij pivo, iskuliraj, a već za pola sata će te proći da spašavaš svet.

Lud čo'ek. Taj samo uključi brisače kada naiđe na pešački prelaz. Crveno svetlu na semaforu ne postoji. On uvek ima prednost i niko ne može da mu kaže da je njegova vožnja loša. Može kroz centar da prođe i sa 120 km/ h ako hoće.

Strašno ružan čo'ek. K'o da je grobaru s lopate pobeg'o. U njegovom kraju decu ne plaše babarogama, već samo spomenu njega. Bez obzira što lepota nije prelazna, njegova ružnoća jeste. Itekako, naročito ako se s njim uputite u klabing, ukratko, nećete jebati. Al' dobro ima on i dobrih stvari, bar mu dlake ne rastu po dlanovima...