Sredovečni gospodin koji dolazi redovno na sve utakmice lokalnog tima i prosipa mudrosti svima oko sebe. Naravno ljude oko njega njegove priče interesuju isto koliko ih i interesuje godišnji brito dohodak po glavi stanovnika u Burundiju. Uglavnom govori o tome kako je u njegovo vreme dok je on igrao (naravno u nekoj seoskoj ligi za neki tim za koji niko nije čuo) fudbal bio u potpunosti drugačija igra. Tad nije bilo krljanja, nije bilo žutih kartona, davalili su se lepi golovi pa čak i sa pola terena. Onda kad počne utakmica komentariše svaki potez, faul, sudijsku odluke, igtače. Onda tu dolaze priče kako je gledao Pelea i Maradonu uživo kako igraju, i kako se nekada davno čak i rukuvao sa njima.
-Ova desetka je igrač ekstra klase. Gledao sam ga dok je igrao u Prijevoru.
-Ma boli me kurac gde je igrao. Možemo li bar jednu utakmicu da odgledamo a da ti ne kenjaš nešto?
-Slušaj ti klinac, u moje vreme stariji su se poštovali, i tad se navijalo gospodski, a danas se svi ponašaju kao stoka.
-Pa dobro sve je to u redu ali ja samo hoču da gledam utakmicu na miru.
(onda se filozof okreće ka nekom drugom)
-Jel znaš ti sinko da kad sam ja igrao, golmani su branili bez rukavica?
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Hehehehehe, kraj je najjači.