Frenk Zapa je bio čuveni američki muzičar, kompozitor, vođa benda, humorista i satiričar. Njegova karijera prožeta je borbom protiv muzičke industrije, kritičara, cenzure i manje/više svakog oblika zatucanosti. Pored britkih, duhovitih i provokativnih tekstova i "uvrnutih" (još duhovitijih) kompozicija i aranžmana ostao je upamćen i kao vanserijski gitarista. Kroz njegov bend prošli su mnogi izvrsni muzičari, između ostalog i poznati virtuoz na gitari Stiv Vej (Steve Vai). Celokupna Zapina karijera i užasno obimna diskografija mogu se rezimirati njegovom izjavom "Da li humoru ima mesta u muzici?".

Pošto je ovo Vukajlija, sad idemo na ono glavno - kakve veze ima pomenuti gospodin sa srpskim slengom?

Na ovim prostorima, Frenk Zapa je najpoznatiji zbog činjenice da Nikola, glavni baja u legendarnom domaćem filmu "Mi nismo anđeli" najviše voli Zapu. Slušati Zapu je u datom slučaju, uz načitanost, alkoholisanje, pušenje trave i promiskuitetan životni stil, merilo nečije urbanosti i stepena frajerizma (ameri bi rekli "coolness"). Naravno, mnogima koji znaju taj film napamet, od reči do reči (verovatno 85% populacije sa srpsko-hrvatskog govornog područja mlađe od 40 godina) Zapa je i dalje "šta god to bilo".

Mnogi kasniji domaći filmovi namenjeni mlađoj urbanoj populaciji imaju slične odrednice (slušaju se najnoviji Primus i Bathol Surfersi, osniva se prvi srpski dram en bejs, itd).

Produkt nesporazuma mlade "trendi" prodavačice u butiku i prosečnog sredovečnog gospodina, koji je od stranih jezika učio samo ruski.

Mala crvena knjiga koju čitaju kineski radnici u pauzi za ručak, umesto da lepo odu do wc-a i nasapunaju mačora ili pred prodavnicu da oderu nekoliko ladnih, ko taština duša, piva dobacujući bujicu masnih upadica rumenoj prodavačici dok je štipkaju za jedre obraze... Ne, oni čitaju misli Mao Ceduna, diktatora i ludaka.

Doživotni predsednik Kine i idejni vožd ostao je upamćen po tome da je razđanio preko 1000 mladih pionirki, koje su bukvalno čekale u redu da ih obeščasti čika Mao svojom prljavom močugom. Prljavom, jer se Mao nikad u životu nije okupao, imao je svog crnca, to jest Kineza, koji je uvek išao uz njega sa vlažnim peškirom i čekao znak kad će Mao da pokaže rukom da je vreme za geespe, istim tim peškirom, brisao je analni otvor drugu Cedunu koji kao što se nikad nije kupao isto nikad nije koristio nužnik, već je kenjao tamo gde ga je i proteralo kao i svaka životinja. Za čišćenje govana bilo je zaduženo Kinešče sa lopatom.
Za lošu žetvu optužio je vrapce koji su, po njegovom mišljenju, uništili useve i u znak odmazde poslao je svoju armiju od milijardu ljudi da istrebe sve vrapce u zemlji, što su podanici i učinili, tako da je za rezultat imao najezdu skakavaca koji su ostali bez svog prirodnog neprijatelja, a Kinezi su ostali gladni i sledeće godine.

Nije bio gospodin kao drug Tito, niti mudo kao Staljin, šmeker kao Musolini ali njegov lik i delo i danas slavi Kina a njegove misli napamet zna milijardu ljudi.

Naratorov pokušaj isticanja sopstvenih psihoanalitičkih veština. Rečenica koju izgovara sa velikom dozom samopouzdanja i sa blagim nipodaštavanjem akta osobe kojoj se upućuje.

Floskula koja na najslikovitiji način objašnjava metamorfozu mladića željnog samo jedne stvari u odraslog čoveka svesnog sebe. Posle perioda besomučnog, neprekidnog i besmislenog natačinjanja pripadnica ženskog pola na svoje zašiljeno koplje, muški primerak iznenada i bez najave postaje svestan i svojih ostalih potreba i činjenice da iste može zadovoljiti isključivo samo jedna kompletna žena. Ubrzano kurtalisanje starih i dekadentnih navika, najavljuje ekspresnu zamenu gomile pičaka iz prošlosti za nehormonsku potragu za jedinom vaginom svog života. I nauka pomireno ćuti...

Najveći šmeker na estradi iz senke, širokog osmeha, neodoljivih gručo marks obrva i ubedljivo najvećeg trupa i telesine na estradi. Volim ga, al liči pomalo na gorilu, realno. Ko italijanski mafijaš iz tridesetih. Još vidi kolke Čeda ruke ima vidi se da je bio bokser u poluvranjanskoj kategoriji. Skrco bi Šabana ko grisinu, kad bi stiso Miroslava otpevo bi moravsko predvečerje u altu.
Al neće Čeda, nije Čeda neki ljakse nego gospodin među pevačima, samo što se ne eksponira toliko jedino što navrati u Šarenicu neki put da otpeva ne točite mlado vino izblajhainim babama, crvenokosim gospodjama i mediokritetima, al on sam je neprikosnoven i čist kao suza izdajica koja još nije kanula.
Čeda je inače pravi dobroćudni meda i simpatični proždrljivko koji nema pažnju kakvu bi trebalo da ima isto kao i njegovo rodno Vranje, dok se razne srpske atine provlače kroz medije, kuš bre, u jaka stvar mala kazaljka je velika da bi video skeledžija iz Segedina, mrš!
Ne točite mlado vino i ne dirajte Čedu napraviću lom!
Inače, tela Vesna Zmijanac da se jebe s njim, Čeda reko ne, idem da berem čaj na Rtnju. Može mu se.

Izraz koji oznacava nenormalnu kolicinu srece,koja se retko javlja kod prosecnih ljudi.To se jednostavno receno dogadja "Kada se sve kockice sloze"

Ovo je vreme dobrog marketinga i lepih pakovanja. Ne moraš da imaš ni dve čuke ni da budeš neki baja, dovoljno je samo da zaradiš nešto malo keša i na prvom ćošku kupiš ''licemerje za poneti'' paket. Za poneti, dabome. Jer ''licemerje koje može da se ponese'' bi već iziskivalo izvesni trud. Instant gospodin čovek.

Kupiš u apoteci one suplemente i pičke materine što ti napumpaju mišićnu masu očas posla, pa si baja iako se danima razvlačiš po krevetu i tripuješ da se razvijaš igrajući counter strike i puneći pepeljaru dok mož' da stane. Uzmeš odelce sa instant kravatom, onom što ne mož se obesiš pošto se ič ne vrzuje neg samo ima zakačaljku, poradiš malo na tom seljačkom dijalektu da te ne podjebavaju kvazi-obrazovane feministkinje kako si ti iz selo izaš'o, al' selo iz tebe neće. I, naravno, kupiš žvake, što da pereš zube kad će orbit sve da reši? I, obavezno, ali obavezno, onaj antiperspirant sa petodnevnim dejstvom, krećeš u potragu ze dobrom pičetinom i nema vremena da se banjaš. Pošto ona tvoja koja pravi vratolomije u krevetu i kuva najslađi ručak i nije baš za pokazivanje, moraš da nađeš neku lepu, finu, zgodnu, skockanu da možeš da je pokazuješ i vodiš po ljudi.

Tako možete lepo da šetate i ćutite ko na pisti, svi da se dzveru vašim divnim linijama, dok se ona hrani zdravo pijući koka kolu ziro i jedući plastično povrće u Mc-u, a ti ''bilduješ'' ispred kompa.Sve instant, bato. Spolja gladac, a za iznutra ionako davno nikog ne boli kurac! Niko ne zna kako se tako promeni odjednom! Još i mozgove da krenu da pakuju sa mašnicom i na konju smo!

Smetati,stati tamo gde vam nije mesto!

Mantija popova.

Završio bogosloviju. Težak fakultet. Trebalo je naučiti sve svece, sve molitve i druge brzalice, običaje i kad je koji post. Naravno, sve to ima svoju cenu - oćelavio, usukao se, osedeo i ostario. Jednom rečju, blago propao.

No, to stanje je samo privremeno, dok ne dobije posao u struci. Nakon asketskog školovanja, verskog suzdržavanja i odricanja, opstinencije, sledi raskalašan, gospodski život prosečnog sveštenika. Sve odricanja treba nadoknaditi uživanjem u lovi i neradničkim životom. Dobro, možda preterujem - treba ponekad otpevati Aleluja i Gospodin pomiluj, malo zavrteti kandilom i preseći koji slavski kolač...

No, da se vratimo mantiji. Pa, jednostavno je... Kad se zaposlio, nabavio je mantiju, iliti svešteničku odoru, koja je na početku visila sa svih strana i vukla se po zemlji. Po koji put dešavalo se i da se saplete o istu. No kako je vreme prolazilo, a grešnici dolazili da okaju dušu davajući izvesne svote novca "na ikone", menjale su se i telesne proporcije "Božijeg islednika". Mantija nije rasla, ali je rastao stomak, drugi delovi tela, kao i guta... Relativistički posmatrano, mantija se smanjivala u odnosu na veličinu tela. Okratila se, i počela da STEŽE.

Amin

Reči sagovornika na televiziji koji će upravo govoriti o nekoj krajnje nebitnoj temi.

umetničko delo koje ima upotrebnu vrednost; služi svima za ugovaranje sastanaka, turistima za slikanje, političarima za polaganje venaca i opet za slikanje, pijandurama i golubovima kao klozet, ali malo ko ikada podigne glavu da pročita kome je posvećen ili da pažljivo osmotri onoga ko se borio za svoje ideale, opšte dobro i buduće naraštaje

Nije dovoljno reći 'o da, obožavam ga!' , 'drkam na ... svaku noć pred spavanje!' , stoga je tu gorepomenuti izraz za vaš duboki naklon i gledanje u nešto kao u Boga.

Ultimativan stepen divljenja prema nekome/nečemu.
Novi idol, spas za sve nas! Odavanje poštovanja number one-u zbog određenog gesta.

Ironično - odrična fraza kojom se podrugljivo pobija iznesena tvrdnja i sugeriše izričito suprotno.

Pokajao se ko god je mene prevario.

Mogao je da radi mutne poslove iza leđa, ali kad-tad istina izađe na vidjelo, te dotičnom ne preostaje ništa drugo do podvijanja repa i kobejnovanja sa lica mjesta, jer mu je vraćeno dvostruko više.

Predmet oko čije upotrebe se vode brojne polemike u gradskim autobusima. Svako ima svoju viziju upotrebe istog i svako smatra da njegov način doprinosi da uđe veća količina vazduha u bus. Glavni je uzročnik svađa.

Poznat algoritam u informatici koji je našao primenu u zdravstvu. Naime, na početak niza uvek ide onaj ko poznaje lekara.

Pogubiti kriterijume u ponašanju, opasno ući u zonu sumraka i nerazumevanja, iz očaja ili gluposti.

Rođen da nervira sve oko sebe samo svojom pojavom. Rođen da i najobičnijim svojim pogledom izazove batine nadrkanih kamiondžija. Rođen da najebe.
Apsolutno neobjašnjiv fenomen, ali ipak široko rasprostranjen. Gomila ljudi koji su ni krivi ni dužni nagrađeni iritantnim facijalnim karakteristikama, nepodnošljivim glasovnim frekvencijama i gledam-svoja-posla stavom, tako da konstantno idu na kurac ''normalnim'' ljudima od kad je svijeta. Proći će pored tebe na ulici, neće ni obratiti pažnju- gle kako je digao nos, majku mu! Možda se nekad i pozdravi, mahne onako veselo - pa krvtijebem garant me zajebava, ne znam ni ko je! Kad časti turu, sigurno se podsmijava nama sirotinji, kad ne časti, onda je cicija i jevrejčina.
Šta god da uradi, ne valja, kako god ga okreneš on pada na glavu i završava na odjeljenju za intenzivnu njegu.

1. prezervativ,
2. kurton od čoveka.