Седиш у распалој шрснаестици док она клацка преко распалог Бранковог моста према граду и гледаш десно у распад од Београда на Води, јел Бранков мост добио по Бранку Радичевићу или Ћопићу што је са њега скочио? Одабрали су ограду плаво још пре 10 година. Ни на шта не личи. А гле сад овај зелењак кад маса изађе и маса уђе. Она црвенокоса је екстра. Да има виолончело па да га стисне онако ногама док свира. Хаха гле кретен на тротинету. Електричном. Порез на будале. А јеботе како тунел изгледа кратко, а горе од Мамута до краја чумићевог сокачета има да се шипчи. А фора најјача да кад се задржи у тунелу на семафору дуже од три минута мора да се гаси мотор. Или можда треба увек кад се стане да се гаси?? Зашто код дома омладине има толико девојака. Шта раде оне. Зашто улазе у овај крш. Ма Карабурма ти је акваријум. Има 5000 студенткиња које живе у кирију. Плус рачуни. Нек буде 130 плус 5000 рачуни. Па јеботе како ћу ја кад будем имао студента. А курац, пре ћу да нађем студенткињу сад неку. Ако сад јебем, за 19 и по година студент. Страшно. Ладно нису још средили Џорџа Вашингтона. Па веће гужве него ујутру. Шта ће да буде кад студенти дођу од првог октобра. А кренуће и кише. Тад сви заборављају да возе. И оно на семафору кад уместо сви да крену на зелено, крећу један по један. То се креће као река. Сви. Е јебем ти контролу.

Običaj da se pre ili posle ručka popije alkoholno piće karakteristika je velikog dela civilizovanog sveta. U nekim situacijama nalazimo se pod pritiskom da to piće odbijemo, a onda stupa na scenu domaćin sa ovom izrekom dajući nam oslobađajuću kartu za laganu intoksikaciju.

Izreka koja se izgovara kada se poklope kazaljke na satu.

Izmišljena kao utjeha usamljenima, a i onima kojima je poprilično dosadno i svako malo bulje u sat, pa kad ugledaju da su kazaljke poklopljene imaju novu zanimaciju: razmišljati i nabrajati sve koji bi mogli misliti na njih u tom trenutku.

Je ono što ti se vrzma po glavi kada tvoja muza, umetničko nadahnuće, "lepa Jelena", sa kojom imaš latentno-seksualnu, platonsko-mazohističku, svakodnevnu komunikaciju, izađe sa drugim muškarcem, i ne javi ti se do sutra popodne.

Sve je dvosmisleno dok ne pocnemo da pricamo o sexu.

Недавно сам кумовао. Бепче, девојчица.
Мама, тата, како ћемо?
Куме, да ми теби кажемо како нећемо: немој ове данашње кратеже и помодарије: Миа, Теа, Ива, Уна,Ања, Ења, Иња... Сара? Добили смо дете, а не чизму. Тара?! Па кад порасте, да слушам магупчиће како се хвале да су се пели на Тару... И немој неке Пелагије, Евпраксије, Геновеве и тако то. За све остало, куме, теби на вољу.
Дао сам детету име Милена. По заувек ми драгој особи, чији дан одласка рачунам као дан свршетка свог детињства.
Познајем три Милене: 20, 40 (замало) и 60 година. И све три ме гледају блаженим погледом и са осмехом, јер свака од њих мисли, најозбиљније мисли, да сам детенцету дао име управо по њој.
*
Провукао сам се некако кроз Славију у Краља Милана, па одмах десно у Милутина, узбрдо. На раскрсници са Његошевом "стоп" и пешачки. Његошевом, одоздо, од Цветног трга, иде она, држећа и утегнута. Памтим је из студентских дана - ништа конкретно: гледање испод обрва, ситан немушти флерт у пролазу. Препознао сам је упркос толиким протеклим годинама; она мене, таман и да је обратила пажњу, тешко да би.
Ступа на пешачки, корача као по манекенској писти, витка, усправна, свесна, "такете-такете-такете...". Ја држим крш у брзини на пола квачила, турирам да не угаси, узбрдица, а за мном колона.
Она мисли, ја турирам за њом...

Životna parola svih ispičutura ispred zadruga, trafika, dragstora i marketa.

Особа која ти никако не допушта да довршиш реченицу, већ пресреће твоје мисли, убија бога у њима, и наставља твој мисаони ток, те довршава оно што си ти започео, сигурна да зна шта си мислио, и шта си хтео рећи.

Јако напорни, ти пресретачи мисли.

Neizbežna misao ili rečenica kojom ispratimo izlaganje nekog dibidus feminiziranog muškarca o njegovim jebačkim afinitetima prema ženama.

Nije zabranjeno da zevas u sve picke na ulici ali na kraju jebaces samo onu sto imas kod kuce.

Osoba koja ti u prodavnici tik ispred nosa uzme poslednju rolnu toalet papira.

njaaa

Врло, врло сложен ток мисли. Покераш узима у обзир све могућности, проучава и небитно, узима у обзир сваку ситницу, плаши се свега, прети свему, час је сигуран у себе, час не верује никоме, прави хиљаду планова, размишља у хиљаду праваца, запажа сваки могући покрет на столу и опрезно изводи сваки свој покрет...
Када би се преточио у алгоритам, процесор би вероватно отказао па макар га хладила и турбина Боинга 747.

Много добро пуши.

Izlizana fraza koja nikad ne bi pala na pamet optimisti koji čeka rezultate HIV testa.

Obicno je u pitanju neka pesma, koja se stalno ponavlja u mislima, sa njom se probudimo, sa njom zaspimo, kad god imamo intermezzo od razgovora, ona je tu...

Jedan od načina da se zaštitiš od novog zakona u Srbiji koji im dozvoljava da te prisluškuju i bez dozvole suda.

Istina koja lezi iza uctivosti i kvazi postovanja.

Све оне идеје које би радо спровео у тело кад угледаш јебозовну лепотицу.

Nastaju kada osoba muskog pola pomene glagol dati pored zamenice zenskog roda .