Sredovečni gospodin koji dolazi redovno na sve utakmice lokalnog tima i prosipa mudrosti svima oko sebe. Naravno ljude oko njega njegove priče interesuju isto koliko ih i interesuje godišnji brito dohodak po glavi stanovnika u Burundiju. Uglavnom govori o tome kako je u njegovo vreme dok je on igrao (naravno u nekoj seoskoj ligi za neki tim za koji niko nije čuo) fudbal bio u potpunosti drugačija igra. Tad nije bilo krljanja, nije bilo žutih kartona, davalili su se lepi golovi pa čak i sa pola terena. Onda kad počne utakmica komentariše svaki potez, faul, sudijsku odluke, igtače. Onda tu dolaze priče kako je gledao Pelea i Maradonu uživo kako igraju, i kako se nekada davno čak i rukuvao sa njima.

pored reciklaže i programiranja biznis 21. veka. čovek koji udje u tv, kaže ono što svi znamo i uzme masan honorar za to po izlasku iz istog. neverovatno unosna rabota. izum ravan perpetuum mobile, mada za razliku od njega nameće osnovno teleološko pitanje: what the fuck?

Izraz koji je počeo da se koristi posle čuvenog audio zapisa gde matorcu ne smeta što omladina puši, pije i drogira se, ali mu smeta što sedi na ’ladan beton.

Inače izraz se koristi kada sretneš nekoga ko izgleda kao da je tri dana pred smrt, potpuno ispijen i žmirkav od dnevne svetlosti, face slične kao Eskim faca samo bez osmeha, uglavnom zbog odvaljivanja od alkohola prethodnu noć i kada se izgovara, mora de se izgovori istim naglaskom kojim je to izgovorio gospodin iz dotičnog audio zapisa.

Omiljeno anti-stres sredstvo među srpskom muškom populacijom. Idealno za pražnjenje viška nagomilane negativne energije, pogodno za masovnu upotrebu. Za prenos negativne energije najčešće se koriste glasne žice, koje vibriranjem oslobađaju zvučne talase određene frekvencije putem kojih energija dolazi do krajnjeg korisnika: fudbalskog sudije. Na taj način, sva nagomilana negativna energija se oslobađa iz organizma i prenosi se u etar.

Recept se uspešno može primeniti i na ostale sportske sudije.

U svakom pogledu čudesno biće, problem je samo što je toga svestan.

Pojavio se iznenada
Taj gospodin kova starog
Šmeker nekog davnog Beograda
Kaže nije dupli nalog

Retka kosa glavu krasi
Oštrim okom svet zagleda
Oponenta istinom gasi
Veli - nije sve k'o što izgleda

Moćnici se mnogi svetski
na krhko obrušili srpstvo
Vaccom prete, malo im je recki
Silan narod pobili su drsko

U smiraj dana, pak, zasedne
da odmori kosti stare
Psić mu Cara uz nogu legne
Hotel Moskva, ne žali pare

Evociraše tada uspomenu svežu
na Totalija palog druga
Proklinju Profa i društvenu mrežu
što odnese ga kao kuga

Ja vas, Totali, Ejduse i Cara
U duboku šaljem tamu
krv u oči nek vam prska kara
spemersku vam jebem mamu

Javljas se na primamljiv oglas za posao.....dobra plata ...extra radno vreme vikend slobodan.....JAKA I OZBILJNA FIRMA.....Odlazis na dogovoreni razgovor ...sve dobro tece...naravno uslovi ostaju isti ali gospodin od nekih 50-tak godina pocinje da se raspituje za tvoj privatni zivot....Jesi li udata...imas li dece....gde zivite....podstanari i tako to......???
ODGOVARAM NA PRVO PITANJE JESI LI UDATA:Jesam,nisam vencana ali zivim sa deckom.....
On se naravno samo promeskolji na stolici i uz smesak odgovara....gospodjo javicemo vam do cetvrtka da li ste primljeni na posao.....ako vam se niko iz firme ne javi....slobodno trazite drugi posao......
Nama trebaju iskljuchivo mlade i ambiciozne radnice.......

Kada za nekog kažemo da ima Šlifa, mislimo da taj neko ima Šmeka, da je druželjubiv, da ume da prepozna kako treba da se ponaša u datim okolnostima.
Da uvek može da:
-Da dobije sto u punoj kafani.
-Da šarmira šalterušu da mu sve sredi iako mu fale dva papira.
-Da "skoro" svaku ribu uspe da barem nasmeje.
-Da bude i gospodin i baraba.
-Da ustupi svoje mesto da bi sela baba, i tačno zna za čije zdravlje da je pita i fascinira banalnom pričom kako planira da se oženi, ima finu devojku, da je našao lep posao i da stalno napreduje, ima lepu platu, pomaže staroj majci...Kako bi baba išla i na sav glas pričala kako je on jedan jako fin mladić.
Jednom rečju:Mangup, fin momak sa stilom. Sa Šlifom.

Besmislena situacija gde dotični gospodin pokušava da sa dovođenjem gostiju koji se bave drugačijom muzikom, parodiranjem na sopstvene emisije i izbacivanjem previše razgolićenih pevačica Grand učini prihvatljivijim u svim sferama društva. Njegovi pokušaji da Grand iz kiča pretvori u kulturno umetnički program su neuspešni, jer dzabe je menjati površinu kad suština ostaje ista. Dok god se tekstovi vrte oko bunde od nerca i gaćica to se ne može smatrati kulturom i umetnošću.I moralna načela većine ekskluzivaca ove produkcije su blago rečeno diskutabilna. Sve u svemu da bi njegova produkcija bila prihvatljiva i u obrazovanijim i inteligentnijim krugovima potrebno bi bilo da se osim same muzike, izmeni i 99% izvođača a i dotični "gazda". U prevodu erase i počni od nule jer manje promene ne vode nigde.

Kad gospodin kineski preduzetnik u malom vojvođanskom mestu stoji ispred prodavnice na kojoj velikim crvenim slovima na beloj podlozi piše ' KINESKA RADNJA' i pazi svog desetogodišnjeg sina očigledno rođenog u Vojvodini. Očigledno je zato što je klinac već tatine visine, a širok je kao i tata i mama zajedno. U prilog tome ide i veliko parče domaće suve kobaje u levoj i lepinja u desnoj ruci. Dok mali zainteresovano posmatra ostalu decu kako pikaju loptu, obraća mu se tata, rečima: Golan, zasto se ne igrash sa decu.

Ta' mani me babo vidiš da jedem kobaju.

Mali je naučio jezik, odličan je u školi, zove se Goran Li, sviđa mu se kćerka od tatinog konkurenta u istom mestu, ne voli da jede rižu i voli svoju zemlju Srbiju.

Kultna radio emisija 80-tih godina proslog veka Beograda 202. Isla u terminu nedeljom uvece, prepoznatljiva po pismima slusalaca nazvanim "poruke licne prirode". Preteca Vukajlije, samo sto je posta putovala po 7 dana. Prvo mesto u kome su ljudi potpisani nadimcima odvaljivali svakakve gluposti i mesto gde se po prvi put cula mnogo prepisivana recenica "prosla si kroz moje srce k'o krava kroz kukuruz". Najjaci lik te emisije je bio SOM KAPITALAC.

Uglavnom, ti si za sve kriv. To što gasiš pikavce u tepih koji je nasledila od babe (nešto kao Emilija Popadić u "Boljem životu"), to što si okačio glavu divljeg vepra i mužjaka brdskog tetreba u spavaću sobu, to što si komšiji razbio šoferku jer ti je stao na parking zimus. Pa, ja njoj lepo kažem, nek' konj očisti sebi parking mesto, a ne ja da lopatam dva sata, a on gospodin samo priđe i ubode, da prostite. Nisam ja kriv što ne mogu da jedem blitvu, brokoli i artičoku (valjda se tako zove), volim bre brate, ja'njetinu, prasetinu, rodio sam se k'o mesojed, sisu sam tek video u pubertetu, majka nije 'tela da doji, pa me 'ranili pršutom. Ja iskreno, za sve to krivim moju 'ajdučku krv, nisam džabe u osmom razredu već nosio četredeset osam patiku. Nije to za zezanje.

Neizostavan detalj svakog parkinga ispred bašte za vrijeme ljeta. Najčešće su to markirani automobili kao što su: Audi, Bmw, Mercedes, Porše, itd. Njegova uloga je veoma jednostavna, da stoji tu i mami uzdahe i poglede mladih klinki i oštrokondži koje piškaju u gaće kada vide automobil skuplji od golfa dvojke. Popratna oprema uz ovakav auto je stariji gospodin koji izgleda kao jedan dobro uglancan kurac, ima velike zaliske i čelo mu se toliko sija kao da hvata solarnu energiju.
Okružuju ga najčešće vr' ribe koje imaju više plastike u usnama nego akšn men figurica.
Oko vrata mu je obješena kajla čija bi težina normalnim ljudima prije izazvala spondizlozu kičme nego bankrot.

Studenti koji vole da se upoređuju sa drugim (obično prema proseku i datim ispitima lošijim) kolegama. Najveća poslastica im je da kljucaju džigericu onima koji su upravo okinuli ispit/kolokvijum. Lažnom patetikom i moralistikom nastoje da što duže pričaju sa žrtvom, ne bi li im isisali veće parče duše.
Postoje i e-ptice zloslutnice, verzija krpelja na socijalnim mrežama. Kada rezultati izađu na sajtu fakulteta, oni štampaju spisak cele grupe, zelenim markerom podvlače one koji su roknuli, žutim one koji su se maksimalno sjebali, ali su prošli (a u poređenju sa prethodnim analizama, trebali su da imaju bolji rezultat). Podvučene potom traže da li su onlajn. Kada nađu žrtvu, zadovoljno sklapaju prste, uz "gospodin Berns" smešak.

PROIZVOD UGLAVNOM 90TIH GODINA 20 VEKA,I JAVLJA SE ISKLJUČIVO U SRBIJI,TAČNIJE BEOGRADU..OPIS:OD JUTRA DO SUTRA SEDI PO KOJEKAKVIM KAFIĆIMA SA SVOJIM ĆELAVIM,NABILDOVANIM PRIJATELJIMA,BAVI SE JEDINO ODMERAVANJEM ISPEGLANIH PLAVUŠICA KOJE PROĐU PORED NJEGA (A NE LAŽIMO SE,ULTIMATIVNI CILJ OVE DVE VRSTE JE DA DOĐU U NEKU VRSTU SIMBIOZE-DAM TI,DAŠ MI),VEČITO ISPOD "PAZUHA",SVOJE USKO ZATEGNUTE BODI MAJCE NOSI CRNU PEDERUŠU,OBAVEZNO OD KOŽE,ČIJI JE SADRŽAJ: PAKLA ZLATNOG MALBORA,NAJSKUPLJI MOGUĆI MOBILNI TELEFON,PAR HILJADA DINARA (ILI EVRA) KOJE ISPADAJU SVIMA NA OČI...I...I NARAVNO KLJUČEVI BMW-A!!!! NIKO ZAPRAVO JOŠ UVEK NE ZNA POUZDANO DA UTVRDI ODAKLE MU LOVA,NEKI KAŽU OD TATE,NEKI OD KRIMINALA,ALI SVE SU TO SAMO URBANI MITOVI,KNJIŽEVNI IZRAZ ZA OVOG TIPA TJ. ONAJ KOJI SE KORISTI U "SREDSTVIMA JAVNOG INFORMISANJA" JE TAJKUN.

Kazna. Robija. Zakleti srpski neprijatelj! Zabrana svega što je sveto: pljuvanje, nekupanje, bacanje smeća po ulici, mokrenje na javnim mestima, vredjanje bližnjeg svog.

Rado prihvaćeno piće od lika koji čašćava kafanu.

Čovek iz naroda, za narod.

Otac i majka. Gospodin i drug. Sam bog posla ga međ' Srbadiju da zavede red i donese blagostanje. Strog, al' pravičan!
Apostol novog doba. Mauzolej se za njega uveliko gradi, u udžbenicima istorije ostavlja se mesta. Njegovo ime na engleskom se piše sa "the" ispred, njegovo poštenje u matematici ima status aksioma, u religiji dogme. On je miljenik širokih masa. Koordinator, konsternator, kooperator. Masturbator.
On je za Kosovo u Evropi i Srbiju na Kosovu, za Evropu u Rusiji. Pred njim se neistomišljenik postidi. Čovek sa insomnijom zbog patnji roda svoga. Diktator, humanista. Onanista.
Prvi put na vlasti uz oprost dobijen od naroda zbog "njegove ružne prošlosti", u maniru svih vrsnih preletača. On gleda sa visine zato što je iznad malograđanskih podela na naše i njihovo, on je iznad svojih prethodnih dela. Bacio je u tamnicu uzročnike sveukupnog nacionalnog propadanja. Velike sile su poklekle pred njegovim argumentima. Njegova slika se užurbano kači pokraj slike Svetog Save pred početak školske godine. Naša budućnost konačno deluje svetla. Mi imamo cara. Jedan mandat je naš dar njemu. Ostatak vladavine biće dar Aleksandra Velikog.

Iz naroda, za narod!

U mom detinjstvu (čitajte do pre jedno 7-8 mozda i više godina) postojalo je nešto što su me moji naučli da se zove telefonski dvojnik. To je uglavnom jedan od vaših komšija s kojim... e jebem li ga sad, nisam stručan što se elektrotehnike tiče, al kao delite telefonsku liniju. U principu dešavalo se da taj gospodin (nazvaćemo ga Neka Pavlaka) ne spusti slušalicu kako treba i ja sam onda morao da idem da mu kažem da spusti slušalicu kako bi moji mogli da koriste telefon ili dial-up. ALI najzanimljivije od svega je to što je on mogao da čuje vaše razgovore, a i vi njegove. Čaroliji je na veliku moju žalost došao kraj kada su nam svima dodelili još jednu cifru ispred telefona i time eliminisali dvojnike.

„Ej, komšo, si čuo novosti ? U novi serijal „Farme“ ulazi onaj Zmaj od Šipova ...“
„Šipuga ...“
„A neee, nije Šipuga, nego Šipova. Ti bi kanda trebao da ispereš uši, a ?“
„Izvini komšo, ja sam ti malo nagluv od devedes’devete, puk’o mi tenk pored uveta, jebiga ...“
„Aaaaa ...“

Jooooj, batali komšija. Mrzi me da ti objašnjavam da svojom tobožnjom nagluvošću vešto prikrivam averziju prema armiji takvih kao ti, uhvaćenih u plišana gvožđa modernih mekorukih satrapa, trgovaca ljudskim dušama, koji pod svojim čudesnim plaštom demokratije kriju hiljade šarenih laža. Vade ih vešto kao mađioničari zečeve iz šešira, često i po nekoliko istovremeno, i vrte ih pred vašim zatupastim nosevima, dok vam se zenice šire u naletu adrenalina, a donje vilice su u silaznoj putanji ka podu uz obilnu produkciju pljuvačke.

Spin.

Jeste, šašava tuđica je (opet) „zalutala“ u srpski iz engleskog. Spinovati – vrteti. Ma šta vrteti ? Svrdlati, burgijati, štemovati i klamfati. Koga ili šta ? Pa naravno – lobanje krajnjih korisnika, samo ovaj put nema onoga „End user licence agreement“. Dobro, za prodaju magle i nije potreban.
Ne volim spinovanje bilo koje vrste, osim možda kad komšinica preko puta spinuje guzicom prostirući veš obučena samo u tunikicu. Ne želim da znam šta je gospodin XY rekao svojoj gospođi XX prilikom brakorazvodne parnice. Mi bolji jaja (što bi rekao jedan Šiptar s kojim sam služio JNA) da li gospodin YY dobro ili loše „meće“ izvesnoj starleti, kao i da li su izvesnoj gospođici prilikom operacije "slepog creva" odstranili i kurac. Čibe, bre !!!

„Khm, khm ... Nego, komšo, si čuo da Srbija dobija od Rusije MIG-ove ?“
„Čuo sam, komšo, samo se nadam da te neće zvati da ih opereš ...“
„Ma ’de ja, ja sam bio pešadinac ...“
„Aaaaa ... Dobro, komšo, piši onda kući po odelce ...“
„A ?“
„Palim ja, izvini ...“