-Brada Zvanja: Cvrsta,gusta brada,uredno podšišana,standardne duzine ( od 5 do 10 cm). Nju sa ponosom nose popovi, lokalni seoski matičar i ona gospodja iz Pošte.

-Brada Znanja: Duga,neuredna brada,obicno bijele boje. Zavisno ko je nosi u sebi moze skrivati otpatke od sjemenki, mapu Kako uhvatiti Ratka, i par turista iz Ceske. Sa ponosom je nose Carobnjaci iz svih filmova ( Merlin, onaj iz Gospodara prstenja, i onaj iz Harija Potera)

-Brada Sranja: Brada od koje zastaje dah. Onaj koji je nosi je nereijetko izlozen zajebanciji,i biva prinudjen da se obrije ubrzo nakon pustanja i ponosnog pokazivanja iste. Nju karakterise mjestimicnost, providnost i kratkorocnost. Javlja se i u kombinaciji sa brkovima k'o u ciganskog mladozenje. Nju ponosno ne nosi niko, ali je vrlo popularna medju omladinom.

Dragi dnevniče:

Evo ne napisah ništa već sedam dana, bila mi je tastatura na remontu, srećom pa je danas stigla...Pa prvi dan u školi je bio...kao i svaki drugi prvi dan. Naša gimnazija je tek na 35. spratu, jer su do 30. sprata kineski tržni centri, na 31. je laboratorija za nuklearnu fiziku, kabinet za fizičku hemiju, odsek za vanzemaljska istraživanja i kloniranje ovaca i krokodila. Srećom pa radi lift. Veliki je problem dolaziti u školu u septembru i to u skafanderu. Zdravstvena organizacija je izričito naredila to zbog one havarije u nuklearci u Bugarskoj. Gimnazija ko gimnazija, odeljenje ko odeljenje. Ima nas čak sedamnaest, a od toga su petorica Kineza. Imamo osam devojčica koje su mahom anoreksične i pohađaju školu za manekenstvo. E, da, na putu do škole naleteo sam na grupicu ljudi koji su nosili nekakve transparente Ko je ubio Slavka Ćuruviju, gomila omladine, mahom pijane ko guzice. Meni je delovalo kao da se snima neki dobar film, pa sam vikao sa njima, ko zna možda se pojavim kao statista. Na dedino zgražavanje, Kinezi su konačno brendirali svoj proizvod Šangaj Votku, posle godina natezanja sa Rusima. Ćale je konačno ubedio kevu da počnemo da pijemo pivo, jer je voda opet imala visok nivo žive i olova. Danas su nam opet dolazili oni Rusi, kustosi iz Ermitaža iz Sankt Petersburga i tražili dedinu Ladu Samaru kao muzejski eksponat. Deda je do te mere tvrdoglav, još jedva na noge ustaje, a kamoli da vozi Ladu. Rusi su nam ovoga puta ponudili 125 milijardi dinara i 50 ari na Marsu, ali deda ni da čuje. Povrh svih problema, ćaletu se pokvario onaj Tošibin robot za branje banana i pomorandži u voćnjaku, pa ga je odneo na remont. Mi smo zato morali ručno da oberemo ono što je ostalo banana, dok ne uhvati onaj oblak iz Bugarske i ne potruje i nas i banane.
Vesti i politika me stvarno slabo zanimaju, znam samo da je Moldavija konačno pristupila Ruskoj uniji, posle mnogo ubeđivanja i otimanja i od strane Rusa i od strane Evropske unije. Tako je Srbija ostala jedina nesvrstana zemlja na Starom kontinentu. Evo danas je i neki ministar svečano otvorio dva pogona za obradu i reciklažu ljudskog izmeta, tako da će posao dobiti puno mladih inženjera mahom prehrambenih tehnologa. Kinezi su dobili na tenderu prostor Nacionalnog parka Kopaonik za izgradnju fabrika tekstilne industrije (niko se nije ni bunio jer na Kopu već 20-k godina nije nikao bor, a i preti epidemija od najezde mutirnih pacova).
U kladionicu sam svratio tek onako, igraju se kvalifikcije za Evropsko prvenstvo u fudbalu. Odigrao sam keca na Kataloniju protiv Južne Osetije i Baskija – Vatikan od dva do tri. Što se sporta tiče, Četiri skakaonice biće održani na Andima, Himalajima, Kavkazu i Fudžijami, jer u Bavarskoj, Austriji i Nemačkoj, po rečima meteorologa, neće biti snega ni za jednog sneška a kamoli za ski skokove. Vimbldon je opet otkazan jer ponovo nije nikla trava, a glavni direktor turnira je podneo neopozivu ostavku.
Ako se nešto nesvakidašnje desi, svakako ću apdejtovati svoj dnevnik, ali stvarno mislim da nema potrebe da maltretiram tačskrin baš svakog dana. Ajd zdravo!
P.S.
E da, juče smo se ćale i ja odvalili od etil alkohola, komšija Žile je dobio blizance pa smo mu u tu čast cepali skafander. Hehehe..nismo rekli kevi.

17. Oktobar 2098.

Film:24 hour party people, Šećerna vodica

Ako se slučajno zateknete u ovom prelepom zlatiborskom selu, izbegavajte kafane, a svadbe zaobilazite kao minsko polje.
Ako Vam se u bilo kakvom nesporazumu neki meštanin obrati rečima: "NEMO' DA TE GUJA PEČI!!" - shvatite ga krajnje ozbiljno, mada je već obično kasno.

- Šta radiš to?
- Koje?
- Od koga kriješ te sise? Jesmo na filmu možda?
- Navika.
- Jesi li ih obrisala pre nego što si prislonila to novo ćebe?
- Nisam.
- Ok, ti ćeš kasnije da ga pereš pošto si skinula bisernu ogrlicu njime.

- Gospodine, nijedna nije višak!

Savet: Ako ste se zadesili u kuhinji i videli napusteno mleko na ringli, slobodno sacekajte jos par sekundi i ne dozvolite da mleko iskipi. I cekajte osobu zaboravisu. Haha. Trenutak koji ce vam popraviti dan, svakako.

Lik kome je užasno dosadno(u sebi)...da vidim dokle može ovo u levo.....:::par cm kasnije zabod:::
Lik: Već kraj?! E, NABIJEM TE!!!

Ide Mile lajkovackom prugom
lajkovackom prugom ide Mile
ide Mile sa jos jednim drugom
sa jos jednim drugom ide Mile

Ref. 2x
Suvo seno koseno
tekla reka kroz selo
a po reci riba plovi
nema koj' da lovi.

Ide Mile, gori mu cigara
gori mu cigara, ide Mile
ja poznajem mojega drugara
mojega drugara, ide Mile

Ref. 2x

Nemoj Mile da ostavljas druga
da ostavljas druga, nemoj Mile
Dugacka je lajkovacka pruga
lajkovacka pruga dugacka je

Ref. 2x

Дедер, мак' се од мене, нешто си ми сумњив.

Primer možeš naći u gaćama ako se nisi poslužio vodom i trljnuo sapunom u zadnjih par dana.

Lepše je sa kulturom!

kurir: FRAPANTNO!!!!!!!
mutirani pingvin-lemur-macka-covek pobegao iz beo zoo vrta, nadjen polumrtav u kontejneru

10 godina

Ja - Majka daj mi 25 dinara da kupim ''Kapri''!
Majka - Nemam, trazi od oca
Ja - Tata daj mi 25 dinara za ''Kapri''.
Tata - Nemam, pitaj majku da l' ima.
Ja - (veoma tuzan)

Baba odlazi u spajz gde steka devize i dinare, daje mi kes!

16 godina

Ja - Cale daj mi 300 dinara!
Cale - Nemam sitno, pitaj majku.
Ja - Kevo daj mi 300 dinara!
Keva - Sta ce ti? Ne moze!

Baba imas 300 dinara, hitno mi treba?! Nevoljno odlazi po novcanik i vadi 300 ispeglanih novih :D

21 godina:

Ja - Kasni mi plata, dajte mi 500 dinara da sipam benzin
Keva i cale - Potrosili smo sve kod Miskovica.

Ja - Ej baba imas 500 na zajam?
Baba - Evo ti al' da ne vozis brzo ima budale!

Viva la baba!

Interaktiva igrica „Hugo“: scena dječiji uređena, zeleni stiropor koji predstavlja travu sa nacrtanim cvijećem do pola zida, od pola zida plavi striropor- nebo, narandžaste ptičurine po njemu na čijim krilima piše „BH Telecom“, sa strane kartonsko drvo sa onim istim ptičurinama kojima je mrsko letjeti uz pokoju nataknutu KiKi bombonu, do drveta improviziran bunar od bureta u kojem se nalazi hrpa razglednica i pisama dječurlije koja žele da učestvuju u igri, u koji će voditelj pasti pred kraj emisije da izvuče igrače za narednu emisiju. Na suprotnoj strani se nalazi sto u obliku gljive za kojim će stojati voditelj.
Uz najavnu muziku ulazi voditelj u studio: obučen u neki šareni, blesavi komplet, našminkan kao klaun, pozdravlja debilnim glasom sve gledaoce i raduje se još jednoj emisiji s „našim mališanima“, nada se da su svi oprali ruke kada su došli kući iz škole, piškili pa opet oprali ruke, ručali, ispisali domaću zadaću, jer je tek tada vrijeme za igru; također se nada da su im stigli navijači i da će to večeras biti ludo i nezaboravno veče.

V: Ćao, ćao mališani!! Vaš Mario Ario Rio Io O je opet s vama u još jednoj emisiji „Hugo“! Nadam se da ste do sada došli kući iz škole, oprali ruke (pokret rukama kao da pere ruke), ručali, ispisali domaću zadaću, i spremili se da oslobodite Hugolinu i njene male Hugiće! Ja sam spreman, a spremili su me naši dragi sponzori bez kojih ni vi, ni ja, ni čitava država, ne bismo sada mogli spašavati Hugolinu, i zato ćemo im se zahvaliti: BH Telecom kao generalni sponzor, Čokolino, i KiKi bombone! Naši dragi sponzori su omogućili nagrade svima vama, i zato im trebamo biti zahvalni do kraja života! Hvala vam naši dragi sponzori! Prije nego počnemo sa oslobađanjem Hugoline i malih Hugića, pogledajmo jedan džingl!

(Nakon par minuta)

V: Ah, tu ste, dobrodošli nazad... ja sam se malo zanio jedući ove KiKi bombone koje su jaaaaako ukusne i trebate ih jesti jer su ovo najbolje bombone na svijetu... :kamera približava kesu bombona: ...No, dobro, idemo do našeg prvog igrača... To je Tarik iz Tuzle...

(Pokušava se uspostaviti telefonska veza sa Tarikom, čuju se neki šumovi, glasno disanje, šuštanje u slušalicu)

V: Halo, Tarik!
T: Halo.
V: Dobro veče Tarik! Čuješ li nas?
T: :disanje u slušalicu:
V: Halo...
T: Halo.
V: Tarik, tu si! Šta ima Tarik?
T: Ništaa...
V: Hoćeš li nam reći nešto o sebi?
T: :disanje u slušalicu:
V: :šuti i bogara u sebi:
T: Ja sam Tarik... Dolazim iz Tuzleeee... Imam osam... osam godinaaaa, i (guta pljuvačku) idem u Osnovnu školu „Centar“ u Tuzliii iiii....
V: Dobro, Tarik, reci nam ima li kakvih navijača kod tebe?
T: Imaaa....
V: Da ih čujemo!

(prolamaju se dječiji glasovi; vrištanje; neko se glupira; ćaćino navijanje kasni za ostalima)

V: Jao, pa mnogo si navijača doveo! Super, oni će nam svi pomoći da oslobodimo Hugolinu... Jesi li spreman Tarik?
T: ....
V: Halo, Tarik, jesi li spreman da oslobodiš Hugolinu?
T: Jeesam...
V: Odlično, reci koji ćeš broj od 1 do 4?
T: Dvaaaa...
V: Pod brojem dva: Hugo Taxi... Idemo, pritisni peticu i započni igricu!!
T: (pritišće dvije tipke telefona istovremeno)
V: Daj mi pet, Tarik! (pokazuje u kameru pet prstiju)
T: ....
V: IDEMO PETICA!!

(Tarik končano stišće peticu i započinje igricu.)

Dok se na početku redaju traumatične scene otmice Hugoline i njihovih malih Hugića, voditelj pita Tarika da li mu neko pomaže, na šta Tarik odgovara sa: „Ne pomažeee... Hoćeš li mi ti pomoći Marioooo?“, na šta mu Mario odgovara sa: „Pa u redu, može mala pomoć.“, misleći u sebi: „I Bog je odustao od tebe.“

(Za vrijeme igre)

V: Idemo desno! Šestica, šestica!
(Tarik prekasno pritišće 6. Hugo pada u vodu sa balvana.)
V: Opaa, ode jedan život Tarik. Kasno si stisnuo šesticu, ali nema veze, imaš još dva života, moraš biti malo brži, OK?
(Tarik šuti.)
V: ....OK. Idemo ponovo... Lijevo, stisni četiri! Četiri Tarik!!
(Tarik uspijeva pritisnuti 4 na vrijeme, i Hugo skače na balvan.)
V: OK, idemo sada šest... šest!! ŠEST!
(Tarik dvaput pritišće 6. Hugo se zapliće međ' neko granje, i ostaje visiti govoreći: „Sreća pa nosim tregere.“)
V: Tarik... trebao si šest jednom stisnuti... Idemo još jedna šansa.

Tarik ne progovara. Čuje se neko šaputanje s njegove strane veze, igrica je nastavljena, tipke se pravilno pritišću na vrijeme, Hugo skače k'o lud po balvanima, ne sapliće se, igra Moonwalk po balvanima- ćaća je očito preuzeo kontrolu nad igrom.
Voditelj i dalje daje upute, ali više nisu ni potrebne. Hugo jebač stiže na obalu, odlazi u pećinu u kojoj je vještica zarobila Hugolinu i Hugočurliju, povlači kanaf broj 2 i oslobađa ih. Igra je završena, Tarik je pobijedio.

V: ...Bravo, Tarik, super si odigrao! Čestitam! Tvoja nagrada je Ekšn men sa punom opremom koju je omogućio naš sponzor BH Telecom, i koji je također opremio Ekšn mena, i tebe i tvoje roditelje i bez kojeg ne bismo imali hljeba u ovoj državi. Je l' ti se sviđa?
T: Sviđaa... A je l' mogu ja dobiti one puzle od 1000 komada?
V: Ti bi puzle... Režija, šta kažete?
(U sebi: Ti puzle? Ne moš šes' stisnut' kak' treba a da sklapaš puzle Bog ti pamet dao, jedino ako te ćaća nije naveo da to tražiš, ipak je on igr'o, i njegova je nagrada...)... Režija se slaže da dobiješ puzle jer si oslobodio Hugolinu i male Hugiće! Jesi li zadovoljan Tarik?
T: Jeeesaam... Je l' mogu da pozdravim?
V: Naravno, samo malo brže jer nas čekaju još dva igrača...
T: Pozdravljam maaamuu, tatuuu, seeeku, nanu, djeda, svoju drugu nanu i djeda, tetku i tetka u Doboju, rodice Aaaamelu, Seeelmu, Belmu, rođake Bakira, Aaamira, svoje prijatelje Amera, Deeenisa, Alena, svoje prijateljeeee iz raaaazreda, učitelj'cu, svoje navijaaaače, sve koji me poznaju, vas u studiju i režiji, i Hugu, i Hugolinu, i male Hugiće...
V: Hvala puno Tarik, i mi tebe pozdravljamo! Da čujemo još jednom navijače!!
(Navijači vrište, režija prekida vezu prije nego su se izvrištali do kraja)
V: :duboko udiše i izdiše: ...Eto to je bio Tarik, a sada idemo do našeg sljedećeg igrača...

Baba polako spušta nogu sa trotoara, mirišući vazduh i nasumično žmirgajuci. Uzdajući se u staru - " što je brzo, to je kuso " poslovicu, polako, toliko polako da je ni senzori sa NASA-inog satelita ne registruju, baba korača... Dok preskakaše bele linije, ulažući sav svoj preostali koeficijent intelegencije u motoriku nogu, kapnu joj nešto po novoj marami, marami - za u grad !

Baba, poskače i trgne se u vazduhu: " Aaaa, šta je sad, šta je saad ??!!
Uuuhh, ćuti, ptičica se pokakila, to je sreća! "

Presavija maramu i stavlja je u torbu. Podiže glavu i opet svu koncentraciju usmerava na izbegavanje belih linija na pešačkom prelazu. Spažava, kroz sunčeve zrake koji se prelamanju pred njom, na suprotnoj strani ulice - crnu macku koja zuri u nju, gledajući je direktno u oči.

Baba : " Peace, peace maco ... "

Mačka skoči, pretrča babi but i nestade negde u parkingu, bežeći od babinog kišobrana koji leti prema njoj.
Od silne radnje i zbrke, upali se zeleno za automobile, a vozač, svestan problema pred sobom , naleže na sirenu : " Truuu , truuuuuuu !!! " , zatim zaobiđe babu nabijajuci gas i nestade u moru ostalih vozila.

Baba: " Aaaaa , svirni još jednom, ne sme dva'put , mora neparni broj - će me bije maler majku ti drogerašku !!! "