- U jebote, jel ono tvoja kola odnosi pauk?
- Stani! Čekaj!
Ta kola, moja su.
Parkiranje je zabranjeno, ja nisam znao.
Da uzmem vozačku bar stani.
- Spremi par crvenih i javi se parking servisu, Hamlete.

Posle toga možemo svi kolektivno da pevamo:

"Obesiti bagru sa malog ekrana na gradskome trgu usred bela dana..."

Sin: Kevo šta ima za doručak?
Keva: Pašteta i čaj.

Prosecan dan jednog petogodisnjaka:
Ustao si u 8, posle blazenog desetocasovnog sna, mama je spremila dorucak, a onda sledi celodnevno usvinjavanje nove kosulje(koju si dobio od baba Milenke) u pesku-blatu-snegu, uz eventualnu pauzu za sladoled ili toplu cokoladu. Onda `Laku noc deco` u pola 8, jos par sati sistematicnog unistavanja pokucstva i ponovo slatki san.
Nema brige oko ispita koji je za 5 dana, a ti jos nisi poceo da ucis, bas te briga sto nije odobren septembar 3, sto je pivo opet poskupelo i sto ti fali jos samo 6.5 din. za kutiju cigara.
Laku noc.

(posle pijane večeri, zaglavljuju u njenoj sobi)

Devojka: E, imaš kondom?
Dečko: A jebiga, zaboravio... :pipa se po džepovima:

(posle par dugačkih sekundi premišljanja)

Devojka: 'Oš rinfuz?
Dečko: AJE! :najveći kez na svetu:

Ja: "Ništa ćale pičim ja do Mareta, treba da pomeramo one ormare!"
Ćale: "Aha, okej." :klikće na daljinski:
Ja: "Poneo sam stvari za grad, pa ću se kod njega tušnuti tako da neću dolaziti kući!"
Ćale: "Dobro." :klik,klik:
Ja: "Jel imaš neki dinar da me malo poguraš za večeras?"
Ćale: "Nemam." :klik,klik:
Ja: "Ništa vidimo se večeras!"
Ćale: "Ajde."

Izlazim, zatvaram vrata...Ah opet sam zaboravio ključeve...
Otvaram vrata, ulazim...

Ćale: "Kad si se pre vratio? Hihihi..."
Ja: "Smešno, a?!"

- Nije loše ovde, a?
- Ma daj bre, bežimo odavde. Vidiš da sve puca od gejštine...

- Baš jutros čitam vlada RS-a izdvaja 100.000 KM za pomoć ovima u Hagu, a zdravstvo nam nikad u gorem stanju nije bilo.
- Ma to ti je sad ova predizborna kampanja.

- Ja ne mogu da verujem koji je Coa pederaš.
- Što?
- Išli Đole i on ulicom, vide neka tri lika naslonjena na ogradu škole i tu im Coa nešto dobaci, oni se zalete, on pobegne, a Đoleta usrali od batina.
-------------------------------------------------------------------------------
- Brate, imam do jaja akciju.
- Kakvu?
- Da čuknemo jednu gajbu.
- Može. Gde?
- U kraju ovde.
- Au, je l' mora u kraju baš u pičku materinu?
- Jebiga, sad je šansa ozbiljna.
- Čiju?
- Od Andrije malog iz žutih zgrada. Pun je k'o oko mali.
- Daj brate, neću to. Nemoj biti indijanac, umro mu je ćale fazon pre metar dana ili tako nešto, a i poznajemo ga. Družimo se pomalo.
- Brate, to je i poenta. Sad kad mu ćaletu bude četr's dana, nema nikog gajbi, svi na groblju.
- Ajde pali bre pederašu jedan odvratni, ako se nešto desi u narednih pola godine na njegovoj gajbi, svima ću u kraju reći da si ti to uradio, odlomiće te ko god da te vidi, majmune jedan.
-------------------------------------------------------------------------------
- Kebo, šta si uz'o Saši Matiću za rođendan?
- Piratski povez.
- Koji si ti pederaš, nevera.
- A šta si mu ti uzeo?
- Dvogled.
- Hehehehe

-Brate kako ide spremanje ispita?
-Ma neke stvari i idu nekako, ali brate ova matematika ubija. Ne razumem ja tu ništa.
-Ajde opusti se matori, imam ortaka, znaš Sretu numerologa, ortak razvaljuje, saću ga pozovem da ti pomogne.

Jedan je način...

- Au, vidi ovog macana, baš je sladak.
- Gde ga nađe, moja drugarica spavala s' njim, kaže da su promašili kada su sekli pupčanu vrpcu, kune se u oba oka da ima veću klidžu, nego on kurac.

-Ljubavi, nisam znala da si gej.
-Molim!? Odakle ti to?
-Upravo ti je Nikola poslao poruku da želi da ti večeras popuši kurac.

Zalutao si na žurku nekog rođaka.

Celo veče sevaju narodnjaci, što možda i možeš da podneseš, ako se dobro skoncentrišeš na neku ribu koju spopadaš.

Kreće pesma "GDE SI BILA KAD SAM BIO NIKO"

LIK SA TARZANKOM (6 razreda osnovne, decenijski staž ispred kioska sa pivom i večita patnja zbog bivše ribe koja se udala za uspešnog lika)

"BRAAATEEE!!! MOJA PESMA!! LJUBI TE BRAT!! GDE SI BILA KAD SAM BIOO NIKOOO" - seče se flašom i krvari po lokalu. Brižne ribe mu vidaju rane, dok on plače za ribom i povraća po kosovkama devojkama.

LIK KOJI VALJA VUTRU PO KRAJU (1789. ruka u distribuciji):

"TOOO!! ZVEZDARA ZAKON!! ŠTA JE MIŠEVI!! NAŠA PESMA!! GDE SU BILE KAD SMO BILI NIIIIKOOOO!!!" - naloženo vrišti , mršti se i zamišlja sebe kao glavnog aktera nekog filma o momcima koji su iz ničega postali glavni distributeri koke za jugoistočnu Evropu.

LIK SA RIBOM (oboje imaju 16 godina)

Okačio se o svoju devojku, dere joj se na uvo. U drugoj ruci vodka u plastičnoj čaši i cigara marke "Best". Sa setom se priseća dana kada još nije postao uspešni biznismen - u svojoj glavi naravno.

i onda ti se, kralju, bostra zainati i donese nam bocu dzek denijelsa za sto!
- a ne no je burek na tocenje donio!

Moje licno misljenje je da bi "kviriju"trebalo zabraniti.ne zato sto su upitanju pederi i lezbejke,vec zato sto preterano seru,a nista od toga nije pametno i samo nesto traze,traze,traze........
Cudi meda do sada nisu predlozili da se osnuju i gej odeljenja u osnovnim skolama!

- Miro, da li dolazite ti i Žarko za prvi maj, kod nas u vikendicu na par dana, da roštiljamo sa kumovima?
- Ne verujem draga, radim k'o crnac u Najku, do subote uveče. Neću imati vremena da se spakujem, a još treba i sve račune da poplaćam, napumpam gume na Nisanu i proverim ulje pred put. Ne stižem, pa da me jebeš!
- Pa ček, što on ne sredi kola i spakuje štogod, pa da te pokupi posle posla da dođete pravo gore. Znaš kako smo utegli vikendicu, k'o Brena čelo, nema trunke neravnina na travnjaku, sva stolarija blista, sve pod konac!
- Ma 'de bre on, ne bih mu poverila 150 dinara da odnese zgradonačelniku za čišćenje stepeništa jednom mesečno. Kao dete je, ujutru ga opeglam, obučem, nahranim, pa sebe pakujem za pos'o, nekad ne znam šta tražim s njim, nit' da mu popušim, nit' da ga podojim. Da sam 'tela dete, rodila bih ga.

- Halo?
- Ja sam bubili. Izvini što te zovem ovako kasno, ne špijuniram te više, svega mi. Znaš da te ne bih budila u ovo doba da nije nešto hitno.
- Ooo da, znam.
- Znaš, danas sam ceo dan nešto nervozna i preosetljiva. Tri puta sam zaplakala na „Oči boje duge“. Mamin ručak nisam mogla ni da pipnem, sve mi nešto muka bilo, a znaš koliko volim podvarak. I još na sve to, ceo dan na TLC-u puštaju neke emisije o bebama, kao da znaju. Bubili? Je l’ ti to hrčeš? Ladno hrčeš! Sram te bilo, svinjo bezosećajna! KASNI MI!
- Čččč...čekaj, stani. Kako kasni? Zašto kasni? Jesi li ti sigurna?
- Nego šta sam! Sve simptome trudnoće imam, nisi me slušao!
- Dooobro, polako. Samo bez panike!
- Ne paničim!!!
- Slušaj, jutro je pametnije od noći. Lezi lepo, spavaj, pa ćemo sutra ujutru da rešavamo to, m?
- Kako to misliš da rešavamo?! To? Beba je za tebe TO?! Hoćeš da abortiram, jel?! Kao znamo se mesec dana i te priče? Nema šanse! Rodiću ga!
- Halo, halo...Jelena?

Ok. Spustila mi je slušalicu. Nema veze. Bolje je tako...
I šta sad u pičku materinu? Jebote, imam 22 godine, još sam na faksu, moji me izdržavaju. Ma nema šanse, ne mogu da je oženim. Znamo se mesec dana. Nismo mi jedno za drugo. A nismo ni neki par, k’o kera i bandera smo. Ne znam ni kako joj se pudlica zove, koliko ispita ima do kraja, koje joj je boje kapija. Jebote, pa ja ne znam ništa o njoj! Smiri se, Nikola, smiri se. Pokušaj da odspavaš, tri sata je, ustaješ u pola sedam...
Čekaj, pa gde ćemo živeti? Kod mene nema mesta. Šta ako nosi trojke? Moraću da se zaposlim na građevini kod ćaleta. ĆALE! Jebote, ubiće me ćale! Dobro, pa i on je mene napravio sa 20. Znam, reći će: "To su bila druga vremena!". Kako da mu saopštim uopšte, ima slabo srce, neće izdržati. Juče mu se slošilo kod kuma Ranka na svadbi. Svadba! Sigurno će hteti veliku svadbu, pričala mi je da ima mnogo rodbine. Mrzim ta opštenarodna veselja! Ma ne, nećemo se uzimati. Priznaću dete i gotova priča. Plaćaću elimentaciju, nisam ja nikad bio skot. Viđaću ga vikendom. Pa da, vodiću ga i u vrtić ako treba, odlaziti po njega. Pa kad ga odvedem prvi put na pecanje, a on onako mali, jedva 5 godina, pa se kikoće pored vode. Vodiću ga i na upis u prvi razred, moj junak mali, veća torba od njega. Tačno ga vidim. Grli me na hodniku i gleda njegovim malim bečatim okicama i kaže: „Biću dobar, tata.“ TATA! Pa ja sam nečiji tata! Moram da zapalim pljugu, razbio sam san.
Dobro, moram reći mojima. Ljutiće se par dana, pa će ih proći. Kao i ono kad sam pao godinu i kad me murija uhapsila posle Derbija. Derbi! Jedva čekam da ga odvedem prvi put na stadion. Kupiću mu šal i duksić, biće pravi mali navijač. Junak tatin! A šta ako bude žensko? Šta onda? Nikada sebe nisam video kao oca devojčice. Mada, slatke su onako male, u haljinici i šnalicama u kosi. Biće lepa devojčica. Samo da ne povuče na mene velik nos. Biće bečata na mene, garant. Princeza tatina. Vrtirep mali, sa dugom crnom kosicom. Smaraće me da je vodim na balet i ritmičku gimnastiku, vodiće je taja njen. Učiću je od malih nogu šta je prava muzika. Izbaciću Pink iz memorisanih kanala. Ja ću joj izvaditi prvi mlečni zubić i staviti joj ga pod jastuk. Čitaću joj Andersenove bajke pred spavanje...
Nikola, o čemu to razmišljaš? Otišao si predaleko. Ništa to još nije sigurno. Nema veze, svanulo je, moram da odspavam makar ovih pola sata dok ne zazvoni alarm...
A šta ako mi zabrani da viđam dete? Ako se odseli u drugi grad? Ne daj Bože uda za nekog drugog?! Neki rmpalija da mi vaspitava dete! Nema šanse! Oženiću je, pa da. Nije ona toliko loša. Nije čak ni ružna. Ako izuzmemo klempave uši i krive noge. Dobro, i govornu manu. Al’ ima lep osmeh. I oči su joj lepe. Ima koji kilogram viška, ali nije to ništa. Pa eeej, nisam ni ja žgolja, fin smo par, onako kad stanemo jedno pored drugog. Nije čak ni ljubomorna. Preterano. Samo dva puta je pravila scene do sada. Ništa to nije. Čak je i palačinke pravila za moju ekipu kada smo se okupili da gledamo tekmu. A slatka je... To je to! Rešio sam! Provešću sa njom život! Rodiće mi malo voljeno biće. Imam plan. Saopštiću mojima ujutru, pa kud puklo, da puklo. Oni nam sigurno neće odmoći. Uselićemo se u babin stan, stanare ćemo otkazati od sledećeg meseca. Ja ću sam da ga okrečim. Mića će da mi uradi stolariju. Nebojšu ću zvati da mi sredi kupatilo. Duguje mi. Dečiju sobu ćemo da uredimo sami nas dvoje. Srušiću i onaj krivi zid, napraviću šank. Gajba će nam biti ko bombonica. FLEKICA! Tačno, Flekica joj se zove pudla. ŽENIM SE! Ako treba svadbu, dobiće i veliku svadbu! Moram sutra da javim ortacima. Ko ga jebe, jednom se živi! Biću prvi ćale u našem društvu. Jebote, ponosan sam na sebe. Tražiću da prisustvujem porođaju.
Alarm?! Kad pre? Toliko od spavanja. Nema veze, sredio sam svoj život. VOLIM JE! Savršena je! Zaprosiću je. Danas. Odmah! Moram da je pozovem!

- Halo, ljubavi. Jesam li te probudio? Nisam? Dobro je. Slušaj me. Sve sam isplanirao. Dolazim večeras do tebe. Što? Izlaziš sa drugaricama? Pa dobro, dolazim onda popodne, da se dogovorimo nešto. Otkud sad to? Što da ne dolazim? Boli te stomak? Nema veze, ovo ne može da čeka, rešio sam da te...aham, dobila si, pa dob...ŠTA?! DOBILA SI! Kako dobila?! Zašto dobila?! Jesi li sigurna?! Ne vičem! Noćas dobila? Kako možeš to da mi uradiš? Kako šta?! Pa jel znaš šta si mi sad uradila? Jel znaš?! Sve si mi snove srušila! Da, ti meni! Sinoć si mi rekla da ti kasni! Koliko?! Kasnilo ti je dva dana?! DVA DANA?! Eeej! Pa jesi li ti normalna?! NE VIČEM!!! Ja sam noćas već vodio decu u školu i na balet, a ti mi kažeš da ti je kasnilo samo dva dana?! Ti se bre igraš sa mojim osećanjima! Ne mogu da se smirim! Kako da se smirim?! Ne znam kad se vidimo. Zvaću te. Ajde.

I šta sad? Nemam više dete. Nema ni svadbe...ničeg više nema. Opet sam sam. Sa podočnjacima od neprospavane noći. Nema veze. Kad malo bolje razmislim...i nije bila neka riba.