Prema drevnom i opšteprihvaćenom verovanju, najveći potrošači vode u svakom domaćinstvu u Srbiji.

Vrhunac kvaziumetnosti koji je na žalost većine osvojio svet svojim neshvatljivim nebulozama i njihovom interpretacijom kao super-kreativnih i originalnih.

*Ovo se odnosi na modne revije u kojima se izlažu modeli koji nisu za komercijalnu prodaju.

Frizura.Kosa u celosti zalizana na levu stranu, koja je obično praćena u vidu kockastih brkova koji se spajaju sa dlakama iz nosa, koji upotpunjuju celu figuru odredjene osobe, i naravno, daju joj dušu.

Prevelika disproporcija očekivanog i dobijenog. Ma koliko izgledalo dobro na oko, neće zadovoljiti apetite bilo koje vrste.

Srpski anti Robin Hud.
Oduzima od slabića, popušta pred opasnima.

Svojevrsni jahači apokalipse u muzičkim školama. Crna trojka klasičnih, nezaobilaznih i, stoga, omraženih kompozitora čijim se preludijumima, etidama i sonatama planski i bez imalo simpatetičnosti već decenijama ispiraju mozgovi sirote, zbunjene dečice. Trovanje je utoliko efikasnije ako se u mešavinu doda i nespecificirana doza ruskih kompozitora, po mogućstvu - komunističkih.

Problem, razume se, ne leži u slavnim kompozitorima - koji su svakako zadužili čovečanstvo svojim genijalnim delima; Černi baš i ne al' ajde dobro - već u zastarelom te skoro LEGENDARNOM sistemu obrazovanja u muzičko-scenskim ustanovama ( još kad bi iste i postojale ) koje se bazira na nekoj požuteloj knjižici s početka 19-og veka a kako nikome ni najmanje ne pada na pamet da istu malo prelista i eventualno osavremeni poglavlje u kojem se pominju jebene bele rukavice i perfektan francuski izgovor, talentovana srpska deca moraju da trpe torturu od strane svojih takođe LEGENDARNIH profesorki kojima je, baj d vej, jedina svetla u sopstvenim muzičkim karijerama bilo poznanstvo sa Šopenom, Betovenom ili jebenim Dvoržakom. Dakle, cenjeni gospodin iz Jagodine je bio u pravu.

Elem, situacija nije nimalo slavna. U Srbiji se, kao što znamo, SPORT s razlogom masovno forsira i to daje određene rezultate ali nesrećne umetničke škole – koje bi trebale predstavljati zadužbine ljudskog duha ali i svojevrsni kontrateg fizičkom treniranju - nemaju šta privlačno da ponude deci digitalnog doba pa nas u svetu kao umetnici i kulturni radnici predstavljaju teški slučajevi, bolesnici, nakaze i Isidora Bjelica. Emisije poput ‘’Ja imam kurac…pardon, TALENAT’’, ‘’Operacija kurac…pardon, TRIJUMF’’ i slične, samo potvrđuju krizu koja vlada na polju nekada poštovane srpske umetnosti.

Znam šta ćete reći ali nisam.

Postao nakon zemunskog vica univerzalan, ponekad duhoviti i bezosećajni odgovor na vapaje besposlene sirotinje. Stavlja tačku na svaku dalju molbu ili zahtev za neophodnim sredstvima koja očigledno nisu u mogućnosti da pribave. Zvuči toliko okrutno da čak i ljude sa ulice, navikle na raznorazne tretmane, ostavlja bez reči.

Pitanje koje skida omču sa vrata namaknutu od strane predrasuda i parčeta papira zvanog diploma vraćajući svest sagovornicima da su u istoj ravni, sa iste planete... Da su samo goli ljudi.

Jedini prihvatljiv otpozdrav po korporativnom liftovskom bontonu. Jer ako nećeš, ne moraš baš ništa izgovoriti kad ulaziš u lift, zabole te. Klimneš glavom ka prisutnima, eventualno i pritisneš dugme za sprat na koji ideš, ali prilikom izlaska iz lifta, ili ispraćaja drugih sa kojima si delio taj skučeni prostor tih 20-30 sekundi, ne sme se apsolutno ništa drugo izgovoriti.

Zanimanje koje su vjerovatno izmislili Ameri, mamu im hokštaplersku, kad nije bilo nikakvog posla. I sad imaju stručnjake za sve, od uključivanja miksera u struju do stručnjaka za mazanje džema na leba.
Sve bi to bilo super, ali i ovi naši, domaća boranija, mungosi, blavori i ostali pripadnici flore i faune, su odjednom totalno moderni i postaju stručnjaci za sve. Toliko su se usavršili da znaju i da saberu 2 i 2. Nevjerovatno...
Pa mamu vam hokštaplersku, da ne biste još i da vam persiramo?

Izraz koji označava specifično vanredno stanje, koje nastaje u bilo kojoj balkanskoj državi tokom posete nekog svetskog lidera. Srbija, Hrvatska, Bosna - scenario je svugde gotovo identičan, mada ipak je u Srbiji situacija, kao i obično, nešto drastičnija...

Najpre, polovina centralnih ulica u glavnom gradu zatvara se za saobraćaj na pola dana. Grad se puni hiljadama policajaca u uniformama i još boga pitaj koliko njih u civilu. Mediji su pet dana pre posete puni kojekakvih velikih analitičara, koji gataju o čemu li će to veliki lider pričati sa našim pastirom i koje će nam to poruke (čitaj zahteve) doneti odatle odakle već dolazi, i da li će nam ta njegova poseta doneti neverovatni napredak ili totalnu propast (pošto kod nas treća mogućnost obično ne postoji).

Nakon posete, koja se obično odvija "iza zatvorenih vrata", isti ti analitičari sada pet dana razglabaju o tome šta li su u stvari bile prave teme razgovora. A narod k'o narod - ako lider dolazi sa zapada, (bilo iz nama "tradicionalno prijateljske Nemačke" ili iz zemlje naših novijih "prijatelja" s'one strane Atlantika), polovina gunđa zato što kasni na posao zbog izmena u saobraćaju, a polovina deset dana vidi pred očima samo žute zvezde na plavoj pozadini i mašta o svetloj budućnosti, kojoj je ta poseta sasvim sigurno približava. A ako dotični gospodin stiže sa istočne strane, situacija je obrnuta. Sad ovi drugi besne, a oni prvi maštaju o rušenju novog svetskog poretka i vozdizanju presvetle Ruske imperije, koje će neminovno i našem narodu doneti progres i blagostanje. Kao što je i vazda bilo. Jedino su naši lideri u svemu tome dosledni - oni se jednako obraduju i jednima i drugima, i daju i jednima i drugima sve što im ovi zatraže. Šta ćete vi, NIS? Može. Vi, Kosovo? Nema frke. Dođite nam opet!

Legendarni napadač Liverpula i engleskog fudbala. O njegovoj veličini govori činjenica da se često ubraja među najbolje engleske špiceve, iako je za reprezentaciju odigrao samo dvadesetak mečeva (delom zbog strašne konkurencije u liku Alena Širera, kasnije i Majkla Ovena).

Tri su glavna momenta Robijeve karijere koje ga čine fudbalskim besmrtnikom.

- Spajs bojsi - posprdni termin koji su britanski mediji dodelili strašnoj generaciji engleskih fudbalera koji su nastupali za Liverpul, momci koji svoj vanserisjki fudbalski talenat nikada nisu uspeli da materijalizuju i osvoje titulu, ali su ga zato i te kako znali iskoristiti u drugim sferama svojih života - pamprčenju drugarica Viktorije Bekam. Član te generacije, pored Džejmija Rednapa, Dejvida Džejmsa, Pola Insa, Stiva MekManamana i drugih, bio je i Robi Fauler.

- Fer plej - čuveni Faulerov potez na utakmici protiv Arsenala marta '97 koji mu je doneo nagradu UEFA za fer plej. Fauler je u jednom trenutku izbio pred Simana, skrenuo u levo i pao. Sudija je odmah pokazao na penal, ali je Fauler ustao i jasno stavio do znanja da penal nije postojao. Ipak, sudija je odbio da promeni odluku (!?), pa je penal ipak izveden. Penal je šutirao upravo Fauler, koji se tada verovatno nalazio u moralnoj dilemi promašiti za pravdu ili pogoditi za tim? Robi Fauler je promašio penal.

- Snifovanje gol linije - jedan od najkontroverznije proslavljenih golova koji je ovog čoveka koštao suspenzije, a Liverpul trideset hiljada funti. Robi je nakon postignutog gola protiv Evertona prišao gol liniji i simulirao njeno ušmrkavanje, čime je aludirao na uzimanje kokaina. Ovaj potez je bio cinični odgovor na optužbe Evertonovih fanova o upotrebi droge. Robi nikad nije bio pozitivan na testovima koje je redovno obavljao, ali to nije sprečilo britansku javnost da o njemu stvri lošu sliku, što će i biti drugi razlog njegove ne tako uspešne reprezentativne karijere.

Robi Fauler možda nikada nije bio Lineker, Širer, ili Runi, ali je uvek bio fudbalski gospodin, iskreni emotivac koji gine za tim, pripadnik vintidž vrste koja lagano izumire.

Najgori mogući nadzornik, ministar ili mendažer na svetu. Ako nosite ovo ime bolje da zaobiđete pomenute profesije. Dežurni krivac.

Simbol bahatosti, prestiža i krajnje dekadencije, kod pripadnika populacije ispod 10 godina.

Divljanje manje ili veće grupe građana pod dejstvom alkohola.

Večita zanimacija i opsesija naših ljudi. Ujedno i bezuspešan pokušaj da napravite mesta ili reorganizujete prostor. S obzirom da u tridesetoj još uvek živite sa ćaletom, kevom, sestrom, babom i tetkom u dvosobnom stanu, koji je vaš pokojni komuno-deda dobio od preduzeća, osuđeni ste na borbu sa babom oko njenog predratnog regala, sa tetkom oko njene singerice ili ćaletom oko mesta gde šteka Black & Decker.
Tako se možete uhvatiti iz meseca u mesec, na sredini sobe sa metrom i poluzatvorenim meračkim okom, pokušavajući da uštedite koji centimetar.

Ilti ugasio sam ga. Nema mi nade, sad kad sam tu nit' mogu natrag, nit' imam šta tražiti unutra.
Pomisao koja se javlja svršenom studentu koji nema tu sreću da mu je zemljak angažovan u izvršnom odboru vladajuće partije, pa je prinuđen da kičmu daruje u svrhu bogaćenja novopečenih gazdurina. Šta ćeš, tako mu pao gra'.

Proizvodi unutrašnjeg sagorevanja dobrog i poštenog čoveka.

Akva komunale, limun i led.
Savršeno piće kad upekne sunce ili kad blejiš u lokalnom kafiću, a dobar si sa konobarom. Kad ga naručuješ, zvuči dovoljno pompezno i misteriozno pa niko neće provaliti da si dekintiran.

Organizovanje seminara i okruglih stolova, deljenje letaka i flajera. Organizovanje konferencija za štampu, distribucija brošura. Informisanje naučne, stručne i nestručne javnosti. Uglavnom, pokušaj da se javnost upozna sa tim zašto sam najbolje godine svog života proveo proučavajući nekakva plemena, čopore ili jata na drugom kraju sveta.