Najstarija fora iz klonje u školi. Svako ko pođe u wc i ima olovku pri ruci,lupi četiri i petu po sredini,kao u tabliću.

Narodna poslovica koja je greškom baba Mare iz Smudinaca veoma dugo bila poznata kao'Ko radi ne boji se gladi'.Poznato je da su se narodne umotvorine prenosile sa kolena na koleno.Jednom prilikom, tokom prenošenja, baba Mari je pomenuta ispala između kolena,pa je ova morala da je vadi.Pošto je poznato da se 'Ko vadi,uradi',nastala je pogrešna interpretacija koja se kao takva veoma dugo koristila u jugozapadnim delovima zemlje,sa tendencijom širenja na kontinentalni
deo uz polje povišenog vazdušnog pritiska.

Сјајан начин да откачите ругобу а да притом она неће провалити у наредних 24 сата на шта сте ви тачно мислили.

Refleksi odgovor đaka na svako iznenadno pitanje u kom čuju svoje ime.

Šaljivo kontra pitanje na pitanje "Koliko je sati?". Služi obično da onog, ko strahovito žuri jer kasni, malo opusti i izmami osmeh u opštoj nervozi.

Superlativ teoretičara zavere, Srbende i antiglobaliste plus komunizam.
Odnosno, svako ko je u današnjem vremenu besmisla oran i ima vremena da se bavi sitnom i krupnom politikom, filozofijom ili hermenautikom.
Fokus radio je onaj radio sa kul starim narodnjacima, ali i veoma ostrašćenom političkom koncepcijom koja je totalno čudna u vremenu kad se svi pale na toleranciju i evropu.

Pitanje na koje uvek znam odgovor kada ga postavim roditeljima.
-Ko bi plakao da ja umrem ?
-Mars budalo pomeri se s mesta.

Ko drugome jamu kopa šteka pare od kopanja i ode da vidi Amerike

Nju Orleans npr.

Prećutno pitanje novog vozača koga spajaju sa novim vozilom. Dok prodavac brižno objašnjava ekonomičnost proizvoda, i faktore koji utiču na ko-zna-šta.

Doslednost. Kao u filmu 'Memento' zapisuj šta si sve pričao i kome i drži se priče. Ako si jednom rek'o da si opalio dve ribe opalio si dve i kad te ćale nonšalantno priupita o seksualnom životu dok cepate drva i kad se naločeš sa ortacima.U suprotnom nećeš moći da povataš kog si šta lagao. Drži se niskih cifri, da si stvarno jebač epskih razmera saznalo bi se. Kada te pitaju koje su arčene srećnice nikako neiskusno ne izgovaraj 'Ma, ne znaš je..'. To prolazi samo kod morskih golova u gostima, i to samo tad koristi. Kaži ime neke koju ljudi znaju iz viđenja...dalekog viđenja. Baš će oni da dođu kod nje da je pitaju 'Izvini,Slavice, jel' te treskao Marjan?'. U detalje ne zalazi, jer pobogu, nemaš pojma o detaljima. Pornići? Šamarao si je...ma daj. U priči se drži jedne marke kondoma, to je marka koju koristiš, ostali ti jednostavno ne odgovaraju. Imaš stav o tome. Obavezno ubaci jedan detalj kad si ispao smešan. Npr. ispao si iz kreveta tokom akcije. To i zbunjena faca prolaze. Kaži da ti se jednom nije digo. Stres jebi ga, svima se desi. Uvek iz topa izbacuj odgovore ne razmišljajući. Ako razmišljaš, lažeš. Koje boje gaće je nosila? Žute ko sisa vijetnamske kurve koja ima hepatitis. Jel je bolelo? Ne ! Jesi skinuo čarape? Ne! Jesi nevin? NE!!!
Doslednost...I zaboga...Idi jebi nešto.

Aktuelna verzija stare narodne ''neće imati ko sveću da mu zapali'', opisuje usamljenika, izopštenika, lika u filmu samo njemu znanom.

Sinonim izraza "ko pritka za paradajz", koristi se za osobu koja pojede više od svih a opet izgleda kao da je nasađena

Kažemo nekom slabašnom ali kurčevitom koji je ušao u frku sa znatno jačim i naravno izvukao "deblji kraj". Pomalo paradoksalna situacija. Kažeš - ko te bio po ušima - osobi koja je dobila po pičci, a ustvari mu brišeš krvav nos.

Mekušav lik. Na fudbalu gubi svaki duel. Mlitavko, ni u krevetu nije bolji. Ne stegne ni šaku ko čovek kad se rukuješ sa njim.

Simplon je kako su nas učili na časovima geografije najveći tunel u Evropi (prim. aut. podatak iz 2003.e godine). On se najverovatnije (boli me briga da sad gledam na kartu) nalazi između Švajcarske i Francuske primajući svaki dan ogromnu količinu vozila u oba smera.

Ovaj izraz se dakle koristi u svakoj situaciji gde postoji primanje, i to da se iskaže maksimalni nivo istog.

Izreka Ko čeka, taj dočeka prilagodjena realnom stanju u nasim domovima zdravlja.

Tužni lament muškog roditelja nad vlastitim istopolnim potomkom pri pogledu na stanje njegovog organizma. On je vol'o sablje i konje, a sin bi brži net.
Umesto da ide na treninge u nekom sportu ili barem da se amaterski bavi nekom fizičkom aktivnošću, sin svoje vreme provodi pred kockastim ekranom ko pravi tatatatirac u virtuelnom carstvu.
Sa drugopolnim potomcima nema problema za pravljenje dece, to ionako radi neko drugi pa mu je svejedno da li se bave sportom ili ne.

Retkost. Ljudi koje nije iskvario zub vremena, koji se još uvek svojski odupiru svakoj nepravdi i koje jače zaboli kakva tuđa nesreća od sopstvene. Nije dovoljno reći da ih je malo. Valjda u svakom mestu ima tek po jedan, možda dva takva čoveka, ali se o njima ćuti, novine više ne štampaju krupne naslove u kojima se spominje ljubav, pa tako i o njima gotovo da nema slova, a i Jesenjin je već poodavno umro.
Oni samuju drugačije od svih. Današnjem čoveku je to strano, ne može se podvesti pod ludost, nije moguće opravdati ni razumom, možda bi najtačnije bilo reći, da je neki umešni vajar uzeo gomilu tuge, pa kao što se od gline oblikuje ćup, tako i on oblikuje čoveka.
O njima se ne pišu knjige. Šta bi se uostalom moglo reći za dobrog čoveka, sem da je dobar. Da počneš nabrajati neka njegova dobročinstva, on ti se namah ni kriv ni dužan čini manje dobrim, kao da se iskvario baš u tom trenutku dok čitaš o njemu. Tim ljudima se ne dižu spomenici. Ja eto, ni na jednom spomeniku nisam pročitao kakav je neko bio čovek, piše rok trajanja, ko je podigao, ko je ožalošćen, ali da li je taj što tu počiva, bio dobar ili neki namćor, e o tome se ćuti. Čini mi se boje se ljudi, započeće tu modu, ali i njima će neko već možda sutra sastavljati slovo.
Eto sad i mene uhvati muka, šta reći o nekome ko je dobar? Valjda taj ni sam o sebi ne bi rekao više, pa mi valjda i nije uzeti za zlo.

1."sprem-te se, spremte četnici, teška će borba da bude"
2."polegla je trava,šareni se cvijeće, ubićemo zaklaćemo ko sa nama neće"

Dupe toliko veliko da ne možeš ko čovek da sedneš na jednu stolicu, nego moraš na najmanje dve